Apatinsko pivo
Jelen koji se prospe po fabrici u toku punjenja, pa ga radnici pokupe džogerima i natoče u drugu ambalažu kako se ne bi bacilo.
Tender javne nabavke
Домаћинско пословање у државним фирмама се код нас одувек сводило на часну реч, поштење и у корист пореских обвезника. Па, људи ли смо, мајковићу?
Расписује се тендер за јавну набавку цеви за замену дотрајалих на подручју једне општине.
Кандидат 1 прилаже тендерску документацију и тражи 1,2 милиона евра.
Кандидат 2 прилаже тендерску документацију и тражи милион евра.
Кандидат 3, пашеног директора јавне набавке, не прилаже тендерску документацију, али зато тражи 1,4 милиона евра.
Кандидат 3 добија посао, купују се цеви од кандидата 2, а паша и диша деле по 200 сомића.
Шта има да није јасно?
Dvadeset ćevapa iz studentskih dana
Био сам тад студент, тек уписао факултет. Прва генерација студената у мојој фамилији, није мала ствар. Још већа ствар била у то време да се из ужичког планинског села студира у Крагујевцу. Требало је пара, рођени, а ми их нисмо имали!
Нашао сам добру собу, код фине газдарице, баба Милке, мада је најбитније било да је била јефтина. Горе, одмах поред Палигорића, чувене градске кафане.
Кад сам први дан прошао поред Палигорића, замирисали ћевапи. Сваки сам састојак осетио, мајку му. И месо, и лук, и зачине, и ћумур на ком су се пекли... Како бих смазао двадесет, мислио сам се. Ал није се имало, често сам и у најосновнијем оскудевао, а и морао сам да учим, ни за дружење нисам имао времена.
Прошла прва година, ја најбољи у генерацији. Шта ћу, једини ми бег од беде био да учим. Добио и стипендију, ал и то мршаво, а морао и кући да помогнем, они су још мање имали. Била и једна Сања што ми се свидела, ал нисам смео да је питам, јер сам знао да нисам имао два или три сата дневно за девојку. И сваки пут кад прођем поред Палигорића, осетим онај мирис ћевапа, и зарекао сам се да ћу од прве плате да поједем тиx двадесет ћевапа.
Завршио пре рока као студент генерације. Одмах ме узели за асистента. Леп посао, мислим се. Плаћају те фино да учиш, то ми ишло од руке, буде и по која студенткиња... Милина! Брзо стигла и прва плата и, како сам је подигао са благајне, запутио сам се право у Палигорић.
Успут сам замишљао како ћу коначно да утолим глад, размишљао о салатама, кајмаку, како ми се мекани ћевапи топе у устима. А све то не иде без пива, разуме се. Сео и наручио све редно. Појео их.
Ништа. Ко да сам било шта друго у уста ставио. Пробао и сутрадан. Ништа. Више ми нису ни мирисали толико лепо кад сам пролазио поред Палигорића.
Постао сам и професор. Имам довољно за породицу, моје маторе, за друштво... Од тад не знам колико сам ћевапа појео, а још имам неки свраб у грлу, као неку глад, за оних двадесет ћевапа кад сам становао код баба Милке.
И онда сам схватио да је та глад могла да се засити само тад. Као што студенткиње од двадесетак и више година сада не могу да ми надокнаде ону Сању коју никад нисам позвао да изађемо јер сам знао да би ми то одузело времена.
Све у своје време, рођени. Све у своје време...
Само да ми је да овај свраб из грла некако оде...
Pade pod kletvom jezika zlih
Израз којим се констатује статусни пад девојке у очима других и на хијерархијској лествици којом рибе оцењују једне друге, изазван неоснованим тврдњама мушкараца да се дотична сатире од курца горе него једина групи девојка осредњег демо бенда из горње Вукотрсотине.
Елем, ми самопрокламовани алфа мужијаци по дифолту од тренутка када нам препоне засврбуцка прва стидара, уживамо у печатирању девојака. Једноставно, жигошемо их називима: добра пичка, радодајка, не би дала Питу ни стидницу да јој омирише, итд, све зарад лакше идентификације сексуалне комуникације дотичне са спољним светом, па се губљење времена на мување оних које глуме недодирљиве смањује на минимум.
