Umetnost nedavanja prve večeri
Не депилирај се. Ако немаш самоконтроле, имаш стида.
- И, шта кажеш, да одемо до тебе, мхмм?
: ниси се депилирала, ниси се депилирала, ниси се депилирала:
- Е, вечерас не могу.
Papirologija
Sve učestaliji izraz za dokumentaciju među priučenim političarima i instant ministrima. Reč nije samo posledica (ne)pismenosti već i posprdnog odnosa Srbina prema formi („Neka se samo završava na - logija, zezn’o sam ih hahaha!“) koji funkcioniše bolje na časnu reč, zbuni se kad vidi slova. Ostaje dilema da nam treba zameriti jer smo, zahvaljujući Turcima, više usmen nego pismen narod. Nakon Turaka dođoše Nemci, pa otud i ona : „Bolje da me juri Turčin sabljom nego Švaba olovkom!“ Kada je u pitanju birokratska svakodnevica, zbunjenost je prisutna i sa jedne i sa druge strane šaltera. Ne zamerite šalteruši niti šalterašu, zar očekujete više od njih nego od ministra?
“Evo, ja vam obećavam, to će se sve završiti u roku od 15 dana . Već su predati zahtevi za građevinsku dozvolu i ja vam poručujem da će sve u vezi sa, ovaj, … papirologijom uskoro biti rešeno, jer nikome ne pada na pamet da gradi bez dozvole“.
”Prihvatio sam mesto savetnika zbog mogućnosti da pripomognem ljudima. Na primer, mene papirologija ubija. Verujem da isto oseća i običan svet koji dođe u ministarstvo da završi neki posao. E, onda, ako je to u mojoj moći, ja se potrudim da se stvar završi brzo i efikasno”.
Dijagnoza
Ono što neki ljudi nose na glavi. Neki to nazivaju frizurom.
- Kome li si ti pala pod makaze, na šta to ličiš?
- Što, šta fali? Da promenim malo.
- Menjaj nešto drugo u životu. To nije frizura, to je dijagnoza.
Kubanska medicina
Рак-рана и мистична непознаница западњачкој култури. Док се савремена медицина хвали дијагностиком помоћу магнетне резонанце, обнављањем ћелија у хипербаричној комори, трансплатацијом срца, продужењем пениса и реинсталирањем химена, дотле кубанска медицина, без помпе и еуфорије, лечи сиду, хепатитис, рак, гангрену, еболу и вариолу, зашива одрубљене главе, крпи разнешене лобање, те продужава живот до неслућених граница! На Куби лече све и свакога, не кошта ништа. Једини услов је да се не прича о томе. Легенда каже да су те методе мешавина природњачког, комунистичког и окултног.
Ето, рецимо наш Бата, онаки Валтер и социјалиста, није верово овим нашим прочетничким докторима нити кинисеким надрилекарима, понео човек гангрену под мишку, отишо на Кубу, добардан, добардан, Ви сте тај и тај, ја сам тај и тај, јел имате гангрену, ево гангрена, затвори очи, певај вако, диши овај дим, бапе-бупе, гангрена нема!
Или рецимо, друг Кастро се пре цирка 70 љета јурио са режимским војскама по гудурама Латинске Америке. Ено га и дан данас, држи слово о комунизму по 8 сати без прекида, пуши томпус, пијуцка рум и јури сојке по Карибима, све то без наочара!
Уго Чавез је касно уочио смртоносни вирус ушприцан од стране америчке администрације, док је читао рођенданску честитку од Била Клинтона, званог Шунтавило. Али ништа зато, кубанска медицина лечи све.
Прича се да се и данас, у забитом селу ове острвске државе на два дана пливања од Мајамија, у колиби од палминих грана, могу чути гласне полемике о утицају Шпанског Грађанског рата на социјал-демократске иницијативе у свету, да се често лупа руком о астал и да се ословњавају са Че и Ерни, да први има велики кружни ожиљак преко целог врата, а други не скида сламени шешир који прекрива слепоочницу и већи део лобање отпозади.
Кијану Ривс никако да открије тајну свог вечито младалачког изгледа, али су га папараци уснимили како са флашом рума за колаче и пола кила ратлука од руже, улази у колибу исцелитељке маме Хуаните, лепо подгојене тамнопуте старице, са пешкиром везаним у турбан одмах повише чела.
