Ima li leka protiv bola-osim ženidbe i poroka?
Bio sam seoski sudija, koji je pao pod lukavstvo jedne tako blage devojke da mi nije preostalo ništa drugo, nego da me zatvore u obor sa životinjama, umesto da mi poveravaju duše ljudi, da otkrivam njihove tajne i istražujem njihovu nesavršenost.
Moja ličnost... Ja sam zgrada podignuta na tekućoj vodi i dvorac izgrađen na pesku.
A prividna nevinost jedne devojke mi je to pokazala.
Više mi ništa nije sveto, ne poštujem nikoga i ne gledam ozbiljno na bilo šta, osim na jedno, misao! Nisam prijatan sagovornik... ne umem da razgovaram sa ljudima.
Osećam se kao u priči o reci ludila. Svi su pili iz nje i svi su ludi. Gubim veru u istinu i razum, kao objektivno utvrdljive kategorije.
Ima li svetlo razuma ikakve vrednosti sred kraljevstva ludih? Jesam li lud, ako ne izaberem ludilo? Razum, dakle, nalaže da se priđe ludilu?! Kakva je onda razlika između razuma i ludila?
Ovamo čašu rečne vode!!
Ponovo sam sudija. Samoživi administrativni moćnik, bahat i gramziv. Arhitekta jačeg temelja i žaba koja može i na kopnu i u vodi. Sa mislima samujem i obećao sam im malo pažnje svakog dana, iako su nezvani gost.

Izraz koji služi da odjebete nekog preko telefona, a u isto vreme da istripujete i sebe i druge kako vi ustvari radite nešto pametno i zajebano u ovom životu. Inače omiljeno zanimanje naloženih klinaca i nezaposlenih likova koji sviraju kurcu po ceo dan.

Rečenica koja te zatekne nespremnog, izgovorena od strane devojke, paničarke, koju poznaješ taman toliko dugo da joj broj telefona još uvek ne znaš napamet. Niti njenu prirodnu boju kose.
Grom iz vedra neba!
Smak sveta! Kraj, ništa više neće biti kao pre.
A verovao si da su šanse da ti se ovako nešto desi, baš sada, jednake verovatnoći da je vetrenjača iz Servantesovog Don Kihota, zaista div.

Fraza koja predstavlja jako puno značenja:
1.Veličanstveno, savršeno, štrumfastično, nenadjebivo, jebačkeve... Kada bi postajao neki pridev, koji bi obuhvatao gore navedene osobine, in d pedu bi bio 4. stepen komparacije.
2. Uzvik oduševljenja, obično onaj posle neverice ili ti posle ne seri? Izgovarati: Iiiiiiiiiiiin D peedu.
3. Taj rad, samo tako, svaka čast.
4. Naravno, što da ne.
Ne postoji reč u našem jeziku, koja bi bila makar upola slična ovoj. Najpribližnija je Fak Yea, ali ni ova ne može da joj prinese vodu. Nema potrebe dodavati još neku reč, ova kazuje sve i više od toga.

Стари људи пореклом са села састављеног од највише двадесетак кућа. За већег дела живота у свом крајолику нису видели непознатог човека. Нису осетили неправду, нису доживели нешто лоше, што би их натерало да се не јављају свима, да не машу. Најчешће средином живота, као птић из гнезда у ваздух, они из својих домовина, са осмехом на руменим лицима, мигрирају у цивилизацију због репродукције, да нађу изабраницу срца свога и испуне смисао живота својих.

Тада, одједном, све је ново, све је велико, а једно је непромењено – они се сваком невино осмехују и машу. Машу аутобусима, машу људима са друге стране улице; они ходају полако, осмехују се и машу.Није им потребно узвратити махањем, довољан је поглед и њихов психолошки нагон биће задовољен.

