Legendarni vozač beogradskog GSP-a, član zemunskog pogona. Živi dokaz koliko je nizak prag mentalnih sposobnosti za vozača u GSP-u. Ekstremno čupav i bradat, bio je obožavan od strane omladine, prekorevan od strane podmlatka PUPS-a. Svaka njegova vožnja unosila je živost i radost u ovaj inače učmali posao. Jedini vozač kod koga je omladina bivala napred, a stariji pozadi, ili čak nisu ni ulazili u autobus. Vozio je autobus na liniji 611 ( Kej Oslobođenja- Dobanovci ). Kasnije je radio kod privatnika i bio viđen na liniji 45 ( Blok 44-Zemun Gornji grad ).
-Jedna od njegovih prvih vožnji na liniji 611. Doterao je autobus na okretnicu, otvorio vrata i seo pozadi. Putnici su ušli, očekuju polazak, ali nema šofera. Tek se čuje Milenko: "Šta je bre ovo, prođe mi mladost dok se ovaj vozač smiluje da dođe...mamu mu njegovu...ma idem ja da vozim!" Naravno 70% putnika je izašlo. Oni hrabri koji su ostali, ubrzo su shvatili šalu.
- Neretko je znao da obrne i po pet krugova na novobeogradskom kružnom toku.
- Vozio je u bokserskim rukavicama, meksičkom sombreru, kupaćim gaćama
- Jednom je stavio vibrator na instrument tablu i preko njega neku krpu. U neko doba zamolio je gospođu koja je stajala napred da mu doda krpu, žena se zabezeknula kad je videla šta je ispod nje. "Ajde ajde gospođo, nije to ništa, pa nema ga ni 15 cm"
- Po Dobanovcima je redovno razvozio omladinu po kućama i to nekim ulicama koje nikada nisu videle, niti će videti autobus.
-Poslednje što sam čuo o njemu jeste da je vozio 45 i da je zaustavio autobus, uzeo kesu u ruku i njome uhvatio mrtvu mačku kraj puta i ubacio u kontejner. Ceo autobus ga gleda, a on mrtav 'ladan: "Lako je vama, vi jednom prođete ovuda, ja moram da je gledam ceo dan"
Jos jedna u nizu bizarnih pojava, kad nije na tv-u (retko), iskace iz rerne, dzezve za kafu i iz gepeka vaseg "stojadina", odakle je u stanju da vam 24 sata kenja kako cete umreti u najstrasnijim mukama ako nastavite da se nezdravo hranite. Kao sto se svi vampiri plase belog luka, tako se i doca plasi "4 bele smrti" : brasna, soli, masti i secera. Kad bi mogao, poklao bi sve svinje ovoga sveta, pobio sve uzgajivace secerne repe, zapalio sva polja psenice i bacio atomsku bombu na solanu u Tuzli. Takodje, zatvorio bi sve pekare, cevabzinice i restorane u Skadarliji. Najludje od svega sto ovaj Mr Proper uvek gostuje kod Jelene Lee Kis Bacic Alimpic Jokic, gde pokusava da urazumi Boru Drljacu da ne pojede celog vepra za predjelo.
Najjači argument. Iako velika većina tvrdi da argument autoriteta nije nikakav argument, obično ispada da argument autoriteta sjebe autoritet argumenta.
Tomica Milosavljević: " Da obavestim javnost: onaj kontingent vakcina što je juče stigo, dostupan je svima i to za džabe. Radi se o strihninskim vakcinama sa živom, po standardu ISO-9001, obogaćenih litijumom, vitaminom C, ekstraktom jaja vaskršnjih pobednika i aromom eukaliptusa. Ništa nema na silu, ali prioritet imaju bebe, babe, deca iz vrtića, vojni penzioneri i žene u klimakterijumu. Pitanja?"
Novinar:" Je si l' zglajz'o Tomice? Strihnin i živa su teški otrovi, pa je l' tebi cilj da otruješ narod?"