Сад треба да ти је јасно одакле њиховим одбојкашицама онаква телеса или одбојкашима онолики паламари, зашто доминирају у боксу, атлетици и осталим спортовима који их иоле интересују.
Odo' da čuvam ovce
Ne znam kakva je to mađija koja izaziva da svi, kojima je dokurčilo sve, spas vide u čuvanju ovih pufnastih, sporih, glasnih biljojeda koji su na granici retardiranosti. Ultimativna neostvarena pretnja jadnika koji više ne može da sluša o velikomučeniku Andreju, ne može peti put da polaže statiku ili (uspešno) smuva ribu koju muva tri godine. Zato su tu te ovce. I ta neka planina. I neki pašnjak na kome će iste pasti, a koje će dotični morati da brani od vukova, proverava na antraks i posle šiša i šta sve ne. Nemam pojma šta sve tu mora da radi, ni ja ih još nisam čuvao. Verovatno ni taj isti nema pojma kolika je to petljancija. Ali čuvanje ovaca je neka sigurna luka svakog gradskog deteta. Poslednji trzaj protiv sistema. Naravno neuspešan. Ali ipak, opcija uvek postoji, jer samostalno isključiti komp i televizor pa onda spaliti redakciju Blica i Kurira zahteva hrabrosti koju prosečna srbenda ima samo na internetu. Zato, sve je kul, trpeću ja još malo, a kad mi stvaaaaarno dokurči, odoh da čuvam ovce. Ali stvarno.
-Nacrtaj mi jednu ovcu.
-Eeeee, znaš kako sam razmišljao da batalim ovo pilotiranje, odem tako na pašnjak i uživaaaaaam... Nabavim jednu keru i zabole me za birokratiju, ratove, kraljove, careve, tiranine, precednike i ostala govna...
-Au, kako nemaš pojma sa životom, ovo što si nacrtao je koza, ne ovca! Nacrtaj drugu!
-I ono, ceo dan si napolju, u prirodi... Posle odeš u kućicu, spavaš kao top, čekaš sunce i ptice da te probude...
-Ova izgleda kao da je slomila nogu, kakav si retard, ne umeš ni na papiru da ih čuvaš. Nacrtaj drugu!
-Mali Prinče, evo ti kutija i da se nosiš u tri pičke materine!
Daćete mi jedan osmeh
Šmekerizam koji se upućuje namrgođenoj ili malodušnoj radnici. Deluje trenutno bez kontraindikacija, ali i bez veće šanse da izgovarač “završi neki konkretni posao “ sa dotičnom u smislu da će nakon toga da je jebe. Cilj je vraćanje radnog elana, fokus na prodajne artikle, sagledavanje mušterija u nagomilavajućem redu i povećanje frekvencije tipkanja po fiskalnoj kasi. Jedan nesebičan altruistički gest prema mušterijama koje će već sledećeg trenutka biti ekspresno uslužene od strane nasmejanog lica lepe radnice dok se osoba koja je tražila osmeh udaljava od objekta kao Talični Tom u poslednjem kadru svake svoje epizode.
Jutros. Prilazim pekari Friteza. Red ispred barake (više liči na golubarnik napušten s početka prošlog veka nego na mesto gde ljudi jedu, al' zato burek prste da poližeš). Vreme tmurno, oklembesili se ljudi, savilo glavu i staro i mlado, računaju verovatno kako da se uklope sa skresanom platom i ubogaljenom penzijom. Mlado devojče ispred mene odustaje i oslobađa mesto. Ostadosmo samo nas desetak muških da pouzimamo hranu i begamo. Al' ne biva. Unutra kao da tri radnice porađaju četvrtu ili se dešava neka grđa muka. Ote se prdež gladnog stomaka jednom deki, pronese se karaburmom, a ja konačno uđoh unutra po svoje nutrijente. Zastoj. Četiri žene bezizraznih bledih lica nesvesno glume loptice za fliper, zuje iza pulta, odbijaju se o zidove, vraćaju se, lutaju, odlaze po nešto, donose ništa, niko ne dobija uslugu. Mislim se u sebi: “hoćete da vodite državu, a ne mož' da se organizujete da nam podelite po burek i jogurat, ne tražimo mnogo!“ Nekako dođe na red debeljko kome spakovaše u džakove četvrt pekare, odvuče svoju guzičetinu i gladne oči i oslobodi mesto njemu-kralju doskočica i motivišućih fraza. Iz okovratnika maslinasto zelene jakne (najverovatnije iz seknd henda vojnog otpada) promoli se špicast, tanak nos, i čovek progovori:
- Jednu lepezu sa sirom, kiflu sa džemom, jedan osmeh, i jedan jogurt!
