Vremenska prognoza na B92
Apsolutno najdebilnija prognoza u Srblja koja sadrži (iz autoru a bogami verovatno i širem auditorijumu nepoznatih razloga) podatke o vremenskim uslovima na Ognjenoj zemlji, Kamčatki i ko zna gde sve još kao da nekog u Srbiji za to makar i malo zabole Pujo Šotka.
- "I kao sto možete videti najhladnije vreme sutra će biti u predelu Punta Arenasa i Rio Galegasa koji za ovo doba godine beleže poprilični pad temperatura...."
- "U jebem ti ženo mater...... Stanojka brže zovi kuma Radivoja nek otkazuje sve za sutra ujeba nas vreme nista od roštilja...poslednji put da slušamo mutavog Stanoja gde ćemo u provod....a lepo smo mogli da pičimo na Aljasku Bog da nas vidi....vreme dupe dalo za pecanje."
![[dusan]](https://vukajlija.com/var/uploads/avatars/201111/167624/f-sleeve-back.png){kind=small}
Misliš džukci, ono šarplaninci
Pogrešna procena ljudi. Pomisliš da ćeš lako izaći na kraj sa njima ali ti ga onda onako fino zavuku.
-Oberine, ajde više stuci to vino i idi zakolji onog debila, pa da svako ide svojim poslom.
-Ne smaraj kepecu 'leba ti. Moram da pijem vino pre šaketanja.
-Jooj ode meni glava, najeb'o sam.
-Slušaj, kad ja uhvatim ovu Planinčinu i propustim kroz šake on je gotov. Opusti se malo, Tirione.
*kad ono međutim*
------------------------------------------------------------------------------------------------------
-Aa brate, čujem da si priveo neku ribu sunoć, a?
-Pustiupuzdumaterinu, najgora noć u mom životu.
-Što bre?
-Pa upoznali se preko interneta, na slikama lepa ko lutka, lepo građena i sve to. Otišli na piće, pa kod mene. Kad se cura skide, ima većeg pitona između nogu nego ja! Uhvati me na neku polugu, nisam znao gde mi je dupe, a gde glava. Zaveza me za krevet i gleda me i onako zlobno se smeje.
-Je l' te prodžarala malo?
-Srećom nije. Čuo me komšija pa uleteo u sobu sa sekirom i istera napolje demona.
Rasturati
U kombinaciji sa odgovarajućom poročnom i najčešće zakonom zabranjenom supstancom ili praksom, glagol koji uz tu dodatu imenicu postaje isto što i dilovati, samo u znatno *gabaritnijem* značenju i količini. Može se dakle rasturati droga, piće, cigare, kurve...a u nekim severno-korejskim zemljama bogami i *toalet papir*, odnosno sve zavisi od toga na šta se raja navukla i šta je radi.
Elem, kapiram da neka logika iza nastajanja izraza potiče od dilerske strategije da se pristigli veći paket rendom robe najpre "rastura" na više desetina manjih komada, potom deli "na tezgu" lokalnim dilerima i odatle konačno distribuira razdraganim juzerima.
Inače, moj diler Mahmud mi je pre neki dan priznao da on robu rastura u oba pravca, i profesionalno, i personalno. Hoće, kaže, da zna šta prodaje, pravi profesionalac, realno...
- Pa pričaj, tebra! Znači, ne znam da l' je iko od ljudi koje znam ikada bio u jebenoj Finskoj...
- A šta ima da se kaže, brate...Ladno je do jaja, žene su im teški grobovi, muški se lože na Death Metal a svi kolektivno piju k'o jebeni smukovi. Pazi kad nisam smeo kod mrtvog frizera dodem jer sam se bojao da mi onako pijan ne uzme skalp, znači, ne veruješ!
- Ja sam čuo nešto drugo, brate. Ja sam čuo da si ti tu kosurinu zaradio u finskom bajboku, brate, a ne zato što si se usr'o od neke tamo finske Sneže...
- A jebiga, matori, mora od nečeg da se živi ako nećeš da lomiš leđa u fabrici leda jebenog, pa smo ja i je'an Rus rasturali alkohol noću kad je zabranjeno...
- Pa 'de baš sa Rujom, jebote, oni gore piju od Finaca??
