Beli sto iza koga se na zidu naziru sponzori,na astalu poređani mikrofoni, neki žuti sokovi i užegla vodurina koju niko ne pije već godinama.U sredini šef stručnog štaba, s leve strane portparol u fensi odelu sa kravatom,a do njega poluzombirni fudbaler zajapurenog lica (obučen u bojama voljenog kluba),kao s Marsa bačen, nasumice odabran da konferenciju za štampu uveliča svojim stereotipnim komentarima koji obično imaju sasvim drugačije značenje nego što se nama čini.

Dno dna i dva metra ispod toga. Šekspirovski pokušaj mladog junoše koji je pronašao onu koju bi sutra ženio da okolnom ženskom svetu stavi do znanja da je njegovo srce zauzeto od strane one koja ga ne jebe ni 2%, te se verovatno kreše sa lerdijem Savom dok joj njen nesuđeni piše pesme. Ukoliko čujete ortaka da ovu rečenicu izgovara s ciljem da ugasi želju za snošajom sa damom koja želi da mu pruži osećaj sedmog neba, odvalite mu šamar, bez imalo srama. Možda mu na taj način pomognete da povrati prirodnu količinu testosterona koji mu je očito na veoma niskom nivou, jer samo vilenjak na ovako flafičast način odbija nedojebanu maloletnicu koja želi da mu raširi noge.

Da zaista imaš šanse kod one za kojom patiš - bio bi sa njom, znam da bi je sutra ženio, ali jednostavno nisi te sreće. Jebiga, rođače, šta da ti kažem? Umesto što jedeš govna sam sa svojim jadom, jebi šta ti padne pod ruku. Ne budi papak koji ide naokolo i viče kako je nesrećno zaljubljen. Izreka ''Nije kurcu verovati'' se može primeniti ako si zauzet; Pozivanje na nju ukoliko si slobodan znači da si oduzet, mentalno oduzet. Odbijanje pičke na navedeni način je greh, a kao adekvatna kazna verovatno će te stići deficit seksualne aktivnosti na duže vreme, a od te svoje ne'š se pičke najest'. Ako me razumeš.

Junak i tragičar. P.S. Priča je duga ali nadam se razumljivim odgovorima, svako mišljenje je ok ali tolerantni budite, molim Vas. :)