Kad čuše ovo za osmeh sve radnice se nasmejaše (čudo jedno), jedna pokri prazninu gde bi trebalo da bude zub (ili dva, tri) i prasnu u smej:
-ći ći ći ći
Radnica sa tetovažom na vratu (mlado pičence, onako nije loša, samo ko zna koliko je ta istetovirana ako je i šiju popunjavala, na nadguzju je verovatno scena usekovanja Jovana krstitelja u hd koloru) isto pršte u smeh pa prionu na kasu.
Dok si reko sirnica svi bismo usluženi i sretni.
Izađoh sa svezanom kesom napolje, a ono sunce granulo.
Obećanje detetu
Чин потенцијално опаснији од потписивања кредита у швајцарцима и непромишљенији од пуштања Кирбијанаца гајби.
Једна наизглед безазлена и ноншалантно изречена реченица, коју си изустио у тренутку еуфорије, утискује се у меморију младунца попут жига у тексашко говедо. Јер та мала бића памте. Додуше, селективно: пре би армадила научио да се сети да опере руке пред ручак, него дете. Добро, армадило нема руке, него оне рожнате шапице, али поента је јасна. Е, а када је обећање у питању, ту памте ко слон на гинко-билоби. Не мора то да буде неко право обећање, оно стриктно „обећавам, тако ми бог помогао“ или „часна пионирска реч“ (салутирање у козарачком стилу – песница о слепоочницу). Јок. Довољно је поменути у неодређеном облику „за неки дан“, „следеће седмице“ или слично. Замка је склопљена и отпор је узалудан. Дете се претвара у продавца животног осигурања, чачка те и подсећа нон-стоп. Ако не испуниш, пуко си. Уништио си поверење и брдо неких мамбо-џамбо фројдовштина и чуда.
Зато, боље пази, не дозволи да те симпатични гремлини наговоре да их нахраниш после 12 сати, тј. обећаш им, осим ако си 100% сигуран да можеш то да одрадиш/купиш/наместиш/истестеришеш. Или родиш.
Упозорен си.
- Тата, тата, ено га Фурбииии! Рекао си да ми купиш!
- Е, рекао сам „по недељи би требало“.
- Али, прошла је недеља.
- Није ми још био други део плате... Чекај, колико оно би.. Аууу, бокте шес иљада, сине, оћеш сладолед?
- Фурбииии.
- Е, чуј, имам лом неких рачуна, да ти не објашњавам. А Фурби праве Кинези за 5 долара и ваљају га за масну кинту. Ево: сладолед и киндер јаје и гормит!
- Фур-би.
- Пу јебем ти. Може чек, госпођо?
----------------------------------------------------------------------------------------
- Е, тата, када ћеш да ме водиш у Зоо-Врт? Да видим лава?
- Једног дана.
- Кадкадкадкадкадкад?
- Рррооооаааррррр!
- Мамице, татица ме плаши!
- Раћо, шта радиш бре то здететом?
- Ништа, ништа, играмо се лава.
Vegetarijanci
Злочиначко удружење мрзитеља биљака које заменом теза покушава да прогура свој настрани начин живота као нормалан. То су звери које немилосрдно чупају траву да задовоље своје погане потребе, и то без анестезије... еј, бре! Уместо да је косе, што би било безболније за јадну траву. И ајде што је чупају, него ЈЕДУ КОРЕЊЕ!!! Глед'о сам деду летос док је клао теле, прво га је одвалио мацолом по глави, да га ошамути. Теле касније, малтене, ништа није ни осетило. Деда је душа од човека. А не ко мој комшија. Једно јутро је улетео комбајном у поље сунцокрета са запада док су главоње пратиле сунце. Мучки, с'леђа... Е, такви ликови не треба да живе. У таквом свету не желим да одгајам своју децу. Сви ће јести јагњетину, чим израсту млечни зуби.
Еј, вегетеријанци, знате ли ви колико ембриона сунцокрета неће дочекати да одрасте због ЈЕДНОГ литра уља, а? Ти ембриони умиру у преси на крајње свиреп начин, само да би ви зачинили салату. А 50 литара свињске масти добијеш од једног јединог крмета.
