Sudeći po reakcijama rodbine, slučajnih prolaznika, taksiste i radnice u dragstoru, najveća misterija našeg naroda koja izaziva reakcije veoma slične iznenađenju putara kada u sred januara na minus deset padne tri metra snega. Plus 35 je temperatura koja, sudeći po našim sunarodnicima, ne postoji nigde u svetu. Upravo zbog toga je televizija dužna da obavesti idiote, da neko kojim slučajem ne izađe iz kuće u dva popodne i legne na beton ispred zgrade namazan zejtinom.
Slučajno nemoj iz kuće da izađeš, javili danas da će 36 da bude, tako nije bilo odavno, još od pre tri dana i plus jeste tako bilo celog prošlog leta, ali jebiga, daj da te podsetimo obavezno. I ponesi obavezno balon vode ako treba da se osvežiš ili vratiš nasukanog kita u život.
Ideš na basket u šest popodne? Pa jesi li ti žvakao baterije, ima triespet stepeni, a ti ćeš loptu da bacaš u koš? Sedi kući i kukaj da je vrućina, jes da si puko dvesta evra na klimu koja može da o'ladi manju sportsku dvoranu, ali nemoj da je uključuješ stalno nego jednom na svakih sat vremena je pusti da drnda tri minuta i onda gasi jebote patak, promaja i hladan vazduh, ima leđa da ti se ukoče i nokti na nogama da ti okoštaju.
Znači danas su javili da će da bude 37, to je već mnogo zajebano, ceo stepen više nego juče, javili na TV-u da ne izlaziš iz kuće osim u slučaju preke potrebe, dakle jedino ako ti fale pljuge ili kredit za mobilni.
Javili u petak četrdeset (magična brojka) stepeni! I to isto nikad nije bilo osim prošle nedelje i ceo prošli avgust. Zapravo, nije ni 40, nego je 57 stepeni, lože nas ovi sa dnevnika da ne paničimo, da ne počnu penzioneri da se tuširaju slučajno, ili kojim slučajem da otvaraju prozore u busevima. To bre tako nije bilo, to je od bombardovanja, genetski modifikovane hrane, iluminata i broja 11. Sećam se 1834. kad su leta bre bila do 25, a uveče još prohladno pa izađeš u treši u grad da se ogrneš kad za'ladi.
Mrš bre u pičku materinu.
Podnožje planine Ahagar, južni Alžir:
- Mustafa, javiše na TV-u da će danas 39 da bude. - Muhamede, boli me patka.
Fudbalski izraz za strateško planiranje minimum dva kola u napred. Po nekoj trenerskoj proceni još u prvom kolu koje sledi, igrač sa jednim žutim kartonom mora da napravi i drugi, kako bi prespavao sledeću utakmicu i bio spreman za mnogo ozbiljnijeg protivnika. Ovakva vrsta strateške igre uglavnom se primenjuje kad se u nizu dobiju najmanje dve slabe ekipe, nad kojim se i sprovodi strategija poznata pod imenom "čistiti kartone". Pored čišćenja kartona vežba se i uklizavanje ali i faulovi na sredini terena ili daleko od svog gola.
- Mile?! Majku ti jebem, na šta to ličiš?! - Ne znam treneru... hmmm... pa rekli ste... - Šta sam rekao?! - Pa da danas... hmmm... čistimo kartone. - I?! Šta si ti uradio?! - Očistio dva kartona Hajnekena kod Veselinke u kafani, celu noć sam bio tamo... hmmm, majku da nemam.
Zaboravio si ti mene, praunuče. A pritislo te sa sviju strana, vidim ja, pa reko' aj' da ti se bar u snovima javim. Nije ti lako. Gor' visoko, a dol' tvrdo. Da ti pripovedam kako je meni bilo, možda ti bude lasnije:
Bea novembar 1915., u Peći. Jedemo ti mi neki klot pasulj, sumorna je slika, kiša neka, bljuzgavica, blata na sve strane, kusa vojska u tišini, samo goveda gladna riču. Jede sa nama i Vojvoda Stepa, reč ne progovara. Dobar sam ja sa njim bio još od '12-te, kad'no rasterasmo Turke kod Kumanova. Priupitam, čisto da prekinem muk: - Je l' mora, Vojvodo, baš preko albanskih gudura? Arbanasi će nam glave doći, a ako nam oni ne doakaju, bez 'leba i po mrazu, sami ćemo skapati. - Ama, je l' se to ti bojiš, Janićije? - upita on. - Nije mene stra', Vojvodo, no mi se klizaju opanci - velim ja njemu.
