Узвик очајника који се налази негде где не жели бити и радије би појео два килограма песница него да настави да обитује у том простору и времену, па је одлучио да се крајње маштовито самоубије тако што ће бити искултуриран до смрти.

... je svaka poslovica za čije poreklo nismo sigurni ili jednostavno način da sopstvenom mišljenju damo kredibilitet...

Svakodnevna međukomšijska ofanziva tokom zimskog perioda.

Prostor, potpuno oslobodjen zracenja savremenih elektricnih gedzeta, koji vraca potrebu za razmisljanjem, vodi kreativnosti i osmisljavanju novih nacina za animaciju. Bez dugmica i baterija.

U ovom domenu, primat preuzimaju papir i olovka, rekviziti za sport, karte, kockice za jamb, drustvene neelektrificirane igre. Prostor u kome se mozak, kao davno zaboravljeni rodjak, budi iz hibernacije i kreativne zatupelosti i opet preuzima svoju glavnu funkciju - kao pajdoman kada se skida sa kreka - vraca se prirodnim instiktima za opstanak u realnom svetu.

Automobil (valjda je automobil) poznatiji kao Volga, koji je do raspada SSSR za Ruse predstavljao simbol raskoši, luksuza, prestiža, uspeha i blagostanja. Dobio je naziv ruski mercedes najviše zbog toga što je bio zvanično vozilo ruske vlade, na zadnjim sedištima Volgi pičke su guzičili svi ruski predsednici, uključujući i Putina. Jedini odgovarajući, od koga se ne možeš postideti, poklon, prvom čoveku koji je odleteo u kosmos je mogla da bude samo Volga, tako je i bilo, parkirana lepotica je čekala u dvorištu, Jurija Gagarina koji je kada ju je video izjavio - Samo da obrnem jedan krug i mogu slobodno da umrem.

Inače u Rusiji Volgu još i zovu strejt mercedes, jer za konstruktore Volge aerodinamika je gej osobina, utvrdili su da vetar uvek duva Volgi u leđa zato što nema muda da joj pruža otpor. Vozeći ovo borbeno vozilo, mlađu sestru kamaza, vozač dobija želju da njime uleti u srce Staljingrada.

U ruskom PES-u stamina igraca je izražena u volgama.

Nauka menja svet... Očekujmo stabilnu, tvrdu i čvrstu starost...

Специфичан однос успостављен услед дечјег инфантилног поимања падања бомби свуда около и ноторних лажи сервираних са телевизије, при ком је свако дете једва чекало да се сад сруши неки хеликоптер са командосима, па да лично нахвата једног војника и забоде му шестар у око. Испредале су се разне приче. За сваку другу звезду на небу (а видело их се милион, услед смањеног светлосног загађења због искључења уличног осветљења) се мислило да је авакс и да нас у том тренутку гледа шта радимо, те му је показиван средњи прст. Једноставно се морало веровати у способност РВ и ПВО и приче да су прво вече оборена два авиона негде изнад Кукавице, затим сваки дан још по два, десет крстарећих ракета и зилион беспилотних летелица. ''Ех'', мислили смо ''Кад би нам руси дали бар десет ракета S-300, сјебали бисмо комплетну НАТО авијацију, они би се усрали и отишли кући - а шта је десет тих ракета за Русе? Руси су наша словенска браћа!'' Или кад је РТС приказао репортажу о човеку с Косова који је тврдио да је оборио стелт хеликоптер изнад неке њиве, онда кад је са осталима отишао да нађе олупину, наишли су на велико ништа, а новинарима објаснили како је други хеликоптер дошао и покупио остатке, да се Руси не би докопали НАТО стелт технологије. А кад је по први пут у историји оборен надалеко чувени F117-a, сви су славили југлословенско РВ као најбоље РВ на свету, јер је једино успело да обори невидљиви авион, а онда је сваки клинац вадио из џепа парче невидљивог авиона, а сви су се кајали што им пилот тог авиона није пао шака.