- Jebiga, brate, s njim sam se i jedino kako-tako sporazumevao, ovi Finci k'o mađarski da pričaju, serem im se u Natašu Kandić i Helsinški odbor za ljudska prava!
Pregraditi
Posle par pića preći na meze. Nakon pravljenja podloge, neophodno je napraviti pregrade kako bi objekat bio upotrebljiv. Poželjno je unošenje što masnijeg pečenja, kako bi se dobro podmazali. Bukvalno da curi niz bradu. Bonus poeni za četnikušu i sapunjaru ukoliko dođu pod ruku. Nakon pregrađivanja pristupa se daljem oblokavanju do nove pregrade ili do fajronta.
-Mićo kamo ono balonče vina što sam doneo iz tazbine?
-E da si ti meni živ i zdrav, ja sam to popio još kad si odneo sarmu.
-Leb te jebo, kako te nije uvatilo? Prošle godine sam kuma skidao grabuljama sa duda.
-Pa vidi Đuro tvoj kum jeste pijandura, al nema tehniku. Ja napravim podlogu pre nego što se uvatim za flašu. On napravi salto preko praga i ljosne o ledinu ko govno. Nego mnogo si se raspričao, davaj onaj prepek što si sakrio u senu!
Bobonta
Srolane genge uvek pre nego novčanik! Šta koji kurac slamarica, sine gel, limeni kaiš i bobonta od ćaletovog šteka jevreja, to pali. Dođe Mića i spusti ključ od bembare i šta, ima gde da kara, lepo, ali rođeni kad na sto pored švepsa spustiš bobonticu, sve mačke znaju da je februar.
- Alo ljakse mojne mi se širiš u lokalu!
- Gospodo, poštovaoci reda i mira, 'ajde odjebite.
- Ozbiljno čkode smanji doživljaj, prestani bobontom da gađaš pevačicu i basistu da teraš da ti dohvata, rivotrilac je popiće ti oči sa martinijem.
Sponzor tačnog vremena
Humana, nesebična, neretko mala porodična firma koja sprečava haos da zavlada našim gradom svojim svakočasovnim urgiranjem na talasima radija.
Sponzor pomaže vremenu da lupa recke po traci našeg postojanja i čini suživot podnošljivim. Zahvaljujući Sponzoru radnici ne kasne u fabrike, pekarima ne zagoreva hleb, švaleri na vreme hvataju štraftu, a studenti ležu ranije da bi ustali da doručkuju i uče.
Sponzor kroti Vreme. Ono se taman osili, prostre, zapahne ulice i krene da se steže i samo što nije zapeklo i uvezalo sve u paučinu trajnog i ustajalog - dinnng, Sponzor daje nalog da se bolesna arterija preseče, a vreme istoči i nastavi da napaja život.
Želim da u ime svih nas zahvalim Sponzoru što brine o Vremenu i ne da singularitetu da nam jebe mamu naninu.
- Dinnng! Tačno je podne. Sponzor tačnog vremena mlekara Sočno Vime, Klatičevo.
Boldovani svetac
Rang ispod crvenog slova u pravoslavnoj hijerarhiji, ali zato, u narodu izjednačene pa čak i veće važnosti u pojedinim slučajevima.
Prilikom primanja hrišćanstva kao monoteističke religije, Sloveni, do tada politeisti, su pokušali da u novu vjeru prenesu što više elemenata stare i da nastave sa poštovanjem drevnih bogova kroz hrišćanske svetitelje, pa su tako resore prvo podijelili crvenim slovima (Perunovo ministarstvo grmljavine dobio je sv. Ilija, sv. Nikola dobio je mornaricu...), a kad je njih ponestalo, sa prve postave prešli su na klupu, pa je tako i boldovani sv. Trifun postao sekjuriti za vinograd, a sv Petka zaštitnica žena.
Zajedničko za ove svece je da ne valja raditi u polju na dane posvećene njima jer ćeš navući nevolju na vrat i od boldovanog podjednako kao i od onog sa crvenim slovom.
Petak veče:
- Sinak, sutra u pola šest ti je buđenje! Idemo na selo da kosimo livadu.
- Ne može sutra, sutra je svetac!
