Izraz koji se koristi u Mostaru, a vjerojatno i u mnogim gradovima da bi se opisalo trenutacno stanje probavnog trakta izazvano nevjerojatno smarackom pricom osobe koja vam se obraca. Sadrzaj price i pricanja doticne osobe nevjerojatno ubrzava proces probavljanja hrane. Price su obicno mitske i toliko prozirne, ali vama se ne kenja od toga. Prije bih rekao da vam se kenja zbog toga jer su i oni sami uvjereni da su ucinili to nesto o cemu tako ocito lazu. Mislim da bi se takve osobe trebale koristiti kao laksativi, mnogi ljudi bi se rijesili zatvora, npr. da ih reklamira Dragana Katic (Zatvor. Svi mi imamo problema sa zatvorom). Jos ako pijete "proljevusu" u nekom kaficu + smarac, defekacija je neminovna. Takodjer, moze se dogoditi kao kolateralna posljedica ako slucajno naidjete na Seherzadu, Gumus, Stol za 4, Farmu, Dvor ili vas ukucani teroriziraju s tim, pa ste osudjeni da to gledate. Dovoljno je da spoznate elokventnost, domisljatost, beskrajnu kreativnost, inteligenciju i nadnaravnu mudrost sudionika ovih serija i realitya da vam fekalije pocnu voziti bob niz crijeva.

Napomena autora:

Primjer citate na vlastitu odgovornost, jbg da se ogradim od mogucih posljedica (unistena solja, "tragovi kocenja", proparane gace)

Osoba koja se ponaša kao ti, radi isto što i ti, izgleda isto kao i ti.

Poruka sagovorniku da nemate razumevanja za njegovo pitanje za cigaretu.

Ненадјебиви ниво поштења. Никад није помислио да зајебе неког, а камоли да украде или нешто горе.
Наиме, Михаел Лаудруп, легенда данског фудбала, није желео да наступа на Европском првенству 1992. које је његова репрезентација освојила, јер је сматрао да тамо не треба да се нађе Данска, већ репрезентација тадашње Југославије, која га је испушила због санкција. Тиме је себи зацементирао место на врху листе поштењачина. Алал му курац и свака му дала.

Užasno skaradna pa čak i bolesna manifestacija koja se održava u Americi.

Pošto nisu u mogućnosti da sebe više ulepšavaju, sredovečne žene osrednjeg izgleda, poremećenih shvatanja i operisanih lica i tela, svoje frustracije zadovoljavaju na krajnje poremećen način. Prijavljuju svoje ni krive, ni dužne ćerke na ovakve izbore, naravno, bez njihove saglasnosti (šta zna dete od 4 godine gde je ova kurvetina gura).

Povrh svega već im od malena usađuju ovakav nenormalan način razmišljanja.

Kad odeš u lov na divlje koze i propustiš priliku da ubiješ Jelenu Karleušu, koja se našla u stadu.

Проституција је начин лаког зарађивања пара. Некада је било срамота,а сада је то све чешћа појава. Проституција је коришћење жена у срамотном смислу.

Poznati srpski pisac epske fantastike, čije ogromno književno delo „Srbija“ spada u sam vrh svetskog spisateljstva, rame uz rame sa Tolkinovim „Gospodarom Prstenova“ ili Martinovom „Igrom prestola“. Dobitnik je prestižne Noblicine nagrade za književnost, a jedinstven je po tome da je to uspeo da ostvari napisavši samo jednu jedinu knjigu.

Šaljiv po prirodi, a opet pun mašte, Boris je uspeo u knjigu da ubaci oba elementa, pa se čitalac ponekad od srca nasmeje dogodovštinama njegovih junaka, a ponekad samo zastane sa čitanjem, potpuno zabezeknut maštovitim događajima iz knjige ili maštovitim predelima i prelepim životom ljudi divne zemlje o kojoj upravo čita.

Plejada heroja i anti-heroja koje je stvorio u svom delu, preti da pomrači slavu čak i jednog Hari Potera, Džedaja ili Tolkinovih junaka, a najpoznatiji među njima su Žumance, upravnik izmišljenog grada Beograda, General vojske Srbije Šuntanovac, Komadant Kraljeve Garde Slobica (oko koga se vrti najviše onih komičnih događaja), upravnik trezora poznat po imenu Region, dok se vrhunskim spisateljskim potezom smatra ubacivanje Deda Mraza u priču i to na funkciju Visokog Sveštenika srpskog Velikog Veća.

Knjiga je postala čuvena i po tome što je Boris prvi pisac koji je ubacio sebe u knjigu, tačnije lik baziran na samom sebi, a to je Kralj Licko, najlepši čovek u Kraljevini koji jaše zmaja po imenu Čeda.

