(N.B. - Dobrodošli i bolje vas naš'o. Pred vama je novi serijal ili, barem, pilot pokušaj istog, koji ima za svoj cilj očuvanje srpskog jezika i izraza koji ga krase. U ovo moderno doba, kada smo sa svih strana okruženi anglikansko-američkim uticajem i na dnevnoj bazi bombardovani njihovim najpodmuklijim dželatom *engleskim jezikom*, potreba za ovako nečim, naime, nikad nije bila **MANJA**. Bitka je, dragi moji, već odavno u svom jeku i bojim se da izveštaji koji pristižu sa bojnog polja i nemaju neku naročito pozitivnu statistiku što se tiče *nas*. Ipak, dokle god u tim *nama* tinja makar i najslabija vatrica ponosa zbog porekla koje imamo i nosimo, ta bitka će i dalje trajati. Ostaje nada da ćemo u njoj izdržati dok se ne desi to naseljavanje *galaksije Andromeda* a koje nam je Svevišnji namenio i ostavio u amanet...

I da - izvinjavam se zbog naslova. Autor.)

*Ne bojati se*. Koristiti sva moguća i nemoguća sredstva radi postizanja određenog cilja. Krčiti put do željenog uspeha bez i najmanjeg straha od sopstvene ili, pak, tuđe savesti. Nemati obzira u sopstvenoj nameri. Biti *beskrupulozan*. Biti đubre.

Najčešće generisana ljudskom ambicijom, kao i ovako čestim izvorom zla na svetu, pomenuta pojava je neobično redovna u svakodnevnom životu. Homo-sapiens se gura u toj piramidi vlasti, grabi i nogama i rukama, gazi, grize, grebe (tzv. 3G fazon) a neretko na tom putu i sâm *najebe*, jerbo u toj svojoj ideji i nije toliko usamljen koliko je prvobitno mislio. Ako u njoj, najposle, i uspe - a, Bogu hvala, imamo primeraka i primeraka koji će to potvrditi - kosmička pravda će se kad-tad pobrinuti da dugovi, da se tako finansijski izrazim, *budu izmireni*. Čak i ako pomenuti ne veruje u Hindu jebeni...

Израз намењен ситуацијама у којима доминираш попут коензима Q10 над неравнинама на кожи. Служи да употпуни опис радње за коју си боготац.
Добио име по врсном македонском гитаристи Влатку Стефановском и његовој лакоћи свирања упечатљивих непарних ритмова, карактеристичних за словенску народну музику.

Dragulj ugostiteljstva na našim prostorima. Narodno predanje i legenda kažu da se u radijusu od 12 kilometara od bilo koje geografske tačke na karti bivše Juge nalazi po jedna kafanica imena Monako. Najčešće locirana u centru sela, između mesnog ureda i poljoprivredne apoteke, neretko u sklopu privatne autoperionice-vulkanizerske radnje. Žila kucavica koja održava život palanke, životni univerzitet za one koji se nisu po završetku srednje sa peronskom kartom u džepiću jakne i koferom u ruci zaputili u neki veći grad da uče škole. Jedan svet za sebe, izolovan od spoljašnjeg, i jedino verodostojno ogledalo istog.

Sklad šara između betonskih blokova neizmalterisanih vanjskih zidova narušava prislonjeni bicikl sa okačenom zelenom najlon kesom o kormanu, par žutih cmuraka pur-pene od prozorske izolacije i beli nakrivljeni komad šperploče iznad ulaznih vrata sa capslock natpisom "MONACO", varijabilnog tipa i veličine fonta. Sa desne strane naložena Veso Kreka i kraj nje dva sepeta suvih drva stvaraju toplinu domaćinske atmosfere odmah se ulaza u lokal, a sa leve - kompletan kapacitet lokala: tri stola sa plavo-belim kariranim stolnjacima i 12 drvenih stolica. Dva preparirana fazana, crkveni kalendar sa svecima i zahvalnica za sponzorstvo turnira u malom fudbalu krase zidove obložene izlizanom lamperijom. Dijametralno od televizora sa kojeg fercera prenos Šešeljevog suđenja u Hagu, stoji ofrlje ozidan šank, obložen lakiranom orahovom daskom. Kraj šanka sa strane ulaza u klonju je postavljen frižider Radenske-Tri srca sa domaćim pivom, flaširanom rakijom sumnjivog porekla i kvaliteta, i kanisterčićem medovače preostale od zadušnica.

