U prevodu: situacija kad u tvoju sobu iz kuhinje dopire miris sitno seckanog, prženog crnog luka, a ti znaš da je keva upravo počela da sprema il' špagete ili sarmu!

Bestseler među igricama. Dokaz više:
- da ljudi vole da gledaju u tuđe dvorište
- da je lakše živeti tuđim životom

Da se odmah razumemo, dokolica je jedna sjajna stvar. Ne traži vodu, hranu, pažnju, brigu, sisu, a opet, čini te srećnim i zadovoljnim. I sad, kad uzmeš da budžiš tu sjajnu stvar, dobiješ njen najsvaršeniji apgrejd - umetnost.

Legneš uveče sa mišlju da sutra konačno u svom životu promeniš nešto. Al ne u smislu da počneš da učiš, zarađuješ, praviš dugoročne planove sopstvenih finansijskih tokova, tražiš ženu svog života, koja će ti izroditi decu vaših života i slično. Ne. Legneš sa mišlju kako ćeš od svakodnevnog sedenja satima pored kompa, zevanja u tv, popunjavanja tiketa, češanja čmara, drkanja na azijatkinje koje svršavaju sa tanjiračama međ nogama i slično, napraviti neku toliko dobru grotesku koja se može nazvati umetnošću i koja će te, što je najbitnije, zadovoljiti u potpunosti.

Ustaneš u neko ludo vreme, recimo 7 i 44. Obaviš jutarnju wc rabotu, napraviš neku kereću klopu, skuvaš čaj umesto kafe. Onda razmontiraš komp i skembaš ga u orman. Takođe i tv. Ortacima pošalješ grupni sms i kažeš da danas nećeš s njima da igraš na Barsu i da gađaš nedobitnim tiketima sisatu radnicu. Izvadiš bateriju. Napuniš kadu vodom. Ubaciš bateriju u vodu i staviš ruku. Ne udara, jebiga. Ispišaš se u vodu jer je slana voda bolji provodnik struje. Opet ponavljaš proces. Opet ništa. Nema veze, teraš dalje.

Odeš na neko stovarište građevinskog materijala i kupiš 50 kila peska, neke letve, kanap, i visak. Prospeš onaj pesak u dvorište, lepo ga poravnaš i iznad njega sklepaš Fukoovo klatno. Izbaciš ono metalno govno iz ravnoteže i čekaš. Uzmeš lupu i gledaš da l klatno uvek opisuje trag po istoj putanji il malo odstupa. Jebiga, teško ćeš išta videti, klatno je previše kratko. Za nekih 60-ak metara cirka. Nema veze, teraš dalje. Naravno da znaš da Zemlja vrši rotaciono kretanje. Odeš na tavan i nađeš stari globus. Staviš šešir na glavu i šutiraš ga kao Čaplin u Velikom diktatoru. Pevaš naglas D vrld iz majn, iako znaš da je Geta peder koji se samo spava u dupe i u čmar. I u rektum, dabome.

Tok događaja se nastavlja. Odeš u prodavnicu, kupiš 2 obične plazme. Samelješ ih. Izmeriš dobijenu masu i podeliš sa 300. Izračunaš koeficijent korisnosti mašinice za mlevenje. Izađeš napolje i vikneš "Eureka". Odeš na trafiku i kupiš Eureku. Rešiš belu ukrštenicu, koju si kao mali uvek preskakao jer je preteška. Nastavljaš da dominiraš. Izvadiš cigle iz TA peći, kao i motor. Zaklopiš peć i uzmeš je pod mišku. Šetaš gradom sa pećkom pod pazuhom i očaravaš svet svojom snagom. Vratiš se kući. Legneš na kauč i ispituješ savitljivost sopstvene kičme. Teško ide al nekako si uspeo da lizneš glavić. Probaš spermu. Al ne samo probaš. Pojedeš je bez leba.

Pade i mrak. Sreća pa je vedro pa se setiš magarca iz Laku noć deco i odeš da brojiš zvezde. Svakoj daš neko levo ime, pa kad ih prebrojiš, pokušaš da se setiš koja je koja. Sigurno si u pravu, jer nema dokaza da si pogrešio. Osećaš se neverovatno ispunjeno. Vrneš se u kuću i skuvaš čaj od belog sleza. Da, od onog govneta kojim te majka kljukala kad se kao mali prehladiš. Staviš onu plazmu u njega. Nadrobiš i malo cigle iz TA peći. Izađeš napolje, sedneš u pesak i gurneš onaj pendulum da se klati. Gledaš. Boli te kurac.