- Je l'? A, koji to?
- :*vadi crkveni kalendar*: Prepodobni Toma Maleni!
- Je li taj boldovan?
- Nije, ali...
- Paljba u krevet, da mi se nacrtaš u pola šest! Nemo' da te ja budim!
Subota veče:
- Dobar si bio sinak, dobar! E, još sutra da pokupimo sijeno...
- E, sutra nećemo! Sveti Prokopije! **BOLDOVAN!** Na njega ni muslimani ne rade od straha! A, još i nedelja!
- Tačno. Ne rade. Al' ćemo zato nas dvojica, boga se moleći...
- Ma, koga boga, komunjaro???
Kći starog krčmara
Jedno isprepadano čeljade, drhtavih ruku, ištipane guzice, ispranih očiju, tamnih podočnjaka a čista, čista, bela krpa skore predaje oko tankog pojasa. Svaki zevzek, krdžalija, badavadžija i džambas baš namerno kroz tu krčmu prođe, a i nema drugde, da se naloče, najede, ispoždriguje svoje pijano postojanje, i isprazni svoje masne upadice na nju, zabode u njeno jastuče duše iskorišćene s obe strane čačkalice ko iskusni akupunkturičar-automehaničar one iglice nehajno, da je izvalja po blatu svojih ubogih rečenica natopljenih žudnjom kad već ne može da je izmasira dlakavom trbušinom negde u mračnom kutku u kratkim trzajima.
A ona, kakva je? Pa, ni neka lepota ni neka ružnoća, prosečno devojče koje ne zna šta ju je snašlo – ona bi naime samo da je puste na miru, neki život, miran, običan - al od tih pogleda tolikih, čežnjivih, od tog masnog duvanskog dima, od muškog znoja koji joj se u međunožje zavlači i štipa to zadremalo slatko oko i šašolji stidljivu međicu, morala je i ona da se raskrupnja da pusti guzove da klapću ko usta šarana na suvom, da mlati sisama (ah devojka je svoje sise klela zar su morale tolike da budu) u hodu nezadržanim, da dobije mučenički izgled ala Mirjana Joković na koji se cede bale muške po pocrnelim stolovima i mešaju sa baricama ostalim od prosipanih pića – psihološki – simbol istečenja u ovom snu.
Eto, premijerno, zarad vernog prikazanja, na trenutak insert iz filma: ona zauzdava izmašnjenu kosu, pramen njen, mrk, jasan, sklanja sa čela dok uzima popijene čaše i nehajno se okreće da čuje drugu porudžbinu – džiber koristi trenutak i povlači joj tkaninu preko grudi još malo na dole, nevešto se brani, ne mož mozak na tri strane; ta njena zbunjenost, rastrzanost, nesreća i onaj pokret ruke koji neuspešno kroti pramen kose za uvo a on se opet vraća i pada nad lice ljuljajući se od pokreta njenog tela, samo još više uspaljuje kočijaše, šegrte, majstore, kovače, rabadžije, terzije, zanatlije; pa i travnički konzul, koji svrati samo tu da uzme kiselu vodu i ratluk za gospođu što napolju pada u nesvest od prizora magareće kurčine, i on, kezi se već zlo i kiselo, jebeš engleske manire, čita se u vazduhu: rastrgnite je, pocepajte je, unizite je, jebite je, cerekajte je – isto kao kad je svetina nekad vikala: raspni je raspni je. Ali ona nije ništa kirva – Pilat umorni reče. Kriva je, žensko je, pičku ima kriva je, kurva je!
Na kraju po difoltu, filmu i pričama koje su uvek iste, namestiće je lokalni mangupi u jednu vetrovitu nedelju – jugo duva s mora - silovaće je nemi retardirani sluga dok se oni pijani smeju, posle će i oni skoro lenjo to da odrade – više nije to to. Ona će se pokupiti bez reči i nikad nikome neće reći. Udaće je uskoro za siromašnog seljaka iz drugoga sela, živće normalno, bez nekih većih trzavica. Žrtva je učinjena, svet može da krene dalje, na neko vreme.
A ostaće pesma skoro bajkovita na neko lepše i srećnije vreme kada se znalo... Šta se znalo?
