Imbecilizam upućivan devojkama od strane radoznale rodbine, ili vickastih osvajača, kojima su fazoni iz Lajanja na zvezde vrhunac kreativnosti i nepresušan izvor inspiracije.
Mlađi brat "koga više voliš", izaziva jarku želju da pomiluješ onoga ko ti je ovo pitanje uputio. Mavaši geri bi bio primeren.
Al' tetke se ne daju zbuniti. Na svaki odgovor imaju spremno pitanje i obrnuto.
Ni ćutanje nije odbrana, jer će izazvati promaju od vratolomija prisutnih glava u iščekivanju odgovora, koja može da se meri sa napetošću momenta kada penzos očekuje poslednji broj na Bingu.
Podrazumeva se da lepota ovde nema presudnu ulogu, pa iako ste skrndelj, nećete se izvući.

Pokusaj samoutehe ljudi koji su prinuđeni snjom da rade.

Изузетно занимљив часопис са те стране што му се свака иоле образована и интелигентна особа поштено исмеје читајући га. Препоручује се депресивцима за дизање расположења и делује у 80 посто случајева. Оних 20% депресиваца после читања истог падне у још већу депресију и умре. Између осталог, у часопису можете прочитати како направити у глави кугласту муњу и гађати неког у просторији, како ће Русија 2014. године ући у Нато, а Американци предати све своје војне базе на Косову војсци Србије, да је Милошевић трансцедент који још увек обитава у Србији, да можеш да излечиш рак ако гледаш директно у сунце 10 секунди, па онда сваког дана повећаваш гледање за 10 секунди све док не будеш у стању да гледаш у Сунце 45 минута - тада тело постаје ''соларни чип'' и унос хране више није потребан. Такође, часопис обилује текстовима о томе како су извесни јапански научници створили мачке које светле у мраку, кучиће са прасећим репом и краве са флуоресцентним гомнима. Такође, увек се истиче надмоћ Руса у односу на ретардиране американце, па ће тако један млади Рус (по предвиђањима чувеног историчара са Харварда) измислити компјутерски вирус који ће обрисати цео Гугл, а затим и интернет, па ћемо се вратити у доба ручног претраживања картона по библиотекама.

Женски иритантни израз за дугу косу у мушкарца.

Телевизија о којој се много полемише. Док једни мисле да је то најдемократскија телевизија, други би најрадије ушли у њихове просторије и вежбали "средњи век" на гузицама уредника и запослених.
Релативно нова телевизија, иако стичемо утисак да су одувек са нама

Neko je jednom rekao *Zna se šta se jebe, a šta se ženi*. Bio je u pravu. Debelo je bio u pravu. Tačnost njegove misli ne izražava se u procentima, jer bi daleko premašila fascinantnu granicu od *100 %*. To opet ne znači da mi ne smemo ili ne bi trebali imati seksualne odnose sa osobom kojoj ćemo reći *Da* pred matičarem, masom ljudi koji tapšu na ta dva slova, eventualno popom, ukoliko želimo da posle dvadeset godina kročimo u crkvu da vidimo jel se renoviralo nešto i osetimo blagodet te svete građevine.
Ženu, svoju ženu, oženjenu ženu, treba puniti, to nije sporno, ali samo kada želiš da svoju porodicu proširiš za jednog člana koji će život započeti u tvom domu. To je jedini pravi razlog za ulaženje u dragog partnera. Pa pobogu, žena služi da se voli, pazi, mazi, da joj kupiš cveće, da joj skuvaš ručak, opereš sudove, da je oteraš nekad u tri pizde materine ako ti nešto krene zvocati kad počne Liga Šampiona ili bitan meč s tvog tiketa koji bi ti džep učinio neuporedivo težim.
Zna se, za sve ostalo, tu su okolne fundare koje upravo i služe za seksualne egzibicije i isprobavanje poze do koje si stigao u Kamasutra udžbeniku. Ne možeš njoj reći *volim te, ti si mi sve na svetu*. To kažeš ženi, svojoj ženi. Ova druga služi samo za ubijanje dosade i nekog zadovoljstva koje ne želiš da podeliš sa svojom ženom, jer znaš da ona to teško podnosi. Pa kako bi tebi bilo da ti neko nabije palamar od 30 santima u rč ili u neko drugo mesto koje ti ne poseduješ, a verovatno i ne bi želeo da ga poseduješ? Pa zajebano, naravno. Nećeš ti da ona doživi te neprijatnosti, daleko bilo. Samo, kad bi ovo rekli svojim ženama, ne verujem da bi išta shvatile na način kako muškarci to shvataju.
Bilo kako bilo, žena se čuva, a ostale su tu da bi se muški rod ispraznio u svakom smislu.