Ima na čemu, al' da se ne proseravamo.

Колико сте пута видјели уплаканог кловна? Једном, два пута? На филму можда? Да ли је то стварно био кловн? Да ли кловнови плачу?

Не. Уплаканог кловна нећете видјети. Кловнови плачу код куће, у самоћи. Рећи ћете ''па онда ипак плачу, макар и код куће, кловн је кловн, гдје год био''. И истина је, кловн пусти сузу у тајности, у одабраном друштву, за столом са својом савјешћу.

Но опет си се преварио. Сам са собом кловн то више није. Суза неће потећи низ лице пајаца. Слиће се низ образ човјека. Истог оног који носи маску кловна. Маску, која можда чини његов изглед, али је његова суштина покопана дубоко испод очигледног.

Кловн није језиви чика обучен у, наизглед смијешну и шарену, униформу. Он је твој пријатељ. Онај који никад није тужан. Он у животу нема проблема. И заиста, да ли сте икада причали о његовим проблемима? Да ли је икада поменуо да га нешто тишти док су се остали жалили. Није, он се смијао. Он је увесељавао све вас. Он је био кловн.

Но како то живот обично уреди, они, чије лице најчешће краси осмијех, чији се грохот најдаље чује, унутра су најтрулији. Кловнови пате. Кловнови тугују у себи. Кловнови не оптерећују никога собом. Њихова несрећа је само њихова. Њихова бол се не може подијелити.

Будите добри према свом кловну. Не насмијте му се на понеку урнебесну фору. Можда би он волио да није то што јесте. Можда он и не жели да вас увесељава.
Шта ако он осмијехом брани своје право на тугу?

Drevni i istrebljeni običaj na prostorima istočne Srbije, po kome su stare i nemoćne za rad odvodili u planinu i ubijali sekirom u čelo. U današnje vreme te se prakse sećaju samo oni najstariji.

Лапот је древни српски ритуал јавног убијања старих и изнемоглих - претеча слешер филмова, само са правим жртвама. Да су имали камеру и снимали, звало би се снаф. Тако напуни баба 80 година, нема више вајде од ње, само седи и једе сира, ништа не може да ради, излапела, нервира укућане. Онда укућани постигну договор да је измасакрирају и једног дана јој кажу: ''Баба, идемо у варош!'' А у вароши се сјатили брђани са копачима, секирама, сатарама, коцима и тољагама. Понесу и укућани свако по нож, секирицу, шило, иглу за плетење, ко има мартинке понесе мартинке, ко нема - може и труперке, сукаљку и све чиме можеш добро да опаучиш (да је постојала компанија ACME, вероватно би купили специјалну палицу за пребијање баба). Кад стигну у варош, посаде бабу на столицу, изљубе се с њом српски трипут, а онда удри, шутирај, мазгај, боди, сеци секиром руке ноге, врши липосукцију, дери кожу, крв пљушти на све стране, и све тако док не направе од бабе кашу.

Онда сви оду кући срећни и задовољни, а нарочито бабини укућани.

Северни народи су имали другачију верзију. Ставе бабу/деду на санту леда и само гурну санту у смеру отвореног мора. И дан-данас налазе конзервиране бабе и деде које плутају по леденим морима.

Vanbračno dete Mir Jam i Zdravka Šotre

Običaj severnoameričkih Indijanaca. Svako pleme je imalo takozvanu "Ratnu sekiru" koja se iznosila iz poglavičinog šatora kada bi to pleme stupilo u rat sa drugim. Kada bi se pregovorima došlo do mira, simbolično bi te sekire zakopali, posle čega obično sledi lula mira.
Danas je to pomalo zaboravljeni sinonim za obustavu neprijateljstava.

Dovoljno je jaka kad zimi moraš da otvaraš prozor da bi rashladio sobu.

Летња посластица. Лето без прженог, ко зима без снега. Мешавина јајета, паприке, парадајза и сира. Идеално јело после два сата баскета са ортацима на школском. Може да се једе свакодневно и нема шансе да се смучи.

Вегетаријанци, нутриционисти, хипсилофодонти и докторе Фил Гуд дајте минус на ову дефиницију и одјебите у скоковима . Ово није дефиниција за вас стоко зелена. Господине Ђани, Боро Дрљачо и Милутине Мркоњићу, уђите слободно, не морате да се изувате.

