Otelotvorenje besmisla, poezija apsurda, dijalog negde iz čistilišta. Zajebi Beketa, Godoa i ta sranja: ovo je život to nije reklama: slatko je u ovom predvorju pakla - krug je okrenut - raj apsurda, ali pazite, ne sme se dugo ostajati - posle nema izlaza: jednom će neko u onoj stolici krenuti da tone i da tone sve do vrhovnog demona dole: Slavoljuba, koji će, kada pitaju šta činiti sa ovim novim takmičarem, samo promrmljati : dalje! Na večni dijalog s njim!

Voditeljke dijaloga su inače prošle mučnu staljinističku obuku: ponavljaj i ponavljaj i tako muči ispitanika: jednom mu mora nešto izleteti, ako ništa drugo bar duša izmučena.

Nešto poput pornjave, svi se prave na isti kalup, ali i pored toga imaju svoj auditorijum, dovoljan da ohrabri režisere da i u budućnosti snime još filmova ove vrste.
Bez obzira da li se radi o čudovištu iz Loh Nesa, zajebanoj bijeloj morskoj psini, inteligentnim ajkulama iz naučne labaratorije negdje na Pacifiku, opakoj zmijurini Amazona, piranama ili mutiranim ribama močvara Floride, od početka se zna ko će jebati, a ko biti jeban. U prvoj polovini filma, mogu se vidjeti tek naznake i obrisi ale, da bi u nastavku ista bestidno isplivala u svom punom bijesu.
Redovni akteri:
-zajebani baja koji je pametan, hrabar i snažan (taj jebe tek na kraju i to dva puta),
-njegova simpatija (ona bude fino jebana, isto tek na kraju),
-negativac ( jebucka kroz čitav film, al na kraju on fasuje, i to gadno),
-crnac, koji je često i naučnik ( on najebe odma' na početku),
-atraktivna plavuša (posle crnca),
-još par bezveze likova ( služe da bi se popunio kadar i scenario, obično svi najebu, osim eventualno jednog, koji na kraju nit jebe nit je jeban, al' je bar stekao iskustvo i traumu),
-gladna živuljka (kroz čitav film, jebe pa rastura... sve dok se ne namerači na onog prvog baju koji joj uz tešku muku sjebe znanje, al' ni on tad nije definitivni pobjednik, jer poslednji kadar filma obično na kratko prikaže sićušnog potomka opake nemani koji čeka da stasa za drugi dio).

У већини случајева до јаја ствар да се пучанство упозна са знањем неке рандом стране познате личности о Србији, Србима и србологији генерално.

Na prvi pogled jako bezazlena stvar no, kad se malo bolje razmisli, jebenija situacija od bare pred kućom. Ili tesnih gaća. Toliko komplikovana da se lagano može uvesti kao Olimpijska disciplina zbog prevelikog uloga koji je u igri. K'o Ruski rulet, bre. Mnogo popijenih korpi i batina mora da bude iza tebe da bi iole znao nešto o ovome.

Naime, problem je u tome što se kod muvanja devojaka pod šatorom najmanje koriste reči, valjda zbog glasne muzike. Samo pantomima i kojekakvi gestovi kojima ćeš zarumeneloj seljančici dati do znaja šta oćeš. A 'oćeš da jebeš normalno. Dizanje obrva je level expert, ali je tanka nit između postizanja cilja i prosute Golf kole po glavi, jer će se zabagrela snajka istripovati da oćeš da je siluješ. Mada htela bi ona i to, al' se brine šta će selo da kaže ako neko vidi.

Očajnički pokušaj je da se uhvatiš u kolo do one koju si zameračio i da joj onako treseš ruku oštro dok igrate. To je, naravno, početak, opipavanje situacije da vidiš kako će da reaguje i da li je spremna da joj krneš srednjak u šaku. Ako prođe - završio si posao. Ostaje ti još da se ispustiš iz kola i izađeš u mrak, misliće da si otišao da pišaš ili da se umiješ na bunaru. Ona će da izađe kad se kolo završi i misliće da je otišla da popravi šminku u kući, tj. - u kupatilu. Ako 'oće kurca naći će te sigurno. Tvoje je da nađeš 'de je sadenuto seno u avliji ili da poneseš ključeve od Golfa koji je naravno od ortaka. Nisi debil da voziš Golfa.

