prvo teskom mukom postane lovacki pas, ili neka druga vrsta dresiranog psa, ali u svakom slucaju visoko obrazovan pas, pa ga gazda izgubi i nadje ga neki vukasin i tretira ga kao obicnu dzukelu koja ni 4 razreda osnovne nema, a kamo li da mu da neki posao u profeisiji, pa taj vukasin pocne da ga kulira i uvaljuje malom retardiranom neci koji ne zna ni od brace mitrovica sam da se odbrani nego tegli cigle zbog njih u rancu, pa ga mali retardirani neca izgubi i nadje ga eva ras pa on tu taman pocne bar da odmara lepo ako vec od posla u profesiji nema nista i onda ga nadje mali retardirani neca sa komsijom sto mu zivi iza ormara i onda on trazi simu nazad, a kad je dolazio originalni simin vlasnik i pri tome vrlo korektan poslodavac neca i vukasin mu nisu dali simu, a sad neca govno licemerno oce simu iako mu nikad nista dobro nije ucinio i dobije simu kao da je sima neko privatno vlasnistvo a ne visoko obrazovan pas kome je neca sjebao zivot, a eva ras se smuva sa komsijom sto zivi iza ormara pa kao moze da obilazi simu i to je kao neki srecan kraj a sima ostao bez posla i jos mora da trpi malog retarda
neke ptice nikad ne polete, a sima cak nije bio ni ptica
Fraza predstavlja bezopasnu, bezazlenu stvar koja obično eskalira u ozbiljan problem ukoliko se na trenutak nađe ostavljena bez kontrole; problem enormnih granica. Na prvu loptu, nesaglediv i malo verovatan.
Tanja Rađenović: Na planini Babina Sisa vatrogasci pokušavaju da suzbiju vatrenu stihiju koja je izbila pre otprilike dva sata. Uživo sa lica mesta javlja se naš dopisnik, Jovan Palavestra. Jovane, da li se čujemo? Jovan Palavestra: Da, Tanja, čujemo se. Naime, sve je bilo mirno i nije izgledalo da će požar izmaći kontroli. A onda je počeo da duva veoma jak vetar koji je širio vatru šumom i niskim rastinjem, tako da je ceo događaj poprimio ozbiljne razmere jer stihija preti prvim meštanima. Tanja Rađenović: Da li se smatra da je požar podmetnut? Jovan Palavestra: Još uvek se ne zna, ali se misli da AAAAAAAAAAAAA, vatraaaaaa jeeebem ti sunce AAAAAAAAA... Tanja Rađenović: Jovane?! Jovan Palavestra: AAAAAAAAAAAAA, u'vatilo mi nogavicu AAAAAAAAAAA. Tanja Rađenović: Khm, khm, uživo sa Babine Sise, Jovan Palavestra.
...
Lokner: Au, kakva sramotna slika?! I ponovo sa naših stadiona. Meč između ekipa Big Bula iz Bačinaca i čibutkovačkog Proletera 1389 je prekinut zbog tuče koju je inicirala Big Bulova frakcija "Krejzi Pipl from Bačinci" i huligani iz Čibutkovice, popularna "Proleter Čildrn". Kako saznajemo, gađanje semenkama i flašama "Bg-a" od 0,5l je poprimilo ozbiljne razmere kada je N.N (23) iz Bačinaca flašom pogodio vođu navijača Proletera A.K (67) iz Čibutkovice, koji je pritom omik'o sa šipke i sa četiri metra pao na glavu. Hitno je prebačen u Dom Zdravlja u Bačincima. Više informacija ćete dobiti u sutrašnjem izdanju "SOS bubamare".
...
- Pogledaj onu tamo. Je l' to Ana iz srednje? - Jeste, ali ne liči na sebe. Šta joj se desilo, jebote? Bila najbolja cupi u celoj školi. - Čuo sam da se udala. Kažu da se žene goje nakon udaje. Valjda jedu masno, šaznam. - Pa vidim ja da je poprimila ozbiljne razmere. 'Nači, Ćana.
...