Чуда од деце.Ни мултипрактик који врши чак 25 операција, не може да им парира. Они блистају на студијама , пуцају 10-ке на све стране , и то , кључна реч "у року" , а притом , та иста деца зарађују сама за живот , не чекају милостињу родитеља , као појединци. За њих су кућни послови свакодневица.... они кувају,перу,чисте,пеглају...они су машине.Њихова соба одише свежином пољског цвећа са финесама лаванде , где зидови само што нису , неким чудом , почели да жуборе , а веселе птичице мелодично зацвркутале на лустеру , ни налик нечијем сметлишту , где је прашина узорпирала и извршила агресију над кевиним намештајем.Треба напоменути разне похвале и признања са разних курсева ,семинара , похвалнице за положене разреде са свим петицама(I-VIII) , вукове дипломе и много што шта.Но и кева није могла све да попамти , ово јој је било исувише довољно да схвати каквог идиота и нерадника има код куће , "који чека да му све падне с' неба"!

To su one oznake na ekranu koje pokazuju koliko star smeš biti da bi gledao dotičnu emisiju. Ima ih nekoliko:

- Prazan crveni krug: znak da to mogu gledati deca svih uzrasta. Crtani filmovi u kojima mace, kuce, miševi i zeke kolju, čereče, buše i raznose jedne druge svakom zamislivom vrstom oružja i oruđa. O seksu – ni reči!
- Crveni krug sa brojkom dvanaest unutra. Više nema maca i kuca, ali ima mlaćenja i premlaćivanja svakakojakog. Kriminal, laž, podmetanje, malverzacije, prevare, kauboji istrebljuju Indijance, vanzemaljci ljude, ljudi vanzemaljce, i tako to. Od seksa opet ništa pa ništa (ako se puse ne računaju).
- Crveni krug sa brojkom četrnaest. Psihopatologija. Ubice, manijaci, policajci pošteni i pokvareni, advokati koji lažu, političari koji kradu i lažu, dinosaurusi i zveri koje proždiru odrasle, decu i starce. Sodoma i Gomora, ali bez seksa.
- Crveni krug sa brojkom šesnaest. Ozbiljna psihopatologija. Forenzičari, iskopavanje leševa, manijaci, još malo policajci, još malo advokati, još malo političari koji planiraju uništenje sveta i teroristi koji od njih kradu nuklaearno oružje. Sodoma i Gomora, ali opet bez seksa. Pojava gole sise u kadru tu upućuje na dubinu liberalnih ubeđenja cenzora.
- Crveni krug sa brojkom osamnaest. Ukoliko u filmu ima seksa, obavezna je ova oznaka, pa makar film nosio duboke poruke o humanosti, patriotizmu, milosrđu, toleranciji, pozitivnim društvenim vrednostima, i makar u njemu ni mrav ne bio zgažen, makar ga zajedno potpisalo 120 najboljih svetskih režisera, makar u njemu sam Gospod Bog pozivao na ljubav, taj poziv ne sme da dopre do ušiju maloletnika da, zaboga, ne bi videli malo seksa!

Monstruozno je što postoji sloboda da se gleda kako se deca ubijaju, i zabrana da se gleda kako se prave.

To je kad se ja popnem na vrh zgrade i pisam po vama, a mozete i vi po meni.

У већини случајева до јаја ствар да се пучанство упозна са знањем неке рандом стране познате личности о Србији, Србима и србологији генерално.

