Imaginarno biće koje se bavi rušenjem avionskih letova. Jednom je čak pokušao da sruši i avion u kojem je bio Duško Dugouško. Otud je možda i najpoznatiji ovdašnjem pučanstvu. Ima i film Gremlin, ali nerealan je previše da bih pričao o njemu više od ove rečenice.
Gremlin je izuzetno stvarna osoba koja se bavi rušenjem poleta i uzleta duha.
Gremlin je lik iz muzičke koji ti kaže da nemaš sluha. Gremlin je iskusna balerina koja te poredi sa drvosječom. Gremlin ti je lik koji ti kaže da si loša pušačica, a i riba koja ti kaže da je bolji jebač bivši joj momak. Gremlini su ti likovi što prosipaju one bez talenta, koji se prijavljuju na emisije za talentovane...
Gremlin si i ti, kad sebi kažeš da ne možeš.

Играти на карту Дел Боја, јер само онај који рескира евентуално профитира. Ући у причу у којој постоји огромна шанса да се најебе, али у којој је потенцијални добитак огроман. ВБА - Ман Утд из двојке у кеца за сома јура.

Протерати туда, јер јебем му матер, јесте да мост само што се није срушио, али је много готивније са оне стране реке. Увек можеш да се узенташ, не покушаш, и постанеш осушена љуштура која ћелави, човек који прати "Кувати са срцем" и дрнда га на џепни календар из 1997. са сликом Џенифер Анистон у једноделном црно белом купаћем.

амерички пројекат, створен да подстиче бунт и агресивност, да отуђује децу и уграђује им ратне слике у главу.

наиме, сам концепт игре се заснива на двобоју између две групе. први су представљени као американци (анти-терористи) док су други руси (терористи) и они су наводно означени као зли. оружије је смешно и нереално. калашњиков је лош, док су, занимљиво, све америчке пушке добре и убијају из велике даљине кроз зидове. мапе су обично из неваде, алабама, или неке сличне америчке провинције. творци игре су саме кантере направили бољим, тако да они обично побеђују и тиме деци остављају подсвесне слике о томе како је америка јача сила од русије.

Антагонизам уштогљености.
Због своје искрености, директности и става "боли ме уво" често позиван у емисије само ради разбијања лажне књишке и безгрешне атмосфере коју стварају остали "естрадни уметници" својом будистичком смиреношћу и интелектуалном елоквентношћу.
Будући да уме да претера са слободним изражавањем, водитељке су морале да смисле неку фору да би га зауставиле- терају га да пева или да устима имитира трубу, што само доприноси општем циркусу који се већ годинама негује у нашим медијима.

Када крваво спремиш испит, укењаће те нека питања и добићеш мање него што заслужујеш.
А када одеш као архидудук, чисто туристички, укењаће те да препишеш и добићеш више него што заслужујеш.

Најпожељнија жена током деведесетих.

Lansiranje trenda, šta god ta reč značila.
Kamenčić koji se ubaci u vodu mora gluposti da bi napravio koncentrično-ciklične krugove besmisla koji se nadalje kreću neverovatnom brzinom šireći debilizam.
I zato nije kriva ona klinka od trinaest godina koja se nafraka tako da izgleda starije od četrdeset pa jadni sredovečni muškarci posle završe kod istražnog sudije optuženi za pedofiliju. Nije kriva ni ona od šesnaest koja se kara s patuljastim Ciganom što gostuje kod Alimpićke. Nije kriva ni ona od sedamnaest što bira obuću koja je strmija od skakaonice u Garmišpartenkirhenu pa ih skine u neka doba večernje lumperajke da bi se mogla popeti na sto i vitlati rukom kao lasom dok sa zvučnika ori Grand i Sašini robovi pardon zvezde.
Nije kriva ni ona što okreće brojeve plastičara da vidi koliko joj para treba da digne sisu sa trojke na peticu jer on voli. Tako reklo.
I nije kriv onaj mladac od dvanaest što hoće sad i hoće sve. Što preskače i ljubljenje i faćkanje u polumraku i prelazi direkt na gengbengovanje, japanske porniće i bestijal.
Nije kriv ni onaj od petnaest što ne vidi ispred sebe žensko nego jednu veliku pičku. Pa pošto je pička tolika on traži čmara. A čmar k'o čmar isti svuda pa je onda u redu i od druga tražiti. I drugu dati. Tako mu reklo.
I naravno sasvim je u redu odrediti cilj i gaziti do cilja sve i svakog, pišati okolo po ljudima, grabiti, otimati, jer treba biti prvi, sve ispod prvog je dosadno, i ne pika se. Zato što se ne važe oni što nisu u trendu. Mora se biti, želi se biti, biće se- nemilosrdan i egocentričan i glup. Bildaj biceps, ne bildaj mozak jer samo kažu da je mozak mišić koji ako se ne koristi atrofira. Lažu, to nije reklo. Krmeljavih čula, očiju i ušiju, smrdljivih usta- sve je to OK, reklo u OKeju, Kosmpolitenu, Mens Heltu, Plejboju, na televiziji i radiju. To je u trendu, tako reklo.

