Aliekspres sa Aliekspresa

Човек који продаје папуче на пијаци. Обично га нико не воли, вероватно зато што има посао.

Svašta smo od sebe radili - šišali se na tarzanke, tetovirali kineske simbole, obuvali u šljašteće patike boje mutogena, stavljali cirkone u zube, gutali kreatin, brijali grudi...Sve kako bi se mladi pičić navatao i odobrovoljio da se produži vrsta i nadmaši ćale koji je, svojevremeno, harao sa svojom "JNA '72." Nije da nije radilo, nema šta, ali ništa, bukvalno ništa ne može ni da prismrdi golom muškom zglobu koji na -12 seva iz šunjalice. Lep si ko Džoš Hartnet iz mladjih dana? Nije loše, ali nosiš sokne. Timberlend cipele, doživotna garancija, 32.000 na popustu? Ne ide sine, preduboko. Audi A osmica, tvoj, nije ćaletov? Imaš i kaena u garaži? A ćale kažeš firmu i dva splava? That don't impress me much jer - kakve su ti bre to farke? Dizel, nova kolekcija? Ne valja srećo, ugušio si taj sexy afrodizijak nogavicom, vidi se da si iz Ćićevca, paljba. Mada simpatičan si momak, zato prijateljski savet - sutra zorom pod hitno u radnju po plitki najk, beli rub iz njih da viri samo, i obavezno nove faje, slimfit da bude, nemoj da se sramotiš.

Мајка, жена, ташта, ћерка.

Универзални представник свих дивљих животиња из породице мачака. Мешавина истих.
Иако не постоји, требало би да постоји због свих оних људи који не праве разлику између тигра, леопарда, гепарда и пантера.

Turski izaslanik u Crnoj Gori.

Znak na neizmernu tugu mališana oko 2000. godine kada su se na BK prikazivali crtani filmovi koje su oni sinhronizovali, jer se na kraju svakog crtaća čulo "Tekst čitali: Nebojša Gurović,Tatjana Stanković ,Violeta Peković".I pored toga što njihova imena naznačavaju kraj crtaća, ipak su ih svi voleli, i još uvek ih vole(barem u meni znanim slučajevima), iako niko ne zna zapravo ni kako izgledaju.

Statističko rušenje rekorda, kroz razne brojke, u odnosu na trenutnog nosioca tog rekorda.

Ја сам тада имао четири, а Станица, моја сестра две године. Били смо као и сва остала деца, здрави и прави, али смо били веома сиромашни и једва састављали крај са крајем. Отац и мајка су се борили колико су могли, било је изузетно тешко. Отац је радио по дванаест сати у жељезничари и једини доносио новац у кућу. Мајка ја била домаћица.

У лето две хиљаде четврте, брат од стрица мога оца је испраћао сина у војску. Правили су велику гозбу и ми смо наравно били у званици. Породица брата мог оца је била изузетно имућна, бавили су се откупом и препродајом челика и имали су неколко луксузних хотела. Ми смо били веома сиромашни, али код оца и мајке је важило правило да се на свако родбинско весеље морало ићи. Као и обично, припремли смо своју једину одећу, отац се узајмио за поклон, а оно што је мени као малом дечаку остало урезано у сећању јесте домаћа Жито торта коју је мајка увек правила за овакве прилике. Њој је та торта била изузетно важна. Када буде готова, ми као деца смо гледали у њу као у неку тотем, баш због тога што је њој толико значила. Ја сам поред неког страхопоштовања према тој торти, иако веома мали, осећао у исто време и жал за мајчиним од свакодневног рада огрубелим рукама којима меси.

Дошао је и тај дан. Прослава као и прослава. Долазак, љубљење, мајка је торту на улазу оставила на платоу намењеном за исте. Нашу торту оставила је међу осталим, велелепним куповним тортама од којих је свака појединачно коштала као сва одећа коју ја и сестрица имамо на себи. Оставила ју је бојажљиво посматрајући је као мене код учитељице када сам пошао у први разред. Не брините госпођо уклопиће се. Прослава, прослава, прослава, четристо гостију, лудница. Сви скачу веселе се, рсају. Нас четворо смо преседели цело вече. У десет сати се пригушује светло, домаћин најављује торту. Какву торту, па ово је испраћај а на свадба? Конобар доноси нашу Жито торту и поставља је на сред сале. Домаћин позива све госте да доћу и почну гацати ногама по торти. То су и урадили, четристо људи је гацало ногама по њој док се није претворила у крем. На крају дошао је један сасвим мали човек извадио курац и почео пишати по свој тој смеси.

Неки мали, квази покрет, сличан земљотресићу од 2 рихтера. Мада га наивни доживљавају као буђење.
У Србији влада таква апатија да једино земљотресина од 10 рихтера може потпуно да нас пробуди.

