Posledica otkopčanog šlica.

Svako je u svom detinjstvu imao nekog jezivog lika u komšiluku koga se plašio. Imate 5, 6 godina, igrate se na ulici, kad nailazi On. Čupav, zapušten, ogromna neuredna brada, izgužvana odeća u kojoj ga stalno vidite, prazan i izgubljen pogled, kao da ne primećuje ni vas, niti bilo šta oko sebe, lagano se kreće, deluje poput neke prikaze. I čini vam se da bi prošao kroz vas da se ne pomerite. On se približava, sve prestaje, svi stojite i gledate ga sa strahom dok prolazi. Zatim zvučno odahnete kad ode i počinjete da nagađate šta je s njim. Niko ga nije čuo kako priča, možda je bolestan, možda je manijak...a nikako da shvatite zašto vaši roditelji za njega kažu da je dobar dečko.
Posle prođe neko vreme, prestali ste da ga viđate, porasli ste i prepričavate s društvom kako ste se plašili dok ste bili mali i nikad niste shvatili ko je on i zašto je bio takav.
Onda završite srednju školu, upišete fakultet, provedete u studentskom domu nekoliko nezaboravnih godina, sve dok ne postanete apsolvent i na kraju rešite da prekinete zajebanciju i vratite se kući da spremite te najteže ispite koji su vam ostali. Navalite na knjigu i učite mesecima, ispit za ispitom, jer nemate kintu, a mator ste konj. Sve slabije izlazite, učenje vas mučno isrpljuje i sve drugo osim knjige vam postaje nevažno. Ne sećate se ni kad ste se poslednji put videli s društvom.
I onda jednog dana kad ste napravili pauzu i izašli na vazduh, prolazite pored nekih klinaca u vašoj ulici koji su u međuvremenu porasli i čujete kako vam šapuću iza leđa: "Eno ga onaj jezivi!".
Dođete kući, stanete pred ogledalo, pogledate svu onu kosu i bradu u koju ste zarasli poslednjih meseci i vidite onog istog tipa kojeg ste se plašili dok ste bili mali. I tek tad vam postane jasno...

Ukidanje vojne obaveze.

Ja, ti i mi.
Svi se mi proseravamo ciframa... "Mi smo njima toliko, oni su nama toliko"... U suštini cifra je fenomenalan mehanizam odbrane. Ako sve predstavljamo kroz cifru, sve ima manju vrednost. Nešta nije toliko bitno. Par hiljada dinara je par stotina evara...
Ponekad se pomera gore, ponekad dole da bi izgedalo lepše ili ružnije. Svi se mi konstantno svađamo oko cifara. Da li je u Jasenovcu pobijeno 700 000 ili "samo" 70 000, da li je u Srebrenici ubijeno 6 000, ili "samo" 1 200...
Cifre koristimo da ne bi morali da zamišljamo scenu. Kada neko kaže 50 miliona mrtvih u II svetskom ratu, mi vidimo mentalnu sliku petice i sedam nula... i baš toliko nam i vredi ta slika. Možda se neko zamisli i kaže to je veliki broj, ali NIKO ne može zamisliti ni 1000 mrtvih, a kamoli 50 000 000. Hiljadu mrtvih... hiljadu tela koje se raspadaju, hiljadu porodica koje plaču, hiljadu planova, želja, ljubavi, sećanja...
I sada pomnoži.
Na kraju se svi mi svodimo samo na cifru na nekoj listi.

Ти си центарфор, млад и перспективан.

У одбрани твог тима налазе се твоји родитељи, који ти дају стабилност и сигурност. Стуб одбране, штопер - то је твоја мајка, која ће превише често да пази на тебе, толико да ће заборавити на противничке нападаче. Иако је то у већини случајева непотребно и омета те, то је само њен страх од твог евентуалног постизања аутогола.

