U mojoj glavi živi jedan drvodelja. Pravi najdivnije lukove i drvene pregrade, rezbari neverovatne ukrase i dekoracije, a ume i da izveze pravu čipku od drvenih letvica da padneš na dupe od divljenja.

U mojoj glavi živi jedan kuvar. Kuva fantastična jela i sprema lepe kolače. Kad on nešto skuva ili ispeče, prosto ti dođe da samo gledaš i ništa ne diraš koliko lepo izgleda.

U mojoj glavi živi i jedan zidar, njegove su kule legendarne, a vitki stubovi se penju do nebesa. Građevine su mu tanane i prozračne kao da ih je pauk ispleo.

Tu živi i jedan talentovani slikar, on i još par umetnika dele studio koji su im drvodelja i zidar napravili. Odmah pored njih su i učitelj, tesar, pekar, advokat i sudija. Sa druge strane ulice živi jedan stari policajac, ali on je već pred penzijom i samo se smeška ostalima, a nikad ne viče. Pored policajca stanuje i jedna devojka, pojma nemam odakle ona tu. Samo se doselila jednog dana i ne mrda odatle. Ima punu baštu predivnog cveća.

Na samom kraju sela živi jedan vojnik pacifista, nekad je bio ambiciozan i mlad, a sad mu je samo ostala navika da ujutro porani, uradi nekoliko vežbica i pozdravi državnu zastavu. Dalje od njega, u šumici pored sela, žive par pustinjaka i dva monaha, ali oni su sasvim otkačeni i ne dolaze često u selo. Samo svrate kad je seoska slava ili neko drugo veselje.

Ja samo ponekad pozovem nekog od njih koji mi je potreban da mi pomogne. Ne umem baš da budem vešt kao oni, ali sklepam dobru drvenu klupu, sazidam čvrst ravan zid, skuvam par finih jela, nacrtam ponešto, napišem neki tekst, posadim cvetić ili voćku. Poranim samo subotom, ali ne radim vežbe jer sam len. Ponekad se i otkačim baš kao ona četvorica iz šume, ali to ne radim prečesto. Ne bih da ispadne da sam lud.

Teško ga usvajamo tokom časova matematike, ali nas zato život natera da ga zapamtimo.

Nepoznat materijal od kog se prave putevi.

Neki tamo glagolski oblik u već dovoljno komplikovanom srpskom jeziku koji pretvara i najčešće korišćene reči u nešto daleko pametnije i uzvišenije.

Kad ti međed učini uslugu.

Чин који се добија пошто искривиш шокицу у двојку, брутално и без милости.

Grčki junak koji je kao mlad igrao fudbal u Holandiji, a pod stare dane razvio maniju čistoće i umro pijući deterdžent i paranoično mrmljajući sebi u bradu "Bolji sam od Ahila, bolji sam od Ahila... I od Van Bastena sam bolji... Mister Proper je pička...".

Скотрљали дођош, збрда сишо.

Грешник и отпадник, те класичан немач појма. Ноћна мора сваког поштеног хедонисте. Тешко за замислити, увредљиво за видети. Да би оправдао ову неприродну радњу, говори за себе да ''кали''. Кали он мој курац. После нектара препечене рајске шљиве маџарке попити легални хемијски отров са чесме? Или, не дај Боже, газирани сок сумњивог порекла? Овај тип не ужива у алкохолу, пије само да се што пре нашљока, а и то ради без икаквог стила, наискап. Не разликује виљамовку од дуње, о кајсији да и не говоримо. Обично први почне да балави, пада под сто и кука како му се соба врти док лежи у продуктима сопствене пегле. Затим плаче што му је ортак рекао да је сиса пре 4 године. Коначно, после 3 сата, заспи широко отворених уста док му се бале лагано скоревају и праве јасан путић до ушију. Болује следећа три дана и заклиње се да више никада неће да се опија ракијом. Оваквог конзумента служимо зозовачом или патином јер за боље и није.

Насупрот овом скрнавитељу, седи поштовалац, зналац и домаћин. Он ужива у сваком гутљају и никада не ексира. Пали цигарету за сваку нову чашицу како би појачао уживање и изоштрио сва чула. Живо учествује у разговору, али је сталожен. Друштво се диви бистрини његових мисли док он са полуосмехом једноставно објашњава смисао живота. Пије често и много, искључиво ракију, а веома ретко мамура. Сваком наредном сесијом, отвара нова врата скривених подрума сирове боемштине. Меродаван да градира, процени да ли се осећа на буре, да ли је довољно одстојала или да ли је боја природна. Чест помоћник казанџија јер воли да испрати процес ''од њиве до трпезе''.
Када баш ожедни и мора да расхлади табарку, у обзир долази једино цимента ладне бунарске воде и то најмање 5 минута након последње конзумације жутог блага. Овог експерта служимо ''дедином за војску'' која је архивирана пре 25 година, а у међувремену је војска укинута.

