Расиста, али са оксфордским образовањем. Успео је да прикрије расистичку филозофију под плашт софт кор епске фантастике.

Na listi najzajebanijih faca u istoriji čovek dovoljno visoko kotiran da može bez ustručavanja da pošalje Korteza i Vespučija po dva masna sa sirom.

Heron je izmislio parnu mašinu soma i po godina pre nego što su se britanski pozerčić Vat potpisao na njegov izum. Inače je generalno imao talenat da izmišlja stvari koje će neko tek za hiljadu i po godina opet da izmisli i da se proslavi, napravio je i neku vrstu orgulja i vending aparat (ono za sokove). Prva pumpa? Heron. Fermatov princip iz 17-og veka? Heron. Injekcija? Heron. Onaj imaginarni broj "i" što se pojavljuje u drugom srednje? Isto Heron. Kada su smorile takve marginalne stvari kojima je promenio pola sveta, čovek je napravio mehaničku pozorišnu predstavu od 10 minuta, sa sistemom kanapa, čvorova i jednostavnijih mašina. Imati na umu da je u toj eri ljude bilo dovoljno impresionirati i samo kanapom.

Naravno, svi ti izumi su izgledali drvenije i sranjkastije nego što zvuče, ta injekcija je za korišćenje verovatno zahtevala četiri čoveka i devet kilometara creva, a pumpu su verovatno držali u hangaru za trireme, ali čovek je to izmislio u 1. veku, u eri kada su u Kini otprilike izmislili papir i kada su vladari mislili da je strašno dobra fora da zapališ svoj glavni grad ili da pališ Hrišćane u dvorištu da bi ti glumili lampu. Da se rodio pre 200 godina verovatno bi dobio šansu da se Edison kurči njegovim idejama za par dolara mesečno a danas bi bez sumnje dane provodio razbijajući glavu da li je bolje da CERN-ovu platu spička na Ferari Enco ili dve nove Karere GT.

I pored svega toga, Heronovo ime je ostalo upamćeno po nekakvoj geometrijskoj formuli, za koju generalnu populaciju opšteprihvaćeno i jednoglasno zabole kurac. S obirom na to da je i pored čudovišne genijalnosti propustio da se proslavi, možemo samo da zamislimo koliko je to zajeban i nafuran Majkl-Medsen kuler bio.

Средњовековни српски жаргон за телесни отвор.

Чуда од деце.Ни мултипрактик који врши чак 25 операција, не може да им парира. Они блистају на студијама , пуцају 10-ке на све стране , и то , кључна реч "у року" , а притом , та иста деца зарађују сама за живот , не чекају милостињу родитеља , као појединци. За њих су кућни послови свакодневица.... они кувају,перу,чисте,пеглају...они су машине.Њихова соба одише свежином пољског цвећа са финесама лаванде , где зидови само што нису , неким чудом , почели да жуборе , а веселе птичице мелодично зацвркутале на лустеру , ни налик нечијем сметлишту , где је прашина узорпирала и извршила агресију над кевиним намештајем.Треба напоменути разне похвале и признања са разних курсева ,семинара , похвалнице за положене разреде са свим петицама(I-VIII) , вукове дипломе и много што шта.Но и кева није могла све да попамти , ово јој је било исувише довољно да схвати каквог идиота и нерадника има код куће , "који чека да му све падне с' неба"!

Onaj što u crkvi prvi detektuje ključne reči pa se prekrsti, i onda ga ostali prate.

Endemska vrsta po gimnazijama.Završila ETF davno,davno pa u njoj još žive ideali i prvobitni polet informacione revolucije.Iz tog razloga ona ne može da shvati zašto učenicima puca kurac za Paskal i Delfi a pogotovu za Ofis paket.Njeno bubanje za ispite krajem osamdesetih rezultiralo je drastičnom seksualnom apstinencijom koju rado nadoknađuje jebanjem učenika u mozak.