Ћале је бек, улетеће често из одбране да ти припомогне, али ће се вратити брзином Роберта Карлоса - не само да попуни рупу у одбрани, већ и да штопер не би приметио његову претерану слободу у игри.

Бабе, тетке, ујаци - баве се својим задацима, али ће повремено да те "избаце" неком новчаном донацијом, као што задњи везни уме изненадно да "споји" свог шпица са голом.

Браћа и сестре су попут некадашњих, класичних крила - пробиће поред аута и упутити ти центаршут у виду савета или неке сличне помоћи. Мада умеју да буду и попут савремених крила - практично твој партнер у нападу.

Најбољи друг - полушпиц, плејмејкер, твој најближи саиграч. Вашим бравурама и дуплим пасовима јуришаћете и на најјаче, и на најгрубље одбране. Изводићете егзибиције. Понекад неће ићи све по лоју: упадаћеш у замке, касниће пасови, али и офсајд је за нападача.

Падаће хет-трикови и црвени картони, неко ће на свом путу добити сталног партнера у нападу, неко ће остати птица селица, али запамти једну ствар - комплетан нападач је само онај који игра у оба смера, који ради за своје саиграче исто као што и они раде за њега.

Pokretači mladog, poletnog čoveka sve do dana kada prestaje da biva mlad i postaje ogorčen - tada ti isti, ali sada već neispunjeni snovi postaju noćne more, košmari.

Noćna mora svakog tinejdžera sa malo paranoičnijim roditeljima. Negativna aktuelna dešavanja koja se, po mišljenju vaših roditelja, šire kroz vazduh i koja će pogoditi baš vas, kao neki domino efekat, Iako vi uopšte niti znate o čemu se radi niti ste u toku.

Код нас некако,све је теже постати алкохоличар, јер да би у Србији био алкохоличар мораш да се не трезниш недељама, по неколико месеци. Што у Европи сматрају алкохоличаром, то је код нас обичан викендаш, или рекреативни алкос.
Но, најлакше их је поделити по томе какви су кад се напију и по томе колико често пију.
Према понашању кад се напију деле се на:

-Волим-вас-све тип:
Лик који кад попије иде од особе до особе, године и пол нису битне, ионако тада све воли, љуби, грли. Често најбољи ликови на пијанкама, загрли те два минута исприча ти како те је одувек готивио ал' како никад није имао праве прилике да се дружи са тобом, ако си мушко, ако си женско, како је заљубљен у тебе, од пре једно пет минута, или пачића, зависи, углавном, кажеш му да мораш да идеш и неће се наљутити.

-Ајде-да-им-јебемо-маму лик:
Човек који кад изађе негде све га смара, стоји код стола пијан, мање од свих осталих, или мртав пијан, не постоји средња фаза код оваквих, брани екипу, и држи стол да не падне. Увек насртљиви, најгори ликови за ''прављење кругова'', ал' опет готивни кад су са тобом (нешто их и не волим кад су са другим екипама, а ни они мене).

-Је-л'-могуће-да-ме-оставила лик:
Лик који увек има неких емоционалних проблема, па зато и пије са вама, увек мртав пијан нађе да вам се јада, кад је вама до скакања, њему крећу прве сузе и ''брате мој, једино тебе волим, не вреди све су оне курве, брате мој, је л' можеш ти мени да верујеш да...''.. Јако досадни ликови, требали би мало да се опусте,кад нађу девојку онда је супер излазити са њима, док је немају, увек тугују за прошлом.

-Знам-дај-још-једно лик:
Лик кога боли туки за све ваше проблеме, за сва ваша дешавања, увек је ту све да саслуша и да на крају да једноставан савет који у принципу тада и решава све проблеме: ''знам брате, верујем ти,него ае ми узмемо по још једно''.

