Dvocolaš
Za razliku od letvičara, lajtvejt radnika na pilani koga krasi brzina i tehnika, dvocolaš mu je sušta suprotnost. Fizičkom konstitucijom Uruk-haia, dlakavošću Gimlija i dobrodušnom naivnošću Hobita predstavlja okosnicu drvnoprerađivačke industrije jugoistočne Evrope. On je sirova snaga i brutalna sila, koja dolazi da rešava posao kad tehnika zakaže - računar je fina i elegantna sprava, ali u nekim slučajevima gluvara i macola jedino rešavaju posao. Njegov zadatak je jednostavan, on je na njega fokusiran: "Preneti 5 metara dugu hrastovu dasku od 2 cola debljine, od tačke A do tačke B."
On predstavlja nebrušeni dijamant brđanske genetike, endemski naseljen u regionu Dinarskih Alpa, stoji kao brend zdravog čoveka sa naših prostora, veoma zajebana konkurencija rošavom flafičastom Francuzu, koji u periodu kad se ne hefta u rč degustira vina iz Provanse čitajući romantičnu poeziju, ili par brkatom Nemcu, koji pekući Bregenwurst kobasice, trlja brk i zamišlja još pokoji pohod na Balkan, vođen željom da svoj svingerskom perverzijom dobrano degradirani genetski materijal, obogati Y hromozimima balkanskih gorštaka.
Dok je dvocolaš bio dete, umesto tetrisa i lego kockica slagao je betonske blokove kad je ćaća gradio ispust za krmke. Dok su zapadnoevropska deca po dijetalnom hlebu trljala Nutelu, njemu je mati u pola vruće pogače, promera k'o rezervni točak Peglice, stavljala red slanine, red kajmaka, red slanine, red kajmaka i tako pe'šest puta. Umesto engri brds igrice, on je kamenom od kupusa gađao komšijinu junad kad mu pređu u detelinu.
Na prelima, obučen u donji deo Eurosport trenerke, pleteni karirani džemper i gumene opanke, obrijan britvom i naprskan Brionom, predstavlja plen za oćnije brđanke, koje razočarane u bledunjave hipstere i slabašne momke, traže utehu u dva kvadrata njegovog ramena za plakanje. Sa brđankom u srećnom braku dobija petoro rumene i zdrave dece, i tako u krug.
A brkati Nemac, pekući Bregenwurst kobasice trlja brk i zamišlja još pokoji pohod na Balkan, pakujući svoje planove pod veo paketa mera za uvođenje demokratije, zelenog svetla iz Brisela, i te šargarepe lažnih obećanja koja se sve više izmiče, kako magarac puže prema njoj...
Antifa
**UPOZORENJE!!!**
**Usled nabreklosti kurca kao posledice čitanja ovog teksta naćićete se u zabludi zašto ste istukli kera.**
Izgovara se brzo, moderno, bez akcenta i sa blagom dozom blama, onako kao blickrig gluposti, morate baš tu reč da upotrebite pa je ispaljujete *antifa*. Uf! Sad je lakše. Sad priča može da se nastavi:
Nema ni metar dana kako si se zagrcnuo sarmom kad ti se u udarnom terminu na 22 inča svetinje pojavio taj prodidži. Taj spoj nespojivog. Pedeset kila jada u kožnoj jaši sa nitnama, hipsetrskoj crvenoj ešarpi i ciklama čirokani, Čeova lobanja se kezi sa znojnice, fleke od danonea na visoko podignutoj levoj pesnici. Gutalj ladne pivčuge te vraća u život samo da izustiš: “Šta koji kurac!?”. Odgovor je stigao nedugo zatim *ono* je progovorilo, izustilo seven dejs bljuvotinu od koje ti se čak i tvoj srpski želudac okrenuo. Gasiš teve ali tebi u glavi odjekuje #anarhija #ateista #boškobuha #decaratnici. Milan iz penala vodi 1:0, ide tiket, do jaja #anti #fa. “Miči mi se iz glave pogani!”. Ne znaš? Pitaj brata gugla!
Anti – (lat.) protiv. Okej
Fa – dezedorans. A?!
Aj opet:
Antifa – Ideologija koja ujedinjuje modernu levicu u borbi protiv fašizma.
Protiv čega? Fašizma? Pa to ne postoji. Šta je pričalo još? Plee
Ako su na dnevniku znači da su se nakotili, a ako su se nakotili deliće ih na ulici za džabe. I zaista u kasnim večernjim časovima na trgu oni su tu sede u kutiji, neki matori komunista ih deli na usvajanje. Prilaziš, opušten rč na licu grč.
- Dobro veče.
- Dobro veče prijatelju.
- Prijatelju? Mene si našao da troluješ? Nismo mi nikavi prijatelji, slušaj belo odelo mojne njaške nego daj mi reci je l’ jede ovo puno, čuvao bi jedno.