Reditelj: Danas snimamo scenu kada Lisa ulazi u sobu kroz odžak, u stilu Deda Mraza i pita ovog tamo čamugu, kome ne znam ime, da li slučajno prodaje auto delove jer joj treba gumica na balans štangli. Onda joj čamuga kaže: "Za to pitaj GTD-a, on se razume u te gumice, a što se tiče drugih gumica...", i kreće da vadi kondom. Čamuga: Šefe, sve je to lepo, ali Lisa danas ne može da dođe. Pustila mi je poruku malopre. Reditelj: Zašto? Čamuga: Kaže da je sinoć poprimila tri komada ozbiljnih razmera, da je žeže u kolenca i da ne moš na noge. Pije samo običnu vodu, na cevčicu a jede isključivo pasiranu hranu, tipa pire krompir sa umakom od špinata.
Nalickani fensi homoseksualni retardirani mlađi brat govnar kafane.
Zna se šta je kafana: malo mezetluka, rakija, vinjak ili pivo, eventualno špricer, ima i sa roštilja ponegde i a u kurac više. Cene sindikalne, sve blago štrokavo, dvojka ili eventualno sedam osmina sa zvučnika, frigijska lestvica. Popiješ pa se usereš, a ne primeti ti se jer si usran i došo u kafanu, nije bitno šta si obuko. Od riba debela konobarica Sinđa u pedesetim; sve je videla i sve zna. Uglavnom, sve kako Bog miluje i zapoveda.
Ali kurac.
Vaskoliki pederluk što čupa obrve, ima tviter i oblači se kežual ko pazarski šofer za sunet pre nekog vremena je počeo da se loži na ćirilicu: kao, to je ono naše, time mi jebemo, time smo mi tako urbani a opet tako svoji, SERBIA BRE! I onda je rešilo da potkreše urođeni praziluk iz guzice, ne da ga čupa ko do sada, nego nako da ga fazonira mašinicom na dvojku, da to izgleda svecki a naše. I onda je stvorilo klabane.
Klabana je dakle geačka fuzija KLABINGA i kafane. Nedovoljno hardkor za kafanu, nedovoljno urbana za KLABING. Metiljava kao i gosti koji dolaze u nju, što citiraju samoniklog kantautora, sina Titovog ambasadora Jovana Balaševića i slušaju Frajle ili ova govna. Ime joj je obavezno šaljivi citat iz neke pesme ili vragolasta igra reči ("Ona moja", "Moja bivša"). Piće skupo ko otrov, ako naručiš rakiju pitaće te oćeš li od borovnice. Muzika takođe metiljava, jer zvuci Nina ili Šemse gostima izazivaju osip. Razbiješ li čašu, odma stiže obezbeđenje da ti fizičkom snagom pokaže da je čaša kupljena kod Vicka. Sve sređeno i čisto. Pičke sređene i čiste. Muškarci koji bi se nežno voleli sa drugim muškarcima sređeni i čisti. Stolnjaci takođe sređeni i čisti. NE SME BRE TO DA BUDE SREĐENO I ČISTO MAJKU VAM JEBEM U PIČKU!
- Gde izlaziš, preskupa pičko koju muvam? - Ahahahahahahahaha, idem u kafanu "Čamcem plovim sam po Tisi"! - UMRI, POJELA TI MAJKA GOVNO OD MUFLONA MESTO ŽITA DABOGDA, FUKSEŽDIJO!
Zajebana nacija. U obdaništu sviraju klavir, violinu i nosnu flautu. U pubertetu sklapaju superkompjuter od digitrona, kvake i ruske salate. Kad dobiju 10 na ispitu poništavaju i traže komisiju. Ako ne ispune očekivanja direktora Đunićira, samoubijaju se jer su osramotili pretke do Kosova. Profesionalci do koske. Njihova alternativa izvršenom zadatku je još bolje izvršen zadatak. Ne jedu mnogo i mogu da stanu u kredenac. To svaka kuća treba da ima.
- Sve ti je čisto, odličan ti je taj tvoj Japanac, samo kao da je propustio ovu fleku na mušemi? - Nemojte tako glasno, oče Najdane, on živi tu u kuhinjskom elementu, čuće pa će da izvrši sudoku.
Amfilohije Raka Radović, inače poznat široj javnosti po tome da kune Dukljane 3 puta i bača satelitske anateme 3000 'iljade puta, vjerovatno bi široj javnosti ostao nepoznat da nije jedan od najjačih Gokuovih fanova na Balkanu.