Majkl Džozef Džekson je rođen 29. avgusta 1958. Šest godina je bio ono što je trebao biti...
Zahvaljujući svom ocu ludom, zlostavljan i nesrećan, ubačen u profesionalnim vodama sa 6 godina. Do 11 godine je imao 4 br. 1 singla kao vodeći vokal porodične grupe poznate kao Džekson 5 i osvojen Zlatni Globus uz nominaciju za Oskara za najbolju originalno muzičko djelo. Nakon što se odlučio okaniti svog ludaka koji ga je uoči nastupa uvijek nazivao Nosonjom, riješio je krenuti sam na svijet. Osamdesete su predstavljale za njega i dream come true i OMG, WTF!!! Izdaje tri albuma uzastopno koja su i dan danas nenadmašeni- Off the Wall, Thriller i Bad- ukupno prodata u 170 miliona kopija. Zatim je izdao humanitarni singl sa još oko 40 super izvođača poznat kao We Are the World koji je pomogao gladnim u Etiopiji. Vlasnik je nekoliko Ginisovih rekorda među kojim i za osobu koja je podržala najviše humanitarnih akcija ikada, sa 300 miliona dolara datih od kojih je veliki dio doniran krišom od javnosti. 1991. izlazi najuspješniji nju džek sving album svih vremena, Dangerous, 1995. najprodavaniji albuma na više diskova, HIStory, a 1997. najprodavaniji remiks album, Blood on the Dance Floor: HIStory in the Mix. U međuvremenu, 1993. je optužen za seksualno maltretiranje od strane dječaka imena Džordan Čendler i njegovog oca Evana- na Evanov nagovor. Optužbe su odbačene usled nedostatka dokaza i dogovora obe strane. 16 godina kasnije pomenuti dječak tvrdi da se ništa nije desilo kritikujući svog oca koji ga je pokušao neshvatljivo ubiti- ali razlog za to je bio mentalni poremećaj koji ima. Uz to i drastičnu promjenu izgleda, Džeksonova karijera se gasi a privatni život postaje razonoda za tabloide. Valja napomenuti da je imao četiri plastične operacije nosa i jednu operaciju podbratka sa tim da nije izbeljivao kožu već imao zaraze zvane vitiligo i lupus. 2001. izdaje album Invincible koji se odlično plasirao ali nije bio zadivljujući poput prethodnih izdanja. Sa 2 miliona prodatih u SAD, tj. 13 miliona prodatih kopija širom svijeta postaje razočaranje dok neka izdanja poput albuma BackstreetBoysa i Iglesiasa su bili senzacije sa nekih milion kopija ili 5-6 u svijetu. 2003. Džekson neshvatljivo čini nešto što mu niko ne bi smio oprostiti, podižući svoje dijete na balkonu mašući kao sa igračkom. 2005. biva optužen na sudu za maltretiranje dječaka Gavina Arviza i oslobođen svih optužbi. Zbog predrasuda, netolerancije, biva nazivan svim mogućim nazivima- da se razmisliti da je bio kriv kakve bi kritike dobijao. 2009. se pojavljuje niotkuda najavljujući svoje završne koncerte koje nije održao zbog smrti. Nakon smrti nastaju teorije mnoge kako on bježi od dugova i čega sve još i da pije koktele sa Elvisom Preslijem. Umro je 25. juna 2009. Ostaće zapamćen po svojoj umjetnosti i uticaju na mnoge generacije. Teško je naći onog ko nije čuo za njega pa makar i zbog optužbi. A te optužbe su bile popularne jer je i on popularan.

Ono što smo svi mi u zadnjih 5-6 godina postali. Oduvek smo bili stručnjaci za fudbal i košarku a zahvaljujući uspesima naših tenisera postadosmo i stručnjaci za tenis.

Сама помисао на ову врсту хигијене изазива језу дуж кичме и нелагоду при присећању на највеће трауме одрастања већине младунаца. Тренутак када твоје млађано и нејако тело, неспособно да се одупре бабином чврстом, али пуном љубави, загрљају, тренутак је једне од највећих ноћних мора из наших детињстава.

Збрчкана старица те је већ присно привукла себи, отвара уста док дискретно пружа језик, потеже палац своје рапаве руке, натапа га излучевином из своје усне дупље и уперује га у правцу твог лица на коме је приметила гареж/земљу/траг од оловке...

Истог момента схваташ да ћеш бити индиректно олизан ем оверен туђом пљувачком, макар то била твоја најближа крв. Твоји покушаји да се истргнеш из загрљајног ропца своде се на залудно копрцање, чији ће интензитет бити директно пропорционалан бабиној вољи да од тебе направи чистунца! Док полагано осећаш влагу на својим образима уз енергично трљање, очи су ти већ одавно затворене а гримасе гађења које правиш као да и не дотичу запослену старину. Капитулирао си и тако сломљен и згрожен немаш потребу да изустиш више иједну реч негодовања. Али, сад си барем чист. Победа! Хигијена пола здравља!

Смарање на н страна, чисто да би произвођач изгледао озбиљно. Чак су људима омогућили да не малтретирају свог миша скроловањем да би "потписали" исто, па се стога лиценца налази у посебном прозору. Још није познато да ли је неко прочитао цео уговор.

Stojiš pod tušem, rukama naslonjen na zid, pognute glave, zatvorenih očiju. Ti se ne pereš i ne trljaš, ti se jednostavno zajebano tuširaš. Mlazovi vode ne skidaju štroku i znoj nego u kanalizaciju odnose tvoje teške misli i probleme. S vremena na vreme uzdahneš. Zamišljaš da si u reklami za Najk i da u pozadini neki zajebani glas kaže neku zajebanu rečenicu: "Život je borba" ili nešto slične debilnosti. Sam si sebi prekul.