Он је највећи швалер у селу. Ма шта швалер! Швалерчина! Има изглед Конана-варварина, а душу к'о памук. По занимању је пољопривредник и ковач, али је више времена провео дрљајући и орући међуножја румених сељанчица и закивајући им га својом алатком. Иако је превалио четрдесету, још увек је тиха патња свих жена у селу: и младих сеоских девојчурака којима су тек почеле да расту длаке по пичићу, али и њихових мајки које и дан-данас чежњиво гледају у Радета па им због тога буде топло око срца, али и пола метра ниже.

Чак је и омиљена конобарица из сеоске кафане, Слађа, једна од многих које је Раде поседовао. Раде је био завео тада једва пунолетну Слађу, али ју је оставио због Мице-касирке из суседног села. Прича се по селу да је он уствари Слађи направио дете, и да је зато Слађа стално добијала батине од свог бившег мужа Жике. Али Жика, иако познат по тешкој и јакој руци, никад није насрнуо на Радета, јер Раде јак к'о земља.

Женио се 2 пута, 2 пута се и развео и има троје деце. Иако није ожењен, никад није сам. Увек се ту нађе: или нека распуштеница, или удовица, или жена која из ината вара свог мужа зато што је паре за нови трактор прокоцкао на покеру у кафани, или нека млада, румена и бујна сељанчица којој хормони кипе као надошли квасац. Прича се у селу да се једне ноћи десило да се у размаку од пола сата из две комшијске куће чуо женски блажени врисак и стењање иако је у једној кући живела добродржећа удовица, а у суседној млада распуштеница. Сви се заклињу да је обе те ноћи посетио Раде.

Раде је се прочуо алфа-јебач и ван свог села. Прича се за њега да је крајем осамдесетих, као двадестогодишњак, на мору, дан за даном, трсио: Савину Гершак, Сању Долежал, Сузану Манчић и Сузану Перовић. А прича се да је и деведесетих у Паралији, повалио Вики Миљковић, Јами и Драгану Мирковић, тадашње влажне снове многих сеоских момака.

Раде је разлог многобројних брачних расправа. Он је узрок (оправдане) љубоморе сваког ожењеног мушкарца у селу. У селу важи једно правило: Ако ниси добар са Радетом, Раде је сигурно добар са твојом женом, девојком, сестром или ћерком. Због тога нико и не жели да се замери Радету. Иако љубоморни, сви мушкарци у селу желе да буду као Раде. Али је Раде један. Раде је узор свим младим момцима у селу. Сви желе да чују чика-Радетове ловачке приче и савете за добру шеву. Али Раде је пре свега велика другарчина. Кад он дође у кафану, нема човека кога не части. Нема човека у селу коме макар једном није помогао. Познат је и као велики шаљивџија па је због тога кафана увек пуна кад у њу дође Раде.

Иако је узрок многобројних брачних ломова, Раде је једна од сеоских институција и живих легенди. Проћиће године и године, деценије и деценије, а легенда о Радету ће се и даље прености са колена на колено и свака прича ће почињати са: ''Био је у селу један Раде...''

Типичан ритуал за псе који обиђу 2-3 круга око своје осе са њушком веома близу репа, пре него спусте главу на укрштене шапе и утону у царство псећих снова пуног неоглоданих костију са доста меса.

Sredovečni čovek, radnik firme u stečaju sa nezaposlenom ženom i dva deteta na fakultetu.

Разочаравајуће питање које сам себи постави редак представник људске врсте који је имао част и несрећу да спозна како је то кад се обрне круг.
Схватио је да му је и превише деценија требало да тај круг обрне, да би дошао до тако једноставног закључка - не можеш осетити укус јагода док их не пробаш, па макар ти га и сам Андрић описивао. Не можеш уживати у укусу јагода ако их гуташ само да би се похвалио да си их јео... Једноставно, буди човек.
И чак и када сва чулна задовољства доживиш, опет ти нешто недостаје.
Ништа без душе.

То јест – женщина.

Непатворена жена, есенција женскости. Права, исконска, трве жена, она за којом си трагао, о којој си читао ономад још кад си као сувашни и идеалима запојени пубертетлија тек почео да истражујеш шта је то што одваја „нас“ од „њих“ и шта су то „оне“ и какве треба да буду а каквих их све има.