Priča počinje jednog novembra, u Budvi (inače kraljici Jadrana), đe je Amfi upoznao Gokua jednog dana na petrovačkoj plaži dok je ovaj sa metal detektorom tražio ona Zmajeva muda. Vidjevši da je junak umoran od teškoga posla, ophrvan kaišima koji su mu se usijecali u široka pleća, pozva ga Amfi da počine, da se okrijepi, da podijele dvoboj i progovore jednu, do dvije maksimum.
Goku prihvati. Sjedoše na terasu jednu, dođe konobar i nazva im dobar dan. "Dobar dan!" odgovoriše junaci, poručiše piće i počeše priču. Prvi na potezu bješe Amfi koji izvadi magičnu kartu KOSOVO i poče da zbori kako je neshvaćen na ovim prostorima. Napad bješe dosta jak ali Goku ne izgubi sve životne poene. Na kraju, Amfi ostavi jednu neotkrivenu kartu i završi svoj potez za vrijeme kojeg ga je Goku pomno slušao ispijajući mohito.
Dođe konobar da naplati jer se desilo da mijenja smjenu i tu se dvoboj iznenada prekide. Stvori se neobično prijateljstvo i kada iđahu put kuće Goku mu reče da nijedan dvoboj nije nezavršen ostao i da će se oni opet sresti i da slijedi teška bitka đe će se morat dignut kuka i motika da ga brane dok on ne svrši svoj ultimejt potez. Amfi reče "Nema problema fratello!"
I bogomi prođoše 3-4 mjeseca a Gokuu ni traga ni glasa sve dok nehotice, jedan mladi popić neki, ne biva otkriven kako u crkvi gleda MBC TV. Tu Amfi poče neku priču tešku kako ne valja gledati TV i ta sranja ali i on baci pogled na taj prozor u svijet i ugleda crtani film u kojem glumi niko drugi do Goku sami, drugar njegov. Amfi se obradova konačno viđe svoga dobroga prijatelja sa kojim je ispijao mohitooe, sjede, zavali se i odgleda epizodu a to je bila ona kad je Gokuu trebala spirit bomba da bi skenja Majin Buu-a u narodu poznatog kao "Opasni Decxko". Kad viđe Amfi da je Gokuu potrebna energija on urgira sve popove sve sestre po crkava da se dignu u ponoć, da dignu ruke, dignu obadve, da dignu ruke od svega jer nemaju za kartu do Prištine i dadnu to malo energije što treba Gokuu. Tako Goku pobedi zlog čovjeka, a sve uz pomoć svog velikog prijatelja Amfija.
I dan danas se mogu vidjeti ta dva događaja od ljudi kako sjede dolje put Budve i maltretiraju konobare dok ispijaju mohito.
Amfi i Goku u kafiću...
Amfi: I kako reče da se radi onaj potez kamenjar - kamenjar? Goku: Kamehame talas, to ti je brate samo izvadiš utoku DUM DUM TAHA TAHA i gotovo. Amfi: Oli me naučit, Ostroga ti? Goku: A makse kralju, aj' oću ali neki drugi dan danas je svetac pa se ne radi.
Amfi gleda pogledom đeteta koje je ušlo u prodavnicu igračaka svoga heroja...
Babin trip. Poruke prekora, upozorenja, hvaljenje, a nekad i reči koje podsećaju na konvezaciju između babe i TV-a, kojima baba telepatski želi da pomogne svojim junacima.
TV: Špica za seriju: MI amoooooooooor oooooooooooooooo joooooooooo te amooooooooooo mi amoooooooooooor! Baba: Čekaj! Ne počinji! Nisam pojačala!
TV: Romario ulazi u sobu, Hose Migel de La Korunja stoji iza zavese čeka ga nožem. Baba: Pazi Romario! Čeka te nožom! Okreni se! Joo, kuku ostade Miranda udovica!
TV: Rombrerija: "Ali ja ga volim majko, svi srcem, svom dušom, nije greh ako sam mu se podala"! Baba: Vara te bre gusko jedna s' onom profuknjačom Esprantiosom! O ćurko!
TV: Dobro veče poštovani gledaoci ja sam Nataša Jeremić, a vi gledati drugi dnevnik RTS-a. Baba: Dobro veče.