- Ne, ali ume da se uneredi žiletom po podlaktici i da češe rektum od saksiju filadendrona.
- Nemam filadendron, više sam sanseverija tip.
- Imaš internet?
- Imam. Je l’ troši puno?
- Samo ju tjub, mora da se hrani novim informacijama i da ga drvi na anonimuse i postere na demotivaciji.
- Au! Nema veze daj mi jedno.
- Evo ti ovo, zove se Dario.
--------------------------------------------------------------------------------------------
- Hoćeš da hasaš nešto? Imam neke sarme od juče?
- Imaš neki celer?
- Celer? Ne, šta je to? Kapirao sam da vi mladi ne jedete sarmu, više ono kao mek kaefce i to.
- Ne jedem ta kapitalistička govna! Ja sam vegan.
- A sarmu?
- Nisam nikada probao.
- Probaj, to ti je staro tradicionalno jelo, nema slave bez sarme i tamjana hehehe
- Ne slavim, ja ne verujem u Boga.
- Naravno da veruješ. Dario? Dobro, katolik si?
- Nisam, ja sam ateista, vera navode ljude da postaju zveri i…
- Ali tvoji su Hrvati, katolici, to je okej, hrišćani ste, tako si vaspitan.
- Nisam Hrvat, ja sam kosmopolitan.
- ŠTA!? Slušaj, ja jesam Srbin i imam kolekciju VHS-a Šešeljevog rijalitija holandske produkcije, ali nemam ništa protiv Hrvata, opušteno.
- Kosmopolitan sam. Hrvatska je ustaško fašistička tvorevina stvorena na krvlju još fašističkijih srpskih homofobičnih četnika.
- Nisam ovo hteo da radim ali stavi ovu ogrlicu. Tako. Vidi, kad počneš da kenjaš mnogo malo ću te rokam strujom. Okej? Super je i kao pomagalo u seksu hehe
- Seks je precenjen ja zadovoljstvo pronalazim u AAAAA!
- Hehehe samo da proverim kako radi. Šta si ono pričao?
- Zadovoljstvo pronalazim u rušenju sistema.
- Nije to loše, znam, meni se petog oktobra digao kad sam video Džoa kad razgrće ULT-om.
- Doveli ste tad na vlast kapitalizam i proevropske snage koje su razorile zemlju.
- Mislio sam da si protiv fašizma. Upoznat si sa činjenicom da je EU stvorena kao unija Francuske i Nemačke kako bi se sputala svaka ideja nacionalnog socijalizma u Nemačkoj?
- Ja sam gledao klip gde kažu da je EU porobila mnoge zemlje bukagijama kapitalizma.
- Znači ti si u principu samo anti? Ono šta god čuješ ti si protiv?
- Pa ne mi jesmo za socijalizam, komunizam, levicu.
- Znači ti si komunista?
- Ne ja sam antifaAAAAA!
- Hehehe nisi se nadao a? Jebe ova stuja, rekoh ti ja.
- Pogledaj klip videćeš i ti kako je anarhija rešenje za sve naše probleAAAAA!
- Ups, šta si rekao?
- Da pogledaš klip na ju tjubu.
- I šta ima tu da se vidi? Ima neke pičokare kako igraju odbojku na pesku?
- Ne, ima objašnjeno kako je prisustvo interesa nacije put u smrt a politikAAAA!
- Nemoj da pričaš, nisam te ništa pitao. Glup si, znaš? Zaveden, jer si sisa mala neizvučena koja leluja kao prut na jugovini. Ima vas više a? Vi ste snop pruća a? Jaki ste zajedno? Interesanto.
- AlAAAAAAAAAAA!
- Ne upadaj mi u reč. Dizao ti se na drugare u svlačionici pa si odlučio da ih zadiviš kvazi pank fazonom, svojim interesovanjem za politiku i spašavanje sveta od tirana? Znaš da sad njihove kurčine blajvaju antifa kučke koje su sa ukusom jarčevine došle do spoznaje istine da su u zabludi. Ti si antifa kučka, shvataš? Samo lajete i kevćete i kad vam dođe alfa pokunjite se i pobegnete u kućicu. Shvataš da si na kraju lanca ishrane? Shvataš da si štene iz kutije, ne napušteno nego odbeglo iz društva koje sam usvojio i imam nameru da te prevaspitam a za propagadnu neću koristiti video klip nego kukuruzni. Ti si anarhista i ateista a do jutra ćeš moliti Boga da ima zakona za mene. Ali sutra ćeš mi biti zahvalan. Znam. Možda ćeš da jebeš, sklepaćeš kopile, jer ne znaš da ga izvadiš, jer se iskustvo ne stiče iz video klipa. Iskustvo se stiče preko grbine a ti preko svoje nisi puno prevallio, zato počnimo. Šta si ti?