Očajnički potez. Krajnja nada. Poslednji apel poslodavcu da vas zaposli.

Onaj miris koji vam se širi iz gaća jer se niste kupali nedelju dana.

Osnovni afrodizijak u osvitu čovečanstva.

Predvorje za pakao ili raj, najbolji prikaz čistilišta na Zemlji. Prolazak kroz isti predstavlja avanturu nalik vožnji kroz kuću strave. Ispijena lica studenata, sa podočnjačima od nespavanja i prekomerne doze kofeina i nikotina, koje je groznica predispitne večeri izobličila, ocrtavaju istinsko razumevanje pojma nanosekunda u kloaki podsvesti, čak iako nikad pre nisu razmišljali o tome. Izrazi užasa, patnje i neizvesnosti ni jednog brucoša ne ostavljaju ravnodušnim. "Zar me ovo čeka?", pitaju se oni, i potvrdan odgovor u tihim jaucima svakog studenta koji čeka ispit im ledi krv u žilama. Samo jedna vrata kroz koja treba proći kao pobednik izgledaju kao zid od tri metra koji treba preskočiti bez motke i treninga. A Sergej Bubka je dao uslov do sad.

Oni koji su prošli kroz ta vrata i mirno stali pred streljački vod, razumeli su hamletovske muke. Epilog je isti. Ko pobedi, (jer to nije samo položen ispit, to je trijumf), shvativši da je razvalio King-Konga, napija se u veselju. Ko izgubi, bude tužan par dana i napija se iz očaja. Posle toga, život teče dalje.

Lukav način da život podmetne deci pravila.

Postaješ onda kada ono što zapravo nisi mislio ljudi interpretiraju na hiljadu različitih načina.

Stojiš pod tušem, rukama naslonjen na zid, pognute glave, zatvorenih očiju. Ti se ne pereš i ne trljaš, ti se jednostavno zajebano tuširaš. Mlazovi vode ne skidaju štroku i znoj nego u kanalizaciju odnose tvoje teške misli i probleme. S vremena na vreme uzdahneš. Zamišljaš da si u reklami za Najk i da u pozadini neki zajebani glas kaže neku zajebanu rečenicu: "Život je borba" ili nešto slične debilnosti. Sam si sebi prekul.

Fora gde ako staviš zvezdicu umesto nekog slova u ružnoj reči, ta rečenica više uopšte nije ružna.
Npr:
Pu*ite mi kurac svi!
Evo, ovo više uopšte više ružno, pošto je vešto sakriveno.
ili:
Jebem ti ma*er u pičku rutavu!
Više uopšte ne liči na psovku.
Najbolji primer je možda:
Jebem li te u glavu tvoju štrok*vu, pa ti sv*šim na čelo, i posle mlatim kurcem preko us*a dok stenješ.
Nikad ne bi provalio da je psovka da ti nisam rekao, jel da?