Tomica: "Ti da išta znaš ne bi postavlj'o takva pitanja. Nisi pozvan da govoriš o ovome! Uostalom, ja sam lekar. Profesor Doktor. Ministar."
Radomir Antić: " Pozivanjem Oroku Sakija- Sekača u nacionalni tim imaćemo više opcija u napadu. On će biti naša alternativa u slučaju povrede Pantelića. Njegovo iskustvo će mnogo značiti mlađim igračima. Raduje nas što je izabrao Srbiju iako je imao ponude SAD-a i Japana. FK "Kosmodrom" mu je bez ikakvih primedbi dopustio da pođe sa nama na pripreme za Mundijal. Želim da kažem, da pozivanjem Sekača, ni za kog nisu zatvorena vrata nacionalnog tima, pa ni za Nindža Kornjače."
Novinar: "Radomire, luda glavo!? Pa gde ćeš pozvati Sekača, čoveče!? To je fiktivan lik, lik iz crtanog filma!"
Radomir:" Ti blage veze s fudbalom nemaš! Drži se svog posla. Uostalom, ko je sedio na klupi katalonskog giganta i na klupi galaktikosa, ti ili ja?"
Koristi se kada se sagovorniku želi objasniti da niste naivni i da ne nasedate na prevaru (nešto kao: Nisam sisao vesla), a pre svega da ste se opametili.
Ranilović, selo pod Kosmajem, ni po čemu posebno, a Ranilci (stanovnici Ranilovića), ni bolji ni gori od drugih, svoje časno mesto u ovoj frazi zaslužili su zahvaljujući ruralnoj legendi po kojoj su pri otvaranju seoskog košarkaškog igrališta, podeljeni u dva tima, prvo poluvreme igrali 0:0 da bi na poluvremenu neko merenjem utvrdio da su obruči uži od lopte.
Tražio mi Pera 100 evra na zajam do prvog. PA jesi li mu dao? Jes`, pa da čekam k`o prošli put 6 meseci. Nema više ludih ni u Raniloviću.
Izraz koji smo koristili kao klinci, još uvek nedovoljno adaptirani na socijalnu interakciju sa odraslima iz našeg okruženja. Ranije nije bilo mobilnih telefona i interneta, već deca su morala da pozvone na vrata i direktno od roditelja svog druga da zatraže njegov izlazak na igru. Kako se deca ponekad stide da pitaju "Jel može Marko napolje" (a, opet, nije ih blam da kažu "pička materina" na sahrani), ova jednostavna podela rada rešavala je dilemu.
- Marko, ajmo po Mišu, pa na livadicu na viktorije. - Važi, ja zvonim, ti pitaš! - Neee, i prošli puta sam ja pitao! - Prvi sam se setio, prošo brzi voz!
Vragolanka, vrca, pičak među pičkama, zlatna ribica među ribama, šmeker u ženskim gaćicama. Neuhvativa kao četvrtina jajeta na zajedničkom tanjiru za predjelo, neobična poput dve koštice u breskvi, deteline sa četiri lista ili trinaeste plate u Srbiji. Bilo da vas ljubi na najšašaviji mogući način uz osećaj koji stvara lizanje ledenog Rumenka na plus 40, bilo da iz kafića u kafić eksirate tekile, valjate se po bilijar stolu, zaspite na klupi u parku ili u dam-ti-dam stilu jurite niz glavnu ulicu... Ona prija kao zaranjanje prstiju u brašno, kao krađa upravo spremljenih kolača, kao umivanje hladnom vodom posle trčanja, kao navijanje na utakmici. U njenom svetu i korov koji ste zapatili može da posluži za pravljenje ljuljaške na kojoj se kikoću i vaše i njene bubice. Ona vas jednostavno ne pušta da odrastete...
