Назив за фекалију просечног макробиотичара.

Највећа глумчина какву земља још не памти са ових постора. Такав таленат се не рађа двапут. Ако је Зоран Радмиловић и Данило Бата Стојковић темељ, Лаушевић је кров модерне југословенске кинематографије. А без крова кућа не може.
Глумац који је своју најпознатију улогу одиграо у једном подгоричком кафићу. Био је врло убедљив. Убитачан. И по томе је познатији народу него по свим својим осталим улогама.

Гњида. Ето шта је. Глумио је Обилића а на крају испао Бранковић. Ајде да је то све стоички прихватио, убијеш двоје људи на чистака, случајно како је сам тврдио, и после одеш у затвор и одрадиш те године, покајеш се и више не сереш ништа по медијима о себи од срамоте и стида. Али не, мора цео свет да зна кроз шта је и он прошао. Не би то био Жарко да није тако, та глумачка стена, ''Официр с ружом'', да не мора касније да се хвали по медијима како је њему тешко, те силне 4 године проведене по тим проклетим ћузама.

Пизда. Наиме, тог 31. јула, Жарко није ни знао да је понео пиштољ са собом. Неки душмани су почели да га зајебавају и он се изнервирао, његов сензибилитет то није поднео, извадио тај ЦЗ-99 и раставио двојицу са душом а трећег тешко ранио. И то све са 13 хитаца. Случајно је л? Он то није прихватио. Као нека пичкица и задњи Циган, правдао се како се само мало занео и како није имао сочива, те није гледао где пуца. Његове жртве су на месту биле мртве, који ће ти курац сочива Жаре кад ти немаш проблема са диоптријом.

Сиса. Када се покајеш, довољно је да само искрено урадиш то и само ти знаш за то, није фора да свима причаш и хвалиш се тиме, да истичеш стално своју ненаклоњену судбину. Побегао је у Њу Јорк и одатле наставио да сере. Жарко је оборио неколико рекорада по броју продатих књига у Новостима. Много њих је чуло његову причу и поверовали су му. То срање намерно не треба објављивати, није поштено ни одлежао, а увелико популише и плаче над собом. Е па није то, него је жељан пажње. Хоћеш опет да глумиш а? Е па нећеш пичка ти материна.

Али највише ми се кења од ових његових колега глумаца када се сете Жарка. ''Највећи човек, најбољи друг, просто, то је морало да се деси, али он је изашао јачи него што је био. Има моју пуну подршку, Жарко волимо те, врати се да глумимо опет као некад''... Није ми добро када чујем та срања по вестима и новинама. Он је једно обично срање које је себи дало много за право, и сада му је жао. Хоће поново да буде главни шмекер. Не иде то више.

Убица. Исти као и сви други. Само што је јавна личност. И само што је написао ту накарадну књигу. И одма у старту, његов положај је повлашћен. Јебени Тадић га је помиловао. Зашто? Да није можда зато што је у тучи песницама и флашама, он фино извадио пиштољ и започео крвави пир и одиграо Риголето успут? '' Случајно, нисам хтео. Убили би они нас.'' Море мурш!

Čovek je, objasnivši prvo sebi, da je zabavan, talentovan, šarmantan i duhovit, uspeo u to da ubedi i široke narodne mase. Njegova ogromna popularnost ne govori toliko o njemu koliko o neizlečivoj retardiranosti ovog naroda. Muzika koju pravi zvuči kao agonija polusilovanog teletabisa. Vrhunac provokativnosti mu je kada nekoj pevaljki postavi pitanje sa koliko godina je izgubila nevinost. Odgovori koje tada dobija mu verovatno deluju šokantno, ali se trudi da to sakrije, što govori dosta o njegovim kompleksima na tu temu. Njegov alter-ego Oskar teško da je zabavan i njegovoj mami.

Cви они који на бини стоје иза Борисава Ђорђевића, познатијег ширим народним масама као велики, недостижни, ултрасрбин, Бора Чорба. За већину оних који се изјашњавају као обожаваоци "Рибље чорбе" потпуно непознати, мистериозни и, на крају крајева, небитни људи, јер свако може да лупа у гитару али да пева као Бора - никад. Музичари који су дали немерљив допринос музици бенда, готово једнак као и поменути фронтмен, а који за то нису добили никакав кредит. Такође, музичари који су свој таленат и умеће ставили у службу човека који је њихов хард рок бенд годинама посељачивао и на крају га претворио у облик који има данас, када је просто срамота изговорити да "Рибља чорба" и хард рок имају нешто заједничко. Најзад, музичари који су свесни да је њихово време одавно прошло и да више немају енергије да нешто промене. Уосталом, и једини разлог зашто и даље стоје иза Боре Чорбе.