Zasmeja se ona golobrada dečurlija iz ''1300 Kaplara'', nasmeja se i Stepa, a nije mu do smejanja. 'De si ti još vid'o da Kralj, Vlada, Vrhovna Komanda, sva skupština, 'teligencija i vojska jednog naroda napušta svoju Otadžbinu đuture? Dabome da nisi vid'o, nećeš ni da vidiš. I sad se često upitam, da l' je moralo tako? Da l' je to bila hrabros' ili ludos'?
A pritis'o Švaburina ozgo od Beograda, pritis'o Bugarin od Niša, pa nema se kud. I ako pređemo te planinčuge, šta ćemo posle? U tuđoj zemlji? Ne pitaj me kako sam preš'o Albaniju, ni kol'ko smo u Skadru čekali na ''saveznike''. Ne pitaj me kol'ko sam kila im'o kad stigosmo na Krf. Ne pitaj me ni kol'ko sam boraca sahranio usput.
Al' me pitaj kako uzesmo Kajmakčalan i probismo Solunski front. U neka doba, kol'ko smo brzo prodirali, stigne ti moja pešadijska četa Vrhovnu Komandu na čelu. Prepoznam još s leđa sedu glavu Vojvode Stepe, na konju.
- Pomaže Bog, Vojvodo! - javim se ja, a vidim i njemu milo. - Šta je, veli, Janićije? Ne klizaju ti više opanci? - Poznaju teren, odgovorim ja k'o iz topa. Za ovu su zemlju opanci i pravljeni!
Znam ja da ni tebi danas nije lako, i tebe opkolili sa sviju strana, pa još i ozgo pritiskaju. Zapamti samo jedno, praunuče: nema Vaskrsa bez Golgote. Sloboda košta, mili moj.
Aj', u zdravlje, pa se seti Janićija tvoga, makar o Zadušnicama...
Kvalitet prevoda neke strane pesme. Ako je pesmu, na primer, francuskog simbolizma preveo pomenuti pesnik, pesma neće izgubiti ni trunku svoje umetničke vrednosti koju ima original. Imaće rimu, dinamiku, iste stilske figure, prosto se nikad ne bi reklo da ju je pisao neki francuski boem.
-Torima, šta to čitaš? -Neke pesme, verovatno te ne zanima. -Pa dobro, reci koje pesme... -Ma nešto od Malarmea, ako znaš ko je to. -Znam, kako ne bih znao. Labud i slično...ima neka dobra što sad čitaš? -Evo jedne koja mi je zapala za oko: "Sunce zvonce sija ubija mene žene kamuflaža raža skokovi tokovi smrt krt sjebano znano ptice žice..." -Daj bre, Avrame, kakav ti je to kurčev prevod? Ništa se živo ne razume, taj zna francuski kao ja svahili... -Nemoj tako, ipak je ovo prevod Ivana V. Lalića. -Aha, pa što ne kažeš. A dobro, ipak je Malarme težak pesnik, možda ja nisam razumeo...
Protokol predviđen u slučaju posete kumova od Boga kako ja volim da ih zovem (Jehova- Bog, svedok - kum). Podrazumeva radnje koje je neophodno preduzeti ukoliko ti dotični zakucaju na vrata sa namerom da uznemiravaju pošten svet.
1. Lepa mlada devojka sa knjigom u ruci - Nabaciš šmekerski osmeh, drapneš se po jajima, i pozoveš je da uđe da joj nešto pokazeš. Pobeće glavom bez obzira ili ćeš se ogrebati za snošaj.
2. Dve mlade devojke - Pozoveš jednu (onu bolju naravno) da uđe i ponoviš postupak pod jedan, ili im predložiš trojku- efekat isti kao pod jedan.
3. Momak i devojka - Pozoveš devojku da uđe sa uračunatim snošajem, a momku predložiš da vas snima kako bi imao dokumentaovano pamprčenje subotarke. Zahvaliće ti se i otići. U protivnom se grebeš za snošaj i obogaćivanje lične porno kolekcije.
5. Dva momka ili jedan momak što se zaista retko dešava - Zamoliš ih da sačekaju, odvrneš na jutjubu 83 hita od Baje Malog Knindže i odeš po nož, bejzbolku, sataru, sikiru, montirač, pajser, bič, automacku, vratiš se i kažeš: "Molim vas, nastavite." Nećeš ni skontati kad su pobegli.