Za šankom stoji Slađa, seoska konobarica, vd. direktora kafane, samouki psiholog i nezvanična bračna savetnica, a naspram nje podbočen o šank Stevo Roka, četresetogodišnji autolimar, nekada perspektivni centarfor mesnog fudbalskog kluba Proleter. Flaša Jelen piva, kutija Sarajevske Drine sa promotivnim upaljačem Gebi stočne hrane, pepeljara sa logom Laškog piva i skoro popijena mala čašica vinjaka na stolu... Tišinu prekine samo poneko "eh" koje se otme iz grudi čoveka – šta reći više što nije rečeno i što već oni ne znaju...

Neuki formalni čovek korporativnog doba, zaslepljen stereotipima i strahom da ne bude prihvaćen od sapatnika upregnutih pod isti kapitalistički ular, seosku birtiju Monako vidi kao neuglednu rupčagu, mesto okupljanja nepismenog polusveta. Slađa i Stevo Roka, kao i još neko ko je imao muda da istupi iz stada, dobro znaju da neizmalterisani zidovi te iste birtije čuvaju svu mudrost, sve što je potrebno znati o groteskno-apsurdnom čovekovom gmizanju po humusu zemlje crnice.

Psovka i čašica žestine – jedini dostojan izbor čoveka osuđenog na smrt bez prava žalbe.

Namerno ili nesvesno otežavati nečije već i ovako bolno iskustvo. Uraditi ili kazati nešto što će situaciju koja je svejedno loša po subjekta od prekoputa i ne zahteva eventualni dodatni apgrejd još više pogoršati. Učiniti da se ko oseti još većim govnetom nego što je bio/bila nekoliko trenutaka ranije. Stati na žulj/na muku. Dolivati ulje na vatru.

Elem, priča o poreklu izraza datira iz ne toliko davnih vremena u kojima je Velika Britanija sa svojom čuvenom kraljevskom mornaricom predstavljala ubedljivo najmoćniju pomorsku silu na svetu, sa kojom je - nimalo iznenađujuće - u veoma ekspeditivnom stilu kolonizovala pola planete a sa drugom polovinom ostvarila trgovačko-robnu saradnju, da ne kažem, "biz". Svega toga, razume se, ne bi bilo da na plovilima Njenog Visočmarstva nije vladala disciplina koja je surovi život u okruženju jebene slane vode pretvarala u čast i ponos služenja nasumičnom incestoidnom potomku kraljevske loze ( koji je, bajdvej, vrlo često umeo da bude i kopile ), trenutno angažovanom na prestolu Engleske.

Bilo kako bilo, sprovođenje tog rigoroznog režima života najčešće je podrazumevalo manijankalno bičevanje rendom persone čak i za njen najmanji prestup, a kako je posada mahom bila sastavljena od nižerasnih Iraca i Škota, ovakvi događaji su predstavljali i hronične trenutke zabave za gospodu cenjene oficire, inače Engleze po nacionalnosti. Sâm proces bičevanja siguran sam da nije potrebno nešto posebno objašnjavati narodnim masama sa ovih prostora ( zahvalimo se Osmanlijama na tom interesantnom iskustvu ), ali je za priču neophodno reći da se za zaceljivanje rana koje bi nakon istog nastajale obligatorno koristila morska so ( inače, tako "zgodno" opšteprisutna ) a zbog svojih svojstava kao prirodni dehidrant, prezervans i još nešto treće, al' ne mogu sada da se setim.

Dakle, ukoliko se nikada pre niste posekli prilikom sečenja omiljene vam sorte mesa ili povrća i potom tom posekotinom došli u dodir sa solju ili nečim slanim, slobodno možete da zamislite romantičnu scenu u potpalublju HMS "Endeavour", featuring "jedna pocepana leđa", "dva jača mornara" i "kofa sa vodom". Kao muzičku podlogu preporučio bih vam "Svitu za gudače" Bernarda Hermana (♫) . Siguran sam da bi se i kapetan složio sa tim...