Мирослав Миша Алексић - Басиста, оснивач бенда. Рођен и одрастао у центру Београда, имао приступ страним рокенрол плочама када Југославија није знала шта је грамофон. Седамдесетих провео неко време у Америци, присуствовао концерту "Лед Цепелина". По повратку у земљу, обогаћен искуствима, основао хард рок бенд "Ес-о-ес" (који ће, након што им се Ђорђевић придружи, променити име у, шта друго, "Рибља чорба").

Мирослав Вицко Милатовић - Бубњар, један од оснивача, поред Алексића. Јако млад, вођен звуком "Блек сабата", започео каријеру у хеви метал бенду "Борн" а након распада се прикључио Алексићу. Једини који је покушавао донекле да испољи свој таленат пројектима са стране, али су сви прошли незапажено, у сенци матичног бенда.

Видоја Џинџер Божиновић - Гитариста, бенду се прикључио након што је Бајага, свестан да ће целог живота ћутати и свирати акорде онако како му Бора нареди, напустио бенд. Рођени брат великог Зорана Божиновића из прогресивне "Поп машине". Свирао у хард рок супер групи, "Рок машина" и "Дах"-у. Човек који вероватно ни данас не верује шта свира и шта га је снашло.

Никола Зорић - Клавијатуриста, једини у бенду музички образован, није ни био рођен када је бенд основан. Човек који се, након последњег великог концерта "Рибље чорбе" у Арени 2013, још увек пита шта ради са својим животом. Њега и његов соло бенд, са којим је наступао као предгрупа, публика је извиждала и негодовањем отерала са бине, јер га нико није препознао.

Да, ово су људи који свирају "пао сам у севдах ко шљива у говно", "празилук ми из дупета вири", "зашто увек курцу свирам" и још сијасет других "хард рок" песама и који би, да су могли да виде шта ће данас настати од њих, извршили харакири још '85.

Povod za jednodnevnu godišnju erupciju poetskog nagona u Srbalja. Rezultira tvorevinama dostojnim mutantnog hibrida između čika Jove Zmaja i Filipa Višnjića naoružanog ksilofonom.

DMT
- Smor. Trepti zvezda, kažu da je to onaj avaks, kapiram da seru, ipak, ne verujem da Ameri imaju baš toliko kinte da pošalju avaks da me smara dok blejim. Uvek mi je bilo fascinantno to kako ovi u gradu jedu govna, celu noć džanže sijalice, struja se gori, tačno tamo na horizontu vidim, dva miliona nesretnika prikačenih na tv i espreso aparate. Zamisli. Espreso. Kofein je kurac ja to da vam kažem, gljive brate, gljive su keva. Rastu same, nemaš ti tu ništa oko njih, samo da ih nađeš. Hehe onda ne treperi samo jedna zvezda ako me razumeš šta oću da ti kažem hehe Vidi, znam brate da je tebi sad hladno i sve to ali skapiraj jednu stvar to tako ide matori. Smor je to, kapiram, razumem, napušavam te kurcem, tebi sve jedno ti si crko pa si crko. Ko bi rekao da ćeš ti pre mene? Ali brate jebiga, znao sam da nisi mgao da se izvučeš, svaki hrčak isto prolazi kroz apstinensku krizu, veruj mi, vidiš ove tegle pored tvoje rake, to su ti preci, ovo je Kića, ovo je Mića, da i o oni su bili moji kućni ljubimci, prvi nije bio ćoman, ćale ga zgazio kad je skočio jer ga zvezda zavukla bordou. Mića je bio ćomanština i overio bi za dva dana da nije pokušao da se skine, ali iskreno da ti kažem to što se bacio sa sprata nije neki fazon, pa nije on mačka ili mrav pa da se dočeka na noge. Ti s druge strane sinak dobro si se držao, jedino što si bio slepac Fićo, to odmah da ti kažem, nisi hteo da mrndžamo zajedno, nego samo gudra i gudra, pa daj, od toga se neš leba najesti. I tebi ću da dignem spomenik od tegle, pisaće Fića Višnjić prvi svog imena. To je baš lepo. Vidi, pričali mi kad sam bio u mlađim izviđačima da u mraku imaju strašne stvari, burnjaci, drekavci i one babe što čekaju red za penziju al nema šta da se plašiš. Veruj mi. Šatori mi pričali o tome.

Starija gospođa kasnih pedesetih i ranih šezdesetih godina sa istančanim ukusom za automobile.

