Њихово вријеме тек долази.

Provereno najbolji mamac za autobuse gradskog prevoza.

Ustaneš ujutru, skuvaš kafu, otvoriš paklu i shvatiš da ti je neko popušio poslednje dve cigarete.

Baš teško. Probudiš se 40 puta, kradeš snu po minut il dva. I sve je kao fleš, u svakom je ona sa njim, kao negde idu. Zovu te pa ne dođu po tebe, ti ih čekaš, znaš da se vole. Znaš da ga voli. I kakav dan da očekujem posle toga, da taj san gledam i na javi. Neke stvari postoje, samo da mene muče.

Огуљена етикета са пивске флаше, силовање телефона, грицкање заноктица, пљување у исту тачку непрестано, или нека пета рандом активност, због којих ће неко сигурно извалити да си се сморио као на Цукићевом церту.

Израз код клинки које се ложе на неког старијег лика из краја или школе кад их он погледа. Тај нема ни појма да она постоји, али она је убеђена да јој он у ствари шаље неке скривене поруке. Када му поглед негде одлута и то буде у њеном правцу, свим другарицама се хвали како ју је "он" погледао. У друштву, пошто само она и другарице знају његово име, можете чути само "ОН ме је погледа", "ОН је јуче везивао пертле", "да знам, и ОН је тамо био"...

Delikates koji se dobija kao nus produkt alkoholizma.

Lik iz pesmice Duška Radovića. Termin koji se ironično koristi za osobe koje su savršene, svemoguće, nenadjebive. Jer one šiju, piju, kroje, broje, pletu, metu, kuvaju, čuvaju, pevaju, šaraju i francuski razgovaraju. Sve istovremeno.

U neki jutarnji čas, pre nego što se matorci probude za posao, a posle petlova, persona koja se vratila sa lokanja oseti potrebu da se pokloni idolu porcelanskog boga smeštenom u kupatilu svake kuće.
Molitva se obično sastoji od klečanja pred idolovim nogama uz besomučno zabacivanje glave sa vremena na vreme u pravcu unutrašnjosti šuplje bogomolje.Obavezan je šamanizam, dok vam se duša odvaja od tela, u vidu tihog mrmljanja i psovanja, trenutka samopoznaje- ''Koji sam ja som'' i po kojeg ''Jao Bože'' kada vas uhvati religijski zanos.

Ritual se završava ogromnim olakšanjem kao znakom uslišene molitve i odvlačenjem u sobu uz nadu da ne naletite na ćala koji je krenuo na brijanje.

Kada uzmeš da sipaš koka-kolu ili neki drugi sok, pa nakriviš cašu da ne bi bilo pene.

Turistički moto za reklamu Pančeva.

Dešava se dok pravimo planove za budućnost. Dok sanjamo o nečemu boljem i lepšem. Mali u oku čoveka, veliki u oku istorije. Dar koga nismo svesni ni jednog trenutka do smrti. Jednostavno ljudi žive i nadaju se, a trenutak je život. Očaravajući pogled, jako osećanje, osmeh, radost, suza. Ako je sreća u životu u malim stvarima, onda je toliko rascepkana da se ne može stvoriti potpuna sreća. Ako je pak u velikim stvarima onda su one trenutne i bivaju pregažene vremenom. Čar života je njegova nesavršenost i njegova ograničenost. Svi smo od praha postali i u prah ćemo se vratiti. Možda je prahu i bolje. Ali osuditi život znači osuditi sebe. Aksiom života je ta sjajna reč uživanje. Uživati život, pojmiti trenutak i postati jedno sa vremenom. Jednom uhvaćen nikada neće biti zaboravljen. Sećanje na kraju je jedino što ostaje. Dim i pepeo. Smrt to najbolje razume.

Dva, u nekim slučajevima i tri čoveka koji su na izgled sasvim obični i normalni, možda samo malo ćaknuti, tek toliko da ne budu oličenje potpune normalnosti. Pojedinačno, oni su ljudi kojima možete da date skladište baruta u kutiju šibica i da budete sigurni da neće da naprave nikakvu glupost.

Zajedno su barut i šibica. Nije zlo što ih je bog stvorio nego što ih je sastavio. Kao što se komplementarni uglovi dopunjuju do pravog ugla tako se komplementarni ludaci dopunjuju do pravog ludaka koji radi sa dva savršeno sinhronizovana uma.

Reči im nisu potrebne za dogovor, ne moraju ni da razmene poglede, obojica su potpuno svesni kakva se sumanuta ideja mota po glavi onog drugog i rade sve šta mogu da povećaju štetu koju će realizacija ideje da napravi. Savršeno se uklapaju i dopunjuju jedan drugog u ključnim trenucima za pravljenje neke pakosti koju niko normalan ne bi smislio. Tu i tamo razmene po koju reč, čisto da prisutne obaveste da će uskoro biti veselo ali da im ne otkriju šta se tačno sprema.

Хемија. Варница на релацији између двоје људи, без које се не може развити права веза. Све његове приче, жваке, развлачење солажа на гитари, потписивање за Чукарички, а касније и за Депортиво, неће надмашити једноставни контакт очима између двоје правих људи на правом месту. Ни њене кратке сукње, избацивање попрсја, поздрави на ходнику и колутање очима, неће постићи ништа, сем можда подизања јарбола испод његових панталона. Са њом ће се осећати као да чита оно што је Опра у својој задњој емисији препоручила, уместо књиге која га заиста интересује.

Без жишке, њене приче се неће чути од Канзасове баладе "Прашина на ветру", која одзвања у његовој глави, њена рука иако топла, чиниће се као ледена флаша БИПовог пива, извучена са дна Ободовог замрзивача, а када треба да је пољуби, неће осетити ништа сем гурања језика у празну, стерилну теглу за паковање корнишона. Она ће се његовим фазонима у почетку смејати, док ће јој убрзо постати интересантне, колико и извале Шурдиног ујака, након двеста четрдесет седмог праћења серије "Врућ ветар". Временом ће се удаљавати, јер им је на самом старту недостајао основни елемент. Када је он приликом само једног њеног погледа, срећан као циганче кад се попне на трактор, када схвати суштину песме "Отров" Алиса Купера, и када се након узимања њеног броја, први пут плаши да пет година стар, деформисан телефон, не падне на земљу и изгуби меморију, е то је јебена жишка.

Tačan odgovor na glupo pitanje.

Кад ухватиш голим рукама ОНО ГАДНО на дну судопере.

Питање које се традиционално поставља професору после поправљања оцене, иако је одговор увек исти и свима добро познат.

Staklena dekompozicija koja nastaje kada čovek pogođen omiljenom kompozicijom čelom pogodi predmet iz koga srče

To su zubari kod kojih se odvija sledeće
Dođeš u ordinaciju, sedneš na stolicu otvoris usta on ti ubaci nešto i počne da cacka pa pita:
-Jel te boli ovo?
-Jok
-A jel te boli ovo?
-Jok
-A ovo?
-aaaaaaaaaaaaa boli
-E odlično
i onda prestaje s tim sranjem jer je njegov sadizam zadovoljen