- AntiAAAAA!
- Kako?
- AnAAAAAAAA!
- Ne čujem?!
- AAAAAAAAAA!
- Biće ovo duga noć...
Šipka
У навијачком свету, популарни жаргон за место одакле се води навијање. Резервисана за утицајније припаднике групе, којима је задатак да својом енергијом покрену масу како би пружили што већу и гласнију подршку вољеном клубу. У неку руку, статусни симбол сваке трибине, јер не може и не сме свако да се пење на шипку (мада је можда ово у данашње време помало дискутабилно).
Претпостављам да назив потиче од чињенице да су некада трибине са највернијим навијачима, док још увек није било столица на њима, биле "прошаране" такозваним шипкама, где се пењањем на исте добијала могућност да будете "изнад масе" и да вас већи део трибине јасно види. Данас то није шипка у буквалном смилу, већ представља било коју издигнуту платформу на којој стоји вођа. Гробари су рецимо својевремено у ту схврху имали чувено буре на које се пео још чувенији Чеги.
Histerija u domaćem filmu
Osnovni motiv, poruka, kvalitet, poenta i element zapleta.
Jer, zaboga, kakvog bi smisla imalo da glavni junak bude staloženi mladić koji u svojih 25 još ima dovoljno živaca da smireno odreaguje na svakodnevne probleme? 'ajte, molim vas, to je takav kliše...Hrvati ga provlače od osamdesosme.
Poruka koju šalje izlgedala bi ovako:
Mi Srbi smo još krajem osamdesetih bili narod na nervnoj bazi razbijen k'o Perl Harbur. Sa civilizacijom smo raskrstili još u doba Nemanjića, a danas, sjebani ratovima, Mekdonaldsom, osiromašenim uranijumom i osiromašenom državom, sedimo na trotoaru, žvaćemo svoje cipele i zakrvavljenim...ma šta zakrvavljenim, krvavim očima merkamo turiste kao siroče provincijske kampere kad raspale roštilj. Naša komunikacija je svedena na neartikulisani bes, a razliku između dobrog i lošeg vidimo kao daltonista akvarel.
Snimak zgrade noću. Kiša. Tišina. Trepće neonska reklama i huji vetar. Ulicom prolazi taksi. Ako je Kusturica imao veze sa filmom, na taksiju su dva cigana sa laserskim ručnim topovima i vijetnamskim sindromom.
U suprotnom vozi ga Manda, dok na radiju ide narodnjačka matrica. Devojka ulazi u taksi. Dositejeva 26. Što brže možete. Manda baca hejt na političku scenu i taksi kreće.
Flešbek. Nebojšu Glogovca nešto budi iz sna. Ustaje rušeći flaše oko sebe, pali cigaru i trči na terasu. Neki klinci sviraju gitaru.
- ALO, MAMU VAM JEBEM MALENU! ISPOD OVOG PROZORA STE NAŠLI, MAMU LI VAM, A?! PRVO TITO, PA SLOBA, PA SAD I VI DA NAS JEBETE!
(nastavljaju da sviraju)
- E SAD ĆEŠ DA VIDIŠ SVOG BOGA! DOSTA SMO TRPELI! DOSTA! DOSTAAAAA!
(hvata peglu i frljači je posred Tv-a, obara ormar na krevet, demonstrativno izbacuje stolicu napolje, vadi i repertira pištolj i počnje da puca naslepo. Pogađa jednog klinca , dok se ostali razbeže). Vriska. Cika. Hitna.
Flešbek. Kamera prati klince dok trče. Prolazi ker. Kamera prati kera. Umalo da ga ugazi taksi. Kamera prati taksi. Taksi jureći kroz baru isprska od glave do pete Sergeja Trifunovića, koji se picnuo za dejt.
- Ne mogu više. Ne mogu. Prvo žvaka mesto kusura, a sad ovo. Ne znam šta se dešava. I mleko je poskupelo. Sutra javili grad. Koji je glavni grad Nepala? Koliko je sati? Šta će ona reći kad me vidi ovakvog? Bravo, magarčino, opet si zasro. Nisam. Jesam. Nisam. Ne znam. Ne mogu više. NE MOGU VIŠEEEE!
AAAAAAAAAAA, AGA BAGAGA BAGAGA RAGA! RAAAAA!
Cepa odeću sa sebe i pada na kolena na sred pešačkog. Iza ugla juri hitna, udara ga i kupi.
Prejeban splet okolnosti. Svi su u bolnici. Dečju pesmicu svira onaj što je svirao ispod prozora. Tu je i devojka iz taksija. Nebojšu hapse. Sergej se ludački smeje. Plaču bebe. Umire panda. Kraj.