Prilika da učenici ogluve i ostanu bez glasa. Za nastavnike je to prilika da dobiju nervni slom i nešto para.
Najčešće izgleda ovako:
7:00- Svi stoje ispred autobusa i psuju vozača jer neće da otvori vrata.
Pola sata kasnije sledi serija mahanja kroz prozor i slanja poljubaca roditeljima i ostaloj rodbini.
8:00- Vozač se konačno smiluje i krene usput puštajući turbo folk i svi skaču na noge.
Nastavnici prvih deset minuta (u najboljem slučaju) vrište na učenike da sednu na svoja mesta, ali onda vide da od toga nema vajde.
U nekom momentu neko kreće da jede pa su svi gladni, kreće razmena maminih pita itd.
Kada su završeni svi obilasci manastira, pećina i kuća za taj dan kreće se prema hotelu.
U hotelu nastaje rasprava oko toga ko će biti sa kim u sobi iako je to već bilo odlučeno pre jedno tri meseca. Do sobe (koja je na 8 spratu) se može stići jedino stepenicama jer je lift, naravno, pokvaren.
Kada su svi miševi, zmije i bubašvabe izbačeni iz sobe ide se na večeru. Za večeru obično ima salata sa paukom, živo meso i hladni pomfrit.
Pripreme za diskoteku traju satima. Devojčice izgledaju kao da su plivale u puderu i nešto su porasle. Dečake nije briga na šta liče, svakako će do kraja večeri ostati bez odeće.
Po povratku iz diskoteke svi se uvlače u pidžame i počinje jurnjava po sobama, hodnicima , skakanje sa terasa i muvanje. Spava se najduže dva sata.
Sledeći dan izgleda skoro isto, samo što učenici izgledaju zombirano, ne znaju gde su i spavaju u autobusu.
Kada je autobus blizu škole počinje mahanje nesrećnim prolaznicima koji se pitaju iz koje ludare su ovi izašli.
Kući se spava jos tri dana.

Početak legendardnog govora kojim počinje Sveto Pismo Radikala. Izgovoreno od strane Vojvode lično, takvo gašenje nije zabeleženo u istoriji čovečanstva. Kao i mnoge druge stvari i ona je našla upotrebu van radiklaske religije i koristi se u svakodnevnom životu kao odjeb.

Osoba koja ujutru ne ustaje već se воздиже.

Nositi zastavu svoje zemlje pet minuta po centru glavnog grada većine balkanskih zemalja.

Најјача валута на свету.

Хибрид фотеље, инвалидских колица и ајпода.

Виши степен пријемника. Пријемник који је еволуирао. За разлику од класичног пријемника који се на троловање, зајебанцију или провокацију прими једно 30 пута, па онда тек схвати да га зајебавају, примаријус никада то не схвати, а и тешко га је зауставити и стишати му страсти кад се једном прими. Но, примери говоре више од хиљаду речи...

Ултимативни степен бесмислености нечије изјаве. Смислено као кад би Чеда Јовановић постао стрејтер.

Najpoznatije mazivo za šine na svetu.

Тип девојке.
Носитељка кикица која сурово базди својим истуреним патријахализмом. Зна да скува кафу од које би да свршиш, умешна је у запржавању пасуља. Гледана у очима родбине као на пијадестал скромности и урођене доброте. Не кења, осим којег невена и љубичицу понекад, и курац неће видети ни прве брачне ноћи, јер ће свом супружнику дозволити да је спава само у мраку. Први пик на сеоским проводаџијским првенствима.
Усамљена у затамњеном углу своје собе прекривене ручно шивеним миљеима, учи и упија сво знање овог света, повремено листајући религиозне списе и носталгично се играјући са својом крпеном лутком из детињства.

Курац мој. Не лежи враже. Само делић натпросечног коефицијента интелигенције, дао јој је за право да манипулише својим ближњима. То блажено чељаде у себи носи самог Белзебуба. Иза маске будуће Мајка Терезе лежи једна окорела хард-кор нимфоманка која би на колена бацила и Валуева да је којим случајем сексуални манијак.
Латентно зло огрезло о блуд и разврат, које крије еротске приче пажљиво исцепане из Пан Еротике међу страницама Буквара, витлајући у тренуцима самоће побеснело дилдоом којег је извукло из међуножја крпене лутке.
Лажни морал отелотворен у свом најгорем облику.

Израз је настао у компарацији овог створа са антиквитетном, по старом калупу прављеној машини за шивење, све док не заседнеш на њу па вртећи ножицама не осетиш јачину која би све оне нашминкане, напуцане, силиконским чипом обскрбљене "машине", послала на психијатрију зарад побољшања либида.

Cult of personality predstavlja neorganizovano, odnosno stihijsko obožavanje određene osobe. U ovoj Nedođiji koju mnogi nazivaju "Srbija" obožavana ličnost je Novak Đoković, na Vukajliji poznatiji kao Đolub.

Narod, sav u rasulu, problemima i brigama ne može da nađe rešenje za svoje probleme. E, zato nam služi naš dragi Đolub. Đolub će sve da reši! Ako svi čvrsto navijamo za njega i ako ga svi volimo celim srcem, problemi će nestati, baš kao i u reklami: brzo, lako i jednostavno. Oće kurac! Grdno ste se zajebali ljudi ako sve nade polažete u Đoluba.