Ипак, у том процесу неминовно је доћи до грешке, па ће се увек наћи неки слинави, отрцани џуџа, који ће се похвалити да је отрсио неку јадницу која се курца стиди и на постеру, превећи од ње курву пар екселанс. Прича се брзо прошири, и испадне да је девојка стишћала међу ногама више паламара него што их је у животу видела.
-Ох, та изволите Марија Тајушка Васиљевич.
-О, како сте драга Соња Теофиловић Гогољ?
-Та, седите прво, чај да испијемо, па да вам се изјадам.
-Причајте, одмах, причајте.
-Затекох синоћ своју јединицу како са све три задигнуте подсукње у својој соби бесомучно забија себи у пичку ногар од ноћног сточића.
-Тја, шта јој је драга Соња Теофиловић Гогољ, зар она нема момка?
-Нема, никада и неће имати, паде ми дете под клетвом језика злих, неки испрефиговани официрчић се расторлокао како је животињски кундачио за време њених студија у Москви, те се прича, авај, пронесе и у нашу чаршију.
-Јадно, дете, стварно, остаде тако младо без квалитетног, богатог курца.
-Да знате, драга госпођо, само је неки пропали службеници загледују а ови габаритнијег буђелара неће срамоту на себе.
-Страшно.
-Страшно, драга моја Марија Тајушка Васиљевич, зар у најбољим годинама без добрe јебачине?
-Жалим јадно дете... Него 'оћеш да ти причам како сам гужење доживела синоћ, још ми трепери чмарни колутић?
-Та, причајте Марија, тако вам Романових, причајте.
Ako ne može drugačije, onda može i pošteno
Последња линија одбране независности судства у Србији.
Суд : - Ај' се лепо нагодимо, па да се изљубимо ко људи. И свак на своју страну.
Тужена : - С' ким бре да се нагађам!?! 'Си нормалан ти? Знаш ли чија сам удова, бре ?
Суд : - Размислите још једном. Суд има доказе противу Вас и шире родбине, за два века робије... Уплатите тај милиончић и по, мало се саштекајте на гајби...
Тужена : - Ко да размисли, бре!!!
Суд : - Добро, ако не може другачије, онда може и поштено...
Тужена : - Ајде полако, где си запео. Поштено, па поштено. Ок, да сам крала, крала сам. Саштекаћу се на гајби, ал за српску нову, певам у Чачку!
Суд : - Дај руку! Договорено.
Srodna duša
Žena za sva vremena. Žena koja pati kad i ti, smeje se tvojim glupim forama, gleda fudbal i navija iako joj baš i nije do toga... Ljubav tvog života.
Ali njena glavna osobina, ono zbog čega je baš ONA tvoja srodna duša, je to što tako dobro puši da uvlači čaršav kroz bulju.
Prosečan razgovor tinejdžera u vezi
Уствари то и није разговор, више је монолог девојке о неким небитним глупостима, док момак клима главом, повремено се насмеје и размишља о неким другим стварима.
У зависности од менталног склопа и зрелости може се односити и на старије.
Момак и девојка се шетају улицом и држе за руке.
Д: И каже мени Цица како је јуче ишла до града и видела у Спрингфилду тако добре фарке..
М: Аха, има тамо лепих ствари.. (у мислима: пу јебем ти синоћ пуко сам тикет на Херти мртвој, маму јој јебем)
Д: Размишљала сам, могли смо отићи ових дана тамо да видимо шта има, а? Шта кажеш љубави?
М: Наравно, хехе, све за тебе! (шта ова бре више лупа, баш је сморила, кад ћемо више стићи до куће да се пегламо... Погледај небо, ладно видим бескрај... Лудило... Облак ладно личи на сису)
Д: Ти мени ништа нећеш да причаш?
М: А? Ма љубави ја волим тебе да слушам, настави... (хах, дај брже само ходај)
Nemoj da...
Речи које упућују на нове видове безграничне забаве. Пажљиво слушај оно што следи после њих, спознање зла ће бити просуто.
- Ево сине, довољно си сад велик и купили смо ти петарде и немој да их набијаш мачки у дупе!
- Мачки у дупе, никако!
----------
- Ајде пробамо без кондома, ал немој да свршиш унутра!
- Ништа ти не брини!
----------
- Деда, ове лекове ујутро 2 и увече 1 таблету, немој да заборавиш!
