Gasi rakiju
Grešnik i otpadnik, te klasičan nemač pojma. Noćna mora svakog poštenog hedoniste. Teško za zamisliti, uvredljivo za videti. Da bi opravdao ovu neprirodnu radnju, govori za sebe da ''kali''. Kali on moj kurac. Posle nektara prepečene rajske šljive madžarke popiti legalni hemijski otrov sa česme? Ili, ne daj Bože, gazirani sok sumnjivog porekla? Ovaj tip ne uživa u alkoholu, pije samo da se što pre našljoka, a i to radi bez ikakvog stila, naiskap. Ne razlikuje viljamovku od dunje, o kajsiji da i ne govorimo. Obično prvi počne da balavi, pada pod sto i kuka kako mu se soba vrti dok leži u produktima sopstvene pegle. Zatim plače što mu je ortak rekao da je sisa pre 4 godine. Konačno, posle 3 sata, zaspi široko otvorenih usta dok mu se bale lagano skorevaju i prave jasan putić do ušiju. Boluje sledeća tri dana i zaklinje se da više nikada neće da se opija rakijom. Ovakvog konzumenta služimo zozovačom ili patinom jer za bolje i nije.
Nasuprot ovom skrnavitelju, sedi poštovalac, znalac i domaćin. On uživa u svakom gutljaju i nikada ne eksira. Pali cigaretu za svaku novu čašicu kako bi pojačao uživanje i izoštrio sva čula. Živo učestvuje u razgovoru, ali je staložen. Društvo se divi bistrini njegovih misli dok on sa poluosmehom jednostavno objašnjava smisao života. Pije često i mnogo, isključivo rakiju, a veoma retko mamura. Svakom narednom sesijom, otvara nova vrata skrivenih podruma sirove boemštine. Merodavan da gradira, proceni da li se oseća na bure, da li je dovoljno odstojala ili da li je boja prirodna. Čest pomoćnik kazandžija jer voli da isprati proces ''od njive do trpeze''.
Kada baš ožedni i mora da rashladi tabarku, u obzir dolazi jedino cimenta ladne bunarske vode i to najmanje 5 minuta nakon poslednje konzumacije žutog blaga. Ovog eksperta služimo ''dedinom za vojsku'' koja je arhivirana pre 25 godina, a u međuvremenu je vojska ukinuta.
Миле Бубрег · 1. maj 2012.
