Specijalna podvrsta psa mešanca u 99 posto slučajeva žute boje, može biti i muškog i ženskog pola, živi u svim urbanim sredinama i veoma je pitome naravi.
Moze se prepoznati po: kod mužjaka podvijenom repu i uplašenom pogledu kao i uvek spremnog da pobegne zbog toga što ga mnogi ljudi mešaju sa REX-om pa ga gađaju kamenjem, štapovima, cipelama i ostalim priručnim sredstvima. Hrani se ispred pekara i ćevabdžinica fiksirajući pogledom koji kao da kaze "odlomi parče pljeske, ali ne i lepinje i ako može da je bez ljutog ili senfa", odličan u matematici jer je uvežban u brojanju zalogaja i kolicine kalorija koje ćete uneti u organizam, a da ne podelite sa njim.
Kod ženki lako prepoznatljiv model sa sisama do patosa i ogromnim stomakom punim novog potomstva, iako još uvek hrani ili voda sa sobom po 2-3 šteneta.
U prilasku čoveku veoma poverljiva prepoznatljiva po širokom mahanju repom, pametnom i pitomom pogledu u oči i snishodljivom ponašanju, koje kao da kaze "bato će da uzmes jednu kucu".
Hrani se oko kontejnera, blizu velikih gradilišta i uglavnom ima par svojih ljudskih prijatelja koji zive u susednom ulazu i svaki dan donose ostatke jučerašnjeg ručka (kupus, krompir, grašak, pasulj) i sve ono sto jedan pas ne bi trebao da jede.
Da dodam džeki rasa se uvek pari sa Rexom ali je najviše poštovana u našem narodu zbog svoje dobroćudne naravi.

Poseban oblik podjebavanja na internetu. Svoj smisao ima isključivo na forumima, blogovima i sličnim sajtovima gde se dešava komunikacija.

Smisao trolovanja je da lupiš neku žešću otrcanu frazu, davno prevaziđenu, stotinu puta prežvakanu i onda se udobno smestiš u fotelju i gledaš kako ljudi zapenili da ti dokažu da grešiš. Naravno, da bi trolovanje bilo uspešno, moraš da izabereš pravi forum za svoju nesuvislu izjavu.

Злочиначко удружење мрзитеља биљака које заменом теза покушава да прогура свој настрани начин живота као нормалан. То су звери које немилосрдно чупају траву да задовоље своје погане потребе, и то без анестезије... еј, бре! Уместо да је косе, што би било безболније за јадну траву. И ајде што је чупају, него ЈЕДУ КОРЕЊЕ!!! Глед'о сам деду летос док је клао теле, прво га је одвалио мацолом по глави, да га ошамути. Теле касније, малтене, ништа није ни осетило. Деда је душа од човека. А не ко мој комшија. Једно јутро је улетео комбајном у поље сунцокрета са запада док су главоње пратиле сунце. Мучки, с'леђа... Е, такви ликови не треба да живе. У таквом свету не желим да одгајам своју децу. Сви ће јести јагњетину, чим израсту млечни зуби.
Еј, вегетеријанци, знате ли ви колико ембриона сунцокрета неће дочекати да одрасте због ЈЕДНОГ литра уља, а? Ти ембриони умиру у преси на крајње свиреп начин, само да би ви зачинили салату. А 50 литара свињске масти добијеш од једног јединог крмета.
Где је ту правда за биљке? Начин на који се убијају је средњевековни. Метал, па у живо месо. Без најаве. И то по дану, када врше фотосинтезу и када су најактивније. Ни једна животиња није то доживела од људи.
ДА СЕ КОЉУ БИЉКЕ, АЛ' НОЋУ, КАДА НЕ ВРШЕ ФОТОСИНТЕЗУ!!
Убијају се на најподлији начин. Оне не могу да се бране. Не могу ни да вриште док их кољу дрвосече. Осим тога, имаш дрво од пар тона које сјебе циганче од 40 кила. ГДЕ ЈЕ ТУ ПРАВДА И ВИТЕШТВО! Али за вегетеријанце та смрт је регуларна, а разбијено јаје је злочин, полизан мед је крађа!? О ембрионима биљака и цеђењу живота из њих, не могу више ни да причам.
Али, пазите, њихов изговор је: биљке немају нервни систем... Па, господо, да ли то значи да је све што нема нервни систем осуђено на сурову смрт самим рођењем. Да ли то значи да све што нема нервни систем може да буде живо поједено, без гриже савести? То је опасна дискриминација: "Ако не осећа бол, сеци га, кувај, пеци и једи на живо - нема проблема". Замислите да вас неко коље моторном тестером неколико минута, после вам скрнави тело, маже га некаквим смолама, спава на њему, и... фуууј.
А ту је и цвеће које се масовно дели као поклон и знак пажње. Људи моји, поклањају лешеве биљака које су само хтеле да оставе потомство за собом. Ајде да их одма убију, него им ни то није доста, па их одржавају у животу у некаквим вазама, да се што дуже муче. Да не говорим о томе да масовно ископавају посмртне остатке њихових предака, продају их по ненормалним ценама и после их СПАЉУЈУ. Ни мртва биљка није добра биљка.
Ал што је најмонструозније, узимају делове једне биљке и калеме је на другу. Молим вас лепо, кад су месоједи зашивали кокошију главу на тело свиње?! Гнусно!!
За разлику од вас, наше животиње умиру достојанствено. И нико их не једе живе! Наше животиње пре конзумирања прођу безброј посмртних ритуала: димљење, саламурење, конзервирање, печење и сл. Даље, могу данима да висе у излогу, да би им се у мимоходу одала почаст и да би им се гладни грађани Србије дивили. Зар то није дирљиво?