- Eh kako je to nekad bilo lepo vreme, slušaj stih - ko to pali sveće i po krčmi šeće... Daj još jedan litar... a mi sad živimo po ovim gradovima ko govna...
Pali se na nevinost
Opaska upućena profuknjači koja bezuspešno pokušava da natera upaljač da proradi.
- Jeboteeee, ovaj upaljač nikako da kresne!!!
- To je zato što se ti mnogo krešeš, a on se očigledno pali na nevinost. Nego kad smo već kod pušenja...
Kud i pomenu
Ko te je, kad te je i što te je naterao da to pominješ kad znaš da će iz toga samo sranje ispasti?
- Ćale, trebaju mi nove patike, ove su zinule do skočnog zgloba.
- Ma nemoj, patike? Pa što igraš fudbal po betonu? Ti misliš da ja serem pare? Znaš kol`ko su nam stigle komunalije? A ja na listi za tehnološki višak!!! Ona lopuža Panta, slizao se sa novim direktorom, zajedno iznose delove iz firme, raskućiše sve a ti, Rajko, na kapiju, nema posla za tebe. Naravno da nema posla kad sve gola banda i fukara uzela da komanduje, a pošten čovek samo gleda kako da preživi. Nije ni čudo što propadosmo!!! Eeeeej, da je bilo sreće da nas je Hitler još četresprve sravnio sa zemljom, kad ne umemo ko ljudi da živimo, da se dogovorimo, da od ove zemlje bude nešto. A kako je lepa zemlja, neki narod bi od ovoga raj napravio a mi...
- Dobro bre, ćale, ne treba ništa, ići ću u japankama u školu, kud i pomenuh patike.
---
- Diži ovog, vidiš da se unezverio od rakije, tebe jedino sluša.
- Dobro, probaću... Ajde, kume, idemo kući, zatvaraju kafanu. Dosta je bilo za večeras.
- Čekaj kume, još samo jednu... Mnogo mi lepo ovako sa vama, drugari moji. Zn`š ti da ja vas volim najviše na sveeettttuuu!!!! Dođi da te ljubi tvoj k`m!!!
- Dobro, kume, volim i ja tebe, al `ajde idemo, moram sutra rano službeno u Ivanjicu.
- Ivajnic... aaaa, Ivanaaaaa, Ivanaaaaaa!!! Znaš ti bre da sam ja nju voleo ko što nikog nisam voleo! Da je ona meni bila SVE!!! Daj još jednu litru, sedi dole, da nazdravimo mojoj Ivani i njenom dragom mužiću za sreću u braku. To ne smeš da mi odbiješ. Slađo, dođi dušo ovamo....
- E jebi ga, sad si zasrao. Sad neće da pođe do sutra. Kud pomenu Ivanu?
- Ama bre...mislim, stvarno....
Paz' da neću
Oću kurac! Evo sve trčim, samo da uzmem zalet. Odjeb iz lakta, bez mnogo razmišljanja, mator koliko i paz' Boga ti i podjednako efikasan. Taman dovoljno pun drskosti i sarkazma da onoga kome je upućen izbaci iz sopstvene kože.
***Sluga***: Vaše imperatorsko veličanstvo, presvetli uzvišeni cezare, stigli su parćanski poslanici da nam objave rat. Da li biste konačno prestali da taslačite tog konja i počeli da mislite na državne poslove?
***Kaligula***: *Paz' da neću*, tek sam mu ga metnuo.
Bela košulja
Simbol bogatstva prošlog veka. Nosili su je samo pravi domaćini kao po pravilu. Niko ostalom svetu nije branio da ih nosi ali nisu imali osnova a nekad se znao red. Ni danas ne vozi svako Mercedesa. I da vozi ima kome ne liči. Sada bele košulje imaju neku drugu ulogu. Džep na grudima je služio da se u njega stavi svežanj para sa najvećom novčanicom spolja ali to su radili skorojevići koji su bili nesigurni u sebe pošto je dokazivanje bogatstva odlika siromašnih.
- Idemo na fudbal danas?
- Nema trika!
- Što koj kurac, sve je dogovoreno?!