Hiljadu puta sam čuo pitanje - kako je moguće da oni iz South Parka mogu onako da prozivaju sve redom i da im niko dosad nije došao glave? Odgovor nije mnogo komplikovan. Privid demokratije važniji je od same demokratije. Svaki prosečan Amer treba ventil. Kao što su npr.Simpsonovi. Čovek dođe kući, pogleda seriju koja ismeva i njega i celu naciju, nasmeje se, počeše između nogu i bude mu lakše. Vremena su postajala teža, pa je bio potreban i jači ventil. Pojavio se South Park. Prozivanja, bogohuljenja, krvi do kolena...sve zarad hleba i igara. I kad čovek vidi da možeš najsurovije da se sprdaš sa predsednikom i svim važnijim ličnostima u državi, a da te niko ne dira, šta može da pomisli, nego da demokratija deluje. Sistem funkcioniše. A ta prozvana vlast ne samo da ne ugrožava serijal, nego ga i podstiče. Što surovija sprdnja, to narod mirniji. I kod nas se taj pelcer primio. Nažalost, ne u animiranom obliku, već u jednoj emisiji u kojoj se redovno prozivaju najmoćnije grupacije u državi, prikazuju dokumenti sa imenima najopasnijih ljudi, emisija čiji autor zna sve i koji će "svima njima da pomrsi konce!" Prosečan Srbin će doći ozlojeđen jer je dobio otkaz, upaliće tv i gledati kako neki bezmudi autor raskrinkava upravo onog ko je kriv za njegovu sudbinu. "E, tako treba! Konačno da neko i u ovoj državi ima muda da Njega stavi na tapet! Ženo, donesi pivo, jebem li mu majku majčinu!" Jadnik će odgledati emisiju, naslušati se najstrašnijih optužbi protiv Njega, popiće pivo, počešati se između nogu, kresnuće ženu i zaspaće miran. Kao jagnje. Misliće da se ipak nešto menja. Da ima nade. Da nikom ne gori do zore. Za mesec dana, neki novi serijal, neki novi On, a na Njega se već zaboravilo. Nikom ništa. I opet će čovek da popije pivo, počeše muda, kresne ženu i zaspe. A On i Onaj će i dalje piti Jack Daniels i kresaće tuđe žene, dok se za češkanje njihovih muda čeka u redu. Ali naš jadnik će i dalje da gleda tv i da se divi autoru koji ima 'muda do kolena'. Baš zato što ih prirodno nema. I ne pomišljajući da možda baš taj autor u ovom trenutku češka muda upravo Njemu.
višeminutni deo svakodnevnice običnog čoveka. Ne i ako ste Grk. I živite u 5 veku pre n.e. Tadašnji mudraci većinu svog vremena provodili su napolju, crtali kojekakve pizdarije po pesku, kuntali po burićima, no najviše od svega voleli su ulaziti u konverzaciju sa pučanstvom koje je trebalo da predstavlja oponenta u filozofskoj raspravi, zamorče za najnoviji eksperiment ili šta već. Zbog svega navedenog velika je bila verovatnoća da će vas na putu do lokalnog bakalina presresti nekolicina učenjaka i ono što je trebalo da bude jednostavan odlazak do prodavnice pretvoriće se u višečasovnu agoniju.
atina, 467. pre n.e. dom porodice Burusis
Ksantipa: E Stavros aj skokni do prodavnice i kupi jafolitanke i dve AAA alkalne baterije....sranje, zaboravila sam da živimo u jebenoj praistoriji, ništa kupi onda 200 gr. brašna i 100 gr. soli...