Simultano praćenje dve serije na Fox Crime televiziji, tako što se prate scene jedne serije, a čitaju titlovi koji pripadaju drugoj.

Крајње сурова земља за стране туристе неупознате с инверзном да и не семантиком у Бугара.

Samo jednom u životu, dovoljno je da uđeš u čađavu mehanu. Odmah znaš da li je kafana tvoja subina. Kada ti otvore vrata od kafane, prizor je uvek sličan: krčma stara, krčmarica mlada, ide pesma za društvo u ćošku, veseli se poslednji boem sa dva dobra druga, dva prijatelja, dok u uglu sam za stolom jedan čovek sedi. Posle kratkog vremena postaješ jedan od onih koji bi djavolu dušu dali za merak. Luduješ i lumpuješ do zore. Iznova i iznova, dok napolju steže zima, u kafani punoj dima, slušaš pesmu ciganina. Kada te sestra upita: ,,Kuda brate, noću odlaziš'', odgovaraš sa: ,,Opet sam ti u kafani!''
A onda, dok je jesen u tvom sokaku, po prvi put, ugledaš oči jedne žene, koja udje u tvoj život kao slučajna prolaznica. Kada odlučiš da dotakneš te usne koje dugo želiš, shvatiš da ne možeš bez nje. A onda počne nešto čudno sa vama da se dešava. Kad poveruješ i srcem i dušom da ćeš život deliti sa njom, ona ti bez razloga kaže zbogom, i rastanete se jedne letnje noći. Od tog trenutka, ljubav ti srce mori, lažeš sebe da možeš bez nje, i tešiš se kako nije život jedna žena. Prazna čaša na tvom stolu tera te da se zapitaš šta si ti u njenom životu? Da li te voli ili se kaje? Dani prolaze, a nje nema. Počinješ da tražiš ljubav novu, da staru iz srca zbrišeš, jer šta će ti sećanje na nju, kad ljubavi nema više? Dok bez nje piješ gorko vino, cigani ti tiho tiho sviraju, sviraju noćas samo za nju. Proklinješ crne kose i moliš srce da zaboravi dan kada je srelo.
Ali izgubljene ljubavi vraćaju se same. Zvala te je jer želi da te vidi. I dok se gledate skriveni od kiše, shvataš da je kasno da se menja. Ti si je voleo,drugi je imao. Ona nije znala za bol srca tvoga. Shvataš da u ljubav više neveruješ.

Tautologija je sve ono što ono što nije tautologija nije.

Uzvik teranja pernate živine, sotone i narkomana.

Alergija na grad.

Глаголски прилог стамени. Осликава чврсту одлучност субјекта да одради глагол.

nešto superkul.
samim tim što leti je kul, a činjenica da jebe pride istovremeno ga čini još kuljim, ili superkul.
superlativ je "leti, jebe i pije piva", a ultrasuperlativ bi mogao da bude predstavljen sa "leti, jebe, pije piva i pljuje".
pogledaj sokolski.

Ciganski Ken.
Onaj što ga zamišljaju Ciganke kad im dosade njihovi muževi.

Има неколико врста непримереног комбиновања имена и презимена:

1) скоројевићко име + староставно презиме

2) милозвучно име + немилозвучно презиме

3) ружно име + још ружније презиме

4) ружно име + још ружније девојачко презиме + још ружније мужево презиме

5) оксиморонска комбинација, семантички неспојиво име и презиме

Субота ујутру(читај, два сата после поднева). Наканиш се некако да сам зготовиш доручак или нешто што личи на доручак, а јестиво је, наточиш ладан јогурт, млеко, пиво(не осуђујем) и метнеш на астал. Хлеба нема, ти разгаћен, а сунце напољу жари ли жари. Ниси луд да излазиш. Срећом, нађеш један бајат крајишник на ивици плеснивости у кеси с хлебовима. Послужиће сврси да се преживи овај кобни оброк.
Прц.
Ко за курац, наслониш то парченце хлеба преко три капи млека које си случајно просуо по столу. А онда наступа пекарски и хедонистички Судњи дан.
Овај се есенцијални комад пецива тада претвара у гњецаву творевину гадну на додир и кушање, одвратно лепљиву смесу хладну под језиком. Квасан хлеб је дело самог Врага, покушаваш да га изједеш без обзира на његов квасни корпус, али увек, баш увек, у чељустима осетиш оно мало, мокро, душманско острвце, уништитеља мерака и укуса.

Чини ми се да би ми лакше било изаћи бос на усијане ексере, док ме Мотаро из Мортал Комбата бичује сајлом за вучу а четири бркате цветковопијачне бабе играју казачок пред очима, притом доћи до прве продавнице и пазарити свежа сува леба, него да поједем онај квасни, а невероватно болни залогај.