Sraman pokušaj da se bude Hajnekenov marketinški tim.

Osoba koja studira sa vama a verovatno je upisala fakultet pre nego što ste se rodili. Daje pojmu studiranje veoma bukvalno značenje jer od večitog studenta nema nikoga studioznijeg. Sinonimi su ćale, matori, sedokosi, čiča, metuzalem, Jeremija, bradobradi itd. Večiti student je važna jedinka u fakultetskom ekosistemu jer obavlja neke značajne funkcije:

1. Daje mentalni podstrek prosečnim i umereno lošim studentima da nikad ne pređu u status večitih.

2. Daje finansijski podstrek fakultetu u vidu stalnog plaćanja obnova godine, ispitnih ekvivalencija i raznih taksi za zakašnjenje. Fakultetske uprave ih zovu 'zlatne koke' ili 'krave muzare' (nije potvrđeno).

3. Podižu statistički prosek studiranja i time obezbeđuju fakultetima status 'elitni' i/ili 'težak ali perspektivan'.

4. Služe za uvid u to koliko se promenilo gradivo, profesorski kadar i same zgrade nekog fakulteta.

...тренутак који се деси људима који су били унапријед етикетирани као они који ће да направе "велике ствари",макар у свом животу,а можда и у туђим,већином због исхитреног потеза који направе,или због слиједа несрећних догађаја који их тотално уназаде...

Fraza, u koju treba verovati koliko i u deda mraza.

Dvadeset godina si teglio kamenje da bi izgradio najveću i najlepšu grobnicu koje je čovečanstvo ikada videlo, samo da bi četiri hiljade godina kasnije neki balvan tvrdio da su sve to napravili mali zeleni čovečuljci.

Standardni odevni predmet vozaca Yuga. Za razliku od ostalih vozaca, oni ovaj prsluk ne drze neraspakovan u nekom zabacenom cosku auta, vec ga oblace pre nego sto udju u njega, znajuci da ce se kurva pokvariti, izdati ih, ostaviti na cedilu na nekoj uzbrdici, bari, kisi, snegu, ledu...te da ce onda taj isti pouzdani jugic traziti kontrauslugu za voznju (sta 'oces bre, dosad sam ja tebe vozio, ajde sad malo ti da guras mene).

U najboljem slucaju, ako je Yugo vrlo ocuvan, fluorescentni prsluk koriste u svrhu kontramalera, tj. bezumnog optimistickog pokusaja da Marfijevom zakonu doskoce time sto ce ocekivati sranje, sto bi sranje trebalo da spreci da se i pojavi.

Naravno, to vrlo retko upali - sta zna Yugo sta je kontramaler!

Kulturan nacin da se oteraju cigani...

Noćna mora svakog tinejdžera sa malo paranoičnijim roditeljima. Negativna aktuelna dešavanja koja se, po mišljenju vaših roditelja, šire kroz vazduh i koja će pogoditi baš vas, kao neki domino efekat, Iako vi uopšte niti znate o čemu se radi niti ste u toku.