Klavir tugaljivo svira. Saša korača i pati. Jarko-pederske pantalone, potpuno slepljene uz telo tugom, prate svaki njegov korak. Jedva hoda, gravitacija i emocija ratuju. Kroz providnu majicu dubokog izreza, onakvu kakvu bi rado dao devojci da obuče, ocrtavaju se nabrekle bradavice. I one pate. Saša zastaje.
* *
Klavir i dalje jeca, Sašu obuzima sve veća tuga, naviru uspomene, pokušava da zapeva. Ne ide. Bol je prejaka, iz njega izlaze zvuci nalik na dahtanje umorne džukele.
Domaćica kraj malog ekrana oseća taj bol. Prekida da zavija sarme. Sad i ona pati.
* *
Devojka sa malo godina i još manje odeće na sebi korača ka Saši. Ali i ona zastaje. Gleda levo desno, pući se. Kamera sada prelazi preko njenih skupljenih usana i ruku, koje šalju neku poruku samododirivanjem... Valjda i ona pati.
* *
Saša sada stoji na mostu. Nepomično. I pati. Emocije mu obaraju glavu, mora da zažmuri da izdrži.
* *
Otvara oči u kući kraj ormana koji odiše većom muževnošću nego on sam.
Grči čelo. Napeto je ponovo. Uzdiše. Davno zaboravljena ljubav. Propalo je. Jedina je vredela. Mogli su sve. Ali nisu, zato on sada pati.
Druge ribe mu se nude, a on ih ne odbija. Ima Saše za sve, ne bi dopustio da i one pate.
* *
Prilazi devojci iz spota. Ljube se i sećaju kako su zajedno bili srećni kada je on imao 20, a ona 10. Nisu znali šta imaju i zato sad oboje pate.
* *
Muzika je utihnula. Saša je kod mosta. Nije uspeo da pusti glas ni u ovom spotu. Ni u ovoj pesmi. Razmišlja da skoči.
Ipak će otići i večeras da se uništi od alkohola na nekom splavu. Učiniće nekoj devojci i imaće je (jer on ne jebe) cele noći, a onda će je poslati na taksi i snimiti spot o toj fazi lečenja patnje.
* *
Domaćica gleda, a suze se slivaju. Moli se Bogu da Saša ne skoči.
Njene molitve su uslišene. On je heroj. Eh, kad bi tako svi muškarci naučili da cene devojku koju su izgubili kao Sašica. On ne traži ručak svakog dana ko ovaj njen! Dala bi ona Sašici pičke, al' ne tek tako, već od srca, da ne bi više patio. Konačno bi uspeo da otpeva nešto!
* *
Nastavlja da zavija sarme...

Bez obzira što svaki put kad vidim nekog mladog, urbanog Nemca kako priča, priča o stvarima poput: "Jaaa, imamo veoma dobru drum'n'bass scenu, und naši univeziteti su veoma zer gut, und zi auto industrija ist veoma jaka, und naš fusbal tim je alles gut, und kulturni život ist veoma bogat und ima mnogo festivala tokom cele godine, und zi pivo nam je zi svetinja, und imamo Michael Schumaher-a und Sebastian Vettel-a"...
i dalje, jedina stvar koja mi pada na pamet dok ga slušam je: "Hitler, Hitler, Hitler"...

Preludijum za potvrdu katastrofe.
Riječi kojim započinjemo pitanje, koje je opet u većini slučajeva retoričke prirode a za cilj ima da sagovorniku stavi do znanja kako su stvari otišle u kurac više nego što smo isprva očekivali.

Narod koji je po Ocu Nacije Tudjmanu postoji 6.000 godina i vodi poreklo iz Irana. Ostaje nerazjašnjeno kako je onda Njofra otac tog naroda, kada se on rodio pre manje od 120, a više od 80 godina. Kad je uspeo da ga napravi.
Hrvati su poznati po svojoj tisućugodišnjoj kulturi koju je najbolje pokazao Torcidaš u Beogradu (ima na youtube). Neki zlobnici su govorili za njih da su bečki konjušari, ali (samo) oni znaju da su spasli Evropu od Turaka. Uopšte, bili su predziđe kršćanstva, što su u Jasanovcu i pokazali. Njihov oficijelni umjetnik Marko Perković Tompson, čiji koncerti su na državnoj televiziji (javnom servisu?) Hrvatske, i dalje se hvali tim civilizacijskim dostignućem.
Iako je opšte poznato da su najzad uspeli da dobiju Srbe u ratu, Hrvati kao da i dalje imaju komplekse. I ne samo to, nego i 18 godina po raspadu Jugoslavije, na njihov zahtev (prethodno su sami ušli) oni su opterećeni Srbima. Kad god se u Srbiji nešto dogodi, na hrvatskoj televiziji se satima priča o tome.

