Fraza koja se upotrebljava isključivo onda kada smo sigurni u ono što govorimo.

Najesti se ko car. Besplatno, obimno, kvalitetno i na kraju još primiti platu za to.

Autor i voditelj nekad interesantne emisije, koji je od jebavanja po sibirskim vukojebinama i skandinavskim pripizdinama, svoju emisiju sveo na opšti krkanluk po obližnjim selima. Od čuvene Čukotke, koju je RTS reprizirao više od reklama, Memedović nije snimio emisiju dalje od Beograda 100 km u poluprečniku.
Ionako gostoljubivi domaćini, svoju gostoljubivost podižu na viši nivo, jer Bože moj, ću izađem na televizor a Memedović sa ekipom to sve vešto koristi i jede ko izgladneli solunac, pa makar povod za emisiju bio totalno banalan.

Obred koji se obavlja u cilju prestanka detetovog plača, svaki put kada to isto dete zvekne u neki deo nameštaja.

Visina zamišljene prečke koja je u detinjstvu bila uzrok najžešćih verbalnih i fizičkih konflikata.

Izraz za predmete koji dimenzijama znatno prevazilaze uobičajene gabarite, ili su tvrđi nego što bi trebalo, te se na ovaj način šaljivo porede sa smrtonosnim oružjem.

Vlade Đurović je košarkaški stručnjak koji je konsultant u svim emisijama. On je večiti pesimista, on je samokritičan, nikada ne trči pred rudu, jednostavno zna da ne postoji savršenstvo. Da naiđe na ribu sa savršenim proporcijama, on bi rekao da je pre tri godine imala karijes na trojci, ali čovek je jednostavno perfekcionista.

Pitanje koje se u ovoj ili sličnoj formi postavlja skoro uvek kada neko okači reakciju ili poster sa pornićarkom.
Interesantno, odgovor uglavnom ne kasni više od trideset sekundi.

Čist indijanski sleng. Tako su severnoamerički domoroci nazivali omražene vojnike Unije, zbog njihovih plavih uniformi.

Неписано правило градског пловила. Као и сва глупа правила, заснована на џентлменској (кад урадиш нешто добро, а не добијеш пичке) основи, и ово је заживело у урбаном Београду.
Некада давно, један ентузијастични бакутанер се обрео на власти, и решио да од тога учини нешто добро за своју расу - пензионерску. Желео је да остане упамћен, попут оног лика који им је обезбедио столицу за ред у пошти, са које комотно могу да те испичкарају када обиђеш њихово замишљено место. Овај је, пак, одлучио да оде корак даље, и својој раси је оставио у наслеђе које ће их заувек решити бола у леђима, проблема са коленима, немирном простатом и све то без употребе космодиска!
Како је свако јутро морао да стоји у градском превозу од Вуковог споменика па чак до Правног факултета, наш бакутанер је смислио правило устанка:
"Од данас, сваки пензионер мора седети у аутобусу!"
И воала! Реч се прошири, од сваке поште до дома здравља, испред сваког дисконта. Сваки пензионер Београда је у том тренутку схватио да му је бакутанер обезбедио боље пензионерске дане.
Сада је свака бакица могла да своју кесу са точкићем смести на једну, а своју одурну гузицу, која је умирала на каучу претходних десет сати, на другу столицу.
И НЕ! НЕ! Не интересује њих да ли си ти тог дана копао ров од 7 до 7, да ли си изоловао туберкулозу орла или радио са антраксом у лабораторији, или си пак, једноставно, јебено уморан од целодневног дркања саможивих професора и мене-јебе-професор-ја-јебем-студенте асистената. Боле њих кобас, или шта им већ виси између ногу.
Пробао су и са игнорисањем, али не лези враже! Пуни елана, и у сваком тренутку агилни пензоси су ти и ту доскочили! Ако си њихово, уљудно, цивилизовано :
"Мали, устај да седне деда" или "Па ово је страшно, хоћеш ли икад устати?"
покушао да искулираш, буди спреман на тортуру.
Лаганим покретом здравог кука, пензос се лагано заноси ка твојој столици, и сасвим лагано, уживајући у свакој секунди тога, ти трпа делове свог, од мириса заборављеног, тела у ухо, уста, и остале чулне органе. Њихов одурни стомак који те "милује" до имбецилности, не оставља ти избора, сем да одустанеш од свог поштено зарађеног места, и понудиш га, у том тренутку, изненађеном и насмејаном бакутанеру.
Наравно, то мораш да урадиш посве милостиво, уљудно, као да си цео живот чекао само да то место "предаш" њему, иначе, одједном се на твој мали, студентски, доста запостављени због књиге, курац пење цео аутобус.