Оличење женствености којој, све и да хоћеш, не можеш да се одупреш, сублимација женскоће коју не сматраш иритантном и напорном него природном и напросто неодољивом, женско у свом најчишћем облику, платоновска идеја женскога. Жена коју мораш да имаш, жена која, у ствари, има тебе. Женщина не лови јер је то мушки посао – она скупља, као у најраније доба људског развитка; она је скупљачица мушког интереса, страсти, обожавања и жеље. Женка, у свом најчистијем виду. Женщина је плодна и плодотворна, примачица и давачица – наравно. Али она кад прима, ти си тај који се примио, она кад даје – ти си тај који је поклонио. Читавог себе. Женщина те воли онако како је то (замишљаш ти) у најсавршенијим начелима прописано, женщину ти волиш изван и изнад сваких закона и прописа. По својим моралним особинама, духовној снази и чврстоћи принципа – женетина. Од тебе тражи да и ти будеш људина да би је заслужио и одужио јој се за њено бивствовање у твом животу, за њено женствовање са твојом мушкости.

Па ти види је л' можеш и је л' знаш. Ако је икад пронађеш, наравно.

Isto što i uputstvo za upotrebu kondoma.

Siromašni su.

Žive u novinskom fišeku u septičkoj jami, redovno ih lokalni cigani biju po kvrgama što su dobili od rada u kamenolomu, a noću, umesto da spavaju, oni studiraju. Dva fakulteta. Majku nemaju, a otac im je dobio četri raka i usput naučio kako se komercijalno jauče za pare.

Iz govora najstarijeg sina koji siroto šapuće dok uči osnove elektrotehnike i testeri po jedno deblo za ogrev obema rukama na ledu bos jasno isijava iskonska dobrota i požrtvovanost za mlađu braću i sestre koji su isto odlični đaci a igraju i folklor. Jednostavno, ova jednosobna porodica je van svake diskusije apsolutni sinonim dobrote.

Nikad se oni nisu požalili na pešačenje preko tundri i tajgi, nikad posvađali ispod šupljeg krova, nikad poželeli tuđe, a taman posla odigrali kladionicu. Sa mukom bremenitnom, ali i osmehom, krotko i hrišćanski smerno male krtice grickaju svoj put do kolača društva obilaznicom, preko sažaljenja.

Naravno da te mrze! Naravno da bi ti se najebali majke, šutnuli u prepone, pokupili pare i zlatne zube, spalili te brenerom i hranili se tobom preko zime! Boli ih uvo za čitav svet i proklinju dan kad su se rodili osuđeni da njuškaju za hranom kao mravojedi.

Nema toga u lutkarskoj predstavi za kompjuter i par Najkovih ermakserica, ali ove krvopije su maleni siromašni vulkan koji samo čeka priliku za erupciju, nasmejan i sa otvorenim koferom od violine.

I, znaš šta je najgore? Prolazi im. Jedu te. Jedu te polako dok ne gledaš. A kad se probudiš, osmeh im više nije tako topao, krov im nije šupalj i odmaraju, a ti im testeriš drva za ogrev u pauzi dok gradiš hram Svetog Save i gledaš im u prozor dok ne zatvore roletnu.

Komercijalizacijo bola, i oče i majko.

Animirani film koji deci nedvosmisleno poručuje da je životna sreća sadržana u udaji za tajkuna i da se do nje stiže imanjem najskuplje odeće na selebriti žurci.

У потпуности се разумемо. Већ на пола изговорене реченице (док се друга половина може завршити у најмање три варијанте) размишљамо о истој варијанти.
Разлози који доводе до овако високог степена подударности у начину размишљања потпуно су небитни, а и, руку на срце, ретки су случајеви када ћемо их тражити.
Можда је у питању и рођена девојка, али и не мора да буде јер и после толико времена проведеног заједно није искључено да се не гађамо. Можда смо се тек упознали па смо као неке сродне душе, размишљамо у истом смеру. Можда уопште и нисмо супротног пола, али су нам мишљења о истој ствари или решењу неког проблема потпуно иста. Разумемо се.