Izraz koji se koristi za nešto što je potpuno sigurno da će se dogoditi. Za nešto za šta u kladži ne bi mogla da se odredi kvota, čak ni ona najniža, jadna 1.10.
Nešto toliko sigurno kao na primer kada bi Mančester Junajted igrao protiv Mladosti iz Lučana. Znači to je kec k'o kuća. Sigurno kao da gineš za deset minuta ako u kolima pustiš Sinana. Jednostavno, to je sigurica.

Apsolutno najveće priznanje koje se može dodeliti rendom ljudskom primerku aktivnom u jednoj od mnogobrojnih grana delatnosti javnog tipa. Ultimativna laskava titula kojom se može okititi persona produktivna i obligatorno "marketinški zapažena" u nekoj od sledećih branši: muzici, glumi, modi, sportu i - last but not least - gejštini, mada je to, reala, kategorija sama za sebe.

Elem, da bi zavredeli taj figurativni oreol koji će lebdeti iznad njihovih glava, potencijalnim kandidatima za isti nije samo dovoljno da budu naj naj naj ( šta god to jebeno značilo; prim.prev.) u svojim profesionalnim aktivnostima u životu. Oni se nekako moraju izboriti za to da svetla reflektora obasjaju njihov lik i delo i VAN sopstvenih im karijera a kako bi u moru jednako kvalitetnih kolega i koleginica ispali što veće nakaze - da ne kažem - postali "medijski konkurentni". Asimilovanje sa osvećenom slikom sveca svakako je krajnje apsurdno, posebno iz razloga što pomenuti verovatno nikada nisu stali pred jednu moleći za zdravlje ili, ne daj Bože, oprost. Što se mene tiče, nemam ništa protiv ni da ih Crkva kanonizuje...samo da na kraju skončaju smrću velikomučenika. Amin.

Ona sama, on sam ... sretnu se negde ... on se ponasa kao dete, ona ga mrzi ... nekako se smuvaju ... mnoooooogo se vole ... on napravi sranje ... ona ga ostavi ... on place i kurva se ... ona place i samo place ... ipak jedan drugom trebaju ... opet se vide ... on nju spasi od aviona dok ona prelazi pesacki prelaz ... opet se mnoooogo vole

Nezaobilazna programska kategorija na talasima lokalnih radio-stanica koje već vekovima pretežno uveličavaju privatna slavlja, venčanja, rođenja, krštenja, sunećenja, uspešno odrađene setve/žetve ili, pak, obaveštavaju svoj široki auditorijum o nesrećama kako NA, tako i PORED puteva, tj. ako istih uopšte i ima. Lista kompozicija koje se po svojoj maštovitosti ali i autentičnosti arlaukanja cenjenih izvođača umnogome razlikuju od mejnstrim seljanije koja nam se inače servira preko kanala sa jebenom nacionalnom frekvencijom. Izvanredna prilika da rendom dobrovoljni mazohista čuje nešto iz bogatog asortimana neke od mnogobrojnih alternativnih narodnjačkih produkcija i njihovih nesumnjivo napaćenih vokalnih umetnika i umetnica.

Ne. To nisu obične pesme koje se mogu slušati u bekraundu dok, na primer, razgovarate sa vašim prijateljima ili dok sa svojim poslovnim saradnicima razmatrate neke od zajedničkih kooperativnih interesa ( i prasetina, i jagnjetina, pa ko voli nek' izvoli; prim. prev ). U pomenutim numerama nikako ne možete !NE SMETE! uživati dok vozite kola ili skije ( ali vam to zadovoljstvo neće biti uskraćeno na redovnoj autobuskoj liniji Kuršumlija - Klagenfurt, pa čak i ako budete sedeli na krovu ), a sličan savet se preporučuje i u slučajevima ako je neka beba prisutna u prostoriji. Ova umetnička dela, naime, iziskuju aposlutnu svu pažnju svojih slušalaca, kako zbog "njojzinih" neponovljivih tekstova, tako i zbog svoje skoro sakralne muzičke podloge, približno slične onoj u Rigoletu. I kad već pominjemo slavnu operu g-dina Đuzepe Verdija, treba napomenuti da je napor da se ne otpeva jedna od "arija" iz iste prilikom slušanja liste iz naslova u rangu sa onim Sizifa, a u vezi sa kamenom. Pa, uživajte...

Контроверзна личност српске историје. Зачетник џет-сета и скандал мајстор.