Emisija gde se skupljaju neudate žene da daju savete devojkama kako da se dobro udaju.

Nedovoljan za merak, dovoljan za greh.

Ovu pojavu je mozda najbolje objasniti jednom anegdotom. Kazu da je, kad je stvarao svet, Bog narodima delio vrline. Tako je Nemcima dao da su vredni i organizovani, Francuzima da su prefinjeni i imaju dara za poeziju... Srbima je, kao nebeskom narodu, koji u njegovom srcu ima posebno mesto, dao tri vrline: da budu posteni, da budu pametni, i da budu radikali. Ovde se umesao arhangel Gavrilo, primetivsi da bi drugi narodi mogli zavideti srpskom, i Bog, uvidevsi da je Gavrilo u pravu, odluci da ne oduzima vrline, ali da ih ogranici, tako da svaki moze imati samo dve. Od tada, pa do dana danasnjeg, koji je Srbin radikal i posten, nije pametan, koji je radikal i pametan, nije posten, a koji je posten i pametan, nije radikal.

Tip članova Vukajlije koji ne smišljaju sami definicije, već ih prikupljaju iz okoline u kojoj žive.

Pohvala kvalitetu ljudskosti u nekom čovjeku. On je neko za koga se podrazumjeva da je laf. Lafčina. Možda ga nekako i zaboraviš nabrojati kad nabarajaš najbolje jarane ali samo zato što se podrazumjeva da je dobar i da to svi znaju. Jebi ga, aksiom.

Lik je skroman, biće zadovoljan ako ima šta pojesti , popiti, prespavati na suvom, i pojebati nesto s vremena na vrijeme. A on ima sve, iako nikad nije mario za tim. Radio kako misli da treba i punim srcem uvijek. Ima dobru ženu, lijepu, pametnu i kreditno sposobnu, i tovar djece, i posao u javnom preduzeću. Pozajmiće ti pare koje nema ali će ih nabaviti za tebe. „Vrati kad budeš imao“. Da je živ Toma Zdravković bi se družio sa njim i posvetio bi mu pjesmu. Ali nije, jebi ga. Zato ima JU Grupa. Kod njega je uvijek pun astal svega kad su prijatelji u pitanju. Dobar je, ali nemoj ga zajebavati jer će ti u suprotnom prekršiti ljudska prava, sienenovski rečeno.

Zašto k'o JU Grupa? Pa jebi ga , „ili živiš rokenrol ili ne znaš šta je to“! Ljudi praše 40 i kusur godina i nemaju loše pjesme i loše odrađene svirke. Analogije radi, kad bi pravio poređenje rok scene u bivšoj Jugoslaviji i ulogu JU Grupe u njoj, mogao bi je uporediti sa ekipom Milana koja je skoro harala zelenim terenima. Imao bi Točka i SMAK kao Pirla, Džonija i Azru kao Kaku, Neleta i Zabranjeno Pušenje kao Inzagija, Cane i Brejkersi kao Gatuzo, i da ne nabrajam dalje, JU Grupa je Sedorf. Nije u centru pažnje, ali je mastor zanata, savršen. Kako je svojevremeno Anćeloti izjavio za Sedorfa :“On je kao mašina, donesem ga na utakmicu, uključim kad se utakmica završi, isključim.“ Sve bez greške.

Eto kakav je to čovjek. Ko JU Grupa.

Naš sjajan pesnik, koji bi ustao iz groba i izvršio samoubistvo (po Jesenjinovom receptu) kada bi znao kako se njegova poezija besomučno eksploatiše po internetu, zarad lične promocije i stvaranja imidža pametne/mudre/načitane/umetnički nastrojene individue, od strane osoba koje to nisu.