Ponašanje srpskog naroda je metaforički opisano u pripovetci "Vođa" Radoja Domanovića. Obuzet slepilom, narod će pratiti svog vođu (Đoluba) bez obzira na to šta on radi i šta je njegov cilj i da li je on uopšte pogodan za vođu! Sam Đolub nije ni svestan svoje pozicije, baš kao i "mudrac" iz pripovetke. Približno pet miliona davljenika se hvata za jednu đolubovu slamčicu spasa i svako misli da će baš on biti spasen (kao i što smo svi dobitnici na lutriji). Srbija je more u kojem se skoro svako davi a niko ništa ne radi povodom toga, čak se ni ne praćakaju, svi čekaju Đoluba da im dođe.

To što je Đolub prvak sveta u tenisu ne znači da je on i svetac koji će nas izbaviti iz svih muka!!!

Po ekonomiji kao nauci smo svi mi država, svaki jebeni, nebitni pojedinac čini državu. I zato ne znači da će nam biti bolje ako dolivamo u državni džet, biće nam bolje ako svako krene od sebe i pomogne samom sebi, a ne da čeka nekakvog Đoluba koji je došao iz vasione da vlada Srbijom!

On pati. On cilim svojim tilom osjeća svaku pismu koju izvodi. Nebitno što je pismu obradio. Nebitno što piva na plejbek. Nebitno što gostuje na Tv Ruski Krstur i što je istog jutra tu numeru pivao u još 16 emisija. On je tako do jaja. On je tako umjetnik. On ima udvojeno isto slovo u svom imenu. On ima tako kul spiku i tako je iznad tih ustaško-četničkih sranja. Njemu niko ne može oduzeti šetnju Balkanskom ulicom jutarnjim časovima 80tih, zadimljenu salu Skc-a, druženje sa Milanom Mladenovićem,…Šatro. On štiti životinje, on zatvara vodu na slavini dok pere zube. Ali on nikad ne priča o tome. On je Massimo Savić.

Svi smo mi pomalo decxko! Svi imamo svoje "decxko" momente.
Decxko je onaj lik što ne stavlja luk u pljeskavicu. Decxko je i onaj što se trpa u rč jer je pročitao u Bravu da je to dobro za ten. Decxko je i ona riba tamo što se 'vata sa čičom od pedes' godina. Decxko si i ti jer ne prihvataš decxka u sebi!

Ukratko, napravi neku glupost - i ti si decxko!

Prva stanica - HORGOŠ ! Carinici naše zemlje te preklinju da što bolje zaštekate alkohol i cigare od mađarskih polu-nacističkih carinika i da se ponašate barem iole normalno da pređete graanicu. Posle 2 sata njuškanja ulaziš u Mađarsku i krećeš se prema centru Evropske porno industrije, najbližoj EU prestonici i stanovnicima čiji je prosek godina 90.

Prvog dana posle obilazaka znamenitosti, deca koja dolaze iz provincije plaču od sreće kad vide KFC i tržne centre. Tu se prejeda i ostavlja se svota ne manja od 2500 forinti ili 20 evra. U hotelu dolazi na red rakija ljuta od kuće, uredno uštekana u flašu od vode da je carinici ne bi provalili kao i razredne starešine. U disku počinje vaćaranje devojčica, na kraju se sve to završi po sobama uz bambusanje u pijanom stanju.
Drugi dan, opet znamenitosti, a onda RAJ za provincijalce, obilazak šoping centrova u trajanju od 5 sati. Nema radnje u koju se ne ulazi, kupuje se ono što nikada u Srbiji kupio ne bi, dres Ferencvaroša ili Kečkemeta, kačketi, patike, farmerke. Nju Jorker ostaje prazan isto kao i H&M i ostal low coast butici. U SPAR-u, supermarketu kupuje se JACK i Smirnoff za večernje uništavanje u hotelu. U hotelu obezbeđenje te na kolenima moli ispred sobe da prestanete da pijete i gađate Slovence i Portugalce koji su ispred hotela i užurbano se evakuišu iz hotela jer su Srbi u njemu.
Tako i narednih dana, razredne starešine umiru gledajući i ne mogu ništa da urade protiv pijanih, onih što stalno bambusaju devojke i onih što su pukli sve pare. Inače, često se razgledaju LANC HID, dvorac i Trg heroja, al nekima to nije bitno. Inače, ZOO vrt nije ništa posebno i bolji je onaj na Paliću.