Mora da se napomene da je rizik prevelik uvek, ali zbog pičke su se vodili ratovi, te šta je naspram toga jedan život. Pa, nek' je i tvoj.

Suptilan način da nepoznatoj devojci preko neta kažete da su joj lepe slike.

Nova, kožna lopta, koja se ljibomorno čuvala u detinjstvu, da je ne bi ogrebali, ili ne dao Bog probušili.

Totalna suprotnost od gumenjare koja je mogla da se pika i po trnju.

Порођају обавезно присуствују труднице, а све чешће и очеви. Са аспекта полне равноправности, догађај наметнут савременом мушкарцу у циљу стицања порођајног искуства и подршка у патњи брачном другу, истом оном другу који у случају рата неће морати да држи пушку нити лежати са вама у влажном рову да подели вашу патњу. Нежељена епизода која ће вам дугорочно огадити пичетину али и најрадоснији тренутак доласка на свет вашег модрог и смежураног детета. Мада, није одувек било тако.

Tanke, a dugačke kobaje.

Клуб који тек од скоро има огромне паре, док су *природни* клубови они који већ деценијама троше огроман новац и узимају најбоље играче од клубова који нису имућни. Тако су силеџија из бундеслигашког школског дворишта који свима отима најбоље сличице - минхенски Бајерн, и клуб који за половину својих трофеја може да се захвали Франциску Франку - Реал из Мадрида, у очима просечног фудбалског навијача нешто вредно поштовања и узвишено у односу на омражени ПСЖ.

Тако ће и просечан српски навијач неког од државних пројеката тада новорођене комунистичке државе, за које мора да је убеђен да су самоникли на Косову пољу и финансирају се упијањем сунчевих зрака, са гађењем написати да је Манчестер сити, иначе 65 година старији од Звезде и Партизана - вештачка творевина.

Blasfemija.

Dokaz da ljudi vole da zajebu savršenstvo u nadi da dobiju nešto još bolje. A to se uvek završi tako što krajnji proizvod ispadne govno. Burek pica je kao da dva nobelovca naprave dete a ono bude retard, to je kao kada te riba pusti da je oskrnaviš u vadžajnu a ti budeš pajvan pa zahtevaš da ti da pristup u plinaru.

Ne kažem da se treba zadovoljiti prosečnim ali ipak treba prepoznati da neke stvari nisu stvorene da se menjaju jer su odlične takve kakve su.
Umesto da jedeš burek ili picu koji su sami po sebi savršeni hoćeš da ga munjaš tamo gde mu nije mesto. Osim ako je riba muslimanka pa hoće da joj svekrva veša krvave čaršave na sušilicu za veš, onda je to okej.

Некада цитат из Невена, а данас поспрдни коментар на нечију констатацију која је открила Америку. Да би утисак био јачи, пожељно је зацијукати ове ријечи баш као Драган Зарић у серији, значи као славуј-кастрат на хелијуму.

Контроверзна личност српске историје. Зачетник џет-сета и скандал мајстор.

Строго пословно. Грубо и неумољиво. Званично, лишено емотивног зближавања.

Poslednja uteha koja ostane kad sve ostalo krene po zlu

Podrum zgrade pozicionirane na periferiji grada. Zapušteni forenzičar, koji već pola godine razmišlja o samoubistvu, pali sedmu cigaru iz četvrte kutije, dok lupom traži tragove sperme na guzici 70-godišnje žene. Ne nalazi ništa i odlazi za svoj "Pentium II" da napravi izveštaj. Seda, iz fijoke vadi 'ladan burek sa mesom i prokiso jogurt, mezi ih polako jer pravda može sačekati. Brada i ruke su mu sad masne, a potkušulja uflekana. Nema veze, tako je bilo i pre bureka. Odlučuje da izdrka uz novi madjarski pornić koji je pazario, svejedno je sam, a pravda može sačekati. Završio je, pali cigaru i kuca izveštaj. Navodi da je došao do saznanja da su babu ubili ljudi, koji su viši od nje, udarcem štanglom u potiljak, verovatno da bi je opljačkali, jer je definitivno nisu silovali. Odlazi na internet da baci partiju "kantera" dok mu ne uvale novi leš i ostatke velike nužde, iz kojih treba da iznadje dokaze. U pola partije dolazi polupijani pandur, napuši ga ko majmuna što igra igrice, sa stola uzme izveštaj i poslednju kutiju cigara, jer je svoje popušio. Forenzičar ponovo ima suicidne namere, uključuje TV na kom ide "CSI: Miami" i odgleda pet minuta. Polako ustaje i iz "dokaznog materijala" uzima pištolj, repetira ga i puca sebi u slepoočnicu.