Predizborno anketiranje
Појава због које мислим да се у Србији избори одржавају сваке године, мада је скоро па тако. Период када се нижи страначки кадрови размиле по својим местима као вирус забавиштем и крену да нас малтретирају глупим питањима и трују предизборним паролама у које више не верује ни конзилијум састављен од екипе *лик из Лазе-карта до Бањалуке риба-неко ко је до јаја глуп.*
По цео дан су ту, само мењају обележја и причају једну исту причу са замењеним ликовима, зову телефоном, пресрећу људе по улици и као најекстремнији облик долазе на кућну адресу. Најгора ствар у целој причи је што ни они сами не знају у којој су странци а ни ко је све у њиховом табору а о статуту и програму странке да и не говорим. Многи тврде да насиље није решење али код мене Јеховини сведоци више не долазе.
**Љиља:** Милораде, неко звони!
**Милован:** Заболе ме, да је неко *мој* већ би ушао.
**Љиља:** Па отвори, молим те, руке су ми од теста!
**Милован(у брк):** Еее да није тесто за питу сад бих ти ја рекао... *(отвара врата)* Ајде, улази, јеси код оног мог коња дошао? Само игрице играте, јел јебете ви нешто?
**Страначки кадар:** Кхм, извините господине...Стаменковић, јел да?
**Милован:** Не, Стаменковић је спрат испод...јесте ви из банке?
**С.К:** Неее господине, ја сам Ваш комшија, ту живим близу Вас нема ни 14км...
**Милован:** Аха, онда јесам хехе, јебига досадни људи ти банкари лепо кажем имаћу паре а они кад па кад па кад...пусти то, ајде улази и кажи шта ти требам?
**С.К:** Хвала, врло љубазно од Вас. Овако, ја сам из *ЏЏЏ* странке и за почетак да вам дам памфлет, блокче, хемијску и упаљач.
**Милован:** Хвала, баци тамо на гомилу поред папуча. Чек, чек, дај ми упаљач овамо.
**С.К:** Господине Стаменковићу, дали бисте Ви гласали за нашу странку?
**Милован:** А дал би ти јебо моју Љиљану?
**С.К:** Извините?!
**Милован:** Шта се извињаваш, ниси је јебо стварно. А и да јеси курац би ти то извињење помогло хо хо хо...поента је, мићо, да ти моју Љиљу ниси видео па не знаш ни дал би је јебо, кад би смео наравно. Е, тако и ја не знам ништа о твојој странци, какав вам је план и програм?
**С.К:** Ахаааа, хахахаха, баш сте духовити Господине, а шала никад није на одмет! Па видите, *бла бла* **пензије,** *бла бла* **путеви** *трућ трућ* **социјална политика** *ња ња* **ЕУ** *бла бла* **образовање** *трућ трућ* **радна места**........
**Милован:** Добро бре, синовац, излизала ти се та песма, могао си и на рипит да је ставиш. Кажи ми какав однос твоја странка има према субвенцијама за пољопривреду и какав био био однос тих субвенција за брдску и равничарску пољопривреду? А интересује ме и шта мислите о односу цене кромпира и чипса, утицају временских прилика на центре за рециклажу хартије и последње али не и најмање битно-шта мислите о легализацији проституције?
**С.К:** Па...овако Господине...ја мислим да су то комплексна питања...
**Милован:** Шта ме брига шта ти мислиш, шта странка мисли о томе?
**С.К:** Па не бих знао господине али сам сигуран да имају спремна најбоља решења и кадрове.
**Милован:** Значи да вам дам глас на основу парчета сјајног папирића, упаљача и хемијске? Напусти објекат и затвори врата дупетом.
**С.К:** А, Господине, моооолим вааас...?
**Милован:** Сам си тражио. Љиљана!!! Овај каже да купујеш коре за питу!
Srpski megaloman
Човек који је давно видео да је умереност го курац, и да су то све измислиле неолибералне ЛДП сероње са циљем да нас омекомуде. Ради и мисли само на велико и гади се оних што све мере и пажљиво одсецају.
-Купује акумулатор за Голфа-
-Господине по овом каталогу за ваш ауто иде овај од 55 ампера...
-Ти ће ми кажеш... Од сто ампера ми дај!
-Али нема потребе, и скупљи је...
-Е мој ти, па тај кад буде црко на 10% капацитета има да вергла и пали, а кад је нов са њим пређем 10 км на струју. Претходни ми је трајао десет година, него га сјебаше на мангало кад су пекли прасе па експлодирао... АКУМУЛАТОР никад није превелики.
-У лову-
-(Пуцањ раван НАТО бомбардовању Лађеваца, птице у кругу од 100м падају мртве, керови беже у рупе код лисица, а гост из Италије се усерава у гаће)...
-Хехе, ти си мислио чичи да побегнеш!
-Па јебеш ми све ако си ти нормалан, ко још гађа зеца са 10/89 , само уши су остале од њега!?! Који курац вучеш тај топ?!
-АКУМУЛАТОР И ПУШКА никад нису превелики...
