Ljudi koji kupuju pola hleba
Ne troši nepotrebno reči. Ne očekuje osmeh od kasirke, ne zaviruje u frižidere, rafove i sitnice na kasi. Ne zanimaju ga cene bombonjera i alkohola sa gornjih polica. Skroman i ćutljiv, Stoji mirno i nesigurno čekajući da dodje na red, ispred njega se otvara plastična kesa i guta pola vekne belog i malo mleko u tetrapaku. Nema za bolje. Smešta blic pod mišku, otvara izandjali novčanik...Pravi se da pretura po pregradama, iako zna da novac stoji samo u jednoj, uvek u jednoj. Zavara se na tren. Čeka tri dinara kusura i primećuje prezrive poglede nervoznih Rembrantovih silueta iza njega koje čekaju red. Iz plastificirane stranice novčanika izviruju radoznalo slike bivše žene i dece koja su sad već odrasli ljudi, koji su se sad već upoznali sa životom i čiji osmesi odavno ne blistaju kao na fotografiji. Primećuje ih nestrpljiva devojka tik iza njega i razmišlja kako je na nekoga podsećaju. Možda na nekoga iz osnovne? Čovek ispred uzima kusur i uz blago dovidjenja odlazi, i ona dolazi na red. Vadi na pokretnu traku kase šampon, dezodorans, nestle, uzima cigare...U ruci drži pola integralnog hleba koji čeka da bude zapakovan. Razmišlja kako je debela. Možda i više nego debela. Mora izbaciti ugljene hidrate, pola hleba za jedan dan je i previše... Daje karticu i čeka na njen povraćaj, iza nje stoji golobradi klinac, brucoš, pun testosterona i energije, gleda devojku ispred i misli da li bi je kresnuo ili ne, nije zgodna ali je odnegovana, ipak bi, zašto ne? Pristala bi na sve, verovatno je očajna zbog izgleda...Pazaruje paštetu, majonez, jogurt, domaćica keks i pola hleba, cimer mu je žešća pederčina i ne dele ništa. Zašto bi mu ostavio polovinu hleba kad je kreten, ko ga jebe neka kupi sam sebi. Plaća, upućuje kasirki osmeh koji ostaje da lebdi negde izmedju, neuzvraćen. Nije nešto, mada - karao bi je, što da ne. Ostavlja dva dinara kusura i odlazi. Sredovečni čovek stiže na red, ovlaš baca pogled na naslovnu stranu novina i mršti se, crna hronika ga zamara, fudbal je namešten i prestao je da ga prati, dobro zna da izbori ništa neće promeniti...Doktori ubili malu Nadju. Vreme nepogodno za meteoropate. Svakog dana osvojite blic stan...Susreće ispitivački pogled mršave kasirke koja netremice zuri u njega i u pola vekne hleba u njegovoj ruci, verovatno se pitajući šta je ovo danas i kakva je nju zla sudbina poslala na zemlju da je izrabljuju po marketima za sedamsto dinara dnevno. Rezignirano pita:
- Zar ste pola čoveka da jedete pola hleba? Nećete uzeti ceo?
- Ne. Nemam sa kim da ga podelim.
Redakcija "Joy"
Група жена (и пар мушкараца) која само физички живи у Србији, а духовно доручкује цеђену поморанџу код Тифанија, пије кафу без кофеина у Монте Карлу, шопингује у Милану, руча слаткокисело пркно од јака фламбирано коњаком у Лондону, сере у Берлину, лудо се проводи и пије коктеле са тродневном омудином панде на Ибици, изненада упознаје осећајног Мирка, менаџера који обожава Лигу шампиона, безалкохолно пиво, сквош и ПЕС, заљубљује се на први поглед и то објављује Теи, Мии и Леи на ручку, онда цичи, скаче и пљеска рукама са њима, купује изазовни "Victoria's secret" доњи веш, пали миришљаве свеће по соби и пушта амбијенталну музику, сензуално води љубав са Мирком у 37 невероватних поза за побољшање секса, затим открива да и он воли Кејт Хадсон и да тихо јеца на крају "Титаника", бива испрошена на врху Ајфелове куле, "Да! Да! Да!", ангажује Владанку Целић за дизајн венчанице и ту им се живот завршава.
Мада се може завршити много брже и сврховитије, неочекиваном појавом мелодија Едварда Ојданића на плејеру за време састанка редакције.
Ljudi koji mašu
Стари људи пореклом са села састављеног од највише двадесетак кућа. За већег дела живота у свом крајолику нису видели непознатог човека. Нису осетили неправду, нису доживели нешто лоше, што би их натерало да се не јављају свима, да не машу. Најчешће средином живота, као птић из гнезда у ваздух, они из својих домовина, са осмехом на руменим лицима, мигрирају у цивилизацију због репродукције, да нађу изабраницу срца свога и испуне смисао живота својих.