Где је ту правда за биљке? Начин на који се убијају је средњевековни. Метал, па у живо месо. Без најаве. И то по дану, када врше фотосинтезу и када су најактивније. Ни једна животиња није то доживела од људи.
ДА СЕ КОЉУ БИЉКЕ, АЛ' НОЋУ, КАДА НЕ ВРШЕ ФОТОСИНТЕЗУ!!
Убијају се на најподлији начин. Оне не могу да се бране. Не могу ни да вриште док их кољу дрвосече. Осим тога, имаш дрво од пар тона које сјебе циганче од 40 кила. ГДЕ ЈЕ ТУ ПРАВДА И ВИТЕШТВО! Али за вегетеријанце та смрт је регуларна, а разбијено јаје је злочин, полизан мед је крађа!? О ембрионима биљака и цеђењу живота из њих, не могу више ни да причам.
Али, пазите, њихов изговор је: биљке немају нервни систем... Па, господо, да ли то значи да је све што нема нервни систем осуђено на сурову смрт самим рођењем. Да ли то значи да све што нема нервни систем може да буде живо поједено, без гриже савести? То је опасна дискриминација: "Ако не осећа бол, сеци га, кувај, пеци и једи на живо - нема проблема". Замислите да вас неко коље моторном тестером неколико минута, после вам скрнави тело, маже га некаквим смолама, спава на њему, и... фуууј.
А ту је и цвеће које се масовно дели као поклон и знак пажње. Људи моји, поклањају лешеве биљака које су само хтеле да оставе потомство за собом. Ајде да их одма убију, него им ни то није доста, па их одржавају у животу у некаквим вазама, да се што дуже муче. Да не говорим о томе да масовно ископавају посмртне остатке њихових предака, продају их по ненормалним ценама и после их СПАЉУЈУ. Ни мртва биљка није добра биљка.
Ал што је најмонструозније, узимају делове једне биљке и калеме је на другу. Молим вас лепо, кад су месоједи зашивали кокошију главу на тело свиње?! Гнусно!!
За разлику од вас, наше животиње умиру достојанствено. И нико их не једе живе! Наше животиње пре конзумирања прођу безброј посмртних ритуала: димљење, саламурење, конзервирање, печење и сл. Даље, могу данима да висе у излогу, да би им се у мимоходу одала почаст и да би им се гладни грађани Србије дивили. Зар то није дирљиво?
Мислим да је време да станемо на пут овом покољу. Ако нећемо ми - ко ће? Ако нећемо сад - кад ћемо?
П.С. И Хитлер је био вегетаријанац!
Došla voda do poda
Momenat preporučenog popuštanja pod pritiskom i krajnja faza pred poplavom preloših okolnosti posle kojih je neophodno reagovati. Isto što i dogorelo do noktiju, s tim da je ovde gorenje privremeno ugasila voda, koja nadolazeći preti u još bolnijem obliku.
- Simke, ljubi te brat, ae mi daj broj Slavice?
- Slavice, moga kurca glavice? One iznad obale što živi?
- Jeste, te Slavice.
- Dalilud Siti? Šta će ti broj te rugobe?
- Brate, sve bivše mi se poudavale, došla voda do poda, pa reko' malo daj šta daš.
--------------------------------------------------
- Halo, Alek, imam jednu molbu, poprilično hitnu.
- Šta je bilo, Čučko, istrošili ste opštinski budžet, pa Aca da pomogne?
- Nije to, nego...
- Hajde, hajde, znam da se trošilo kako se stigne i da si zaposlio masu ljudi u gradske službe. Nema se para za to, ali poslušan si, a Aca je dobar čovek, hoće da pomogne.
- Ali stvarno nije to, zaista...
- Ma nemoj me zavlačiti, lepo ljudski priznaj da vam treba pomoć države.
- Jeste, treba nam.
- Došla voda do poda, a?
- Pa jeste. Malo i preko toga baš sad dok pričamo.
Voli svoj posao
Bome najcenjenija vrlina koju ljudi nekako uvek zaborave da napomenu. Valjda zato što je retka, a i većina ljudi je zaglavljena na nečemu devetom, kako bi zaradila za hleb, pa im onda bode oči kada neko voli to što radi, a još i uspeva da se bavi time. Za pare. Još ako su dobre pare... Navlači se gnev diplomiranih kritičara renesansne umetnosti koji moraju da prodaju neslan mladi sir na pijaci. Mada, ima i ljudi koji i kada uzmu da se bave nečim devetim, i to im postane drag posao, možda je caka u samom čoveku, a ne u poslu? Ko će ga znati, ali čovek koji voli svoj posao, razvija ga i radi ga cakum-pakum, je svakako inspirativna stvar. Ili bi trebalo da bude. Sem ako nisi neki zavidni, nesposobni magikarp, bem ti mater.