-Женидба-
-Слушај, знам да си кретен, али размисли још једном, ова Рајка има бре преко 100 кила, мислим и да је јача од тебе, а она Јасминка се још није скроз оладила...
-Рајка има једну сису као две твоје главе, а Јасминка је дашчара.
-Па то ти и кажем, превелике су, не може ни да иде нормално...
-АКУМУЛАТОР, ПУШКА и СИСЕ никад нису превелики...
-Ти си бре мегаломан...
-А ти си пичкица...
Štemajz
Tetovaža, ali ona zelena, vojnička ili zatvorska. Radi se običnom iglom i najjeftinijim tušem. Specifične su po tačkastom načinu crtanja, crteži su nepravilni, a obavezno su tu i neki datum ili ime.
Inače, štemovanje je obijanje i bušenje zidova zarad postavljanja neke instalacije. Krvav posao, koji obično rade fizikalci ili majstori pripravnici.
Grobljanske priče
Mermer i granit ne mogu da slušaju, ne mogu da ispredaju naraciju. Kao ni drveni krst, koji će pobosti povrh svih nas kad za to kucne čas.
Ali oni svedoče, tiho i stabilno, kroz decenije...Kad bi klupe, betonske vaze za cveće, umorni četinari ili oronula kapela, mogli da govore... Sigurno bi ispričali najzanimljivije, ali i najtužnije priče o kojima groblja svedoče...
Blatnjavim, uzanim putićem, približavala se starica kose povijene u maramu. Uvlačila se u svoj ištrikani džemper, kako bi izdržala nalete hladnog vetra koji joj naročito iritira kostobolju. Iz svog cegera okačenog o reumatičnu i drhvtavu ruku, izvadila je počasti. Kolače, sok, čokoladu... Ali ne i kafu, jer on nije voleo kafu...
Već trideset godina ona, gotovo svakodnevno, dolazi na ovo mesto. U ovaj hram uspomena, stecište svih njenih briga i noćnih mora. Seda na klupicu pored groba zalivenog u meremer i posmatra sliku svog sina jedinca koja leži na već iskrzanom, požutelom spomeniku. Zatim posmatra polomljeni, osušeni krst na grobu svog muža, grobu zaraslom u korov. Ništa nije učinila kako bi mesto njegovog večnog počinka učinila pristojnim, uglednim. Jer on je kriv, zar ne?! On i njegova rakija! Glavni razlog zbog kojeg je, od njihovog dvadesetogodišnjeg sina, mlade uzdanice, ostala samo moždina, krv i drob razlivena po šinama na koje se bacio.
Steže pesnice, pušta suzu niz lice, i još jednom setno zagleda nasmejanu sliku. Zatim odlazi istim blatnjavim putićem kojim je i došla, kroz groblje čije priče niko neće moći da ispriča…
Đusla
Izraz za krupniju, gabaritnu osobu, koji potiče iz Vojvodine, ali je danas skoro potpuno zaboravljen. To je onaj tip pripadnica lepšeg pola koje mogu volu rep da iščupaju. Da su rođene negde u Šumadiji, rekli bi za njih da su se kalile cepajući bukve, al' pošto je izraz poreklom iz Voše, prikladnije bi bilo reći da su ručkale slovački kulen i... pa još neke fizičke poslove karakteristiične za Sever Srbije (ne mogu da se setim nijedne). Ovakvu ženu bi svaki domaćin poželeo, pošto zna sve, i da zamesi pogaču, i da pomuze kravu, da uredi kokošku, ma sve.
A: U gari, vid' onu đuslu preko puta!
B: Uh, uh alaj bi mi dobrodošla jedna onakva na salašu! Pogle' je, može sama organizovati borbe gusana.
A: Ma pravo veliš, bili biste najjači u šoru!
Je l' se to čestita
Priroda je odredila da muškarci od datuma pamte jedino Mijatovićevu prečku i Bari devedes'prve. To je to.
Nismo mi žene, pa da pamtimo kad nam je prvi put u braku nestala voda, kada nismo platili prvi račun za struju ili kada nam je kučetu rođendan...
Ovom frazom bi mogao da upotpuniš događaj, jer kad si već zaboravio, dodaj i ovo ili kupi poklon za samog sebe, nek' zna ko ore traktorom, a ko trči po vodu.
-Ljubaviiii, ksss, ksss, ljubavi... jesi li budan?
-Naravno, obožavam nedeljom u pola šes' da budem budan... si normalna ti? Šta mi šištiš pored uveta, k'o da spavam sa šarkom, daleko bilo...
-Znaš šta se desilo pre tačno osam godina u ovo vreme, na današnji dan?!
-Ne, je l' treba da čestitam?
-Zaboravio si?!
-Ne! Ali, znam šta će se desiti na današnji dan ako momentalno ne legneš da spavaš... ovoga mi krsta...