- Трололо лоло ло ло ло ло ло лооооо
Snimanje domaćeg filma
Reklo bi se - ništa lakše. Gomila glumaca koja vuče za rukav radi epizodne uloge, buljuci ribetina sa Akademije koje ginu da se skinu, statisti koji rade za sendvič, scenarista koji nudi scenario za DŽ... Svi bi oni htjeli da se upoznaju sa raskošem tvog (ne)talenta čuveni Režiseru! Znaju oni da tvoje snimanje reklama i vođenje trač-emisija služe samo kako bi inspirisali genija u tebi.
Ipak... Film je produkcijski i lokacijski veoma zahtjevan, treba podmititi kritiku, pa specijalni efekti - suma sumarum tristo milja jevreja.
Gdje naći toliki novac? Ministarstvo će dati trećinu, jer znaš čovjeka koji poznaje čovjeka. Za ostatak ćeš se obratiti tim divnim ljudima iz NVO sektora.
- Ali, gospođo, ili gospođice, ili gospodine Nataša, kako da ubacim scenu u kojoj četnik čereči devojčicu u film čija se radnja odvija u Budimpešti?
- Improvizuj! Neka Sergej pati od PTSP-ja, malo retrospektive kroz san glavnog lika i to bi bilo to! Neću ja da te učim tvome poslu! I neka ti glumci kroz čitav film kao mantru ponavljaju rečenicu "Mi smo, Srbi - gomna!" ili od šuški nema ništa! Si razumeo?
- Jesam, jesam! Molim vas, da li možda znate gde se nalazi organizacija koja štiti prava LGBT populacije?
- U istoj su ovoj zgradi, samo sprat iznad.
- Hvala.
.
.
.
.
.
- I kažete da ćete mi dati stopedesethiljada? Bez ikakvog uslovljavanja?
- Tako je.
- Hvala vam do neba! Kako ste vi divni! Hvala vam, o, meceno!
- U stvari, treba da uradite samo jednu sitnicu.
- Ma, samo recite!
- Nije ništa strašno. U skladu je sa vašim prezimenom... Karanoviću.
Sumo računovođa
Особа која је у детињству маштала да постане Мр. Универзум у бодибилдингу, за сваки случај завршила економију да има сигуран посао, а током студија престала са активним бодибилдингом (јер је учење пренапорно, па није било снаге).
Имам 120 килограма мишићне масе и сала, а радим као рачуновођа. Цела фирма ћути док ја књижим.
Rat klonova
Borba Vlade Georgijeva, Bojana Marovića, Sergeja Ćetkovića i ostalih im drugara ili oponenata za parče tržišnog kolača i ženskih srca.
Preferirano oružje na daljinu je sladunjava bljutavost.
Preferirano oružje prsa u prsa su frajerski pogledi tipa 'pevam samo za tebe'.
Kada poklekne jedan klon niču tri druga, opremljena neznatno promenjenim varijantama pesama posrnulog kolege.
U skorijoj budućnosti se ne vidi kraj okončanju sukoba, već samo eksponencijalni rast broja klonova.
Matica
U ekipi osnovno/srednjoškolskih ziljavuša, ona u koju stado gleda kao na hodajuće polubožanstvo, pastiricu i vrhovnog sudiju po pitanjima života, smrti i svega između; analogno matici u mravljoj koloniji.
Lepa, skockana, fino situirana; inteligentna, proračunata, neretko i načitana, sa završenom nižom muzičkom za klavir ili violinu. Priča taman koliko treba. Smeje se taman koliko treba. Uvek u trenutku, savršenog pregleda situacije. Retko gubi nerve, a kada se to desi scene bivaju poprilično ekstremne.
Ne vidiš sebe u nekoj priči sa njom, ali te opet tako jebeno intrigira, udara na tvoj osvajački instinkt. Pokušavaš, ali je ne kapiraš, ne možeš da je obuhvatiš, nedorastao, kao pekinezer koji pokušava da zagrize basketaru. Iz priča palih boraca shvataš da se malo ko tu dobro proveo, ali su je ionako uvek ganjali pajvani -- želiš da veruješ da bi je ti možda shendlovao. Možda. U nekoj paralelno mazohističkoj stvarnosti.