Израз се користи за особе којима не вреди говорити. Особе које неће да слушају, зато што сматрају да су увек у праву или их једноставно не занима туђе мишљење.

Vojvodina iz profila

Начин на који јебе студент физике.

Radiš i po osamdeset sati nedeljno, trpiš lopurde sa kupljenom diplomom, ili uspešne privrednike sa ratnim plenom, rmbačiš! Kad sve sabereš i oduzmeš, jednostavno robuješ. Još se tešiš da si privilegovan što uopšte radiš u ovo ludo vreme.

Na kraju meseca budeš nagrađen platom i, nazovi, stimulacijom, a to sve skupa, krajnja je demotivacija. Kap je prelila čašu! Započinješ zapadnjački model "živim za vikend" života. Zaboravljaš najvažnije! Mladi Englez, kada sa sebe spere rođenu povraćku i dalje ima para da u ponedeljak kupi doručak. A ti? Dabome, nemaš ni za pogačicu. Nije bitno, organizuješ svoj pir! Pir Starih Slovena pravio se povodom ispraćaja u smrt, a ovaj tvoj povodom ispraćaja smrtno zarađene banke. Bolje jedan dan da živiš kao kralj, nego ceo život kao siromah. Doživljavaš Pirovu pobedu na sopstvenom piru!

Osvanuo je ponedeljak! Vraćaš se u kolotečinu smrdljivog autobusa gde se, naravno, švercuješ jer si potrošio i pare za markicu. Iz ranca ti smrdlja sendvič od tirolske kobasice, jer za bolje nemaš, a i ovo si dobio od majke! Užickaćeš tu i tamo neku cigaretu, jer ti sav Sobranje ispuši ona znojava krava koju si celu noć pojio mohitom, a nisi se ogrebao ni za jedno drkanje. Gricka te savest i pitaš se "gde ti je bila pamet" i ponavljaš u sebi kako "nećeš više tako"… čvrst si i nepokolebljiv u svojoj odluci. Okrećeš novu stranicu života! Naravno, odluka je pravosnažna do naredne plate, kada zaboravljaš svoje ropsko mesto pod suncem i ponovo, bar na par sati, postaješ direktni potomak Rokfelerovih.

Првобитно, становници Земуна. Е, онда су еволуирали.

Fudbalski nadimci za vrlo iskusne igrače u žnj klubovima međuopštinske lige. Oni su nosioci igre. Bez njih na terenu, utakmica je unapred izgubljena. Oni dele šamare mlađim igračima, treneru i upravnom odboru. Bog i batina. Kapiten i zamenik kapitena (smenjuju se, jer ne mogu istovremeno da budu dva kapitena). Atila i njegov bič. Mirko i Slavko. Era i Milić. Endi Kol i Dvajt Jork... Jin i Jang... Zajedno imaju osamdeset pet godina i pet hektara obradivih površina. Oni jedan drugom oru njive...
Ravaneli je onaj (pro)sedi, a Lombardo (pro)ćelavi.

Skaradna osobina žena da ulaze u lik dece, uglavnom one koja još ne mogu da govore, i pričaju umesto njih u upravnom govoru. Glas udese kao Nikola Simić na helijumu i obavezno pričaju ošišanom latinicom.

Školsko. Kratko i jasno, bez odugovlačenja. U stvari, ono jeste dvorište, ali je i mnogo više od toga, pa je dodavanje ove reči suvišno. Ušuškano, u centru grada, a kao da je izolovano od njega. I ljudi u njemu su takvi. Jednostavno drugačiji, izolovani od današnjeg nakaradnog sveta. Neko je skoro u šali rekao da ispod njega prolaze čudne podzemne vode, pa je zbog toga sve tako posebno. Nisam od rođenja bio u tom kraju, sudbina me je tamo dovela, preselio sam se. Iako sam išao u drugu školu, Školsko je za mene uvek bilo samo jedno.

