Moja bivša riba
Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.
Prodavci ispred škole
Екипа која је скоро скроз нестала, истребиле су их пекаре у склопу школе и школска кантина. Некада док тога није било, испред сваке школе би стајао баја са малим столом на којем си могао да нађеш све што ти је потребно, жваке, слаткише, сличице, паре са ликовима из симпсонових, школски прибор. Поред тога што си ту могао да пазариш ове стварчице код њега смо добили прве лекције о тешком животу, савете како не би требали да уписујемо средње школе него одмах да се запослимо. Код њега смо увек проводили велике одморе а онда нам је учитељица рекла да ставља дрогу у жваке, никада га више нисмо гледали истим очима.
-Здраво! Дај ми покемон жваке за 54 динара.
-Ево бато, него какав си ти ђак?
-Одличан, СВЕ ПЕТИЦЕ!
-Свака част, него још си мали али немој да уписујеш средњу школу, шта је школа некоме донела?
-Па не знам, јеси ти завршио неку школу?
-Нисам! И шта ми фали? Имам све, добар посао, жену, децу, тезгу а то ти је суштина живота.
-У праву си. Ћао!
Одлазиш и размишљаш: Који је он краљ, он стварно има све, ех само и ја да успем у животу као он.
Screen saver
Odsutna faca nekoga ko sedi pored vas, a nije tu.
On: Pogledaj mu facu!
ONA: On uvek uključi screen saver kada mu tražiš pare na zajam.
Sisa limun bez grimase
Stvarno zajeban lik. Da Miha puca slobodnjak, stao bi u živi zid a da ne pokrije jaja.
Najbolje je sa nim ne ulaziti ni u kakve prepirke, ali ako ti se slučajno desi, iskustvo ti ćutat veli. Najeb'o si svakako.
Most na Adi
Dodatna komplikacija za samoubicu koji ne može da odluči s kog mosta da skoči.
Osim za hipstera samoubicu, on ne skače sa mejnstrim mostova.
10 najčešćih opravdanja za poraz u PES-u
1. Moj džojstik je govno, tvoj je bolji.
2. Džojstik je govno, hoću ja sad na tastaturu (ili obratno).
3. Pa kad mi nisi dao da namestim formaciju.
4. Nisam igrao 2 meseca.
5. Nije realno odrađen novi PES.
6. Pogledaj statistiku, imao sam više šuteva.
7. Bio sam pijan, ti si samo jeo čips, bez piva.
8. Pritisnuo si "start" kad sam imao gol šansu.
9. Loša ti je kamera, ja igram na "wide".
10. Tvoja ekipa bila domaćin, poznato je da sudija u PES-u uvek svira za domaće.
Luk u pljesku pred devojkom
Још једно од мерила озбиљности везе.
А: И, како иде са оном новом? Кол'ко сте већ заједно? Има пет месеци?
Б: 5 и по... ма прилично је озбиљно, пред њом и лук у пљеску стављам...
А: Ууууу батице...па ти да се жениш, бре.
Pesnički nastrojen siledžija
Glavni baja u kraju koji voli da sklapa rime, da se igra rečima i pravi kalambure kad god mu se ukaže prilika. Siguran u svoj dar, nemilice sipa svoje pesničke tvorevine, najčešće duhovito-erotskog naboja.
Kvalitet njegovih literarnih pokušaja je obrnuto srazmeran širini njegovih leđa, ali će se u društvu uvek naći neko ko će jedva dočekati da se pohvalno izrazi o neospornom talentu koji baja poseduje.
- Je li, momci, jesmo svi tu?
- Nismo, Stefan nije došao.
- Pa gde je taj STEFAN, u dupe mu STERAM, a-ha-ha-ha!
- Hi-hi-hi, dobra ti ova, brate!
- Je li, momak, odakle si ti?
- Iz Karavukova...
- Ha-ha-ha, iz Karavukova... Vi tamo mora da se karate s vukovima, a-ha-ha-ha!
