Šetaš ulicom i odjednom se ispred tebe na sred trotoara parkira crni bmw sa zatamljenim staklima i iz njega izlaze dva primata sa profilom neandertalca i dva nakvarcovana stvora sa profilom silikona i ulaze u tuc-tuc kafić-diskić. A tebi se šaka sama steže u pesnicu i pomisliš: "E, da mi je sad erudijum 36, eksplozivni svemirski modulator..."

A: Ajdemo u mek
B: Što?
A: Moram da pišam.

Sećam se da sam sedeo sa Lukom i Milanom.

Sećam se da smo se svi uvek otimali za bockalice, neku igru za koju ti je potrebna neka rupičasta bela tabla u koju ubadaš, gore pomenute, bockalice kojima praviš neke crteže, jer nije bilo bockalica za sve.

Sećam se onog metalnog voza u dvorištu.

Sećam se naše folklor grupe Čigra, i sećam se kako smo samo bili popularni tog marta, kada je zbog našeg folklora bila popunjena velika sala Pozorišta Mladih u Novom Sadu.

Sećam se da sam obožavao za užinu kukuruz u metalnoj šolji.

Sećam se da nam je svima omiljeni doručak bio:
-kakao i eurokrem.

Sećam se još gomilu stvari, i sama pomisao na njih me vraća u bezbrižno detinjstvo, sa mirisom jutarnjeg čaja od kamilice, na malim drvenim stolicama mog vrtića.

Кошаркаши:

Успеси: европски вицешампиони, умало и светски. Играју мушки, гину за сваку лопту. Били најјачи на свету, на добром путу да се врате на старе стазе.

Доза поштовања: Скоро никаква. Дошли у Ковилово, а сачекао их натпис "Срећно, фудбалери!". Касне исплате многим запосленима;

Одбојка.

Успеси: На свим европским и светским првенствима, лигама и олимпијским играма су у самом врху.

Доза поштовања: Осредња.

Ватерполисти.

Успеси: Освојили све што су могли, једини наши екипни спортисти који би без проблема освојили и ванпланетарно првенство, уколико се открије да на Марсу има воде, наравно.

Доза поштовања: срамотна. Да би ишли на првенства, морају да подижу кредите, а да би одрадили обичан тренинг, још мало па ће морати да иду у суседне државе да обаве исти. Просто морају да моле пресвето министарство да им саграде пишљиви базен.

Фудбалери.

Успеси: Никакви. Одраде некако мучно квалификације. Курче се као да су ухватили бога за ону ствар када се пласирају негде. А ту где оду, бивају напуњени и од ових и од оних. Никада нису они криви, већ нека виша сила. Кривицу не преузимају на себе, чак ни када их ухвате како пуше и пију за време првенства, а понашају се као да су измислили фудбал.

Доза поштовања: као да су богови. Саграђена им је кућа фудбала, плаћено им је све, од крампона преко гелова за туширање до сваке споменуте и неспоменуте премије, а заузврат играју као бабе. Једноставно, пренакурчени фенсери које боли уво за наше нервирање, јер- то је за њих само посао.

Јебите се, фудбалери!

- Kako ćete danas kupovati?
- Kupovaćete iz vaše fotelje

Z: Molim te samo ovu jednu, nece te boleti.
M: Pusti me, necu.
Z: Moooolim te, zrela je. Za sekund cu.

Napomena : nadam se da se u daljem kontekstu reč prosečan nećete pogrešno protumačiti, ne nosi u sebi ništa zlonamerno:

- Prosečan Srbin je srećan jer ga je Bog obdario ajvarom, rakijom i svinjom koju još nije ni ispekao, nego mu je podario tu mogućnost da u njenom pečenju uživa dok pije pivo, na čemu mu je ovaj neizmerno zahvalan. Sreća je otići i na more, makar i kao paradajz - turista, jer more je ipak more. Srećan je ako je komšijina krava manja od njegove, ako je Ameriku pogodila kakva pošast, raduje se slavama, praznicima, ispraćajima i ostalim datumima gde u miru može da se naloče i umaže prste o njeno visočanstvo pečenicu. To ga toliko čini srećnim da slavi ne jednu, već dve Nove godine. Ako zajebeš nekog u kafani ili opališ nešto sa strane to je zadovoljstvo, koje će Bog već oprostiti. Kako stasavaju mlade generacije, epitet sreće ponele su i najk patike i mrštenje na splavu, a biće pravde, krenućemo i u fudbalu sve redom da gazimo.

- Prosečan Amerikanac je srećan jer je Amerikanac, a ne tamo neki Srbin, Iračanin ili ne daj Bože Rus. Ne masti se svinjom, ali od svih drugih kuća najviše voli mek, kom bi se poklonio da je u kondiciji. Istu tu svinju proždire u hamburgerima, postajući i sam nalik na istu, pomfrit i milk šejk su podrazumevani, slavi američki san, svetac mu je predsednik, ikone holivudski glumci a religija dolar.
Ponosi se demokratijom, NBA ligom i mustangom. Kurčevit, zadrigao i srećan.

- Prosečan Japanac je srećan ako mu je stan veći od 25 kvadrata. Uživa u pornićima protiv - prirodne tematike, zadovoljan je kada ga oni za koje radi potapšu po ramenu, i neizmerno mu je drago jer će njegova ekonomija vremenom da satre i kinesku i američku. Mladi Japanci, kao i dve grupe gore navedene su naložene na najk, fejsbuk, marlboro i aktuelnu mtv kulturu.

- Prosečan Jamajčanin je srećan.

- Prosečan Etiopljanin je neizmerno srećan ako je danas nešto pojeo, i ako je kiša najavljena za tri meseca.

Tata: Ne mogu da verujem! Tri keca na tromesecju, pa da l’ si ti normalan!?
Sin: Popravicu, obecavam!
Tata: Kaznjen si! Idi u garazu, uzmi loptu i polazi napolje!
Sin: Ali tataaaa…
Tata: Nema ali! Smesta da izadjes napolje i odigras pet partija basketa, jasno!?

U kantici na koju slučajno nabasate ćete možda naći kupus, pršutu, groždje, masline, kikiriki, keks, integralne grisine, leglo mrava, dedin trofejni pištolj, bratov štek kondoma, blago drevnih Maja.... Ali nikad, NIKAD nećete naći sam Eurokrem.

Бивши пријатељ је гори него непријатељ.

TOOOOOO! SAVANOVICU UDRI GOVNAAAAAA!!!!!!

Промиче киша... Неколико збијених црних кишобрана горе... Неколико блатњавих црних ципела доле. Једна лопата, мантија и гавран што се љуља на грани.
И лица која испраћају.
Плачу.
Али греше... Фиоку су оставили кући... А тамо је све!