-Смориша:
Лик који је иначе занимљив, али то вече, и поред свог тог алкохола једноставно, није у елементу, најбоље га оставити по страни те вечери.
По томе колико често пију деле се на:

-Цирозаши
Обично су то они људи који не излазе из флаше, социјални случајеви, које увек нађеш испред продавнице,који ти не тражи 5 динара зато што је гладан,него што му фали за Јелена или Лава. Обично јако добри, али их је живот некако измучио па сад утеху траже у флаши. Забрадатили, у некој старој одећи, а хигијена им је давно заборављени пријатељ.

-Викендаши:
Ми, обични смртници, који пет дана уз оброке пијемо сокове, идемо на посао/ у школу и онда са великим ентузијазмом очекујемо тај дуго очекивани петак-суботу да се одузмемо к'о возачка дозвола.

-Алкохоличари у покушају:
Они који пију само радним данима а не викендом, јер су сконтали да их има некако више па им је рачуница једноставнија, виђаш их стално по неким кафанама за загревање петком кад кренеш у град, а овим данима греју клупу испред продавнице,добри стари ликови из краја.

-Алкоси у најави,:
Они који на паузи на послу попију по једну, па после на кафе паузи још по једну, кад дођу кући једну две, уствари кад год им се укаже прилика. Обожавају велика дешавања типа свадбе, испраћају.

Fraza koja opominje da ukazanu priliku treba iskoristiti što je pre moguće. U suprotnom, sa svakim odmaklim trenutkom, prilika se sve brže i brže kotrlja ka neprilici, a možda čak i ka odsustvu prilike.

Ljudi koje ne poznajemo, ali nam se jave srdačnije, čak i više prijateljski od naših prijatelja. I mi njima. Možda zato što se ne poznajemo. A komšije nam se više ne javljaju, samo okrenu glavu kad se sretnemo i prave se da nas ne vide. Ni mi se njima više ne javljamo.

Možda je tako i bolje. Valjda je to zato što smo se tako dobro upoznali.

Ipak, nekako mi deluje da nema loših ljudi. Možda ih je nekad bilo, ali sad ih sigurno nema. Mislim da je to zbog toga što nema dovoljno dobrih da lošima prebace da su loši. Oni koji i pored sopstvenih kostura u ormaru zaviruju u tudje i šire dalje pronadjeno, pa zle ljude obaveštavaju da su zli, to su samo licemeri.

Takvi mi ne trebaju, mada kad bolje razmislim ne trebaju mi ni oni drugi, ali opet ne mogu ni bez onih prvih, a ni bez onih drugih, kad nema trećih.

to ti e kad sednes na stolicu na koju se neko posro

Godina je 2121. Tehnologija je uznapredovala, sve je mnogo naprednije, sofisticiranije, ljudima je lakše za živeti, jer su se, jelte, u prošlosti ubijali od teškog rada. Nekada je romantika bila pozvati devojku na večeru, kupiti namirnice, pročitati recepte iz nekog fensi kuvara što nam uvališe na TV-u, mučiti se ceo dan da to liči na nešto. Staviti na sto najbolji stolnjak, upaliti sveće, prigušiti svetla, uštekati neki sentiš, sve savršeno postaviti da ona vidi kako si uredan i pedantan i kako si toliko romantičan da će ti na kraju večeri morati dati tvoju itekako zasluženu nagradu. A sad, sad je to malo drugačije. Naravno, i dalje ju moraš pozvati na večeru. Oko namirnica se ne moraš nimalo brinuti, tvoj frizider koji očitava rok trajanja je već skotao da se moraju kupiti stvari, takođe je i pročitao kuvar koji je skinuo sa, naravno, interneta, pa će sve sam naručiti da ti donesu na prag, jer, daleko je odvoziti se do hipermarketa, iako se tvoj auto vozi sam. Kad to sve donesu, stvari su već plaćene, automatski se kredit odbija sa kartice. Bacaš se na kuvanje. Namirnice samo utrpaš u rernu, kao u veš mašinu, i čekaš dok peć to sve ne sredi i izbaci ti već savrčeno spremljeno jelo. U međuvremenu tvoje kućno osvetljenje je već podesilo iluminaciju po parametrima koje si uneo, a sveće, ma kakve sveće, kakav old timer to koristi. Tvoj sto je već izbacio lampice postavljene na strateškim mestima, tek toliko da se sve lepo vidi, stolnjak je nepotreban, sve je od ultratankog, ali i dalje superčvrstog sintetičkog kristala. Devojka dolazi, vidi kako je sve sređeno, uživa u jelu ali ipak je malo smorena što mora žvakati, mogli su i za to nešto da konstruišu. U pozadini svira space orkestar na mp27 plejeru. Posle jela izađete na terasu, legnete u ljuljašku, a ti joj sav pametan pokazuješ i tražiš sazvežđa na svom i-hightech pod-u. Odlazite u sobu, ti sav u nadi da ćeš dobiti, skidate se, predigra, ti već umireš od napaljenosti, kad ono... Trt Milojka, nema kondoma. Psuješ mamu jebenom frižideru i dostavljačima, a pogotovo inženjerima sto kroz celo ljudsko postojanje nisu smislili nešto umesto prekopotrebne gume.