Vokativ
Ono što je Pluton među planetama, to je vokativ među padežima. Olako shvaćen, ismejan od strane ostalih, više upotrebljavanih i kočopernijih padeža. Izuzev slovenskih i grčkog kod većine savremenih jezika je izbačen iz upotrebe, a sve zbog toga što su ljudi suviše lenji da ga upotrebljavaju.
Lik1: Što si seo na moje mesto seljaku?
Lik2: Kaže se seljače!
Lik1: Nemoj da se pravis pametan i pomeri se indijancu.
Lik2: Kaže se indijanče.
Lik1: Dobro, dosta je više retardu...
Sa Kosova
Изузетно зајебано порекло са нотом мистике.
- Пи, брате, каква ти је ово брљчина, отровах се!
- Брате, то ми је стриц донео са Косова, то је из манастира.
- Аааааа... (и фарбани метил се претвара у вековно национално пиће)
- Шта ће ти ова наива на зиду, мајке ти, откад ти то волиш?
- А, платио сам то 500 евра, то је насликала слепа баба Помаранџа...
- Видим да је слепа...
- ...она је са Косова.
- Аха... (и цртеж глава са ногама на нивоу блока бр. 4 се претвара у верну слику духа наших народних сабора кроз векове)
- Еј, ти познајеш ону будалу тамо? Реци му да не ломи чаше и инвентар, позваћу му обезбеђење!
- Немој, брате, он је са Косова!
- А, стварно... (и аутентична сировина са D&G мајицом и позлаћеним ланцем за Ладу Риву 2107 се претвара у напаћеног интерно расељеног потомка Лазара и Милоша који је оставио своје вековно огњиште)
Biti izložen
Бити изманипулисан у циљу разбијања досаде суботом увече.
- Где си Деки! Е, провали Стеву, тамо за шанком седи, са оним белим доколеницама и црним шимикама... тотално је изложен вечерас...
- Ааа... ја мислио опклада нека, када сам га видео, ал' ми било глупо да га питам шта је то обукао, оно, не знамо се баш нешто... и то...
- Није опклада, пази, вечерас долази она Маријана што јој је видео фотку на фајсу па одлепио, а пошто ми знамо Маријану јако добро, добронамерно смо му саветовали стајлинг за вечерас да не може да омане... осим одела, рекли смо му да Маријана изузетно цени када јој се неко обраћа у хаику стиховима.
- Јеси му рекао да воли и ону фору са повлачењем прста?
- Нисам, нема потребе, то ионако увек ради...
Nije skupo nego si se ti loše udala
Spuštalica za gospođu koja se žali na visoke cene.
Gospođa: Izvinite, koliko košta kilogram sira?
Seljak: 200 dinara!!
Gospođa: Juu, baš je skup pijac danas!!
Seljak: Nije gospođo ništa skupo samo ste se vi loše udali!!
Supruga: Dragi mislila sam da mi kupiš za rođendan nešto od swarovskog ali je preskupo.
Suprug: Nije ženo skupo samo si se ti loše udala. ti uzmem neki kurac, ne sekiraj se.
Greška u matriksu
Izraz koji se koristi za pojavu koja ne može da se objasni kategorički, matematički, realno, irealno ili bilo kojom drugom metodom ljudskog rasudjivanja i shvatanja sveta oko sebe.
Kada Tores da gol.
Kontrolor sistema
Osoba zaposlena u državnim službama i administraciji, stručno osposobljena za rovovski rat međ' šalterima. Brine se o problemima koji nastanu onog trenutka kada operateri (šalteruše) dođu u konflikt sa svojim operativno-radnim jedinicama (kompjuterima).
Taj problem, koji kontrolor mora rešiti, čini jedna stavka: neodgovaranje na zadate komande. Blokada, pad sistema, još malo pa plavi ekran smrti. Haos planetarnih razmera.
Dođe on, gleda, gleda, klikće mišem (tasterima istog), kucka neka slovca ("Home", "Esc" i tako ta slična "ozbiljno-operativna" dugmad), gleda zamišljen (unutar glave mu je verovatno monolog istovetan monologu glumaca u latinoameričkim sapunicama) i odlučuje: pritiska restart dugme i vraća mašinu u operativno stanje.
Šalteruša: "Jao, pa šta je sad ovo? Pa, što mi ne izlazi ništa što iskucam? Šta ova strelica stoji ovako? Mile, možete li doći ovamo?"