Kosovka devojka
Lekar na betonligaškim utakmicama koji od medicinske opreme ima samo flašu vode kojom leči sve, od žeđi, pa do trostrukog otvorenog preloma cevanice.
Zamalo da ubijem dedu
Deda vs šumeća tableta vitamina C
Ja:Gde si deda,jesi li dobro,nešto si mi ubledeo,šta ti je?
Deda:Nešto me "šaši" u grlo,i malo sam malakso.
Ja:Pa idi uzmi jednu šumeću sa stola,bice ti bolje(inače u našoj kuci šumeca je lek za sve,čista hemija,al kao zdravo je).
Deda odlazi sa čašom vode u pravcu dnevne sobe,posle par sekundi
čujem krkljanje.......
Ulazim u dnevnu sobu i imam šta i da vidim:
Deda je strpao šumeću u usta umire od kašlja,naliva vodom tabletu
koja mu je u ustima,od kašlja mu ispada levo plućno krilo na pod,ali on
ne odustaje,zapenio kao da ima besnilo!
Par sekundi se čuje:ŠŠŠŠŠššššššššššŠŠŠŠŠŠŠššššššš
Lupa nogom o pod,i pokazuje mi da ga udarim po ledjima,ali i dalje ne odustaje,agonija traje još par sekundi,dok se tableta nije otopila na veličinu koju on može da proguta.
Napokon guta tabletu,i zakrvavljenih očiju izgovara:
"JEBLA MAJKU KO DA JE ZA KONJA"
Idem iz treće
Nekada davno, u jednoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu privreda je bila toliko jaka da se radilo u tri smene. Večita obnova zemlje, socijalna politika kao u današnjoj Jagodini, vodilo se računa da svi moraju negde da rade. Makar to bilo i kao čuvar plaže u zimskom periodu pa još i u noćnoj smeni.
Većina zaposlenih je zaista i radila u nekoj od proizvodnih delatnosti, šila, kopala rudu i rmbala od deset uveče do šest ujutro. Jebiga, rudarima je ionako mrak i svejedno koje je doba dana. Važno da se radi, da zemlja prosperira. A onda, u pola sedam ujutro, umorni radnik na putu do kuće, svrati u kafanče da popije jutarnju kafu jer mu je žena već otišla u prvu smenu pa da ne pije sam.
Danas, to je pojam za alkosa ili nezaposleno lice kojim se pravda rano ustajanje ili kasno leganje.
- Izvolite?
- Pivo, hladno ako ima, nije bitno koje...
- Otkud pivo u sedam ujutro, da nije malo rano?
- Idem iz treće, meni je već smrklo...
Drka levom rukom
Naopak u pičku materinu. Kraj gradacije naopakosti i kontriranja nekim opšteprihvaćenim normama. Tera kontru kada god može jer tako je u mogućnosti. Kada ljudi beže od pljuska on stoji na kiši i gleda zvezde. Kombinuje košulju i er maks patike. Tvrdi da Ksendža nije bila dobra riba a da je Severina fina umetnica i dobrodušna žena.
Svako zna barem jednog takvog. To je onaj koji žicka za batine svakom svojom izjavom. Kurac izjavom, samom pojavom! Evo sada sam od samog pomena dobio želju da prebijem jednog takvog kojeg poznajem. Krampom po glavi stanovnika.
Elem, ovaj tip osobe bez pardona tvrdi da Hrvatska ima najjaču reprezentaciju u Evropi, da je Krneta pouzdan a Šćepović ima golgeterski instinkt. Nebitno je koliko je glupo to što priča, bitno da je kontra i da što više mrcvari muda svima sa kojima razgovara. Pliva uzvodno.
Grupa od pešes ljudi seda za astal u ugostiteljskom objektu:
**Konobar(kelner, mali, izvini)**: Izvolite?
**Gost 1**: Daj nam litar-litar puta dva!
**Gost 2**: Nemoj bre puta 2, daj dva vina i jednu kiselu nećemo letnji da pijemo valjda!
**Gost 3**: E, jel "smederevka Tikveš"?!
**Gost 4**: Ja ću pivo. Točeno.
**Gost 5 gostu 4**: Pa dobro lebac mu jebem, zašto drkaš levom rukom?!
**Gost 4**: Hoću pivo, šta je problem?
**Gost 1**: Daj mu pivo, poslednje mu bilo! Znači, dve litre "smederevke", jedan "knjaz" u staklu i jedno usrano, popišano, mrtvo, točeno pivo.
**Konobar**: Odma dođe.
**Gost 2**: E, izvini, aj i muziku usput reguliši, pusti radio "Moravu" npr.
**Gost 3**: Ma jok, daj radio "Raka Ešinger"
**Gost 4**: Imaš neki disk od "Dubioze"?
**svi u glas sa sve konobarom gostu 4**: Napusti saranu! Mrši kući pa tamo drkaj levom rukom jebo te onaj što te nasadio tako kontra drkošu jedan!