- Hi-hi-hi, brate, kako si se samo duhovito izrazio!
Kladioničarski hipster
Лик који се клади само на Четврту исландску Бе дивизију (север), Другу лигу Северне Самое, трке паса, снукер, азијску одбојку и слично.
Akademsko izražavanje
Korišćenje nerazumljivih reči za koje postoji sasvim prihvatljiv ekvivalent u svakodnevnom govoru.
Ako se ne izražavate akademski na ispitu, velika je verovatnoća da ćete pasti.
Ako se izražavate akademski u kolokvijalnom govoru, ljudi vas gledaju kao budalu.
Na ispitu:
Student: ...koristi se u sprečavanju i suzbijanju...
Profesor: Prevenciji i represiji! Ne možete to tako da pričate, kao da objašnjavate nekoj ženi na pijaci!
Student: Praćenje zagađenja...
Profesor: Monitoring kontaminacije! Vi ste sad na fakultetu, morate se izražavati akademski!
Student: Upravljanje krizom...
Profesor: Krizni menadžment!
Pokušavate da malo provežbate te izraze u svakodnevnom govoru i evo šta se dešava...
-Je l' kod tebe moj optički uređaj spoljne memorije sa slikama sa mora?
-Opet si pušio smešne cigare? Kakav uređaj???
Kupuješ pljeskavicu:
-Implementiraćete mi crni luk i kupus
(radnik te posmatra kao da si mu tražio da ti se posere u pljeskavicu)
-Meni se čini da je onaj Miša peško.
-I meni je uvek bio suspektibilan.
-Šta je bio???
-Baba, je l' da sipam sav šećer u ovaj fil odjednom, ili sekvencijalno, kašiku po kašiku?
-Aaaaaaaaaaaaaa???
Fudbalska reprezentacija San Marina
Simpaticna grupica od oko 20-tak mladica kojima fudbal jeste bitna stvar ali nije im najbitnija stvar u zivotu.
Manuel izlazi iz gajbe, iza zgrade Fabio, Federico i Alesandro duvaju i piju pivo.
Manuel: Dajte momci zajebite to imamo sastanak, veceras je tekma, dolazi nam Nemacka.
Fabio, Federico i Alesandro: Daj Manu, kazi treneru da ce dodjemo posle, stigo nam dobar hash iz Rima
Manuel nastavlja svojim putem, i sa Damianom nastavlja put...
Trener: Dobro jel su svi tu?
Carlo: Treneru, Davide je u skoli, oborice ga istoricarka, mora da popravi keca, a Gianluci teska glava.
Trener: A sto?
Carlo: Pa dosle sinoc neke turiskinje iz Brisela, a Gianluca i Aldo se vacarili sa nekim plavusama.
Trener: Pa dobro jel jebali nesto, i gde je Aldo do vraga?
Michele: Jesu, jesu jebali su, ali Aldo je sad morao da odveze kevu u bolnicu nece da dodje
Trener: Mauro, jel onaj tvoj komsija zna da igra?
Mauro: Treneru, on je vise basketas, al nije los.
Trener: Dobro zovi ga, on je visok, moze da cuva Klosea.
Trener: Gde nam je golman? Gde je Marco?
Manuel: Treneru, poslao mi poruku na fejs, ima hitno operaciju umnjaka.
Trener: Pa jel ce bude dobro?
Manuel: Ma treneru on je oralni hirurg, nekom klincu mnogo lose, morao da ga operise, docice kasnije
Trener: Aha dobro, a kad Mateo dolazi?
Ostali: Treneru, Mateo naso neku picku, ona neka rospija, mora da seta kuce zajedno sa njom.
Malo kasnije......
Trener: Dobro momci, samo bez divljanja, borimo se do kraja pa sta bude.
3 sata kasnije...
San Marino-Nemacka 0:8
Trener: Dobro je bilo momci, sta da se radi, Svabe su to
Fabio: Treneru, jel moz' da palimo, ceka me kurva?
Michele: Davide, 'el imas rizlu, ajmo u park?