-Brate, kako te ne mrzi, ulaziš u osmi sat na poslu i opet praviš kreme za pete sa ureom.
-Pa šta? Šta fali kremama za pete sa ureom? Moraš da ih upakuješ kako treba, sastružeš što više možeš, što više materijala iskoristiš, ćoveku bolje.
-Ali to je jebena krema za pete!
-Ispravka, perfektna jebena krema za pete.
_______________________________________________________________________
-Brate, ajmo na burek.
-Čeeekaj, još samo ovo: ''Ali svaka čast Vučiću...'', aha evo ga PLUS.
-Brate, kako možeš toliko da se uživiš u botovski posao, ne znam da li si ti normalan čovek.
-Čekaj, čekaj, ispravi ovde gramatičke greške u komentaru, e tako.... Sad možemo na burek. Vučitelj for d vin!
Ustajte da sjedne majka s djetetom!
Kažemo kad vidimo da na slavlje dolazi milfača s duplo mlađim izabranikom svog srca.
- Ha ha Mirjana, ovaj ti je još mlađi od onog s prošle slave. Ustajte ljudi da sjedne majka s djetetom! Sine, ti piješ alkohol?
Tetka
Osoba koja ima najveću šansu da umre ukoliko joj zatreba lek.
A: Gde si bre matori, hajde na fudbal.
B: Ne mogu, nosim tetki lek.
A: Koga ti farbaš, ta je fora provaljena odavno. Upadaj, fali nam jedan.
B: Ma hajde, s kim igram?
***Nedaleko odatle u tetkinom stanu.***
tetka: Gde li je do sada..
***Počinje da se grči i guši. Krajnjim naporima dopuzava do drveta života, naslanja se na njega i pušta poslednje reči:***
tetka: Sestriću... jebem ti...
***Tetka umire i kreće instrumental Marš na Drinu.***
Da sam žensko, ja bih svaki dan
Надобудна тврдња сваког живог мушкарца, да не кажем пичкопаћеника. Наравно, из потпуног незнања будала може изговорити ову реченицу, али шта се заправо крије иза рупе? Не пада вам на памет депилација, јебена чорба и болови у вези са истом, напади депресије, љубави, пижђење, хистерисање, преемотивни испади, кулирање, сламање срца (множина), нокти, косе, шишке, фенирање, шминкање сваког јебеног јутра, детаљи, проклети детаљи и наравно бол бол бол? И коме још може да падне на памет да се сваки дан трси?
Користећи женски унутрашњи монолог, завиримо у свест једне несрећнице на само пола сата. Пакао.
Да зар је већ јутро ма могу још пет минута јеботе немам времена где ми је чарапа брус уф ала жуља ова жица пу мајко што сам на тебе наследила оволике али добро бар сам висока мршава ију на шта ми личи коса па добро није лоше а јебем ти маскару ко је измисли зар је могуће три дана раније а све ти па зар данас где су ми тампони само ми фали да се покида кончић шта би рекла докторка сигурно јој се то пре дешавало смотануша види је као да јој је први пут али не сигурно не би навикли су они на то где ми је телефон јао срце моје зашто ме није звао скотина једна ко зна с којом се ваљао синоћ али боли ме ја знам да он мене воли јао види ову ћурку шта је обукла како могу тако у црно да се облаче како им не досади сваки дан гледати наказу у огледалу а како је лепо јутро где је глупи аутобус ма идем пешке шта је то двадесет минута опуштено али поквариће ми се шишке ма сачекаћу како је ужасно бити матор надам се да ћу ја заувек остати оваква ваздуха бре мајсторе отварај задња како их није блам да вичу као да не знају да ће отворити увек отвори да а шта ако је стварно био с неком уу како лепе очи срце моје да си ми само на један дан мани се лудачо ти си заљубљена али шта фали ако ми се свиђа више њих у исто време све је то нормално ти га волиш воли и он тебе ма немој више размишљати здраво оштроконђо кучко проклета знам да си га са'ватала ономад види каква ти је коса заобиђи ме се нећу више ни да те гледам никад обећавам нећу да размишљам о њему не занима ме што су раскинули ја сам срећна али боли и даље боли боли зашто зашто е повадићу све шта ће ми деца икад бити потребна у животу али син са његовим очима ипак не али деца серу кењају урличу ма мислићу о томе после и сад овај разглаба о боли ме ћоше стилу облачења смарачу проклети како ме само погледао тог дана да да да.