Nigde nije med i mleko, pusti ti to što se priča. Čitao si šta pišu tabloidi, ispada što više para - veća nesreća. Gledaš filmove i serije, pa više problema u životu ima mačo-tajkun nego paraplegičar-beskućnik! Istina je prosta i važi za sve: život funkcioniše po principu rada obične klackalice u parkiću: čas si gornji, čas u sredini, čas donji, i tako u krug. E, sad, naiđe taj period, nekom često, nekom malo češće, kada formula Marfijevog zakon fercera stoprocentno samo u korist tvoje štete.
Zima je na pragu, a drva ni za lek. Ostalo neko granje od onih letos pokrčenih, osušenih šljiva, al' to izgori dok si rek'o ''britva''. Kuća neomalterisana spolja, izolacija ne postoji, gornji sprat zvrji bez prozora. Smederevac greje samo dnevnu sobu i to u radijusu od 3 metra, sad, kad je ovako hladno. U ''dnevnoj sobi'' prvi krevet do šporeta zauzima sušičava mater. Iz daleka se vidi da neće još dugo, karcinom je davno metastazirao. Na suprotnoj strani - krevetac. Neka je bar bebanu toplo. Između, razapet štrik za sušenje otkuvanih pelena čija se isparavanja mešaju sa buđom vlažnih zidova i duvanskim dimom krdže koju purnja ''glava kuće'', proseda starina zabijena u ćošak do televizora, sa hrpom zastarelih novina, punom pepeljarom i skoro praznom flašom brlje ispred sebe. Taj po vasceli dan bistri politiku, donosi makijavelističke zaključke i solomonska rešenja, jedina ispravna po srpski rod. Snaja se uglavnom vrzma oko šporeta, bacajući brižne poglede, čas na astmatično dete, čas na svekrvu na samrti, dok pokušava da iznađe jestivi izvor energije u praznom kredencu. Radenko je promrzao ušao u kuću i zatekao isti prizor kao i mnogo puta pre toga. Danas je istovario 3 tone uglja i zaradio neku crkavicu, možda bi i više, ali brzo se smrkne ovih dana. Uzeo je par komada kupovnih pelena, 3 pomorandže za staru majku i dve paklice ''Morave'' za oca. Ostalo je dao ženi da ode do prodavnice i kupi nešto za jelo, ukoliko trgovac bude dobre volje i ne bude tražio da se prvo namiri veresija. Objavi svima da je komšiji umro otac, i da će morati sutra da ide na groblje da kopa raku, da vrati dug od pre mesec dana kad ono baba umre. Već oseća vibracije krampa koji se odbija od kamenitog i izmrzlog grobljanskog terena. Izađe da namiri ono malo sitne stoke i uvide da mu nedostaje još jedna kokoška, lisice zimi dave živinu prekovremeno. Ali, nije se dao Radenko! Pa on i ne pamti da mu se nešto dobro desilo skorije.
Ujutru je poranio. Mraz je bio veliki i ježio se pri samoj pomisli koliko će mu vremena trebati da iskopa toliku rupu. Traktor nije hteo da upali jer je otac zaboravio da sipa D2, pa se nafta zaledila. Dakle, moraće peške 3 kilometra do groblja. Iznutra se čuo dečiji, sipljivi kašalj, majčino dozivanje da joj se doda čaša vode i očevo psovanje vlasti, opozicije, crkve i komunista. Sledeće subote treba babi izdati 40 dana... Radenko nasloni laktove na volan nepokretnog traktora, zari dlanove u očne duplje tako da su mu prsti prekrivali čelo i nesvesno čupali ono malo kose na glavi.
Na oronulo stepenište izađe mlada žena u dronjavoj bluzi i nedovršenom pletenom prsluku, samo u priglavcima. Kros kiseli osmejak, blago ga pogleda i krotko prozbori:
Rečenica koja se vrti kroz američke filmove i ponavlja se kad god neki batica špijun tajni agent upadne u neku zgradu obučen kao njeno osoblje i tu naleti na nekoga od tih ljudi koji su toliko glupi da ne znaju ni ko su im kolege, niti mogu da osete bilo kakvu nepravilnost, kao ni da pitaju dotičnog iz kojih je kuća i preko koje veze je dobio posao gurača kolica sa vešom u kojem se krije njegov partner sa uzijem. Jedan od mnogih dokaza neoriginalnosti u sedmoj umetnosti preko Bare.
