Jedna od naizgled žešćjih stvari kada se doseliš u nov kraj.

Јебено *емотивна особа*. Са собом носи трагове крвавих ђонова као продукт живота који је оставио иза себе, илити „*Живот га је газио*“. У кафани је тужни боем, у кревету романтични емотивац, за жене је Хосе Алваро де Енрике Родригез - за пријатеље Мигел, а на послу *певач ведрих нота*.

Изражава се лирски, што и највише доприноси његовој личности. Он не дрка, он једноставно трпи и чека љубав свог живота. Кад је нађе, не јебе је, већ води љубав са њом. Јеботе, он је тако геј.

Pička.

U puknutoj formi,nedosanjan san mnogih dečaka,kasnije momaka i još kasnije muškaraca u zrelom dobu.

Трновит пут од длака који води од пупка до курца. Може бити сређен, проевропски пут или наш, домаћи, рурални тј запуштен.

Usmrdeti se usled predugog izbegavanja kontakta sa vodom i sapunom, udžibriti se. Smradina koju emituju uštavljena tela ladnjaka staje uz rame vonju koji se širi sa najgorih gradskih deponija i seoskih bunjišta.

Stani mali na gol, menjaćemo se.

Јебем ти матер!

Kad ti međed učini uslugu.

Svaka majka bi ga poželela za zeta, a kako to uvek i biva - malo koja normalna devojka za muža. Čovek čiji smisao za humor izaziva stid na tudj račun čak i kod nesrećnika koji dodju na kviz ne bi li uzeli sigurnu hiljadarku da plate dug za vodu. U svakom slučaju, neživa pojava, nešto izmedju Vobana i Ivana Ljube.

Kratak siže: u početku Gabrijela živi u štali, nema jednu nogu, gluva je, slepa, nepismena i siromašna. Nema za hranu pa mora da jede šljunak.
Posle 100 epizoda Gabrijela i vidi i čuje. U 120-toj epizodi izraste joj noga. U 150-toj epizodi postaje direktor banke.
U 250-toj epizodi dobija napad slepog creva, svi muskarci u seriji plaču. U 300-toj epizodi saznaje da ima oca, brata, majku, očuha, jetvru i svekrvu, i da su svi oni veoma bogati te je samim tim i ona bogata naslednica. Svi muskarci u seriji plaču. U 312-toj epizodi saznaje da joj je otac sam sebi brat blizanac a da joj je majka umrla čim se rodila. Svi plaču, naročito se u tome ističu muški likovi.
Dve epizode kasnije banka koju vodi bankrotira, svi je mrze, ona plače, svi u seriji plaču. Plače i režiser i scenarista i koscenarista.
Ta epopeja traje cirka 20 epizoda.
U 340 epizodi vraća se do štale u kojoj se rodila i tamo joj gatara kaže da ce imati sreće u životu. Plače Gabrijela, plače gatara, plaču svi muskarci u seriji, plače moja baba koja prati tu seriju, plačem i ja jer je Gabrijelu konačno krenulo.
Na kraju, posle 500 epizoda proročanstvo se ispuni, moja baba počinje da prati drugu špansku seriju u kojoj, na početku, Lusinda živi u štali, nema jednu nogu, gluva je i slepa...

Isus Hristos.

Семафор који показује колико би још морао да чекаш на зелено да ниси прешао на црвено.

Kolega koga vidjaš samo u ispitnim rokovima, jer obojca niste baš najredovniji na predavanjima, ili je stariji/mladji od tebe pa je već odradio vežbe na kojima bi ste mogli da se sretnete.

Po Bog zna koji put izlazite isti predmet, opet nespremni, nadajući se da će uleteti zadatak koji znate. Ti znaš jedan tip zadatka, a on neki drugi. Zajedno i vredite za neku šesticu.

Prekaljen u mnogim bitkama, rutinski odradjuje još jedan ispit, dok gomila klinčurije ushiceno skakuce okolo i maše sa skriptama.

Ne znaš kako se on zove...niti on zna kako se ti zoveš. Imena su nebitna...nema potrebe za upoznavanjem kad se obojca već odlično poznajete. Obojcu vas muče iste muke. Nema potrebe za pričama tipa "koliko vam je ispita ostalo" i "šta bi moglo da dodje u ovom roku". Jedan pogled i sve vam je jasno.

Skup informacija koji se prostire izmedju dva oglasa za povećanje penisa.

Pitanje koje neretko postavlja glavni baja, umišljeni šmeker, šaban, zeldi... kada ga neko "ne prepozna" na ulici, ili ako ga ne daj bože ne ispoštuje.

Оно што ће повучена цава изговорити након необавезног трошења са ликом којег је упознала исте вечери, несигурна у исправност своје исхитрене одлуке да дигне ноге и наслади се тврдим парчетом сервиране курчевине.

Штит којим се ограђује од потенцијалних ружних епитета које би сутрадан познаник из кревета могао приписивати уз њено име. Израз самоодбране који прекида пост-спавачку тишину, пропраћену дубоким уздисајима обостраног задовољства, не схватајући да је мудоњи као и њој био само циљ да спере накупљену паучину са гениталија, те да му се јебе радило се о прикривеној монахињи или сеоској пасуљарки коју је јахала хорда пубертетлија и маторих нежења из краја.

Murakami je opcionalan, može biti i neki drugo precenjeno smeće.

Poenta su te ribe. One čitaju u tramvaju, i to Murakamija. One nisu kao ostala needukovana marva koja jebe majku kontrolorima i čita Kurir. One tiho pričaju, uvek lepo mirišu i ne grbe se dok sede. Ne prde i ne pišaju kao druga ljudska bića, toksine izbacuju kroz kožu jer je to više romantično. Ne prave nagle pokrete, ne nose cegere sa paradajzom i kese iz maksija i višnjice. Ne osećaju smrad baba koje sede do njih u busu. Pišu dnevnik i maštaju da ih plodi asistent Srednjovekovne književnosti. Gledaju kroz prozor kad pada sneg sa snuždenom "ko je ubio sve male kuce" facom. Uživaju u nekim dalekim predelima okružene aurom pačulija i veltšmerca. Voliš ih iako ih ne znaš, a želiš da ih znaš. Želiš da znaš o čemu čitaju, o kome sanjaju, o čemu ta krhka bića misle dok čekaju tramvaj dvojku.

"Profesionalci" koji se definitivno klade na utakmice, inače ne znam kako da protumačim onoliko uzbuđenje pri prenosu istih.

Pojačavanje zvučnika na maksimum kao odgovor na komšijsko gledanje “Talenata” “Operacija” i ostalih “Glasova” sa televizorima otpanjenim do daske.