Онда се све завршило, па смо сконтали да је тај авион (уз још један, вероватно случајно оборен или је сам од себе пао) био једини оборени авион, те да их није било осамдесет и кусур, да је немогуће тек тако оборити ратни хеликоптер и да је онај човек био обична пијаница која је, ето, доживела својих 15 минута популарности, што би рекао Енди, макар међу десетогодишњим клинцима, да су оне звезде на небу које не трепере у ствари биле Сатурн, Јупитер, Венера и Марс, а не авакси, да не постоји појам попут ''пријатељства'' између Срба и Руса при ком би нам они дали S-300, те да не постоји (више) ни појам ''ратно ваздухопловство'' у земљи, јер је остало са укупно отприлике 10 авиона, од тога 7 исправних, од тога сваке године по један падне на војној вежби.

Najgluplje potrosen novac ,ikada.
Doniranje novca crkvi je najobicnije licemerje,jer osoba koja to radi,misli da ce time da spasi svoju dusu.

Jebač džentlmen.
Vrši nežni koitus sa puno razumevanja za osećanja dame.

Osobe kojima ne možeš da kažeš da ih lažeš za njihovo sopstveno dobro.

Ovo ima smisla ukoliko devojka dečku tepa " ljubavi", a kombinaciji " srećo".

Кад ти мушкарац назове "Добар дан" уместо "Ћао".

Ne mesaj privatno i poslovno, em posle nemas ni posao, ni rodjaka, em mu ne moz k'o covek ni majku opsovati.

Čovek za koga želim da se udam i u narednom životu.

Посао који већина укућана избегава, али они мудрији га се радо прихвате, користећи трик са тушем, поливајући ВЦ-шољу, лавабо, биде (ко има) под, и стопала.

Fudbalska reprezentacija Hrvatske na SP u Južnoj Africi.

Imaju ga i, čovek bi pomislio, požrtvovano gaje organizmi kojima ni ruke ni noge nisu okovane, niti pogled seže metar-dva u nebo iza rešetaka. Često biva i da se pred njima pruža put, pa bio on šljunkovit, raskrčen, nepregledan, blatnjav ili utaban, ma i asfaltiran sa sve saobraćajnim znacima – njima je svejedno, jer oni biraju da se pognutog repa vrate u samicu.

За генерацију рођену након 1980. године, часопис који је омогућио постојање на овоме свету, јер је помогао да конкуренција заврши у марамици. Плејбој бивше Југе, претеча данашњих порнографских сајтова, магазин који је у момачке шаке уливао енергију и морал, колико и Вук Драшковић у демонстранте. Лист који је седамдесетих година двадесетог века, помагао младићима да открију своју сексуалност, јер су у то време били ускраћени за кабловске канале који по цео дан дају порњаву, клинчовање обријаних штуки после два на ТВ Палми, јапанске нићпор цртаће у којима се цела фамилија хвата у коло, и понгиде увезене из Танзаније, због чијих брусилица, позадине платичних америчких "домаћица" попримају изглед здања у Шилеровој након акције "Сабља".

Сам часопис је у неку руку био таблоид, писали су се разноразни трачеви, које наравно нико нормалан није читао. Сва пажња била је фокусирна на умерене фотке, тадашњих лепотица. Без играња са Хилти алатом, прављење шпаги преко два канцеларијска стола, без јахања коња са стомачне стране, и без навлачења чакшира са вештачким тукидидом. Само дјевушке постављене у став налик оном, какав данас њихове ћерке, нећаке и сестричине, заузимају на фотографијама за електронске социјалне мреже, разголићених груди и батачића. Таман толико еротског садржаја, да омладинац вршњаку набије притисак, к'о унуче баби кад јој проспе компот по скоро завршеном гоблену. Дедовима је у развијању мишића руку помогла изградња новобеоградских блокова, асфалтирање Кнежевца, и прављење пруге код Рипња, а снагу у руке њиховим наследницима донеле су сисате радодајке са насловница Зум-репортера. Још један нови број, још сат времена слатке моторике иза закључаних врата од купатила.

Upucuje se liku koji je osisan do glave koju kada vidimo zapitamo se u sebi: "Jel su ovoga silom sisali?" i "Koliko je njih bilo potrebno da ga nagna da ucini taj zulum nad svojom glavom?" Obicno ide i opaska: "Jos samo ti treba redni broj i kompletan si."

Potvrda visokog kvaliteta.