Stil (lat. stilus — naprava za pisanje) je način izražavanja, kojeg karakterišu sve osobine po kojima se razlikuje od ostalih - najjednostavnije, ono po čemu te prepoznaju.

Veoma popularan trend zadnjih godina. Dakle, pevaljke, fudbaleri, televizijske voditeljke, političari i ostale ličnosti sa javne scene masovno se bacaju u biznis štancovanja knjiga, da ti prosto bude žao silnog drveća u koje je posečeno, a ranije ti uopšte nije drveo kurac za ekologiju; pa čak i da se te knjige štampaju od recikliranog papira - opet je greo'ta, neki seljak k'o moj đed je pošteno mogao dupe obrisati, da ne mora korisiti papir od vrećice od svinjskog koncentrata mešanca, posle čega kuka kako ima hemoroide.

Elem, da bi bio autor knjige u ovom slučaju, inteligencija je najmanje što ti je potrebno, veruj mi. Samo je važno da si starleta visprena u dudlanju masnih fudbalerskih i direktorskih kurčina; da si voditeljka koja okupi u emisiju neke wanna-be seljebriti dronfuljice koje pričaju kako im je ljubav najvažnija stvar na svetu, i kako bi htele da upoznaju ljubav svog života o kome maštaju još od dečijih dana, a sinoć je iza šatora u kome je pevala dizala noge u vazduh kao cevi PVO-a iz Bujanovca 1999-te godine. Ako si političar u tom slučaju vrlo jednostavno pravilo važi - što si više sjebao ljudskih sudbina, time ti je popularnija knjiga. To što si potencijalno nepismen, i što ti znanje osnovno seže do sabiranja na prste, to nemoj da te brine - na birou jednostavno imaš kol'ko voliš magistara književnosti voljnih da rade za 100 evra mesečno - problem si rešio, ko o nezaposlenim intelektualcima ionako vodi računa u ovoj državi, zar ne? Sistem ih je pretvorio u jeftinu radnu snagu...

Dakle, bacaš se na pos'o. Ubaciš po koju činjenicu da bi priča donekle imala osnov da popije vodu, po koji zaplet da bi zadržala pažnju čitalaca, i to je to. Kad ti magistar napiše knjigu, ako si starleta slikaš se za naslovnu, ali ne baš kao za novi "album od deset novih pesama, deset novih hitova" u svojoj muzičkoj produkciji. Pobogu - pa to je knjiga! Nego onako da ti se nonšalantno jebozovna sisa nazire pokraj ponekog tugaljivo-emotivnog naslova tipa "Robinja ljubavne patnje u pregrađu Kaira" (što je egzotičniji naslov geografske lokacije, to se više prodaje). Ako si fudbaler, podbočiš se kao Tesla dok praviš mudračku facu kao kad se posle jutarnje kafe zaglaviš na daski WC šolje, kako bi tvoj zamišljeni pogled odao da se nalazi duboki intelekt u glavi koja zadnjih dvajest godina obavlja sledeću algoritamsku operaciju: ako si na terenu, lociraj loptu i ošini je nogom u pravcu protivničkog gola, izbegavajući njihove igrače; ako nisi na terenu, idi jebi manekenke. Generalno, ako si žensko naspominji se sijaset bivših ljubavi, nekog preplanulog ljubavnika Italijana sa palamarom od trijest cantima, koji te je spavao noćima na obali Bosfora, pa ti slomio srce kao Brus Li saksiju iz Dinastije Čen; u muškoj varijanti, spomeni kako si bio gradski mangupčić, sa jedne strane perspektivni mladi čovek, a sa druge mladić koji se zbog simpatije Čehinje pobio sa nekim zajebanim Šiptarima na maturskoj ekskurziji u Dubrovniku - takve priče jednostano naš svet voli, to je zicerica. Ako si političar, onda, bat'o, okači na naslovnu ili trobojku sa kokardom ili crvenu zvezdu, kakva god da je slika - uvek ti preostaje 50% čitalaca. Kako god, spomeni Hrvate u konotaciji prethodnog rata: ako si nacionalista, onda da potpališ žar nacionalne mržnje, ako si komunista, da igraš na kartu nostalgije za bratstvom i jedinstvom.
Ako si Boris Tadić, onda se izvini nekom. Bilo kome, nećeš promašiti....