Gde um caruje i tuki se diže
Osvešćujuća misao koja se javlja posle poraznog seksualnog iskustva sa pokušajem tršenja nabubrele ženke razrogačenih plavih očiju i tankih prstiju sa frenč manikjurom koja je treptala na tebe dok je bend žilavio na bini pa se tebi učinilo da bi mogao da joj u jednom potezu pocepaš mindžu, isprskaš spermom zidove da se slije do podruma i zabiberiš joj kliću tako da joj oči iskoče iz ležišta.
Ali ne lezi vraže!
Ulazite u haustor, ona se kikoće i lupa štiklama. Sapliće se o stepenik i viče IJU! Psssst! šištiš jer komšiluk samo tako nešto i čeka. Eto vas u stanu.
Ona se osvrće:
- Ijao što je lep fikus!
Sklanjaš čarape sa fotelje i guraš ih u džep, skeniraš prostor da nema još neka bomba.
- Nije fikus; to je dracena...
- Ma šta god... A jel si video onu što je stajala tamo kod bubnjara, kako je debela?!? Baš je debela a kakav nakit nosi, prava seljanka...
- Nisam video, gledao sam tebe.
- Pa naravno... A ona sa crvenom kosom, što imala onaj krzneni prsluk, šatro leopard, moja maca a ne leopard, jesi vido nju? Kakva seljanka...
- Nisam ni nju video, zato što sam...
- Ijuu a jel si ti neki naučnik? (Gleda po tvojoj polici sa enciklopedijom umetnosti.)
- Pa, nisam… student sam. Istorija umetnosti...
- Istorija... jao kako sam bila slaba iz istorije, nikad nisam uspela da zapamtim nijednu godinu…
- Ovo je istorija umetnosti...
- Molim? Pa to kažem, sve te bitke, to je tako teško...
- Ovde se ne uče bitke, nego umetnost, slikari, arhitekt...
- A pa tako reci: slikarstvo! Znači slikar? Pa jesi nešto naslikao? Gde su ti slike? Imaš onaj čiviluk za slikanje, kako se zove... nešto na štrafte…
- Štafelaj... Nemam, ja nisam slikar...
- Kako nisi slikar? Pa sad si rekao...
- Rekao sam istorija umetnosti; učiš da tumačiš umetničke pravce…
- Da tumačiš?!? Nešto kao prevodilac?
- Ne bih rekao; više da umem da raspoznam pravce u umetnosti, i logiku umetničkog razvoja...
- Jao to je mnogo komplikovano... a jel imaš sestru? Kolko ti godina ima sestra?
- Nemam sestru, jedinac sam. Otkud ti sestra?
- Pa vidim crvene jastučiće na trosedu, to je tako ženski, a imaš i taj fikus...
- Dracena...
- Ma nema veze... Znači nemaš sestru?
Donosiš piće, hladno belo vino, šardone iz 2002.
- Nemam. Piješ bel...
- A šta si to doneo? Neki sok? Od jabuke? Molim te samo bez šećera, ne pijem ništa sa šećerom!
- Ovo je vino, belo vino...
- A jel imaš šampanjac? Ono što puca kad se otvori?
- Pa... nemam, imam Šardone...
- Ne pijem belo vino, to je kiselo.
- Šampanjac piješ, to ti nije kiselo?
- Šampanjac je šampanjac, to je otmeno...
- Otmeno? A šardone nije otmen?
- Šarbone je kiseo!
- Nije šarBone, nego šar...
- Kako god, kiseo je! Jel mogu da podignem noge na fotelju? (Podigne ih ne čekajući odgovor. Štikla joj se zabada u tvoju kožnu fotelju. Gledate se. Ona počne da se vrpolji.)
- Pa što sediš samo tu, tako?
Ugasiš cigaru, ustaneš polako, sedneš na rukohvat fotelje, ona te gleda odozdo, trepće očurdama, ti joj položiš ruku na obraz, pa je spustiš ka sisama, ona počinje odmah da dahće i koluta očima, ti zavučeš ruku u sise, bradavica smežurana, ona dahće kao da tegli kamion na sajlu, sagneš se da je ljubiš, ona otvorila usta, taman guraš jezik, ona skače:
- UGASI SVETLO!!!