Тада, одједном, све је ново, све је велико, а једно је непромењено – они се сваком невино осмехују и машу. Машу аутобусима, машу људима са друге стране улице; они ходају полако, осмехују се и машу.Није им потребно узвратити махањем, довољан је поглед и њихов психолошки нагон биће задовољен.
Често вам се деси да вам неко махне, а ви збуњено узвратите и тромо наставите покушавајући да се присетите човека? То је био он, један од људи који машу; сада када знате праву истину, махните и ви њима следећи пут и уз подигнуту руку, разменићете вал позитивне енергије, која ће вам држати осмех дуго, понекад чак и до следећег сретања човека који маше.
Nizak udarac
Zadaju ga osobe kojima je to krajnji domet. Maksimum. Najviše boli, a ne bi trebalo.
Da bi se u životu sačuvalo mentalno zdravlje, nužno je shvatiti da ljudi koji zadaju niske udarce, jednostavno, ne mogu da dohvate dalje od toga.
Veliki ljudi se ne saginju, da se ne bi sa malim ljudima tukli na istom nivou.
Manijak
Веома романтична душа. Воли дуге ноћне шетње по парковима, страсне телефонске разговоре, не боји се блискости са девојкама, посебно у троли. Спреман да у хаустору или жбуњу чека своју драгу цео дан и ноћ ако треба. Због топлине којом зрачи облачи се оскудно, обично само мантил преко нагог, извајаног тела. Уколико се одлучи за панталоне обавезно бира модел са пробушеним џеповима.
Stil
Stil (lat. stilus — naprava za pisanje) je način izražavanja, kojeg karakterišu sve osobine po kojima se razlikuje od ostalih - najjednostavnije, ono po čemu te prepoznaju.
Čika Jova Zmaj:
Taši, taši, tanana,
Evo jedna grana,
A na grani jabuka
Kao molovana.
Željko Samardžić:
Taši, taši, tanana,
devojčice malena,
ja matora drtina,
a seks nam je sudbina.
Goran Bregović:
Taši, taši, tanana,
Taš, taš, taš, taš,
hop cup, hop cup, taš,
Jab, jab, jabuka,
jabuka je duboka
cup, cup, cupika,
paprika i bunika.
Bajaga:
Taši, taši, tanana,
na nanana nana nana
nananananana na
nana nana na
nananananana na
(ruke gore)
na nanana na
Crnogorski/hrvatski kantautori:
Taši, taši, tanana,
Srce si mi slomila,
kad si me poljubila
u noći punog mjeseca...
srce divljeg jelena,
jabuka si rumena...
(to be continued)
Sudar bicikliste i pešaka
Svakodnevna pojava, koja u zavisnosti od područja gde se odigrava, ima skroz različite posledice.
Utreht, Holandija:
1. Stvarno nije bilo namerno, gospodine. Tja, izgleda da mi kočnice ne valjaju, ali to nije vaša briga. Evo 200 evra da kupite novu garderobu, ova vam se iscepala.
Beograd, Srbija:
1. Mamu ti jebem ćoravu, gde gledaš?
2. Na kurac te nabijem, je l ti ovo staza?
1.i 2. trš-trš!!!
Mogadiš, Somalija:
17 poginulih, 247 povređenih i preko 2 hiljade nestalih.
Domaći überfilm
Јебе кеву и рођен за цитирање. "Експендаблс" не може да буде куљи од њега. Зајебан до сржи.
(Терен за кошарку негде у блоковима. Која и Бјела одмарају, пију пиво. Зајебани обојица.)
Која: Хмгмбргрм. Рат.
Бјела (зајебано издише дим од цигаре): Бргебрм. Рат.
(Гледају се зајебано, пуни братства и уважавања. Долазе Драган Јовановић, Драган Петровић - Пеле, Жика Тодоровић и Манда са YASSA дресом СФРЈ и Рашица знојницом на челу.)
Манда: Екекеле-кекеле-пичке материне-јајца!
(Сви се смеју.)
ДЈ: Блаблабла, баскет!
Пеле: Курац мој!
ДЈ: Једи говна!
Жика ('оће да бије Пелета): Баболеску хртљике, џиберу!
Манда: Мугурегереге, пичка вам материна! Шк!
(Смире се. Близу њих се зауставља мерцедес са Микијем Манојловићем у Армани оделу који вози две пичке у виду Иване Михић и Ане Софреновић.)
Мики (отвара прозор): Зизуке, деца, ватанабе опудикте, јебете нешто? (Пелету:) Прцокана паре! Петак!
Пеле: Петак, џинџероџерс, кеве ми!
Мики: Вартексвараждин, ти сломим коленца!
(Неочекивано али суверено наилазе Драган Николић и Лаза Ристовски, прилазе Микију, ватају га за нос и уши и кроз прозор извлаче из кола. Ивана Михић незаинтересовано и зајебано жваће жваку.)