Модерна верзија хиљаду и једне ноћи. Послодавац дави, а ви будете удављени до изнемоглости.

Bapski sažetak preseka radnje ili pojave o kojoj se govori i svih podrazumevanih etičkih normi sa kojima se ista kosi.
Kredibilitet i primesu tradicionalnosti daje mu perspektiva sveznajućeg i svevremenog pripovedača sa koje nastupa govornik kad ga iskazuje.

Skup slova kojim crtači stripova označavaju zvuk taneta ispaljenog iz vatrenog oružja , koji zuje oko glava strip heroja. Čini neodvojivu celinu sa tankom crnom linijom koja dočarava putanju tog zrna. Svaka linija ima svoje zoow. Da nema tog zoow, možda bi ste pomislili da su našeg junošu napale nekakve pobesnele mušice, a s druge strane, da nema tankih crnih linija, mislili biste da mu zuji u glavi.

U realnosti ovaj zvuk predstavlja tanku crtu između života i smrti i priliku da spoznate koliko je život kratak, a glava jeftina.

По дефиницији, то је било које средство којим се елиминишу емоционална бол, деструктивни импулси, претње самопоштовању, нежељене мисли, сећања итд.

У пракси, то изгледа овако:

Порицање или денегација: То је кад те шутне девојка после подуже везе, па кад те људи питају да ли си океј, ти кажеш да јеси, а у ствари си скењан као никад. После извесног времена почнеш и сам да верујеш у то да ниси скењан.

Потискивање или репресија: То је кад постоји доживљај кога си у почетку био свестан, а онда га заборавиш, јер је много болан за тебе. На пример, кад потиснеш како си се са шест година у вртићу усрао у гаће, па су ти се сви смејали кад ти се љенк појавио на гузици, а ти си плакао. Онда те после 15 година ортак подсети и навру ти сећања одједном.

Померање: То је преусмеравање агресивних импулса на прихватљив објекат. Тако клинца малтретирају у школи и туку га, а он не сме ником да писне, па онда дође кући и искали бес на млађем буразеру.

Пројекција: То је кад сопствена неприхватљива осећања опажаш у другоме. На пример, ложиш се на девојку свог најбољег ортака и радо би је карао, али не смеш да признаш, па набеђујеш неког трећег ортака да би он то радио.

Реакциона формација или надкомпензација: То је претварање неприхватљивог импулса у супротност. На пример, имаш комшију за кога знаш да је патолошки љубоморан и да те мрзи из дна душе и да би те најрадије заклао, а понаша се супротно увек кад те сретне, и кези ти се као да си му брат најрођенији.

Изолација или интелектуализација: Може се огледати у раздвајању осећања. То је кад гајиш љубав према девојци, волиш је и поштујеш највише на свету, али никад не би био у стању да је појебеш. С друге стране, карао би већину риба које познајеш и трсио би их у сисе и у чмар, али никад не би могао да их волиш и поштујеш.

Идентификација са агресором: То је усвајање особина особе које се плашиш. Тако су неки фаворизовани затвореници у нацистичким логорима били много више окрутни према осталим затвореницима, него сами нацисти.

Сублимација: Померање агресивних нагона на нешто што је друштвено корисно или прихватљиво. Тако неки стоматолози свој урођени садизам сублимирају кроз друштвено користан рад - лечење зуба, а у ствари, све време уживају док ти наносе бол.

Рационализација: То је кад неко свој сумњив порив приказује као племенит. На пример, кад учитељ-садиста туче децу, а каже да то ради само зато да би она боље учила. Или кад девојка не да дечку да јој сврши по фаци, а онда јој он каже како је то добро за кожу лица.