Tripovanje naših fudbalskih klubova da su dostojni grupne faze Lige Evrope ili Lige Šampiona.

Kada na toalet papiru u rolni nema onih recki, pa možeš da uzmeš koliko ti treba.

Човек мистерија.

Нико не зна како он изгледа. Нико га никада није видео. Знамо само да је фудбалер, а инсајдер је недавно добио информацију да игра за Фјорентину. Чак и да је то истина(власти нису провериле ову информацију), нико живи под капом небеском не зна да наведе ниједну утакмицу на којој је он играо. Иако понекад његово име изађе у новинама, то је увек само име, никада слика или нешто више. Иако је вечити кандидат за репрезентацију, за њу никада неће играти јер се тиме обесмишљава његово постојање.

Он није Фејса, који је неприметан и кад игра. Он није Бамби, који је итекако приметан и којем псујемо матер ћопаву сваки пут кад шутне. Он је Никола Гулан, који вреба из сенке и пије чај, или шта већ ради. Он је онај лик из кримића који се појављује само у причи других ликова и за којег си апсолутно сигуран да стоји иза свега што се дешава у филму. Али то нећеш сазнати кад одгледаш филм, јер он увек остаје у лакој измаглици тајновитости.

Вечита претња за репрезентативце на свакој позицији, пошто нико не зна на којој он тачно позицији игра. Не д'о Бог да не слушаш шта ти селектор каже, иначе ће одма да зове Николу Гулана. Легенда каже да је једном и покушао, али да је играч већ на коленима молио за милост, па није било потребе да се каже да уопште нема његов број у именику.

Заправо, сва је прилика да он уопште ни не постоји, већ да је измишљен ради бољег функционисања система.

Matematički Ajnštajn, večita Miss Univerzuma inteligencije, psihički lavirint iza pulta.

Radnja koje je definitvno iščezla sa lica Zemlje nakon ulaska u 21. vek. U retkim slučajevima se lepe kako bi bile pokrivene rupe u zidu ili fleke od ubijanja insekata, ali su glavni protagonisti te akcije, mladi adolescenti, izgubili interesovanje nakon dobijanja adsl interneta. Ni dan danas nije tačno poznato koja je bila svrha ove rabote, da li iskazivanje ljubavi prema poznatima, da li njihovo glorifikovanje ili čisti pozeraj.

Nepisano pravilo je da se poslije dobrog seksa zapali jedna postkoitalna cigareta, čak i oni koji ne uživaju u produktima duvanske industije nerijetko zapale jednu čisto da bi kao šmekeri došli sebi poslije dobro obavljenog posla.

Takođe nuđenjem iste možete na ironičan način dati do znanja dotičnoj personi da ste uvidjeli da je ona koitusovala sa vašim mozgom.

Прилично савитљива. Толико савитљива, да се запиташ да ли си јој заиста потребан, јер имаш утисак да може саму себе учинити срећном кад год пожели. Она не седи као сав нормалан свет, већ околини излаже своје табане на начин који ни најискусније ортопеде не оставља равнодушним. Она сем тога и медитира. Дише на неки ултимативно зајебан начин, мислима контролише рад својих унутрашњих органа, каналише проток енергије кроз своје чакре, и усмерава крв из ножних прстију право у мозак. Једном речју, иде ти на живце. Кад се после 10 сати пробудиш искривљен, укочен и уморан, она ће те питати да ли и ти желиш шољу њеног усраног жуто-браон напитка који узима свако јутро у шест и десет како би спорије старила.

PK

Pretnja nad pretnjama. Fataliti završnica u kombo seriji seoskog sukoba.
Odvezivanje poluludog mešanca, hranjenog živim mesom, sa penom oko usta i zakrvavljenim pogledom, nateraće na povlačenje i najhrabrijeg bojdžiju.
Čak i sa ulivenom litrom hrabrosti, nije raspoložen da proveri izdržljivost svojih suknenih pantalona. Pogledom premerava visinu ograde, procenjuje distancu i brzinu kretanja Kudžoa, za svaki sličaj hvata napuklo držalje od sekire, i povlači se.
Bolje je tako, sutra ćemo ispočetka.

Siguran znak da je neko slučajno slomio čašu, prosuo gulaš, ustao sa stolice a da mu to baba nije rekla ili rekao majci da neće da pere sudove.

Upasti mu u reč.

Alkoholisana rodbina i prijatelji.