Zaplet se dešava u izmišljenoj zemlji Srbiji deceniju nakon pobede nad Onim Čije Se Ime Ne Spominje, u kojoj narod živi divnim i bogatim životom zahvaljujući vladavini Kralja Licka i njegovih prijatelja, ali sile mraka predvođene divljim poglavicom Gladnim Tomom i njegovim zlim ratnicima Neobaveštenim Različkom, Pičkoustim i samoproklamovanim poglavicom plemena Čačak zvanim Udaren s Leđa u Lice, pokušavaju da svrgnu Licka s vlasti i zemlju uvedu u vekove haosa, bezumlja, siromaštva i smrti.

Naravno Licko i prijatelji uspevaju da spasu narod posle obilja smešnih i opasnih zgoda i nezgoda, epskih bitaka i velikih ličnih iskušenja, ali uspevaju i da sačuvaju međusobno prijateljstvo kojim žele da narod svoje zemlje uvedu u novu eru blagostanja, većeg i od onog u kom se sada nalazi.

Ali zlo ne spava…

Vrhunac gluposti. Osoba koja ima ozbiljne fizičke probleme, ali ne usled udarničkog pristupa životu, teškog rada i poturanja leđa, već usled sopstvene obesti i zadovoljavanja sumanutih hirova.

Jako stara reč turskog porekla koja označava osobu niskog rasta. Danas se taj izraz jako retko koristi jer ima mnogo sinonima npr: Džej, isprdak, zečiji brabonjak, itd...

Сленг. Изговара се као увод у излагање које нема апсолутно никакве везе са сексом.

Он не хода - његово тело пулсира у ритму прашњавих, али надреално живих градских ноћи. Он не пије - он се лишава стега поподневне углађености. Уместо зеница, у очима му лебде плоче пионира електро-хауса, обрћући се фреквенцијом поуздане немачке циркуларне брусилице. Он не живи, већ проживљава музички спот, окружен младом женскадијом на халуцогенима, хипностисан продорним ласерима који пуцају са плафона клуба. Он плива кроз море ултраљубичасте прашине, халогених натписа и стробо-светла. Он је клабер. Ти желиш да будеш он, симбол постмодерне позитивне луднице, заштитно лице недосањаног урбанлука. Ал једно заборављаш:

Он је го курац.

Локална лобања исподпросечних амбиција, заробљена у, тако тесној и конвенционалној, породичној кући. Дневна рутина? Јурити незаинтересовану дечурлију и сличну несазрелу масу, продати им причу из првог пасуса, узети име и презиме и симболичну кинту за резервацију. О, клаберу мој, да! Оплеменио си социјалну срж једне младе душе, дао јој шансу да се поистовети са претерано нашминканом верзијом ноћног живота, да испуни душу атмосфером репетитивне електронске прогресије и пријемчивошћу дигиталних синтова. Дао си тој младој јединки, уз крајње ниску надокнаду, шифру ка свету где је славе попут тотема. Да ли си, клабер-промотеру, испунио обећање? Бајато пиво, неатрактивна локација и накарадна армија слепаца штанцаних по истом калупу? Батине од двојице грмаља из обезбеђења, поносних власника пасоша неке од земаља бивше Југославије? Нису то очекивали? Нек пишу жалбу, само не знам коме.

А клабер-промотер задовољно броји парице, спреман да их утроши на квалитетну “60% памук, 40% камена вуна” мајицу са урбаним пастелним принтом, убеђен да је труд исплаћен и да узвишенији и исправнији акт од те куповине не постоји. Мајица није само одевни предмет, она је симбол селинџеровске борбе кроз непрегледност градске џунгле, камен темељац за будуће презентације, и магнетни пол према коме ће оријентисати своју примитивну њушкицу.
Врхунац једне вечери нашег јунака? Звезда у повоју, ранга Ивана Гавриловића деведесет пете, питала га је који је сепаре за њену маленкост намењен. "Свевишњи, узмите ме! Мој циљ је испуњен на овој, сада тако безначајној, планети! Нисам ли ја Александар Македонски који промотерским умећем покорава мноштво домаћих објеката затвореног типа? Нису ли слатки ти папирнати плодови који клијају у џеповима маминих и татиних синова, такозване хиљадарке? Не намеће ли се закључак сам од себе: ја сам неко зајебано мудо."

Rtv pretplata koju plaćamo da gledamo Turke.

Način da se davanjem reči ostalim sagovornicima razgovor vrati u normalan tok, jer je ispala bila i dopuštati idiotu u društvu da se razmaše...