Olimpijski sport karakterističan po tome što učesnici, svi do jednog, izgledaju kao da imaju proliv, da će da se useru u roku od 10 sekundi i upravo jure do najbližeg WC-a.

Čuli ste za one latinoameričke komentatore što se deru goooooooooool i svršavaju/dobijaju infarkt dok gledaju utakmicu? E pa, u poređenju sa radijskim komentatorima, oni prenose golf.
Fudbalski komentator na radiju pre utakmice gricka ekstazi i spid kao kikiriki, a zatim to zalije red bulom i vinjakom pa sedne da prenosi utakmicu. U stanju da meč između Trnave i Pukovca pretvori u okršaj dva diva evropskog fudbala, pa u glavi slušajući prenos stvoriš sliku najmanje polufinala lige šampiona.
Svaki napad je opasan, svaki prodor po krilu je ubitačan... Svaka lopta prolazi tik pored stative. Sad kako to realno izgleda... Ko te jebe, i onako ne gledaš.

Gusta materija od koje je sačinjen univerzum.

Nije to Higsov bozon. Džabe se mlate po Cernu i troše pare, ne bi li našli tu božju česticu i objasnili zbog čega postoji više mase oko objekata nego što ustvari zapažamo. Ono što sačinjava objekte, pojmove, misli, reči, ispunjava prazan prostor oko njih i zavlači se u šupljine, kako ti fizički i ne fizički objekti ne bi bili ono što jesu već imali veću težinu, jeste jedno veliko sranje. I to sasvim fino funkcioniše. Većina ljudi jednostavno vidi ono što to sranje ustvari predstavlja kao materiju i sasvim su srećni sa tim govancetom sa mašnicom na vrhu što orbitira oko najbližeg velikog crnog govna. Tek upornim kopanjem kroz sranje, dolazi se do suštine, koja je i sama, veoma često, govno.

Najpre, shta je to zidarsko pivo? To je jeftino pivo u flashi od 0,5l. Ovaj naziv ne moze da zasluzi skupo pivo, pivo u limenci i pivo od 0,33l. Zidarsko pivo je ono pri chijem se konzumiranju akcenat baca na kvantitet a ne na kvalitet.
Zashto se za zidare vezuje bash pivo? Zashto se ne kaze zidarska rakija, vino ili ne daj boze zidarski sok. Voda se iskljuchuje. Zidar naravno piju i rakiju ali obichno pre rada. Njima je u opisu radnog posla da budu na Suncu, da se zamaraju i znoje pa zato moraju u organizam da unose mnogo technosti. U obzir dolazi i shpricer ali osnovna prednost piva je ta shto je pogodnije za upotrebu na gradilishtu. Naime, ako se shpricer pije iz chashe, pre svega se gubi vreme na chesto sipanje. Drugo, chasha ima veci otvor od flashe, shto znachi da u nju upada vishe prashine koje na gradilishtu ima u izobilju. Trece, chasha je providna i veca je mogucnost da je majstori ne vide i… Shpricer se moze napraviti i u flashi ali je teshko da se odjednom popije ceo litar pa onda ostaje i greje se. Ovde dakle ne vazi izreka “sipash i ne mislish”. Isto vazi i za chisto vino, a uz to ono i brze opija, a na gradilishtu izmedju ostalog treba i raditi. Najzad treba misliti i na cene. Da bi se dobilo 2 litra technosti treba kupiti litar vina i litar kisele vode ili 4 piva. Ako se izbegavaju luksuzna pakovanja, ovo drugo je jeftinije.
A sada drugachije pitanje. Zashto se sa pivom povezuju zidari? Zashto se ne kaze “radnichko pivo”. Kada se kaze radnici, obichno se misli na zaposlene u fabrikama, sa radnim zadacima za mashinama u halama. Opet, nije ni da oni ne piju pivo ili da se ne zamaraju i ne znoje, ali njima je praktichnija rakija. Lakshe je mogu uneti u fabrichki krug a da ih portir ne primeti. Ko je sa portirom u dobrim odnosima, moze uneti shta hoce, onda mu je sve jedno da li je to pivo ili vino. Na svakoj mashini postoji pult ili neko prazno mesto gde se moze odloziti chasha ili flasha. U najcheshcim sluchajevima, svaki radnik ima svoju kasetu u kojoj osim radnog odela i alata moze da odlozi i ambalazu.
Zashto se ne kaze “seljachko pivo”? Zato shto poljoprivredni proizvodjachi jesu I proizvodjachi vina i rakije. Za njih takodje postoje odgovarajuci izrazi, samo shto su malo ublazeni i neutralizovani, “domace vino” i “domaca rakija”.
Shta je sa intelektualcima? Zashto se ne kaze “nauchnichko pivo” ili “inzinjersko”, “doktorsko” ili “profesorsko pivo”. Zato shto se poshteni intelektualci “foliraju” pretvarajuci se da ne piju. A josh kada bi ih neko video da piju pivo i to josh iz flashe – od dostojanstva ne bi ostalo nishta. Iz slichnog razloga ne kaze se ni “kancelarijsko”, “direktorsko” ili “administrativno pivo”. Mozete da zamislite intelektualca koji kad mu udje stranka, brzo sklanja flashu ispod stola (sa chashicom je to vec lakshe) ili direktora koji poslovnog prijatelja sa kojim je sklopio vazan posao, predlaze, “hocemo li da nazdravimo sa jednim hladnim pivom”? To ne ide.
E sad, onaj ko je smislio izraz imao je u glavi sve ovo, a mozda i josh poneshto. Onda je u jednom trenutku sve te stvari povezao, ideja je blesnula – i zidarsko pivo je rodjeno. Kao shto vidite, treba mi odati priznanje za duhovitost I jezichkom stvaralashtvo, bio ja zidar ili ne.
I na kraju, evo nekoliko predloga proizvodjachima za nove marke piva, naravno zidarskog: “Shut pivo”, “Traktor pivo”, “Pravoslavno”, “Shalter pivo”, “Neradnichko” i “Visak”