Као и "обични" вињак (који није ни по чему обичан, морамо признати), Вињак 5 је софистицирано, високо рангирано, а опет приступачно пиће.
Може да победи сваког Џека, Вокера, Балантајнса одмах у старту.
Такође, халуцинације и степен усвињења Вињаком пет се много "господскије" манифестују на тест субјекту. Он се више не дерња на сваки народњак већ бира само најбоље, оне које дирају у срце. Ватрени Звездаш када попије три деци Вињака 5, на Бобанову песму: "Маракано, маракано.." само одмахне главом и у себи помисли на "Два галеба Бела" од Шабана.
Када се упишаш усвињен Вињаком 5, не упишаш се ко стока пијана, већ се упишаш достојанствено и господски, још ти буде драго што си се упишао.
Постоји још једна разлика. Кад попијеш Петицу, обичан Вињак никада неће моћи да изазове ону срећу у теби па ћеш жудити за петицом све више и више. Као дете које је након литара и литара Пепсија пробало Кокту и скапирало онај тајанстсвени рески наговештај другачијег.

Bezvredna hartija.
Papir kojim ništa ne dokazuješ i ne služi ničemu, nego jednostavno ga imaš kod sebe zato što tripuješ da nešto vredi, a ustvari je go kurac od papira i možeš samo dupe njime da obrišeš.

Obrijala noge.

Императивни облик изражавања жеље за женским друштвом на фестивалу кобаја. Код ортака на гајби, на кеју или на клупи у парку, реченица која у паузи за испијање пића прекида дискусију о тандему Ковачевић-Кавечи из Сосиједада, прелазећи на тему доступних женки које би евентуално својим присуством разбиле монотонију класичне седељке.

Предлог који даје обично најзагорелији припадник дружине, идеја са којом ће се остале дркаџије сложити јер знају да је у подсвести оригинално значење фразе "Нађимо нешто за стиску". Када се након мозгања и вршљања по именику дође до закључка да су јединке са вагином на мањку, инстант прелазак на гејмерски вид блеје је неминован. Менаџер тринаестица и потенцијални вундеркиндови, док лик коме је комп срање и даље смара са Вајналдумом као најбољом инвестицијом из осмице.

Па знам, брате, једноставно се пробудим и расположен сам. Напољу је сунчано, киша тим даном не пада. Укућани чаврљају од раног јутра, ни трага мрзовољи која их је пратила претходних дана. Ауто је упалио из прве, а и резервоар изгледа пунији. Свака песма на радију је моја омиљена, како ли само знају? Пуштају ме да се укључим у саобраћај. Није ни гужва. Јавља ми се и сисата џогерка. Добро, можда клима главом у ритму музике из слушалица, али одбијам да поверујем. Па петак је, побогу, што се не би јавила? Портир на послу не гледа пропусницу. Да зна српски, сигурно би ми запевао: ''...данас те нико неће дирати, мали''. Ни шеф се није обријао. Колега мења фирму, па му правимо пригодан испраћај.
- ''Желим ти све најбоље, Бред'', а мислим се: да ли се заиста тако зове? Ко га јебе, за кад ми треба? Петак је Бредли, терај се у курац, заболе ме што си нашао нови и плаћенији посао, да ли идеш на Бали у јануару и када ти ћерка полаже испит на флаути.

Састанци су опуштени, данас се важне одлуке не доносе.
- Какви су планови за викенд?, љубазно пита директор сектора.
- Чекај да претерам вечерас, контам, а кажем учтиво: ''Ах, знате како је, породичне обавезе, као и обично...'' Коњу, теби ћу да кажем да ћу пола суботе да мамурам, а од пола да кренем да се поправљам.

Иркиња је у тесном џинсу, а Индијка у кежуал мајици раздрљене крагне. Да, види се раздељак, а ја волим чоколаду. Џејн ће на паузи за ручак у паб, па ако сам расположен... Јок, ти си расположен, Џејн је бре прошле године појебала бармена у колд-руму на шес' степени целзијуса, налакћена на картонске гајбе мексичке Короне! Доста пре фајронта!
А исто је био петак, рек'о ми човек.