Pored njega u hladovini ušuškana prodavnica, koja je deci na odmoru, omiljena destinacija. Pošto je drže stariji gospodin i gospođa, dosta klinaca tu vežba svoje prve krađe, drpe po neku žvaku, čokoladicu ili sličice, ništa strašno. Prodavnica je i omiljena destinacija starijih ljudi, filozofa, i onima kojima je alkohol ostao, kao jedina uteha. Blizu prodavnice Stevina hamburgerija, takođe prepuna za vreme velikih odmora, jedno toplo mesto, gde bez ustezanja možete staviti sve dodatke u pljeskavicu. Inače Steva dobro igra i fudbal.

Ulazim u školsko, Šaban uči decu da igraju fudbal. Dečko od nekih tridesetak godina, kojem je fudbalska karijera propala, ali je ostalo veliko srce. Ispred prodavnice Mujta, njegov vršnjak, priča o svom životu i planovima za budućnost. Šeino se vraća sa posla i kaže da će im se pridružiti. Bala i Toro idu da napumpaju loptu za basket, dok Nikola siđe iz solitera. Era, čovek koji je nekada bio legenda KK Napredka šutira njegov dobro poznati horog. Povreda mu je prekinula karijeru, pre njegovog puta za Beograd. Stariji kažu da bi igrao u reprezentaciji sigurno. Danas je kondukter. Mile, njegov vršnjak, ga čeka da se izigra, pa da igraju karte na tribini. Piroman opet crta neki grafit, ali dečko je neverovatno energičan, tako da time sve pravda. Postoji tu i jedan stariji čovek koji ima problem sa krstima, pa ih sunča na tribini. Uvek ide sa šorcem na pola dupeta, i flašom vode koja mu služi za rashlađivanje. Deci je posebno interesantan. U Školskom imam nadimak, po kome me samo tamo zovu! Kada u gradu čujem: Če! ,znam da je neko iz Školskog. Nadimak je nastao sasvim slučajno. Kao klincu svideo mi se lik Če Gevare i kupim majicu, a nisam znao skoro ništa o njemu. Mnogo sam voleo tu majicu, mnogo sam je nosio. Šaban jednog dana provalio: Če! I to je ostalo! Morao sam posle da naučim nešto o tom čoveku! I brat mi je sada mali Če! Tradicija se nastavlja.

U Školskom postoje tereni za fudbal, basket i odbojku. Fudbal se igra po sistemu pobednik ostaje, kao i basket, samo što ekipa koja izgubi ide po vodu. Neko lokalno pravilo. Odbojku smo igrali kada nam dosade basket i fudbal, ali sada se na tom terenu igra tenis. Između stubova se zategne neki kanap i onda deca prebacuju lopticu. Nekad ni stariji ne mogu da odole. Igrala se i Viktorija, 10-9. Pamtim jedne trtke, kada nisam mogao da sedim dva dana. Ali nisam bio jedini. Od svih sportova imamo jedan za koji slobodno možemo da kažemo da je naš. Frizbi na golove. Igra se 5 na 5. Dve ekipe, tri koraka, baciš frizbi, cilj je da daš gol. Koliko ih je samo popucalo. Vrhunska zabava, pogotovo u tri noću, jer postoje reflektori. Sećam se kada mi je Bilijev brat, probušio lotpu za basket, bio sam neutešan danima, sve dok Bili jedan dan nije pozvonio na vrata i doneo mi novu loptu. Takvi su ljudi tamo.

Imamo i dva hendikepirana drugara. Imaju Daunov sindrom, ali su miljenici školskog. Posebno Ujka, on je duže tu. Prati sport, uvek zna kad igraju Napredak, Zvezda, Partizan, Reprezentacije u svim sportovima. Uvek nas obraduje medaljama koje donosi sa raznih takmičenja. Tu je i Ajo, nadimak dobio po svom glavnom uzviku. On je kasnije došao, pa još uvek ne može da nam uđe u srce kao Ujka. Dok prvog zanima sport, ovaj drugi juri ženske. Trči po parku za njima, gleda, ispituje. Ali hoće i da posluša. Ide do prodavnice kada ga neko iz školskog pošalje po pivo, i sebi obavezno uzme tokić! Nekad je pio tokić na slamčicu, sad se malo izbezobrazio pa pije koktu. Ali dobri su to momci. Odlični!