Ono što je lola u predelima ispod 150 metara nadmorske visine, to je ovaj delija preko 2000. Mrčo je visok, širokih ramena, dugih gornjih ekstremiteta, koji se završavaju šakama veličine grtalice za sneg. Od malena vaspitavan spartanski, on je savršen primerak kiborg ratnika. Gorštačkog temperamenta i hedonističkog duha, preke naravi i kleckavog hoda, on je nastavljač svoje poštene loze, čuvar duha predaka i lučonoša. Pije rakiju, isključivo prepečenicu i kida dimljeni pršut zubima. Voli masan kajmak i pije mleko direkt iz kravine sise. Prezire fit jogurt i neprženi kikiriki. Ustvari, nikad nije ni čuo za te pošasti. Obožava svoje komšije, takođe mrče, i redovno se dovikuje sa njima s jednog planinskog venca na drugi. Katkad siđe u neko selo i šmeka pičke, ne bi li ih privoleo da se popnu s njim u katune. Ako li koju privoli, veže joj povez preko očiju i jebe je 3 dana. Posle 9 meseci dobija ćerku. Ako se desi da sistem (čitaj: muškarac-žena) zajebe i treći put, te mrčo dobije i trećeg naslednika bez kurca (čitaj: žensko dete), dešava se takozvano pročišćavanje jalovine. Pošto ne mogu da utvrde ko je "krivac" zbog kog ne mogu dobiti željenog naslednika s močugom, izvlače čačkalice. Ako mrčo izvuče kraću, besi se o krivu šljivu, ako pak mrčovica izvuče ovu koja nije duža, dobija malj od 60 kila po vugli. Poslednji mrčo je otišao sa lica zemlje pre oko 150 godina. Sticajem okolnosti, dobio je treću ćerku, ali je ispao kavaljer i pružio svojoj ljubi dve čačkalice iste dužine. Od tad pa do danas ostade samo maglovito sećanje na ovu čudnu sortu koja je kurac mesto kaiša koristila.

Принцип рада професионалног убице.