6. Dve babe - Ukoliko mogu da prođu pod milfače, kombinuješ postupke pod 1, 2 i 3. Ukoliko ne mogu da prođu odeš po sataru i kažeš:"Baba, obri pičku sikirom! Mrš iz moje avlije!" Uspeh zagarantovan.
7. Muškarci stariji od 30 godina - Odeš po nož i pitaš da li imaju zdrave bubrege, dok se okrećeš prema kuhinji i vičeš: "Ženo(mama) podgrij toplu vodu, ovaj izgleda zdrav!"
Epitet za trapavu, neurednu, osobu smotanu van svih granica, operisanu od estetike.
- 'alo Džoni konjino pa nije ti ovo tvoja drvoprerađivačka pa da koristiš šperploču umesto lista za pisanje. Kad joj već pišeš pismo, neka bar bude čitko i neizgužvano, a ne ovako k'o gubitni tiket. 'ajde ispočetka. Jeb'o ga ti, potrudi se malo, napravio bi uši i na pdf-u. - A? - Ništa, 'ajde piši. Draga Majo, danas mi je trideset osmi dan vojnog roka...
Nešto kao laptop u nizu generacija ljudi na selu kod pravoslavnih Srba. Sem primarne svrhe posedovanja evidencije svetih dana u pravoslavnom kalendaru, ovo predstavlja dnevnik u kome žitelji sela upisuju svoje ekonomske delatnosti, zgode i nezgode, sve u svemu, evidenciju bitnih stvari za domaćinstvo. Najčešće postoji jedan glavni kalendarčić koji se nalazi u posedu domaćina.
Januar, Ponedeljak 3 (Sv. Mučenica Julijana): "Mitar u3o 120 evra za prase za Božić. Do godine pomerit svoju među u njegovu stranu bar Meter."
Februar, Četvrtak 3 (Prepodobni Maksim Ispovednik): "Platijo veresiju Petru Marijansu. 100 evra dao i 3 litre rakije (one šećeruše uvalijo) i kilo i Frtalj orasa lanjskiX"
Mart, Petak 18 (Sv. Mučenik Konon): "KUPIO RIBIJE BRAŠNO ZA PRASAD. VREĆU IZPUSTIJO KAD SE VRAĆO PJAN OD STOJINE BIRTIJE."
April, Utorak 4 (Sv. Mučenik Nikon): "Kapariso 3emlje 3a obrađivat. Naplatijo 50 evra za kosit travu Milekovićima. Ko ih jebe gastarbajteri."
Petak, Juni 10 (Sv. Nikita Ispovednik): "SJEBO SE NEKI DIHTUNG NA GOLFU. ULjE PIŠALO NEMERE SE IZDURAT. MAJSTOR MEĆO NEKI OD JUGA. NISAM PLATIJO JER MI JE DUŽAN OSTO ZAONA KOLICA ŠTO MIJE SJEBO KAD JE PAMETOVO PA VARIJO AUTOGENO KONjINA JEDAN."
Srpska masovna veselja: miks folka, krmetine i znojavih zvanica. Naravno, tu je širi krug familije i sve se zaliva alkoholom, te se mogu raspoznati različite kategorije svojte koja pod njegovim dejstvom poprima određen šablon ponašanja. Pogledajmo neke primerke.
Veseli stric. Piće: vinjak. Iako je inače nadrkani siđoš i vatreni huligan lokalnog kluba, posle kvote od 10 čašica postaje Gudmen, rod Majke Tereze po babinoj liniji, uvek spreman da stupi u akciju. Kliberiće se sve vreme, grliti svakoga u epsilon okolini i pričati viceve mladoj na uvo. Uz puno sreće može se bezbedno transportovati do proizvoljne ravne površine, gde će ostati do jutra. Uz manje sreće, ispeglaće društvo za stolom usred sopstvene verzije Ibar vode i to, o ironije, baš na delu "Staniiii, staniii".
Fajter-sinovac. Piće: pivo. Kao trezan je tih i miran momak, član šahovskog kluba "Tigran Petrosjan tribjut" i kolekcionar praznih limenki. Usled samo par 'ladnih BIP-ova kreće da stvara sranja: gađa konobara pikavcem, pokazuje kumu srednji prst umočen u senf, otima pevačici mikrofon da bi zapevao "Enter Sendmen". Na kraju završi vezan u ostavi.