Ako ste vlasnik Zastavinog nedonoščeta iz braka sa Fijatom, pogotovo ako ste vlasnik punoletnog, punokrvnog šumadinca iz Kragujevca ovo bi trebao da bude obavezan inventar vašeg prtljažnika, pored Prve pomoći i eventualno plinske boce (opciono):
- set alata za generalnu na putu (ključevi 8, 10, 13, 17, 24)
- ključ za svećice
- čekić, onaj majstorski
- flaša vode (poželjno je promeniti kad voda promeni boju)
- flaša sa antifrizom
- rezervna flaša ulja za kočnice (može se opciono držati u rezervnom točku)
- rezervna flaša ulja za motor (isto se može opciono držati u rezervnom točku)
- set raznih krpa za mnogobrojne namene
- jedna kutija sa gomilom osigurača razne amperaže, najviše od 8 i 16, buksni, dodatnih klema i ostalog elektro-materijala
- bar duplo više rezervnih sijalica svih vrsta u odnosu na broj onih trenutno u upotrebi
- uže ili sajla, često nešto što je urađeno po sistemu DIY
- par metara dvožilnog kabela kako od zvučnika, instalacije za prikolicu tako i rezervnog kabela, zlu ne trebalo
- kombinirke, špic-cangle, francuski ključ, papagajke, pajser, vojnički ašovčić i ostala oprema potrebna za preživljavanje 1. maja, izleta u prirodu, popravku traktora, vodoinstalacija, štemovanje, zidanje i sve ono što vam se usput može desiti
- izolir traka, kako za pružanje prve pomoći u saradnji sa WC papirom tako i za razne popravke
- set šrafcigera od ispitivača za struju pa do šrafcigera-držača prozora
- sprej WD 40 (moje omiljeno višenamensko sredstvo, neki kažu i da mi je to totem)
- rezervni kaiš alternatora i vodene pumpe
- rezervni zupčasti, koji stoji tu čisto jer zaboravim uvek da ga izvadim
- kašika, viljuška, nož, za raznorazne potrebe i namene
- bar 100 dinara u gvozdenjacima, kako ispod sedišta tako i na polici ili gepeku za razne namene (kusur, otključavanje vrata, gepeka, platna ...)
- ostaci raznih poljoprivrednih kultura (žito, kukuruz, krompira, lišće, granje ...) da se vidi da se vaš ljubimac "pravilno hrani"

Opciono u nekim se može naći i neki pedagoško-edukativno-pomoćni alat poput "vaspitačice" (bejzbol ili slična palica), bokser domaće izrade, poluosovina od tamića i sl

Tek kad sve ovo nabavite, spremni ste na put bez da vas bilo šta može iznenaditi na njemu.

Jedini klipovi gde nema prepucavanja.

U ovoj izvikanoj tvrdnji je sadržano 50% našeg ukupnog znanja o vremenu.

Oko 49% znanja o vremenu je tvrdnja da je to naštrikana nit po kojoj putujemo kroz prostor i “na kojoj” bivstvujemo. Paradoksalno je to što štrikaća time machine istovremeno i štrika i rasparava svoje tkanje, pa je rasparani deo tkanja PROŠLOST a ono što će se tek naštrikati BUDUĆNOST. U svakom slučaju ni jedno ni drugo ne postoji. Budućnost, jasno vam je, ne postoji zato što još nije stigla na red da bude naštrikana, a prošlost ne postoji zato što je to bivša, raštrikana sadašnjost. Postoji samo tanka nit sadašnjeg vremena koja nas sve skupa gura i provlači kroz cevi prostora kao meso u mašini za mlevenje. Teško je shvatljivo, ali bez te vremenske niti na kojoj svi balansiramo bez šanse da se strmeknemo u prošlost ili budućnost ne bi postojao ni prostor. Zastrašujuće deluje pomisao da bi i najmanji kvar na štrikaćoj time muchine doveo do kolapsa svega i svačega u nešto što ni sami ne znamo šta je. Možda singularitet, ali samo možda.

Preostalih 1% našeg znanja o vremenu se svodi na sposobnost da izračunamo kada će naš voz stići iz tačke A u tačku B, ako je rastojanje izmedju tačaka C, a brzina voza V.

Sve u svemu ne znamo puno o vremenu, a živimo "u njemu".

Jedina razlika između ekscentricnog i nenormalnog.

Svaki čovek ostaje u stanju blaženog neznanja ili ravnomernog pravolinijskog kretanja po trajektoriji opšteprihvaćenih i neretko glupih pravila,dok ga nešto krupno ne primora da to stanje promeni.

Tehnološki hendikepirana osoba kojoj su uskraćeni širom sveta dostupni dečiji nestašluci.

Neverovatno kvarljiv artikal. Bez obzira na nacin cuvanja rok vazenja mu je tacno 6 meseci. Ni dan duze. Uzalud se pitamo svi da li bi skaldistenje na tamnom i hladnom mestu produzilo trajanje ovog dokumenta. Naravno ne, jer je neki debilni, celavi udbas sa debelim cvikerima tako odlucio ko zna kad samo da bi se raja sto cesce i masovnije gurila i guzila pred meckinim rupama tj. salterima. Po udbaskoj logici ovo je bio jedan od nacina za lomljenje kicme kako kicmenjacima tako i beskicmenjacima, kao i pokazivanja gedzovanima "kuj kosi, a kuj vodu nosi".

Nekretnina. Pored toga koristi se kao primer u resavanju zadataka iz statike.

Kada slušaš devojčurka iz Švajcarske, koja je jedva napunila 18, završila osnovnu koja traje 6 godina, srednju koja traje 3, radi od 16. godine na poziciji za koju se školovala, a za te dve godine je sa svojom platom obišla Ameriku, Afriku i celu Evropu.