ДН: Крке коленца, пичке материне, а? Крке коленца?!
Мики (кука): Ааааа, не, не!
ЛР: Мрш у пичку материну!
(Мики оде, али прстом запрети Пелету. Која и Бјела се гледају са ДН и ЛР зајебано и са пуно уважавања и братства.)
ДМ: Хмгмбргрм. Рат.
Бјела: Србија гегелоку срање.
ЛР: Е, срање... Дркеђоне ратиште. Е то је срање.
Која: Мангулињо пичке!
(Сви се гледају зајебано. Са прозора се јавља Бата Живојиновић.)
Бата: Фрдике, децо! Гургусиште бобињаре Хитлер... Гургустиште ово срање.
(Сви га гледају зајебано и са уважавањем, сломљени зајебаношћу тренутка.)
Umetnost zavođenja
Veština za koju muškarac iskreno poveruje da je poseduje, svaki put kada ga smuva neka riba kojoj se on inače sviđa.
Neprskana estetika
Балкански ендем. Појам који се опире сваком дефинисању.
То је кад ставиш гоблен са зарозаним дететом на шпански зид, десет сантима од ламперије.
То је кад ставиш миље на сваки сточић, столицу, преко телевизора и уопште, на све што има погодну хоризонталну површину.
То је кад на телевизор ставиш успомену из Јошаничке Бање, благослов владике Николаја и пластичну гондолу из Трста.
То је кад у регалу изложиш целу производну линију "Кристала" - Зајечар, гостинске шољице "од акропоља", Нови завет, "Чујте, Срби!" и књиге из "Новости".
То је кад носиш "ребак" мајицу, упасану у фармерице са каишем затегнутим око ребара.
То је кад знаш да је "италијанка" фризура која не излази из моде.
То је кад возиш "голф 2" као момак.
То је кад на њега ставиш налепницу у облику мрље.
То је кад су ти Лидија Вукићевић и Снежана Савић врхунске пичке.
То је кад на девојци не примећујеш адолесцентске бркове.
То је кад не примећујеш да ти девојка личи на Леонида Брежњева.
То је кад јој фали горња лева јединица.
То је кад је ожениш у месној канцеларији, па прославите под шатром.
То је кад је у шатри изнад младенаца тоалет-папиром на тепиху исписано: "СРЕЋНИ МЛАДЕНЦИ".
То је кад са шатре висе балони и папирни украси.
То је кад продаш голфа и купиш пасата лубеничара, ауди јаје, опел кадет или форд ескорт јер си жењен човек.
То је кад са женом гледаш "Курсаџије" или "Сељаке" и кидаш се од смеха.
То је кад цитираш Крстића&сина, Топаловиће или Радашина.
То је кад пијеш пиво испред продавнице.
То је кад су ти сисе продавачице које су се отегле до пода изузетно узбудљиве.
То је кад те пале дебеле девојке.
То је кад се налактиш на шипку поред ортака - мајстора у аутобусу, све значајно шмекајући снаше.
То је кад свастики при поздраву шеретски гурнеш средњак у шаку.
То је кад ти дођу кум и кума "здецама".
То је кад кукате на политичку ситуацију уз ракију.
То је кад закључите да "опљачкаше овај народ", да "нема народ пара" и "да 'оће да се врати социјализам".
То је кад установите да тај Запад нема тог дружења и те зајебанције, живиш, радиш, а и само радиш.
То је кад закључите да нема боље од Србије.
Divljak
Uobičajeni naziv za samostalne taksiste u Beogradu.
- Ne brinite ništa, gospodžo, imam ja taksimetar u glavi.
Prava lepota
Она поред које можеш хиљаду пута да прођеш, површно је погледаш, а да је заправо ни не приметиш.
Она лепота, коју кад приметиш, наставиш још десет корака, укопаш се у месту тридесетак секунди у једном од оних "жју!" момената дубоког усхићења, и потрчиш за њом. Фигуративно.
И после тога све поредиш са њом, и ништа ти више није довољно добро.
Она после које ћеш се чудити како је раније ниси приметио, и како је други не виде.
Филм који ти је пре годину дана био досадан и глуп, а сада јуриш остале филмове истог режисера по руским торентима, пекара поред које готово свакодневно пролазиш а никад ниси крочио у њу, а погачице им дечарапирају, књига коју си као клинац вратио на полицу после четрдесетак прочитаних страница јер ти је била сувише конфузна, а сад си избедачен јер је писац умро пре десет година, песма која ти се вртела у глави, али никад се ниси удубљивао у текст, пријатељство из основне, текст или дефиниција која ти је прекјуче била много геј, а сада се поистовећујеш с њом, девојка коју годинама виђаш у крају, а онда видиш њен осмех који ти толико обузме мисли да не можеш да ходаш и жваћеш жваку у исто време...