Davide: Ne mogu imam CW na CS
Michele: Osh ti Mauro na jox?
Mauro: Ne mogu brate, na 76-ti sam level, mora picim to malo...
Trener: Bez preterivanja, trening preksutra u 17h
...svako svojim putem...
Aj' dok si obuven
Najbolji izgovor za uvaljivanje odlaska u kupovinu. Dođeš gajbi s posla oko 18.25 h, mrtav umoran, usput si u autobusu fatamorganisao izuvanje cipela, pranje nogu i zakasneli ručak, da bi te ukućani dočekali nestrpljivo k'o kurirsku službu samo da ti uvale još jedan "mali" zadatak, onako "usput" i "časkom".
Ja: Stig'o sam!
Keva: Eee sine, 'ajde dok si obuven da skokneš časkom do prodavnice da mi uzmeš testeninu, ulje, vegetu, brašno, kakao, cimet...
Ja: Opa, polako! A šta je s njom? (pokazujem na sestru)
Sestra: E, odjebi, mrtva sam umorna, bila sam na faksu ceo dan!
Keva: Pusti nju, znaš da uvek zaboravi nešto da uzme.
Ja: Pa zato postoji spisak, a ionako po ceo dan kuca po tom mobilnom, može jedan usrani spisak da ukuca za cirka 12 sekundi. Šta je s ćaletom? Što on nije iš'o?
Keva: Spava, umoran je, imao je danas neki izlazak na teren.
Ja: Ma do jaja. Radi po komunjarskom radnom vremenu i pored toga ne stigne u jebenu prodavnicu da svrati. I još spava poslepodne. Ja ako vidim sunce preko dana ja sam srećan, a vas bole... i što me koji kurac niko nije zvao, ili poslao poruku?
Keva: Sine, umesto što se raspravljaš, mogao si dosad triput da odeš i da se vratiš. (argument posle kojeg stane vreme)
Ja: Ajde... daj pare.
Keva: Ajde ti od svojih para, vratiću ti kad mi legne plata.
Ja: Naravno.
Baba: Sine, ajde, ne bilo ti zapoveđeno, svrati der do apoteke, uzmi mi jedan ranisan, ubi me želudac.
Ja (u bradu): Ako te ne ubije želudac, ima ko će da se potrudi...
Keva: Što si bre tako bezobrazan?!
Ja: A što ona ne ode malo da protegne štap? Ujutru zna da trčkara po domovima zdravlja sa svojim saborcima. Jebote lebac, s kakvim lenčugama živim... DOBRO BABA UZEĆU TI LEK! A ti kevo, bolje da si spremila nešto dobro za ručak jer sam gladan k'o vuk!
Keva: Sve današnje smo pojeli, ost'o je pasulj od prekjuče, saću stavim da se podgreje.
Ja: O jebo vas pas, jedete k'o popisna komisija! Aj ćao!
Sestra: Uzmi sok!
Vrata odškrinuta 10 cm
Lek za sve strahove i fobije.
Čudovište ispod kreveta:"Mali,sad ću da ti jebem kevu"!
Sisaj kurac,odškrinuta su mi vrata!
Jutarnja dilema
Česta pojava kod muških jedinki gde se svakog jutra pitate da li se ispišati k'o čovek, ili ga izdrkati k'o majmun.
Često mi se desi da se probudim sa kamenom erekcijom. Možda je to zbog snova, možda zbog manjka seksa, možda zbog moje ultrapotentnosti ili možda samo zbog toga što mi se dig'o.
Keva me još od malih nogu učila da tempiram kada ću ići wc, tj. da naviknem organizam da idem da kenjam i šoram ujutru, u to doba pred školu, tako da me ne hvata "frkica" na času. Ja evo, već treću deceniju svog života kenjam čim se probudim, osim ako ne zaboravim, a volim da šoram i kenjam u isto vreme, ništa slađe.