Stavros: Jebem te ja kilavu, samo sediš tu i čitaš to bulevarsko đubre, uvek ja idem.. . . Zenon: Des Stavro ša ima? Stavros: Ništa Zeko, posla me ova moja guska po so i brašno, pa evo krenuh u prodavnicu.. Čujem da je Miškatos otvorio novu Deltu tu u kraju pa idem da vidim šta ima... Zenon: Aha...Sad si na pola puta, otprilike, a? Stavros: Recimo... Zenon: Je l znaš da nikada nećeš stići do te prodavnice? Naime, prvo ćeš preći polovinu preostale razdaljine, pa onda još jednu polovinu te nove polovine, i još beskonačno mnogo polovina, i nikada nećeš stići. Je l' kapiraš? Stavros: Da, da u pravu si, ipak odoh ja u osvajanje tih polovina,...(O Zevse moj, koji bolid...) . . Spanulis(sofista wannabe): Oooooo, Stavros, nema te nešto u kladži ovih dana? Stavros: Ma ćuti, od kad me sjebo Ergotelis za trines' bilijardi drahmi ne pojavljujem se više tamo.. Spanulis: Bedak, i mene prodo prošle nedelje, izgubiše kod kuće od Ofija nesrećnici... Nego da te priupitam nešto? Je l’ umeš ti da zviždiš? Stavros: Pa ono, umem.. Spanulis: A je l' lokomotiva zviždi? Stavros: Jašta da zviždi. Spanulis: Vidiš, ti si onda lokomotiva! Stavros: Da, da, svakako, to sam i ja odskora počeo da primećujem...Aj moram da palim ja sad, pozdrav...(cccc, šta uzo učini od čoveka..) . . Pitagora: E Stale jes to ti? Stavros: Idite bre svi u tri lepe pičke materine, ne može čovek od vas ni leb da kupi na miru.. Pitagora: Šta ti je bre, ja se obradovao što sam te video posle sto godina, a ti tako,... Stavros: Izvini brate, iznervirao sam se baš, krenuo sam pre 2 sata u prodavnicu i nikako da stignem od gnjavatora.. Pitagora: Ne moraš da mi objašnjavaš ništa, znam kakvi su oni smarači, samo bi da iskoriste...Ej, aj kad si već tu, izmasiraj mi ramena, pliz? Stavros: Ok, to mogu, ti si jedini koji me ne guši danas, je l' ovako? Pitagora: Super si, sad nagni se još samo malo,.....taaakoo...E, super, ti ćeš mi biti hipotenuza....
Jebeno napeta igra! Kibiceri sa strahom očekuju sledeće poteze svojih favorita.
Da pojasnimo:
Kralj:baja koji se malo pomera, dok ga ne potera(ne mislim u wc).
Kraljica: Riba koja šeta po celoj tabli i mnogim piunima pomrsi planove i uzme dušu.
Laufer(onaj bliži kraljici): Švalerčina i hvatač krivina.Sumnja se da je u vezi sa kraljicom, a iz nekih krugova sam saznao da će biti žrtvovan na sledećem boju.
Laufer (onaj do kralja):Zajebant, i lakrdijaš. Takođe hvatač krivina. Voli da pomrsi planove neprijateljskoj artiljeriji.
Konji: Većinom pijandure. Idu nekako čudno. Taman krenu pravo, i misliš da su dobri, onda kao da imaju Tureteov sindrom zajebu i jedno polje naglo skrenu levo ili desno. Ponekad skrenu odma' posle prvog polja, pa nastave nekoliko u tom prvacu. Kad malo bolje razmislim, i oni su hvatači krivina. Nepredvidivi i nimalo naivni!
Topovi(artiljerija): Ma oni su vam u pravom smislu reči topovi. Pucaju samo pravolinijski. Opasni su i često naprave čuda neprijateljskom kralju ili kraljici, ali, kada dođu teški momenti, neoprezni top može da zagine od bilo koje figure sa table.
Piuni(zadnji ali ne toliko nebitni): Opasni patuljci koji mogu da naprave čuda. Verni i požrtvovani. Neretko ne dožive kraj partije, ali ne zaboravite, jedan dobar piun je vredan kraljice!