Ona je vrlo pobožna žena, ide u crkvu svojim četvorotočkašem svake nedelje, redovno posećuje zelenu pijacu, ponekad ode sa drugaricama na bingo i poneku partiju bridža a uživa u istančanom ukusu šerija pred spavanje.
Vrstan poznavalac automobilizma, ne zanimaju je prdavci nego samo provereni modeli sklepani u najfinijim laboratorijama Nemačke kuhinje.
Mag u izboru opreme, njen auto mora imati klimu, kožu, servo, alarm, senzore za parkiranje i još trista čuda za koje ni sama ne zna koj će joj kurac, al nek stoji.

Obavezno sive ili crne boje kupuju se iskljičivo modeli tri renomirane firme a to su Mercedes, Volkswagen i BMW, sveto trojstvo svake penzionerke u Nemačkoj, jer jebeš 40 godina staža a kupiš recimo japanca nekog. Odma si izdao hardkor, i svi na pijaci a i u crkvi će ti se smejati, blam jebote.

I auto se ne vozi posle 150.000 kilometara. Ne. On se prodaje u inostranstvo obavezno, da bi se kupio neki noviji model, jer baš juče je Gertruda tri straße niže kupila najnovijeg Golfa VIII generacije, a ovaj je tako pase i više nije nizašta.

I na kraju krajeva ovo je sve istina, nema laži nema prevare. Zar ne?

Kada ti nesto konacno pocne ici od ruke.

PK
Moderator lak na okidaču. Naizgled je savim običan dečko, sve dok ne sedne za komp, loguje se na sajt i počne da pregleda privatne poruke krcate kojekakvim pritužbama i forum teme za prijavljivanje uvreda i plagijata.
Tad dolazi do neverovatne promene. On postaje Bananamen i kreće u Donkihotovsku bitku sa neprimerenim sadržajima na dragom mu sajtu. BAN-BRISANJE-DELETE-LOCK-BAN-BAN-BAN...

Simbol strahopoštovanja. Hteli ili ne tog čoveka moramo poštovati. Nikad nije utvrđen precizan razlog ali narodski rečeno red je. A nije ni zanemarljiva činjenica da nam njegova sestra daje pičke potpuno besplatno i svesni smo da on to zna bez daljnjeg.

Поступак извршења неодложивих радова који требају бити урађени на црвено слово или на неки светац.

Izraz koji nosi naziv po Forestu Gampu, liku iz istoimenog kultnog filma a koji označava tipa koji će uprkos tome što je u parku slobodno bar dvadeset klupa, sjesti pored nekoga na već zauzetu i otvori spiku, koja je po pravilu suvišna i krajnje nezanimljiva.

Poslijednja i najgora kategorija. Zadnja klasa, dno dna, kvalitet nula.

Одевни предмет на женској особи који својом прозрачношћу суптилно дочарава потпуну голотињу.
Настало од банатске речи за завесу.

Univerzalni lek balkanskih naroda. Ljudi ga piju kada ih boli glava, stomak, ledja, zub, zglobovi, jetra i želudac..Nekada su bili roze boje i lepog ukusa, a danas su beli i odvratni, valda kako bi se ljudi od njih odvikli.

žuta

Objašnjenje za svako sranje koje se dogodi ili nekom ili svim Srbima. Da nas oni nisu bombardovali '99., verovatno bi Švaba bio kriv za sve.

Цига који краде гвожђе из фабрике у стечају - тих као маћка, невидљив као сенка, смрт за секундарне сировине.

Мистериозно дугме на сваком фуш уређају за играње видео игара за које нико жив не зна чему служи, чак ни Кинези који га мећу у те крајње неквалитетне комаде пластике. Бела дрвена бојица међу електронским уређајима.
Видео си га и притиснуо безброј пута. Чисто да видиш хоће ли се шта десити. На Терминатору (Нинтенду ако си био буржујчина и ако ти је ћале био шверцер нафте и Румунки), некој лошој копији Сони кеца који си добио од фамелије за дванаести рођендан, купљеној у Турској кад је тетка ишла у набавку џинса који продаје на бувљаку, даље на првом компу кад си открио заразу звану Про еволушн сокер. Никад се ништа није десило, јебо га курац. Једни су веровали да је то дугме које ти чини аутомобиле и фудбалере на игрици бржим, други да кад га притиснеш одређен број пута у комбинацији са другим тастерима откриваш тајне нивое у игрицама, трећи да је неопходан за извођење сексалитија итд. Права истина је да кад га притиснеш активираш ГПС помоћу ког илуминати из НАТО-а открију где живиш па те после лакше бомбардују, а могу и да ти ухакују акаунт на фејзбуку и побришу сву порњаву и семинарске за факс. Па ти притискај и даље.

Мистериозна бојица која се налазила у сваком паковању, а за коју ни дан-данас није утврђено чему служи.