Израз који описује људе са холестеролом преко 6,6 ммол/л, шта год то значило. Него да зајебем ја стручне, медицинске бројке, овај израз описује особу која почиње да лоче врућу раћију, десетак дана пре свињокоља, припремајући свој организам за контакт са масном, холестералном бомбом ! Прави прелџија са стомачином од које не може да види чвабало док пиша и који за рингтон на свом Алкателу а35 има ''Ђуришићу млад мајоре'' у миди формату. Особа која за време недељног ручка обавезно као предјело цепа спржу и домаћи расол, а после тога ицевчи два литра шприцера уз кило прасетине.

Opasna stvar. Onaj koji kaže nešto na latinskom, ispada mnogo pametniji, nego što bi ispao, da kaže to na svom jeziku.Naime, to što je rečeno na latinskom dobija neki dublji smisao, dok bi inače ispala sasvim obična rečenica, bez nekog ozbiljnijeg smisla.

Rečenica (Fraza) koja započinje seriju rimovano-uvredljivih rečenica, koji se završava tek kada ostanu bez ideja za narednim uzvraćanjima...

Izražavanje divljenja i poštovanja prema određenoj osobi. Kada nije dovoljno samo reći skidam kapu. U tim trenutcima se zaboravlja i na moguću netrpeljivost prema datoj osobi, čak i na konkurenciju, ako je postoji među vama. Jednostavno, ona je načinila gest vredan svakog poštovanja.

Необјашњива појава која се јавља у стањима жестоке алкохолисаности, где је субјекат емотивно осетљив, те хрли ка првом странцу не би ли му отворио душу пикантним детаљима из свог живота, играјући на карту ''ко га јебе, ионако ми неће доћи на славу''.
Често незнанац буде препаднут изненадним бујицама неартикулисаних догађаја свог одваљеног наратора, па побегне главом без обзира, али чак у већини случајева буде исто толико намазан метил-алкохолним бојама па пристане на игру обостраног јадиковања, склапајући инстант пријатељство.

Djevojke koje su se razvodile, iz nekog razloga i nisu favoriti naših baba. Vjerovatno jedino biće koje mrze više od narkomana i pedera su upravo one. Babe ih kvalifikuju kao osobe koje po svaku cijenu treba izbjegavati, a po mogućnosti od njih ne biste smjeli obrisati ni govnjivu cipelu. Bez obzira koliko si beznadežan slučaj, koliko si većinom vremena naduvan i pijan, baba ti nikako neće dozvoliti intimno druženje sa nekim ko je makar i dan nekoga zvao mužem. Irelevantna stvar je što joj je bivši muž šminkao facu pesnicama i imao fetiš kenjaja po sisama, baba je smatra demonom i sramotom.

Biljka koja najbolje uspeva pored ogledala.

Превише си тром. Живот ти је монотон. Желиш промене?
Окрени педалу на животном бајсу мало јаче. **Заверглај**. Ако си се заглавио у блату, биће мало шлајфа, јелте, али опет је решење **верглање**, само мало напорније, али увек се исплати.
Само маторе дртине имају право да возе тај бајс полако, јер, њима је још мало крај трке, кочнице су им закржљале, па да би лакше закочили мало и успоре. Али где си ти? Ниси ни до пола дошао, *тур де лајф* није тако кратак, нити једноставан. Много још рупа и узвишења мораш да прођеш, али запамти, мили мој, после сваког узвишења иде једна низбрдица, где можеш да одмориш ноге. Зар не?
Што кажу наши стари ''*преко прече наоколо ближе*'', зато, не тражи пречице, пичи поштено па докле догураш. А до краја ћеш стићи сигурно. Веруј ми.

Ја сам све то прошао, и знам да ти је тешко што ме више нема. Урадио сам све што сам могао, и кога год будеш питао за мене, сви ће ти рећи да је твој стари био људина. А зато што знам как'и смо ми, ленчуге у крви, треба нам јак мотив да би нешто почели, зато ти, сине мој кажем...

Назив за особу која стално иде "ускурац", што би се рекло.

Попино Прасе илити: Hordeum murinum је врста траве (не оне дуваџијске дрогоши једни који сте то помислили већ трава из рода јечма) која расте тако самоникло свукуђе.
Интересантно се понаша јер на класју има влакна постављена тако да иде само у једном смеру, качи се као чичак за крзна и незгодан је ако се прогута јер не иде у другом смеру, прогутао сам јеби га, натерали ме кад сам био клинац.

Ако је неко такав, да тера само своје, да неће ни под тачком разном другачије.
Нек комшији цркне крава, ал нек цркне и моја *лебац јој пољубим полубели тип петсто* само да нема од кога млеко да тражи!!!