Kako je Iran sve sem sekularne drzave,njihov recnik slenga bi,za razliku od naseg,bio pun religijsko fanaticnih definicija sa neverovatnim prosekom uspesnosti,Ako bi se I pojavio neko kao sto je autor talentovano_glup,vlasti bi ga odmah pronasle I obesile na gradskom trgu za primer.
Islamska definicija dana (u nasem slobodnom prevodu)
ALAH +27987 -1
ALAH je najveci,on ce pobiti sve bezboznike I nevernike a oni koji umru za njega (citaj zakucaju se automobilom bombom u ambasadu USA) ce cekati vecni raj na nebu.
Svako je u svom detinjstvu imao nekog jezivog lika u komšiluku koga se plašio. Imate 5, 6 godina, igrate se na ulici, kad nailazi On. Čupav, zapušten, ogromna neuredna brada, izgužvana odeća u kojoj ga stalno vidite, prazan i izgubljen pogled, kao da ne primećuje ni vas, niti bilo šta oko sebe, lagano se kreće, deluje poput neke prikaze. I čini vam se da bi prošao kroz vas da se ne pomerite. On se približava, sve prestaje, svi stojite i gledate ga sa strahom dok prolazi. Zatim zvučno odahnete kad ode i počinjete da nagađate šta je s njim. Niko ga nije čuo kako priča, možda je bolestan, možda je manijak...a nikako da shvatite zašto vaši roditelji za njega kažu da je dobar dečko. Posle prođe neko vreme, prestali ste da ga viđate, porasli ste i prepričavate s društvom kako ste se plašili dok ste bili mali i nikad niste shvatili ko je on i zašto je bio takav. Onda završite srednju školu, upišete fakultet, provedete u studentskom domu nekoliko nezaboravnih godina, sve dok ne postanete apsolvent i na kraju rešite da prekinete zajebanciju i vratite se kući da spremite te najteže ispite koji su vam ostali. Navalite na knjigu i učite mesecima, ispit za ispitom, jer nemate kintu, a mator ste konj. Sve slabije izlazite, učenje vas mučno isrpljuje i sve drugo osim knjige vam postaje nevažno. Ne sećate se ni kad ste se poslednji put videli s društvom. I onda jednog dana kad ste napravili pauzu i izašli na vazduh, prolazite pored nekih klinaca u vašoj ulici koji su u međuvremenu porasli i čujete kako vam šapuću iza leđa: "Eno ga onaj jezivi!". Dođete kući, stanete pred ogledalo, pogledate svu onu kosu i bradu u koju ste zarasli poslednjih meseci i vidite onog istog tipa kojeg ste se plašili dok ste bili mali. I tek tad vam postane jasno...
Kolokvijum na koji si izašao, a da pritom nisi takno knjigu. Komedija. Pišanje. Lol. Dobiješ papir s pitanjima, a na njemu sve enigma do enigme, mađija do mađije, enkriptovane formule, sve uz objašnjenja na starogrčkom. Pritom je gradivo koje si nekad, u svojoj slavnoj prošlosti i znao, anatemisano, pa su veće šanse da se među ispitnim pitanjima nađe Minimaksov testament, godišnji račun Adventističke crkve, sažeta biografija Jovana Ćirilova ili recept melema za čir od gvinejskog šipurka.
Moš da se smeješ, il da plačeš. Bolje da se smeješ i dislociraš sa teritorije nadležnog fakuleta, nego da uludo siluješ gangliju i traćiš svoje vreme.
-Poštovani studenti, s obzirom da pratite veb stranicu ovog predmeta, poznato vam je da je na današnjem ispitu dozvoljena upotreba jedino hemijske olovke i abakusa sa žigom antikvarnice "Petrovac". Šesti zadatak je, kao što je najavljeno, nasumično izvučen iz zbirke Arkadija Jevnušenka, izdanje Krasnojarsk 1936. Sa srećom, i ne zaboravite da na poleđini vežbanke ispišete osnovna načela neoplatonske filozofije predstavljene u enciklopediji Ikvana al-Safe.