Ciganska pljeskavica
Пљескавица са комплет свим прилозима које продавац нуди. Изрека "Што је џабе и богу је драго" је једно од животних начела Рома, тако да, ако су већ прилози бесплатни, ред је да се све узме.
Наравно, постоје два начина стављања прилога: Онај где ти продавачица сама стави, а ти причаш и онај где ти само да пљескавицу у лепињи па ти стави шта хоћеш (и кол'ко 'оћеш). Како Ганци не купују пљеске сваки дан, ред је и да се поједе што више. Реч "дијареја" не постоји у речнику продаваца чарапа на локалном бувљаку, па зато није никакав проблем да се помешају руска и урнебес, мајонез и павлака, вегета и со.
*Напомена: Аутор дефиниције ГАРАНТУЈЕ за аутентичност примера и напомиње читаоцима да ако виде сличну пљескавицу у стварности, окрену лице на другу страну. Дуже гледање овог уништавања пљескавице може да изазове трајне последице као што су аверзија према месу у лепињи.
-Шта ћете од прилога?
-Јел се плаћа то?
-Не.
-Добро. Лука, краставице, парадајз, купус, кепач, мајонез... Шта је ово?
-Пилећа салата.
-И то стави. Унребес, руска, палвака, семф, љуту паприку, алева, љутеница, празилука, ово бело и ово зелено.
-Само то?
-Стави мало со и вегету.
Ufrkeštiti
Пречанска реч. Може да значи "упропастити", "уништити", а може и значити "лоше одрадити", зависно од контекста.
(1918, Рума)
Бранко: И коначно смо у Србији. Да попијемо? (вади чутурицу из џепа униформе, одшрафљује поклопац)
Митар: Врати то одакле си извадио, не пиј из тога.
Бранко: Што?
Митар: Ускоро ће све ово за шта смо гинули да се сруши.
Бранко: Шта причаш то, Митре, иди у очин бре!
Митар: Кажем- деца ће ти погинути од мађарске руке када нас Швабе опет нападну. Пре ће сви изгинути него нам опростити ово.
Бранко: Ма какве Швабе бре, шта причаш, језика немао, пао кајзер, пао Мађар, Србија смо сада бре! (пљуне трипут према Митру) Пу баксузе!
Митар: Жив био па видео. Срби увек прво направе државу па је уфркеште, џаба се надаш. (пали цигару) Идем кући, жив био.
Бранко: Црко дабогда, баксузе (пљуне за њим, погледа га презриво, окрене се и запути према свом засеоку) Вала шта ти је наш човек, победи и већ гледа кад ће да пропадне. (вади чутуру, испија)
(1945, Сремска Митровица)
(Бранко, стар и немоћан, седи на обали Саве, гледајући у њу. Поред њега долази Митар, подбочи се на штаку, упали цигару, погледа у Бранка, па у правцу Бранковог погледа)
Митар: Видиш што ти рекох, Бранко? Србин ће вазда да уфркешти све што направи. Видиш ли да су се вратили били и Мађар и Швабо? (застане у говору, окрене се према Бранку спуштеним тоном настави) А и чујем да су оног твог Петра... у Дунав под лед... (усна му задрхти, погледа у Саву) Да, уфркешти то Србин све. (Бранко га погледа) Да, знам Бранко, знам да су ти језик... Ниси требао говорити, нема поноса у рату... (пружи цигару Бранку; Бранко узме и припали) И мог су... исто под лед у Дунав. А завршио је гимназију, хтео је да иде у Париз, да научи да ваја, да буде познат, да цео дуњалук о њему прича. Ал' ето, небо се смеје човеку (погледа у небо). А изгледа и киша ће. (Бранко баци цигару и устане) Где ћеш, Бранко? (Бранко покаже прстом у облак и насмеши се, крене у Саву и уђе; Митар га прати погледом све док Бранково теме нестане испод воде, извуче нову цигару и запали) Да, све уфркешти.
Dvadeset ćevapa iz studentskih dana
Био сам тад студент, тек уписао факултет. Прва генерација студената у мојој фамилији, није мала ствар. Још већа ствар била у то време да се из ужичког планинског села студира у Крагујевцу. Требало је пара, рођени, а ми их нисмо имали!
Нашао сам добру собу, код фине газдарице, баба Милке, мада је најбитније било да је била јефтина. Горе, одмах поред Палигорића, чувене градске кафане.
Кад сам први дан прошао поред Палигорића, замирисали ћевапи. Сваки сам састојак осетио, мајку му. И месо, и лук, и зачине, и ћумур на ком су се пекли... Како бих смазао двадесет, мислио сам се. Ал није се имало, често сам и у најосновнијем оскудевао, а и морао сам да учим, ни за дружење нисам имао времена.