Problem često nastaje kada se probudim sa jebenom bejzbolkom u gaćama. (onom šuntavom, što se prodaje po ekskurzijama na Kopaoniku i Zlatiboru, ima ispisano jebeno ime mesta, tipa čajetina, i predstavlja svojevrstan suvenir, pravi komad drveta koji je simbol čitave kulture toga mesta, jebena bejzbolka)
Ustanem sedem na šolju, čekam da se iskenjam dok ne znam šta da radim spreda. Dal' da piškim ili da se igram. Najčešće bih ga tako slatko izdrkao, jer je jebeno tvrd stamen i u najboljem izdanju, ali mi se u isto vreme i mnogo piški.
Onda probam da zavučem u šolju, ali teško ide (tu ide tehnika dijagonalnog šoranja u sam vrh šolje, ima negde neka definicija o tome), onda ga izvadim pa krenem da drkam, ali jebeno mi se pripiša.
Tu nastaje najgora dilema koja me skoro svakog jutra muči. Ako se ispišam, drkanje posle toga mi neće biti toliko zabavno, a i odužiće se, a ako ga izdrkam (ako uspem, a da urin pod pritiskom ne pređe u kontraofanzivu), neću moći da se ispišam odmah posle toga, zbog nesavršenosti muškarca kao jedinke. A mnogo volim da se ispišam ujutru, onako, junački.
Sve bi to možda bilo mnogo lakše da nemam tu naviku da se iskenjam svakog jutra, a pošto sam brzi kenjač onda sam već do sada obavio taj posao, ako ne ceo, a onda barem do pola, a guza musava.
Najčešće se ispišam, pošto ipak više volim da se olakšam, a onda ako imam vremena i ne moram nigde da idem, vratim se posle 10-15 min pa odradim i to drugo.
Ne znam za vas, ali ja tako.
Sve u svemu, žene su blažene, one nikada nisu u dilemi.
Profa proziva po datumu
To je onaj slučaj kada profesor da bi dokazao odeljenju kako nije pristrasan pri odabiru žrtve za odgovaranje, pita koji je danas datum ili nešto slično, i proziva mučenika koji je pod tim brojem u dnevniku. E sad pošto su skotovi, kakvi jesu, oni onda pitaju, najčešće redara ili nekog štrebera, da im kažu još neke brojeve, koje zatim sabiraju ili oduzimaju od datuma (po potrebi), a sve to da bi zbudžili broj pod kojim ste Vi zavedeni u dnevniku.
Hemičarka: E, pošto se Joksić stalno žali da njega uvek prozivam prvog, evo brojke nisu pristrasne, ajde redar koji je danas datum?
Joksić (inače br. 8 u dnevniku, prevrće očima)
Štreber: Profesorka, profesorka, danas je 22. Oktobar 2008 nakon rođenja Hristovog.
Profesorka (namrgođena, jer broj je suviše daleko od osmice): Hvala Valentine, ok, a mesec je deseti, znači 22-10 = 12. A jel zna neko koliko tetkica radi u popodnevnoj smeni?
Štreber: Tri tetkice rade u popodnevnoj smeni, profesorka. To su Šemsa Ferhatović, Suzana Iv...
Profesorka (namrgođena, i dalje se broj ne poklapa): Dobro, dobro, ne zanimaju nas imena. Znači imamo 12-3=9. Evo još jedno pitanje, koliko tabli ima u učionici?
Redar: Jedna tabla.
Profesorka (mali kez na vr’ usne, konačno se sve poklopilo): Znači to je 9-1=8. A ko je osam u dnevniku, da vidim........Joksiću, ti si! A posle kažeš da te mrzim, vidiš sasvim slučajno je tako ispalo.
Joksić (u sebi, nije za javnost..): Ok, nije ni bitno.
Profesorka: Evo jedno lako pitanje... hmm... Recimo,... Šta se dobija mešavinom tri-nitro-sulfido-hipermangan-karboksi-toluola i afganistanskog kaučuka?... Šta? Ne znaš?.. Ništa Joksiću, jedinica, to su osnovne stvari.