Ti odskačeš kao da te struje udarila… Uh, jebote, šta je bilo…
- UGASI SVETLO!
Ustaješ, gasiš svetlo, i vraćaš se.
- Spusti roletne!
Spuštaš roletne i vraćaš se.
- I ono svetlo u kuhinji!
Gasiš svetlo u kuhinji i vraćaš se. Sedaš u prethodnu pozu na rukohvatu, u mrklom mraku vidiš da ona koluta očima, i opet dahće. Malo se ljubite, njen jezik ko uspavana zmija se valja po ustima. Uzmeš je na ruke, odneseš do kreveta, baciš je kao stvar, spadnu joj cipele, dobra okolnost ne moraš da se trudiš oko toga. Skidaš je, ona drekne:
- NEMOJ DA ME GLEDAŠ!!!
- P…pa… ništa ni ne vidim, mrak je…
- NEMOJ DA ME GLEDAŠ!!!
- Neću da te gledam, u redu…
Skidaš je dalje, skineš sebe jednim potezom kao Kinez na trapezu, kreneš da joj smuljiš suknjicu…
- NE SKIDAJ ME SKROZ!!! (Povlači suknjicu preko struka, da joj dođe oko stomaka). NE SKIDAJ ME SKROZ!
Smuvavaš joj gaće, nakvasiš prstima međunožje, jedva se snalaziš u mraku, radiš na pipanje, ona leži kao fosna, ne pomera se, samo dahće kao fizički radnik dok nosi dve vreće cementa uz stepenice, ruke joj složene na krevetu sa dlanovima na gore (oči ti se malo privikle pa nešto i vidiš), ti je uzmeš za ruku da joj oližeš dlan i staviš ga na tukija željnog maženja, njoj ruka padne nazad. Nema veze, naciljaš joj ga naslepo, razmaknute noge...
- ČEKAJ, IDEM DA PIŠKIM!!!
Ležiš u mraku sa tukijem koji splašnjava dok ona prska u šolju. Čuješ je odande kako komentariše tvoje peškire, boju na zidovima, plastičnu zavesu oko kade i miris sapuna. Vraća se, tukidid ti izumro. Okrećeš se ka njoj dok ulazi u sobu.
- NE GLEDAJ ME!!!
- Nipošto, kažeš i ne pomeraš se.
Ona se trti da legne nazad, leganje joj otežava to što neprestano pridržava suknjicu oko stomaka da joj slučajno u mraku ne ugledaš strije koje nema. Legla je. Namešta se, na leđa, gađa istu poziciju iz koje je krenula na pišanje. Smirila se i počinje da dahće. Ti se ne pomeraš. Ona još malo dahće, okrene se:
- Ajde!
Ti ležiš bez pokreta, razmišljaš o Partenonu, korintskim stubovima, mikenskoj zlatnoj maski. Njene cipele na podu. Mrak.
**************
Sutra te zove drugar. Pita kako je bilo, otišo si sa opasnom malom, svima se bio digo na nju.
- Sine, kažeš, nije to tako kao što izgleda na prvi pogled…
- Šta bre pričaš, buni se ortak, jesi je raspolutio?!?
- Ni blizu. I, znaš, nadalje se isključivo ložim na pametne.
...iako znaš da će i to doneti svoje probleme sa sobom.
Meko č
Афродизијак снажнији од бланшираног тестиса кавкаског бивола, јебозовни сугласник који само што није постао ć, али се надомак циља зауставио и остао да похотно лебди дражећи чула, попут исконског сигнала који прачовека позива на пећинске оргије.
Она је само своја Влатка (24), тајница из Загреба или еманципирана Леа (31), равнатељица обитељске твртке из Вараждина, обучена у струкирани бордо комплет који прати заводљиве линије, одсечних покрета, одлучног звонког алта и ласерског погледа који сече оловни зид. Она заповеда мушкарцима, она их осуђује и унижава, она просвједује и наново критизира. Дапаче.
Али, када изговори то флафичасто "č", што мази ко дечје ћебенце преноћило у Ленор ултра-софту са мирисом ртањске петуније, тренутно се шаље сигнал алтер-мозгу да је време да издоминираш. Да заријеш своје копље у ту топлу слабу тачку што потања под додиром попут површине фришког кроасана са џемом од јагода и покажеш да је код тебе све тврдо, па и сугласници.