Vrlo malo lojalan, ili sasvim nelojalan.
Poljska ima bogatu istoriju, ali se ne može pohvaliti nekom vernošću svojim zaštitnicima, kojih je bilo mnogo. Zapravo, u istoriji su više puta bivali zbrisani sa mape sveta samo zato što su pokrovitelje menjali često kao gaće.
Tako su 1939. molili Zapad da ih zaštiti od Nemaca, pa 1943. Ruse da ih oslobode, istovremeno organizujući prozapadni ustanak, pa su skoro 40 godina bili veći komunisti od Rusa, pa su onda- kada je Poljak izabran za papu- bili veći katolici od njega, da bi posle pada komunizma, postali veći zapad od Amerike i počeli da kukaju na ugnjetavanja od strane komunista i Rusa. No, po svemu sudeći je i to isplativije nego skupiti muda kao bivša Jugoslavija svima reći "ne", pa dozvoliti da te posle nekog vremena ti svi rastrgnu kao kerberi.

Osoba koja se ponaša u pravom životu kao Poljska će ti u školi doći na kolenima da te moli da joj uradiš domaći zadatak, ili da prepiše pismeni od tebe; ili će te u kasnijem životu prva moliti da joj pozajmiš novac ili da joj budeš žirant za stan.
Kasnije, kada opasnost po nju prođe, "Poljska" će te prva popljuvati u društvu i zajedno sa tvojim protivnicima početi da te ismeva iza leđa, čak i da ih nahuškava na tebe.
Međutim, kada naiđe opasnost, ponovo će ti se obratiti isto onako snishodljivo kao i prvi put. Ako imaš kičmu, samo ćeš ga iskulirati.

Kad prijatelju pozajmis pare, a on zaboravi da ti vrati.

Blic - pročitaš od nazad do pola, obrišeš dupe.

Novosti - sačuvaš TV program, obrišeš dupe.

Kurir - obrišeš dupe

Politikin zabavnik - pročitaš dva puta, ni slučajno ne brišeš dupe

Seksi humoreske - rešiš ih i po potrebi stavljaš ispod zimnice

ALO - ubijaš komarce na plafonu bez stolice i skakanja

Sportski žurnal - obrišeš dupe i umreš od trovanja olovom

CKM, FHM, Maxim - pročitaš za 3 minuta sve bez reklama i naložiš furunu

Scandal, Svet,.. - ni za dupe da obrišeš

Животиња, не мост.
Пасји живот је милина, газела је сјебана. Стрес, стрес, стрес. Не можеш ни воду да попијеш а да нешто не проба да те поједе.

(Са дугосилазним акцентом на "И", звучи слично као "Мутнији")
У Шумадији, централној Србији израз за "густи" сок.

Ja sam Reks, irski seter. Živim u stanu na osmom spratu. Sa Gazdom. Juče je Gazda tačno u sedam i petnaest kao i svako jutro u proteklih deset godina otišao na posao. Za to vreme ja sam blejao po stanu i spavao. Gazda se kao i uvek u četiri vratio sa posla i kao i svakog tridesetog u mesecu doneo je svoju platu i jednu polovinu stavio u metalnu kutiju. Kaže da čeka Bolje vreme u kom će je potrošiti. Verovatno je u pravu, ipak Gazda bolje zna. Dok ne dođe takvo vreme on će svaki dan kao i juče sebi spremati hranu, a meni davati onu od prethodnog dana. Juče je nakon jela Gazda kenjao. I ja sam kenjao. Napolju. Tamo sam kao i svaki dan trčao po travi i njušio tragove. Gazda misli da je to glupo, ali ne zna da je to možda jedina stvar koja ostaje iza onih koji su otišli. Tu, uvek na istom mestu, srećem ekipu iz kraja koja konstantno visi na ćošku. Gancija bez oka, Smrdu što mu je brat podleteo pod tamčić. Tada me, u najboljem trenutku, Gazda odvuče kući. U stanu Gazda čita kupljene novine i pati zbog stvari koje ne može da promeni. Verovatno tako treba, to radi cela Gazdina vrsta. Onda ih kao i uvek baca i pali televizor na kom gleda priče o uzbudljivim životima drugih ljudi kojima zavidi. Postaje nesrećan. Juče ga je tačno u sedam kao i svake srede prekinula Vlasnica nadrkanog pekinezera Kokija iz susedne zgrade. Gazda je tada kao i obično pario Vlasnicu. Ona je vikala. Sve isto kao i kod nas samo sa malo manje duše. Vlasnica je posle toga otišla ćuteći. Bez reči. Gazda je i dalje bio nesrećan. Kaže da će još malo ovako, dok ne sretne onu stvarnu zbog koje pucaju kosti. Ima vremena. I sinoć je pre spavanja prelistao ponude za putovanja za ono mesto na kom najlepše žene piju najbolje vino. I tamo će otići kad dođe Bolje vreme. „Ne sad, ne sad Reks“, govori mi on. Legao je tačno u deset sa mislima o Boljem vremenu.
Jutros u sedam i petnaest Gazda nije otišao na posao. Umro je noćas u snu. Šteta, bio je dobar čovek koji je čekao Dobro vreme. A ja ću po svoj prilici od sada malo više visiti na ćošku sa ekipom iz kraja.