Установа за анестезирање душе.

Reči kojima pesimistični stanovnik Srbije opisuje stanje u zemlji.

Tajno oružje svake individue, koje se uključuje u bezizlaznim situacijama i čini da se stvari urade mnogo bolje od realno mogućeg. Super Mario ima pečurku, supermen telefonsku govornicu, pasulj suva rebra, a akcioni heroj saću ti jebem kevu pogled. Ipak, često se desi da se magija nalazi tamo gde se najmanje očekuje.

Jutarnja erekcija. Govori ti da je sve O.K., i da ti se jos uvek dize.

Onaj koji odvaja masno s' prasetine.

Nama samo alat može da pomogne. Nije bio lud onaj Hića kad je stavio natpis "Rad oslobadja". Ni onaj Tito što je organizovao radne akcije. Radilo se, gradilo, sticalo, ljudi su se upoznavali i družili, i sve je nekako funkcionisalo. Nismo bili gldni, ali nismo imali ni snage da se svadjamo ni vremena da zadrignemo u masti, dosadi i perverziji. A danas nema više diktature, i ode sve u kurac..

Kramp vama treba. Kramp, čekić, ašov, lopata, motika..Zašto? Zato što ste postali odvratna bezlična stoka, jednaka u prividu različitosti. Želudci i debela creva. Ako bude i malo pravde, neće se sve okončati u jednom bezbolnom prasku - ne. Prvo će da zavlada neka opšta gvozdena diktatura. Zašto? Jer smo poziljaveli do kurca, i dokoni smo u pizdu materinu. Zbog lajkova na fejsbuku, 186 komentara na definicijama, zbog svadbi od 5 000 000 dolara, ferarija, prade, kurca palca..Zato što rad zaista oslobadja.

Ako mi zlatna ribica, jednorog, irski patuljak ili neko drugo mitološko čudo ponudi jednu želju, poželeću da budem vaš lični diktator. A onda..Onda ću da vam se najebem majki.

Kaže se za djevojku koja ima male sise.

Nisam siguran zbog čega je tako, ali modni kreatori trend seteri su rešili da razlike izmedju muškaraca i žena svedu na minimum, bar što se njihovog izleda tiče. Ljudima se to sve više dopada, i stvari koje su bile nezamislive i neprihvatljive za žene i muškarce u prošlom veku, danas su najnormalnija pojava.

Jednostavno, izadješ na ulicu, vidiš dvoje kako se drže za ruke, i prvo pomisliš da su homoseksualci. Onda shvatiš da su lezbejke. Onda primetiš da ovo levo ima sise a ovo pored ne, pa skontaš da je leva u stvari devojka. A možda je i desna, samo nema sise..Onda se zbuniš..