Прошла прва година, ја најбољи у генерацији. Шта ћу, једини ми бег од беде био да учим. Добио и стипендију, ал и то мршаво, а морао и кући да помогнем, они су још мање имали. Била и једна Сања што ми се свидела, ал нисам смео да је питам, јер сам знао да нисам имао два или три сата дневно за девојку. И сваки пут кад прођем поред Палигорића, осетим онај мирис ћевапа, и зарекао сам се да ћу од прве плате да поједем тиx двадесет ћевапа.
Завршио пре рока као студент генерације. Одмах ме узели за асистента. Леп посао, мислим се. Плаћају те фино да учиш, то ми ишло од руке, буде и по која студенткиња... Милина! Брзо стигла и прва плата и, како сам је подигао са благајне, запутио сам се право у Палигорић.
Успут сам замишљао како ћу коначно да утолим глад, размишљао о салатама, кајмаку, како ми се мекани ћевапи топе у устима. А све то не иде без пива, разуме се. Сео и наручио све редно. Појео их.
Ништа. Ко да сам било шта друго у уста ставио. Пробао и сутрадан. Ништа. Више ми нису ни мирисали толико лепо кад сам пролазио поред Палигорића.
Постао сам и професор. Имам довољно за породицу, моје маторе, за друштво... Од тад не знам колико сам ћевапа појео, а још имам неки свраб у грлу, као неку глад, за оних двадесет ћевапа кад сам становао код баба Милке.
И онда сам схватио да је та глад могла да се засити само тад. Као што студенткиње од двадесетак и више година сада не могу да ми надокнаде ону Сању коју никад нисам позвао да изађемо јер сам знао да би ми то одузело времена.
Све у своје време, рођени. Све у своје време...
Само да ми је да овај свраб из грла некако оде...
Autoportret
Начин на који се папучар враћа кући својој бесној жени.
-ДА СИ СЕ НАЦРТО КУЋИ ОДМА !
-Важи срећице, цмок.
Yugo
Ne, neću da pljujem juga. Dosta bre više, bemmumater. Red je da se kaže i neka lepa reč.
Dobro, možda nije najbolje napravljen. I od kad je napravljen, nije bilo poboljšanja. I možda ga mnogi sa pravom nazivaju kantom,cimentom... I možda mu grejači na zadnjem staklu stvarno služi da ti se ruke ne zalede dok guraš zimi. A ni leti neće da upali svaki put iz prve. I od opreme ima samo rezervni točak. I možda ljudi koji voze juga stvarno idu u raj jer su pakao već prošli...
Ali...
Jedina stvar za koju sam sto posto siguran je da jugo stvarno ima dušu. Jer, svaki jugić je priča za sebe. Ima nešto svoje, nešto posebno. Ima caku pri paljenju. Ima luft u volanu. Ima loš menjač. Ima dobar menjač. Ima menjač. Ima ručnu. Ima neki poseban detalj koji ga čini baš takvim: posebnim. I svi vozači ga pljuju dok ga voze, a onda, kad ode, gledaju ga sa bolom u duši. I sve to zbog toga što i on ima dušu. Jer duše uvek nadju način da se vežu jedna za drugu.
Moj jugiša je rodjen iste godine kad i ja, 1990-te. Četres'petica, crvene boje. Keva ga kupila kao polovnog nekih godinu dana pre nego što sam dobio dozvolu.
U vreme kada sam ga ja vozio, maksimalna brzina mu je bila 80. Nizbrdo. Ručnu nije imao, ali je zato imao luft u volanu od pola kruga. Prednji levi far mu je ispadao pri naglom kočenju, tako da sam na semaforima stalno istrčavao da ga vratim, pre nego što krenem dalje. Prilikom ubacivanja u treću je ispuštao zvuk zbog kog su se svi ljudi okretali na ulici.
Jednom prilikom sam sa njim umalo ušao u Gružansko jezero. Iz Stragara, za vreme neke velike kiše, vratio me je kući sa jednim brisačem. Na vozačevoj strani. Koji je iskakao sa šoferke na svakih 10-ak minuta, pa sam, po onom kijametu morao da istrčavam da ga namestim. Jednom sam kroz Glavnu ulicu provezao 7 riba na zadnjem sedistu. Legao bio jadnik do crne zemlje. Jedva je išao. U Guču sam sa njim, pod policijskom pratnjom ušao u sam centar. K'o gospodin čovek.
Pre dve godine sam kupio drugi auto. Keva ga još uvek vozi.
Danas, kada prodjem pored njega, kroz glavu mi prolaze slike svih zezanja i putovanja. A količina osmeha i sećanja nadoknadjuje sve njegove nedostatke.
Nikad me nigde nije ostavio. On nije bio auto. Taj Jugiša mi je bio drug.
Živeo Jugiša!