Životni moto po kojem bračni druga svoju bračnu drugaricu pri svim važnijim životnim odlukama konsultuje za mišljenje. U balkanskoj varijanti, podložno varijetetima.

Svojevrsna kolekcija velikog broja numeričkih kodova čija vlasništva su u sadašnjem trenutku diskutabilnog karaktera. Kako je tvoj matori nabavio neki Samsung na dugmiće pre pet i kusur godina za potrebe povezivanja sa svetom, tako se naučio kako se kuca poruka, memoriše broj, poziva i njemu dosta. Pravi matori ne bi bio pravi da pored redovnog posla ne obavlja i bulumentu raznoraznih varijanti sa strane, pa tako u svom telefonskom imeniku čuva dragocene kontakte potencijalnih saradnika.

Полу нека свиња са оклопом неки пацов.

Млађи и перспективнији брат врата. Луксузна мрежица селективне природе, која не дозвољава комарцима да нарушавају пријатне тренутке излежавања у топлини троседа дома свога, чему и дугује своје име.
У пренесеном значењу - суптилна брана против насртљивих крвопија, у којој каткад остају заробљени неискусни вонаби освајачи.

Konačno prekinuti radnju koja nam nanosi štetu ili jednostavno nam smeta.

Skup lezilebovića i dokonjaka, još za vreme prethodnog ledenog doba skontali su da je led do jaja a sneg tek nešto malo manje, te su se prateći njegovo povlačenje i sami strateški povukli u predele oko polarne kape.

Gradskom življu njihovo rezonovanje će možda da izgleda čudno, međutim seoski će da nasluti u čemu je caka, jer, svako ko je odrastao na selu zna da zimi nemaš da radiš **ništa pod milijem bogom**. Oćeš da oreš? Prc, zemlja smrznuta, ne može. Oćeš da napasaš stoku? Oćeš kurac, pašnjaci pod snegom. Tako da ti ništa drugo ne preostaje nego da sazidaš sebi kućicu od leda i karaš naizmenično ženu i svastiku po čitav bogovetni dan dok ne posustaneš i kreneš da pevaš neke zarazne pesme udarajući im ritam po golim dupetima pod romantičnim sjajem polarne svetlosti.

Ipak, koliko god takav život bio opuštajuće boemski, ume da bude monoton, zato svaki eskim jedva čeka priliku da grubo namagarči putopisca namernika ili polarnog istraživača... koji su inače i sami jedna dokona žgadija što nema pametnija posla nego da luftira guzicu kojekude dok im komšija kući razonađa ženu i ćerku, jeste nevezano za Eskime ali valja da se napomene.

Ko spasi samoubicu spasio je dušu svoju. U svakoj prilici na svakom mestu, na poslu, u šopingu na malom fudbalu treba gledati da spasite samoubojicu. Posle on radi za vas, (odličan film Senka) zahvalan je, zove vas na slavu pa vi kažete ma mi se znamo s posla i namignete a imate vlast nad njim. Budete i kum i do kraja života se cenite. Oduvek sam želeo da spasim nekog samoubicu da ga mamim da siđe s prozora da mu kažem da je život samo jedan i da mi svi tapšu dole, da budem heroj pored jadnoga neuspeloga samoubojice da sijam! Posle da kažem u intervjuu: "vrlo je bitan taj prvi kontakt, prilazne reči potencionalnom samoubici, to ne može svako. Kad god nije neki musliman razgovor treba navoditi na slavu i da vas zove na nju, prvi dan po mogućstvu. Ja inače idem na mnogo slava i sve prvi dan me zovu."

Udariti tupom stranom mača, onom širokom. Ne priznati neprijatelju pravo da pogine ne smatrajaći ga dostojnim toga već ga ovako samo počastiti bezazlenim ponižavajućim udarcem: ajde beži mi sočiju.

Reč kojom se označava da neko voće ili povrće nije zrelo.Istovremeno veoma zbunjujuće po decu.

Otelotvorenje besmisla, poezija apsurda, dijalog negde iz čistilišta. Zajebi Beketa, Godoa i ta sranja: ovo je život to nije reklama: slatko je u ovom predvorju pakla - krug je okrenut - raj apsurda, ali pazite, ne sme se dugo ostajati - posle nema izlaza: jednom će neko u onoj stolici krenuti da tone i da tone sve do vrhovnog demona dole: Slavoljuba, koji će, kada pitaju šta činiti sa ovim novim takmičarem, samo promrmljati : dalje! Na večni dijalog s njim!

Voditeljke dijaloga su inače prošle mučnu staljinističku obuku: ponavljaj i ponavljaj i tako muči ispitanika: jednom mu mora nešto izleteti, ako ništa drugo bar duša izmučena.