Laseri su bili kul kad sam bio klinac i kada su proizvodili pćiju zvuke i rupe u stormtruperima. Danas su kul koliko i stric mašinski inženjer - ima poneku dobru foru, ali ih sve potroši posle tri minuta pa ostaje samo da vrtite prste i čekate da donesu supu i sarmu. Šta će, izgubili su "fantastično" iz "naučno-fantastičnog" i postali alatka: korekcija dioptrije laserom; nišanjenje laserom; spektroskopija laserom. Zev.

Ali, na sreću nam i polzu narodnu, razigranost u LASER vraćaju marketinški magovi i ostali prodavci ajkulinog ulja koji su poslednjih godina u Srbiji, vođeni sveopštim četvrt-kapiranjem toga šta otprilike laseri i laserska tehnologija znače i mogu, pohrlili k laseru kao novom epitetu koji uliva kredibilitet proizvodu i pospešuje debilitet opštenarodni! Da, zaista je sve bolje kada je LASEROM!

Biće objašnjeno u primeru.

Сложићеш се са мном зар не, јер ово што ћу управо рећи је екстремно смислено, неоспориво и едукативно. Ипак, ја сам човек широких схватања и оставићу простор за вероватноћу да оно што сам рекао можда и није 100% тачно. Иако јесте.

Radiš i po osamdeset sati nedeljno, trpiš lopurde sa kupljenom diplomom, ili uspešne privrednike sa ratnim plenom, rmbačiš! Kad sve sabereš i oduzmeš, jednostavno robuješ. Još se tešiš da si privilegovan što uopšte radiš u ovo ludo vreme.

Na kraju meseca budeš nagrađen platom i, nazovi, stimulacijom, a to sve skupa, krajnja je demotivacija. Kap je prelila čašu! Započinješ zapadnjački model "živim za vikend" života. Zaboravljaš najvažnije! Mladi Englez, kada sa sebe spere rođenu povraćku i dalje ima para da u ponedeljak kupi doručak. A ti? Dabome, nemaš ni za pogačicu. Nije bitno, organizuješ svoj pir! Pir Starih Slovena pravio se povodom ispraćaja u smrt, a ovaj tvoj povodom ispraćaja smrtno zarađene banke. Bolje jedan dan da živiš kao kralj, nego ceo život kao siromah. Doživljavaš Pirovu pobedu na sopstvenom piru!

Osvanuo je ponedeljak! Vraćaš se u kolotečinu smrdljivog autobusa gde se, naravno, švercuješ jer si potrošio i pare za markicu. Iz ranca ti smrdlja sendvič od tirolske kobasice, jer za bolje nemaš, a i ovo si dobio od majke! Užickaćeš tu i tamo neku cigaretu, jer ti sav Sobranje ispuši ona znojava krava koju si celu noć pojio mohitom, a nisi se ogrebao ni za jedno drkanje. Gricka te savest i pitaš se "gde ti je bila pamet" i ponavljaš u sebi kako "nećeš više tako"… čvrst si i nepokolebljiv u svojoj odluci. Okrećeš novu stranicu života! Naravno, odluka je pravosnažna do naredne plate, kada zaboravljaš svoje ropsko mesto pod suncem i ponovo, bar na par sati, postaješ direktni potomak Rokfelerovih.

Тако говорише наши стари, али нико да остави у аманет и наставак: ''...ако се употребљава у правом тренутку''.

Дефинишеш, кобјашњаваш, заостављаш и ламентираш. Све је то лепо, синовче, али док не добијеш ваљану и конструктивну критику, џаба кречиш овај бестежински виртуелни простор. А нико не критикује као Нико!
Тело ти је несразмерно, главуџа ти клемпава, исп'о ти трбу', имаш окс ноге, прасе да прође док стојиш мирно. Пример ти није треб'о, ђе ти је пример, први пример вр', трећи пример усиљен. Све ће то теби Нико да рече и биће у праву. Аналитичар без премца, способан да ти укаже кад си матер за сису ујео на основу дефке од шес' речи. Таленат са којим се ро-ди-јо и који квалитетно упражњава на све нас, ауторство у покушају.

