To je najveća ljubav Jašara Ahmedovskog.

Slika veoma lošeg kvaliteta.

Prevara smišljena od strane ugostitelja u saradnji sa masonima, iluminatima i MMF-om koju ćete pamtiti do kraja života. NEZABORAVAN DOČEK!!!

Glasovna promena koja dovodi do gubitka izbora.

Povređeni pripadnik reprezentacije Srbije.

Орган за варење.

Dom nazdravlja.

Kada Diarra priča bolje srpski od prestolonaslednika

Redovan proces kod matoraca, kad ih neko zove na mobilni.

Sve što je moglo da se uradi urađeno je ali ni to verovatno neće biti dovoljno.

Незнање о постојању легендарног шиш ћевапа на Новом Београду је срамотније од незнања где се налази Ајфелова кула, Кип слободе или стадион Чаир. Шиш ћевап, поред тога што окупља људе свих сталежа, расе, националне припадности и степена ризика по околину, представља новобеоградску светињу фаст фуда. Далеко познате и легендарне су жене-бабе раднице истог, које својим кафе-шармом, масним мајицама и косама, брисањем носа левом руком и скраћеницама типа шиш, пуна, гурманска, продужени, дупли, пљека, кратки, пуњена и сл. само додају том месту чар, већи него свирачи и уметници на Шанзелизеу или сисате спонзоруше у Страхињића бана. Укус шиш ћевапа се може упоредити са уникалношћу, префињеношћу, генијалношћу, инвентивношћу, мистиком и вредношћу сличној Тајној већери, Мона Лизи, Давиду или Девојке са бисерном минђушом. Рецепт и тајна шиш ћевапа се чувају у тајности, кодираној хебрејским словима, која чак ни Ден Браун не може да протумачи.

Izraz koji je zbog zvanja Čede Jovanovića, na ulici počeo da se koristi za sve pajdomane.

Особа која има микроскопско мали степен толеранције на алкохол.

Prodavačica ljubavi. Svestrana žena, devojka sa naslovne strane. Ispunjenje cilja, san snova svakog malog drkadžije.
Kad propustite sve prilike, i kad nestanu i teoretske šanse, zahvaljujući njoj ćemo ipak jebati i završiti u paklu. Kad postanete neko i nešto, završite fakultet i zaposlite se na građevini, ona će vam biti jedina svetla tačka u životu. Mesec dana rintanja za sat vremena sa njom.
Sakrijete se u svoju mišiju rupu, svoj jebarnik i uživate u onom trenutku u kom se osećate kao da ste doživeli stotu, iako ona možda i jeste stota, mada, nije ni bitno. Život je lep.
Znate da ćete se sutra opet češati po butini, ostati bez dinara i grebati se za pivo, ali boli vas kurac. I tako iznova i iznova dok uz žestinu ne zbarite onu pravu i zaglavite doživotnu.

Najautoritativnije svešteno lice unutar ćelijske membrane.

Jedina boja koja više prija čulu sluha nego čulu vida.

Knjige Mir Jam, filmovi Zdravka Šotre, nedeljno popodne uz Leu Kiš, glas Džastina Bibera, stajling Lejdi Gage, koncerti Dejana Cukića, pesme Vesne Vukelić, humor Ivana Ivanovića, prenos skupštine na RTS-u, inteligencija Sanje Marinković, intervjui Marijane Mateus, članci o Nataši Bekvalac, penali Nemanje Vidića, posteri o Čedi Jovanoviću, vicevi o Čak Norisu, Jelena Karleuša.

Ако је дат глагол јебати у првом лицу једнине било које речи које иду после њега могу се наћи и испред њега.

Azerbejdžanska, ili već čija sovjetska marka elektronskih aparata, koja predstavlja etalon nekvaliteta u oblasti tehnike. Kod nas je stekla popularnost tokom osamdesetih, a pun procvat doživela tokom devedesetih godina prošlog veka, u doba sankcija i izolacije, pre svega na polju audio uređaja.

Ove pretposlednje reči tehnike odlikovala je sofisticirano nekvalitetna plastika, koja je imala paranormalnu sposobnost da neprijatno pucketa i samo pri oštrije upućenom pogledu, a zvuk koji emituju zvučnici nije nimalo zaostajao kvalitetom, te je imao neverovatni podrazumevani preset, koji je činio da Fredi Merkjuri zvuči kao prehlađena Karleuša dok se davi pod tušem.

Postoji verovanje da su ovaj brend u Srbiju plasirali i forsirali nišlijski masoni, kako bi podigli cenu svojim industrijskim produktima... Što jes’, jes’, proizvodi EI NIŠ naspram FIRST Austrija izgledali su i zvučali kao Sony iz mašte Filipa K. Dika.

Jedina nejasnoća i dan danas je, otkud jedna Austrija u svemu tome.

Uobičajena dilema srpskoga diplomca...