Не размишљаш о историји, ти ниси ни партизан ни четник, ти си јебач-ратник, грађанин света, послат са мисијом да потчиниш и прокажеш, да ошишаш ту њену латиницу и жигошеш јој памћење својим продором по средини терена. Јер, где је танко, ту се кида, а где је меко, ту се боде.
-Јоој, брате, како ме пали кад каже оно "Овдје сам, дећко". Јој!
- Батице, си ти нормалан, па то је Барби у цртаном!?
- Па? Синкронизиран је, ако ме разумеш. Чуј како га тањи, ммм. 'Ај ме остави мало самог, може?
Anamneza
Omiljeni hobi svake strine, tetke, babe, kume, komšinice i ostalih otelotvorenja radoznalosti čije aktivnosti stupaju na snagu pri i najmanjoj sumnji da je muška osoba, koja se u njihovoj blizini pojavila, potencijalni zet.
-Jelena, što nas ne upoznaš sa ovim mladićem?
-Zato što nema potrebe.
-Kako nema, sine? Pa što da malo ne porazgovaramo?
-Zato, tetka, što on nije tu da ti pokupiš kompletnu anamnezu. On je ovde da odradi posao i da ide dalje.
-Iju! Da odradi posao?! I ti meni tako kažeš?! Ova današnja deca nemaju srama!
-Tetka, to je majstor. Crkla mi veš-mašina!
Leptir
Стари надимак за ХЦ мангупа, посебне сорте. Оне која се храни мртвим диносаурусима.
Лептир те неће пресрести, испребијати и узети све паре које си наменио за доп и курве. Неће те гледати попреко јер је то његов крај. Нити ће рекетирати, диловати, шуровати са цајканима и тастерисати, то просто њега не занима.
Али ће ти зато ћорнути колица, измалтретирати их како ти никад не би умео и пази сад - вратити их.
Не уме другачије, рекао сам ти да је бараба. Али бараба са пасијом. Не ради он то због материјалне користи - он кола не продаје, нити да би изигравао мангупа - има и много опаснијих људи на улицама града. Он то ради из једноставне и чисте љубави за машином.
Почело је врло наивно. Ортак је узео ћалетовог фићу и сви смо се изређали низ Звездару, научили како то шљака мењач, квачило, како се мења уље... Како се отвара на фору. Кроз лептир стакло. Тада нико није имао кинту за свој ауто. Чак ни за половног Санбима или Дајану.
Први је на мети био комшијин Тристаћ. Јебена машина. Комшија никад није провалио. Онда су се возили Фордови, Опели, чак и понеки БМВ, а кренули су и разни надимци. Калауз, Лептир... Неки су постајали и Фантоми.
Знаш ти колика је зајебанција кад ти мотор помеша бензин и воду?! А тек бензин и крв...
Lekar automat
Kako naš nebeski narod nezadrživo hita u napredak, postavljajući standarde za ostatak sveta, ne čudi da upravo u Srbiji možemo premijerno da vidimo ovaj proizvod. Da, da, vaše molitve su uslišene, drage bake i deke!
Predstavljamo naš novi "Lekar-automat", koji u potpunosti zamenjuje sve vrste lekara.
Zaboravite na višesatno čekanje u redu, nesnosne vrućine, loše osoblje.
Sa posebnim otvorima za viski i bombonjeru, ubacite vašu karticu i izlečite se!
RADI I NA CRVENO SLOVO!
Deka prilazi "Lekar-automatu". Ubacuje viski, čokoladu, i 50 evra.
-Nešto me štreca u krstima, mislim..
-BRUFEN!
-Ali u krstima..
-BRUFEN I DOSTA TEČNOSTI!
-FALA, ŽIV BIO. CMOK-CMOK-CMOK
Uvek je lakše podići sekiru nego spustiti glavu na panj
Prosto rečeno: lakše je šiljiti kurac i dizati larmu, nego podići guzicu i promeniti nešto.
Odlika svih onih mladih buntovnika kojima je čitav svet kriv što su lenji za medalju i kojima je najlakše da sa daljincem u rukama svoje sagovornike vode u vrli novi svet. Valjda misle da im je daljinac drška od svetlosne sablje, pa da će prilikom mlataranja rukom dok menjaju kanale delovati ozbiljno kao kakvi mladi džedaji koji svet oslobađaju od imperijalističkog zla.