Универзални лек за скоро све болести. Један од оних одурних мириса на који се временом навикнеш, и чак ти постане драг. Нешто као сопствени прдеж који увек помно омиришеш, не би ли овлаш проценио тренутно стање свог пробавног система. Пошто се не сећамо ароме мајчиног млека, мирис ракијаних облога надоместа овај пропуст и полако улази у свест као нешто топло и мило, од мајке или баке привијено на груди и као такво, испуњава наше поре још док смо деца и ствара проходност за каснија ракијска искушења, која су неминовна.
Још ако сте присуствовали казанџијском процесу, справљању шумадијског чаја или бар наздрављали из буклије реда ради, будите убеђени да је ракијски хромозом уткан у ваш генетски код, паркиран одмах поред двоглавог орла и шајкаче, и данас-сутра, кад вас буду клонирали, нећете бринути за будућност небеске нације или прописе Европске Уније.
А лечи све, брате мили, притом и шес' језика говори. Латински се подразумева.
Бронхитис и остали поремећаји органа за дисање, посекотине, раздеротине, гљивична обољења, импотенција, тромб, крвна слика, притисак, жгаравица, реума, спондилоза, тахикардија, јаловост, прељубу, комплексе ниже вредности, да пребродите страхове, да кажете и оно што не мислите, да звучите паметније, да изгледате префињеније, да испуните све своје сексуалне фантазије. . . Значи, баталите кућну апотеку са аспиринима, активним кисеоницима, хидроциклинима, бруфенима и андолима. Пет литара добре домаће шљивовице у стакленом балону оплетеном прућем је све што вам треба, рођаци!

On sedi.

Glave zabodene u kosmičke dubine šanka, zgrčenih ramena, sa obe ruke na svojoj čaši. Već je tu kada dođeš na kraju svog radnog vremena, ni barmen ne zna kada je tačno došao. Bitno je da je već tu i nadrkan. Toliko mu sve ide na kurac, da mu je već i svejedno. Kada te već po defaultu drka sve što jeste, kako išta da te izbaci iz takta? Stići do Temišvara preko Osloa, pronaći smiraj u senzorima utrnulim od stresa. Jason Statham, samo sa vešalicom u guzici. Aktovka, raskopčana dugmad na gušećoj uniformi kapitalizma, razuđena fotografija dece. Tvoje neiskustvo u nadrkanosti i eksiranje viskija bez hleda nakon neugodne svađe na poslu gotovo zasmejavaju njegov martini. Kada si upoznavač, ni alkohol te više ne radi, ali si previše sjeban da bi ga kategorički batalio - ne pušiš, jer čak i čibučenje zahteva izvesnu organizaciju i pozicioniranost trenutka u odnosu na pređašnje i dolazeće. Nakon tvoje treće prozivke šankera, on spontano dobacuje nešto toliko kul, da to više i ne zvuči kul. Štaviše, zvuči klingonski, značenje tumačiš situaciono. Pruža desnu ruku ispod leve nalakćene na šank. Prezime. Ime, prezime. Spoznaja obostranog umora od prezira, radost što da prezire ume još neko. Vodi te kući, jebe te tako da ti Tarabići đuskaju pred očima, nestaje u trenutku kada ti polako pada na um da bi bio čestit otac. Nije on želeo da te kara, to je neminovnost oplemenjena izuzetkom društvenih konvencija. On ima misiju, ti imaš seks i grad. Za tebe je takav susret u raskoraku sa svime što je prethodilo, dok za nadanje ostavlja premalo štofa. Za tebe je to presek, za njega stanje. Ti čekaš Gospodina Pravog, on ga plaća dva puta nedeljno da mu čisti gajbu.

Upoznata si.

Paradoks pijanstva. Dotični, ubijen kao zvečka ne samo da ne zna gde se nalazi koliko je pijan, ne zna ni šta priča ni s kim je ali tačno zna šta "sagovornik" misli o njemu u datom trenutku.

Vrhunac jeze. Nema dalje. Gore nego kad ti crnac uđe u sobu i ugasi svetlo.

Духовна дефлорација. Поп узима дете које има две-три недеље (крштење се мора обавити чим пре, јер ако дете, далеко било умре, не гине му пакао) и покушава да га удави у ладној води. Дете се бори за живот и ако победи, онда му секу косу јер је таква воља божија и тако дете више није усрани, слинави, досадни дрекавац него правоверни хришћанин. Од тог дана па док је живо њега ће да прати неки анђео, што се у психијатрији зове шизофренија а у религији анђео.