(Objašnjenje: iako kontrolora (Mileta), šalteruša zove ličnim imenom ili nadimkom, ona mu i dalje persira jer tako je naučena da mora. To je pokazatelj prisnog odnosa u toj organizaciji, ali i međusobnog poštovanja, što zbog godina, što zbog položaja).
Kontrolor sistema (čitaj - priučena budala, uglavnom): "Izvolite gospođice, recite u čemu je problem?"
Š: "Pa, ja sam stranci (gospodin ili gospođa koji su došli da državi plate nešto posle 2 sata stajanja u redu) kucala račun, tačnije obrađivala sam podatke, kada je najednom sistem blokirao. Ne znam šta da radim."
KS: "Videćemo šta je u pitanju. Dozolite (čitaj: diži guzicu da sednem, zar moram da ti svaki put crtam kakav je red)."
Klik, klik, kliklikliklik.
KS: "Hm..."
Kuc, kuc, kuckuc.
KS: "Hmmmm... Šta li je sad u pitanju?"
Unutrašnji monolog KS-a: "E, jebem mu sve da mu jebem! Pa, šta je ovo koj' kerov kurac, jebem mu sve? Hajd' sad, reši ti ovo na finjaka. Ako ne osposobim ovo da radi, poljuljaće mi se reputacija. Ko me jebe kad nisam slušao na specijalizaciji. Lepo rekli, to je forme radi, da ne bude da nas nisu prekvalifikovali, da opravdaju pojedene i popijene pare, da bude da su to sa razlogom spičkali, ustagijebem sve da gi jebem. A, ovo govno, sveca mu njegovog i ko ga napravio, da samo restartujem, resetujem ili kako je već pravilno, pa to može svaka šuša da uradi. Ništa, improvizovaću, moram tako."
KS: "Koleginice, ja ovo moram da restarujem, jer posao ne sme da trpi, nama je svaki šalter potreban kao operativan. Nadajmo se da će posle ovoga kompjuter biti operativan za rad. Serviseri će se kasnije pozabaviti sa samim problemom, ako do njega ponovo dođe."
Veoma ozbiljan, sa neverovatnim mirom i sigurnošću pritiska "restart" dugme na računaru. Po podizanju sistema, sa blagim osmehom (jedva primetnim) odlazi na svoj prestol (rasklimanu stolicu u mini-boksu) da posmatra svet koji dolazi da plati svoj mesečni dug državi.
Stranka sa druge strane šaltera (u sebi): "Jebem vas ja sve da vas jebem, bagro nestručna! Život mi prođe u redovima zbog vas stručnih, jebem ja vas tako stručne!"
Pad sistema
Standardan i redovan proces u svim bankama, poštama i administrativnim objektima u Srbiji. Obično se dešava tokom najveće gužve. Može ga prouzrkovati sve, od virusa, do besnog građanina.
Šalteruša: Slavice! Slavice! Slav'ce, odi 'vamo pizda li ti materina!
Koleginica: Šta je, šta se dereš? Vidiš da sam na puš-pauzi.
Šalteruša: Nešto se dešava. Ne mogu da vidim onaj kvadratić za brojeve.
Koleginica: :kuc-kuc akriličnim kandžama:, Ne znam šta mu je, možda je opet pao sistem.
Građanin: Gospođo, minimizirali ste prozor. Samo ga podignite i sve će biti u redu.
Šalteruša: JU! Kao prvo, klima radi savršeno i prozor će ostati zatvoren. Kao drugo, nemoj da mi se obraćaš tako, prostačino jedna! Ja da ti ga dižem? Ju, ju, ju. Vi'š ti ovo Slav'ce?
Koleginica: Vidim, vidim i ne verujem. Nego, nešto nije u redu sa sistemom, nema više ništa od ovoga danas.
Građanin: Jeste vi bre normalni!?
Šalteruša: Gospodine, molim vas da se ne derete, uplašićete sistem.
Građanin: Alo bre ziljavuše raspale, kakav bre jebeni sistem!? Čekam u jebenom redu 3 jebena sata k'o jebeni kreten! Nemoj sad da vas pobijem, mamu li vam vašu pokvarenu nabijem!
Šalteruša: Eto! Vidite, uplašili ste sistem i sada je pao. Obezbeđenje!