Da li ste čuli za neko slično mesto na svetu, znači školsko dvorište, u kojem se organizuje kampovanje? Razapet šator na tri dana, roštiljanje, ludnica. Niste naravno. Eto i toga je bilo, dok direktorka škole nije popizdela. Kamperima su članovi porodica donosili sendviče, bilo je to jedno fenomenalno iskustvo. Takođe i gledanje utakmica ispred zgrade je jedna posebna stvar. Nas dvadesetak, roštilj i pivo, spuštanje kabla od antene sa Šeinove terase, razjebavanje tog kabla od strane svake babe koja prođe. Taman nađemo prvi, drugo poluvreme bude na drugom. Ludilo. Donosili smo i pojačalo i pravili žurku, ali uvek je u soliteru postojala baba kojoj je sve to smetalo, pa su nam plavci zaplenili zvučnik i oterali nas kućama. Ali smo se po njihovom odlasku vratili. U školskom je moguće da zajedno sede metalac i grandovac a da pored njih skejter izvodi trikove. Nema mržnje. Osim možda one, koju smo osećali prema stanovnicima Bivolja, Simitarima. Sa tim se rađaš, niko ne zna zašto ih mrziš, ali ih mrziš! Jedino oni nisu bili popularni u Školskom. A dolazili su ljudi sa strane, bilo je tu lepih devojaka, kojima se ovo mesto jako svidelo, pa su se ponovo vraćale. Razgovori o komšinicama su isto bili fenomenalni. "Vidi onu malu, što je porasla, dobra je!" uključuje se stariji glas: "Kako da ne bude dobra, znaš ti kakava joj je keva bila bomba, i danas je!"

Uticati na nekoga nadsvjesnim uvredama koje apsolutno nemaju veze sa zdravim razumom, dok se taj neko na kraju ne zapita: "Ko je ovdje lud?".

Да ли ће наставници математике и колегијум професора математике једног дана у блиској будућности морати са Венеове збирке да пређу на алтернативе збирке задатака из математике како би их ђаци боље разумели и како би могли да се боље поистовете са Марком, Милошем и Драганом је питање од кључне важности за целокупан образовни систем, како Србије тако можда и целог света.
Тако се претпоставља да ће задаци из математике једног дана изгледати отприлике овако (како можда и изгледају тренутно у Земуну):

Мушкарац који зна како треба да се понаша у одређеним ситуацијама.