Rasplakana ujna. Piće: ljuta. Kršna domaćica, autorka više tona lenjih pita i masnih gibanica, sve vreme šmrca, briše nos stolnjakom i tiho jeca tako da cela klupa vibrira, jer je sve pogađa: što je mali mrav nest'o, što je mlada mnogo mlada, što je ona sama protraćila dvadeset godina sa ljomberom. Posle čokanja radže se hvata u kolo i udara brigu na veselje.
Deda-mirotvorac. Piće: lincura. Jednom nogom i štapom u grobu, časna starina posle tri i po čašice ukršta pogled i kreće u misiju pomirenja davno zavađene rodbine, sada sticajem okolnosti locirane u istom prostoru. Pribija ih na grudi: jednog sestrića na partizansku spomenicu, a drugog na Karađorđev krst i tera da se uzajamno izvine. Posle par neuspešnih pokušaja kreće da melodramatski kune, pominje ilovaču, Svetog Alempija i čiča-Dražinu lulu, praćen u pozadini sa "Pevaj, ujko". Završava u hitnoj baš kad poslužuju pečenje. Posle minuta ćutanja, servira se i kupus-salata.
Kokanjar. Piće: sve. Niko mu ime i koleno ne zna, a svima kao da je odnekud poznat. Jede i pije do iznemoglosti, kuca se sa svima, hvali organizaciju i venčanicu, peva Ipčeta na karaokama, vaćari deverušu. Budi se ispod stola, osoblje restorana ga ujutru poslužuje rasolom, trezni se do podneva, umiva i sprema za naredno veselje u istom objektu.
Začuđeno se izbuljiti u šokantnoj novonastaloj situaciji.
Mladunac privodi mladu jebačicu
- Čekam ovaj trenutak još od kad sam te prvi put video na koncertu Mikija Gajića u Brestovcu. - To je bilo pre dva dana. - Znam. To su mi najteža dva dana u životu. Svakog časa sam zamišljao kako ti mrsim kose metodom kurac u dupe. - I ja sam. Želim da ti priredim nešto što nikad nećeš zaboraviti... A sad pusti neku muziku, sedi ovde, opusti se, i uživaj u svakom trenutku... - O hoću...
*Laganim pokretom ruke je prigušila svetlo. Svilena haljina je brzo završila na podu. Na mesečini koja se probijala kroz trakastu zavesu, jasno su se videle dve savršene dojke koje su pod mesečevom svetlošću izgledale kao da ih je sam Bog za sebe vajao. Mesečevi zraci su milovali njenu dugu crnu kosu i savršeno isticali sve obline njenog zanosnog tela...
- Želiš li da me učiniš srećnom?, upita ona zavodnički. - Naravno... Samo reci šta želiš i biće tvoje! - Želim... - Šta? - Želim... (u tom trenutku, jednim, pomalo nasilnim trzajem, pokida bele, čipkaste gaćice)... Da mi popušiš kurac!
Mladuncu se pogled spusti na, mesečinom obasjan, palamar veći od njegovog... Iskolačio je oči u nemoći da bilo šta kaže...
Znači da nemaš lepe reči za svoje ponašanje. Ni Đani Ćurčić prokleti ne bi imao, a onda znaš koliko je sati. Da je ono čega se sećaš loše, a ono čega se ne sećaš još gore. Da si leš u poodmakloj fazi raspadanja.
Zato što si sinoć šukao vinjak kad da si pobedio na tenderu za "Telekom", a ne treći put za redom pao isti ispit. Zato što je količina dspija koju si sasuo u nosurdu ekvivalentna količini aleve paprike koja ide u paprikaš za sedam osoba. Zato što si pojebao neku kafansku milfaču koja u sebi ima sve poznate polne bolesti i jednu još neistraženu. Zato što su te neki gajgeri salomili od batina, skinuli patike i ubacili te u kontejner kad si se sam k'o kerina vraćao kući.
Kad te je pukla jebena emocija od previše dspija plakao si zorom ćaletu na ramenu jer je Sima ostavio Necu i baba Risku prokletu i otišao kod Eve Ras da ždere i kenja. Tad ti je i majka plakala.
-Matori, kako je bilo sinoć? -Ćuti, ne pitaj. Tražio sam se jutros u novinama. -Koja rubrika? "Crna hronika", "Luda planeta", "Verovali ili ne"... -U svim brate. -Znači bilo do jaja?! -Do jaja.