-Ene, jes' ti taj mali novi? -Aaaaha, ja sam... boktejebo, je l' ono Slobodan Trkulja?! -Đe?! -:udarac tiganjem tu potiljak: Izlazi brate, čisto je.
Prilično zajebana eventualnost za ovog našeg kukavnog prestolonaslednika.
Beli Dvor, danas,
- Vaše Visočanstvo, stigao je logoped za vašu Uskršnju čestitku... - Ooo, sjupeʀ, sjupeʀ, uve dite ga, š-ta ćekate! - Dobar dan, Vaše Visočanstvo... - Zdʀavo, doktoʀ, kako ie? Pa, da poćniemo, OK? - Da počnemo, Vaše Visočanstvo... - :Ahem:...Džʀagi moi sʀbski naʀode... - Hmm, hajdete još jednom s vrha... - Džʀagi... - Ne, ne, Vaše Visočanstvo. Pazite - Dragi... - Džʀagi... - Ne "Dž" nego "D". - T... - "D"... - Mmmmm - t! - Da, da, blizu ste, veoma blizu. Idemo dalje...moj... - Moi. - Da, to je bilo vrlo dobro, ali ipak pokušajte da dobijete to "j" umesto "i". "J" kao "Jahta"... - Iakta... - Hm, možda je to malo teža reč..."J" kao "ja", na primer... - Ia...Ie l' to dobʀo? - Na putu je, hehe...srrrpski... - sʀʀʀbski...Ne, ćekaite, možem ia to bolie...Sʀʀʀbsgi, sʀʀʀbsgi... - Morate da rolate to "r" gore u nepcu, Vaše Visočanstvo... - Mis lite ovako: hʀʀʀhʀʀʀhʀʀʀhʀʀʀ...? - Više "r" kao "roda"... - A što ie to "ʀoda"? - To je ptica, a vi ste ʀetaʀd.
Institucija. Svetinja. U samom vrhu kriterijuma, tu negde posle neta i prozora u klonji, kad tumaraš po gradu sa hrpom Halo oglasa u ruci tražeći gajbu za studentski život.
Povad za sitne sate. Budžiš heroja, gledaš obdaren-mladić-gej-stop video čet na lokalnoj televiziji jer zbog sobne antene ne hvataš ni RTS 1, ili očajnički čekaš Raduljicu da pređe granicu 2,5 za soma, a lik sedi na klupi i češe jaja. Srećan jer ne moraš da budiš matorog za auto da odeš do pumpe kao u vukojebini odakle si, ustaješ, oblačiš jašu i prelaziš ulicu da uzmeš pljuge, keks i crveni klaker, virneš radnici u sise koja, smorena, po deseti put čita isti broj "Blic žene".
- Zdravo, komšika! Daj mi neki ogroman kurton, idem da jebem! - Konačno i ti da isprazniš ta nabrekla muda. Znaš da bih ti dala ja pičke da se nisam udala skoro. - Ma gde bre, zezam se, koje crno jebanje... Daj cigare, al' neke jeftinije, da mi ostane sutra za 'leba.
Nezaobilazni odevni predmet junaka starovremskih književnih dela.
Da li je u pitanju alkoholisani batler koji piše dnevnik posle završene druge smene, alžirski vicepremijer dok u kućnoj radinosti pravi protivavionsku raketu ili penzionisani srpski potpukovnik u aprilskom ratu, kaftan je tu da održi tenziju pre kulminacije događaja i krešendo situacije.
- Ko je onaj pijani baćuška što povraća po zavesi tamo u ćošku? - Šššš, tiše! Nosi raksopčan, čojani kaftan marke Taras Buljba iz gubernije K....! Mora biti državni činovnik ophrvan problemima carske Rusije. Još se danas živi dobro, da vidiš kad dođu boljševici... ------------------------------------------------------------------------------------------- - Matori, zašto brljaš po kontejneru pola sata posle đubretara i to po mraku, uz pomoć svetlosti lampe mobilnog telefona ti? - Ćuti bre, vidiš da nosi kaftan, to mora da je kamuflirani sociološki istraživač na projektu Evropskih integracija. Ajde da mu bacimo dve rizle, čisto kao podršku legalizaciji gandže i u ostalim zemljama Beneluksa.