4 ujutro, mrkli mrak, dva automobila jezde prema Makarskoj kroz noć.Mnogim se čini da je jedan prokuvao koliko se dimi ali ne, jedan je za pušače i jedan za nepušače,jebi ti to, EU je EU. Zora rudi, sunce se rađa k’o da ga Jovan Perišić izvlači iza gore. Već u 6 smo pogriješili skretanje pa smo morali dužim putem.Nema veze, bar je zajebancija dobra a imamo pive, možemo do Njemačke izdržati.
Došli smo na granicu, ličnim kartama uskoro ističe rok, i ,nekada čupavi i mršavi rokeri na slikama, sada su debeli i proćelavi bećari, ponosni pitomci obližnje brente, jebi ga , povukla rodna gruda. Poslije nekoliko minuta provjeravanja ljubazni carinik nas je pustio u „Lijepu nji’ovu“.
Niko od nas nije bio na moru od rata, a i tada smo bili brabonjci pa se i ne sjecamo. Kad se ukaza plavetnilo, svetu ti nedlju, niko ne progovara. Kako se spustamo obali cuje se šapat „more, more“.Što smo bliže obali šapat polako postaje uzvik. Onda smo utrčali u vodu počeli smo da se dernjamo k’o konji i oduševljeno udaramo po površini vode „MOREEEE, MOREEEEEEE“. Sreća, rano je, oko pola 9, pa nema još nikoga. Sjeli smo da popijemo po koju, jedan nam je potrošio kremu za sunce, navik’o se kiseliom varenikom mazati. Gledamo ima li treba, al’ nista. Otišli smo i u vodu da se peremo, takmičili se ko će prvi doplivati do plute...Nije niko, kosidba je davno prošla, snaga izdade, tad sam se i uvjerio da je voda slana. Ipak iz trećeg puta došli smo do plute. Toliko smo se odmarali da je spasilac pomislio da hoćemo da krademo kanap da kolijenčimo konje po našim urvinama i otjero nas. Dopizdilo, vrućina, piva se lagano mlači, ali počinju lagano i trebe pristizati i plaža više ne liči na gerontološki centar. Kad od neka doba, jedna treba izbaci sisu i uđe u more da se pokvasi . A mi, k’o u pozorištu poredali se u plićak, oči ko fildžani, ne pretvaramo, toliko smo zagorili da voda dostiže tačku ključanja. Dobra treba, nema šta, zašiljila sisu k’o prvačić olovku, ma pokid’o bi je k’o kosibaša snajku. Skontali smo da oko nas niko ne priča srpski, pa smo slobodno bacali komentare, ma milina. Nakon nekog vremena sve je bilo preplavljeno sisama, morao sam u vodu da se rashladim, a i nije pješčana plaža da kitom izvrtim rošu pa da ga metnem đe bilo. . Iako smo bili najmanja etnička grupa, stavili smo do znanja da smo najglasniji, pa u radijusu od 30 metara nikog nije bilo.
Iznajmili smo i pedalinu. Ne znam kolika joj je nosivost ali nas osam se uspjelo popeti, žive vage tona.Nagone talasi u plićak, ma okret’o- ne okret’o isto ti je. Sunce ti jebem, odjednom, začu se tup udarac. Ja se osudio. Nesta čojek pod lađom. Izlazi, drži se za glavu, čanta nešto na stranjskom.“I mi tebi, pička ti materina, šta roniš po plićaku, k’o da ćeš Titanik naći na dubini od meter.“ Navintašmo nekako na pučinu.Kad smo odmalki, tiho propjeva kištra pive iz nas, „Morem ploviiiii“... Od silnog pedalanja smo pocrkali od gladi, izvadimo novaku, prostremo na plaži, nek’ vide ovi Česi, Poljaci i ostali evropejci kako majka sina oprema na plažu, sve je bilo ukusnije nego inace ,samo što se sir vratio u tečno stanje.
Ojela mi se guza ko malom Zoranu u kultnom filmu „Tito i ja“, valjda od soli, tek, došlo mi da plačem, a i nisam imao mlijeka da ublažim bol. Podapro sam guzu nekako, al došo vakat da se ide kućiPut je bio dosadan, iscrpljeni, umorni, od sna nas je odvajao samo novi cd JP-ja i to što svjetlimo u mraku koliko smo izgorili na suncu. Odjednom treska, lupanje, drž- ne daj, osjetismo da smo sišli sa piste na makadam. Osmijeh ozari facu bradatu i mrsku , ugledasmo natpis „Dobrodošli u Republiku Srpsku“.Lijepo je tamo, samo da nije naka žega, i onolika vodurina me plaši. Eto bili smo na moru. Čitav dan. Al što’no naš narod kaže:“Svuda prođi, ali kući dođi“.

Na prvi pogled nemoguća, nespojiva veza i epska drama bliske budućnosti. Zidanje Skadra na Bojani. Kao gej brak vođe Radovaca i ciganskog bosa iz Jabuke. Mogu 4 filma da se snime o tome. Gordi političari prepuni zahteva i ultimatuma, i seljak koga boli kurac. Oni kažu da je zakon tu da se poštuje, a seljak, da se zaobilazi.