- Ne idem jer sam svinja i degenerik. Sinoć sam mislio da popijem svu rakiju koju je kum ispekao i sad se raspadam i rastajem sa dušom.
- Pa kad si debil kome su uvek gladne oči.
- Realno jesam. Krivo mi je što ću da umrem a nikad neću naučiti da pijem ko moj pokojni deda.
- Šta je sa njim? On nije pio na usta?
- Jeste ali je pio pametno brate, kao pravi gospodin. Ustajao je svako jutro u pola šest, i uz kafu pio dve rakije. Onda namiri stoku, obuče belu košulju i izađe u selo. U kafani pod lipom udari tačno 4 stomaklije i dođe kući, jede i legne da odmori sat i po. Ponovno ustajanje, presvlačenje, kafa i dve rakije, namirivanje marve, ponovo bela košulja i pod lipu na 4 stomaklije. I pedeset godina tako. E onda nas je Tito oprcao, uzeo četres 'ektara zemlje tako da ja sad nosim karirane umesto belih. Možda zato i pijem ko nezdrav.
- Nije ti ni lako. Jebeš fudbal daj da se prekrstimo.
Četiri razreda osnovne škole
Minimum obrazovanja koji je moguće steći, uglavnom u nekoj seoskoj osnovnoj školi, gde se zbog malog broja đaka ne organizuje nastava za preostale razrede. Često u upotrebi, obično u posprdnom tonu, kada se želi istaći nečiji manjak obrazovanja.
- Ali, tata, ovo je ajfon, ne možeš tek tako da ga povežeš sa kompjuterom, treba ti program za to.
- Marš, govedo jedno, imaš četiri razreda osnovne škole a učiš me tu nešto!
- Jebem ti mater, majmune, pa imam samo devet godina.
Mirne duše
Bez griže savjesti činiti neku radnju. Osjećaji se totalno isključe tokom radnje, ne mislimo na posljedice koje bi se mogle dogoditi poslije čina.
- E nećeš vjerovati, opalio sam komšiku Milicu!
- Sereš!? Pa kako si mogao, jebote, mala ima momka, ozbiljna veza! Sad će raskinuti zbog tebe! E jesi smrdo, majke mi!
- Ma kakva crna ozbiljna veza, šta pričaš?! Mala je makadam na kvadrat! Znam ja da je ona u vezi, i žao mi je momka, al' kad je ravulja, mirne duše sam je trsio.
- Daj broj!
Neće te deca upamtiti sa kosom
Kevina najnovija kletva.
Keva:
Dovedi vec jednom neku zenu da ti pere i pegla !
Sin:
Polako,ima vremena,necu jos da se zenim...
Keva:
Svi tvoji se vec pozenili,ozbiljni ljudi.
Sin:
Ma budale...kukaju svaki dan.
Keva:
Sta budale,jedini si ti pametan.
Nece te deca upamtiti sa kosom...
Raspuštenica
Djevojke koje su se razvodile, iz nekog razloga i nisu favoriti naših baba. Vjerovatno jedino biće koje mrze više od narkomana i pedera su upravo one. Babe ih kvalifikuju kao osobe koje po svaku cijenu treba izbjegavati, a po mogućnosti od njih ne biste smjeli obrisati ni govnjivu cipelu. Bez obzira koliko si beznadežan slučaj, koliko si većinom vremena naduvan i pijan, baba ti nikako neće dozvoliti intimno druženje sa nekim ko je makar i dan nekoga zvao mužem. Irelevantna stvar je što joj je bivši muž šminkao facu pesnicama i imao fetiš kenjaja po sisama, baba je smatra demonom i sramotom.
Baba: Sine, ne vidje baba dobro, ko je ona vila što se šetkaš sa njom juče?
Unuk: Sonja Mišurova.
Baba: Kuku mene šta me snađe danas! Moj unuk sa raspuštenicom. Bolje da sam te surduknula u jarak onomad kad te vozih na motoru no da uništavaš familiju i brukaš ime Vukašina ti oca.
Ženo, daj pušku!
Izrečena je velika i teška uvreda koja se ne može drugačije sprati osim krvlju. Ali ipak onaj ko ovo izgovara bi da izbegne robiju, te onome ko je izgovorio što ne treba daje to ovako na znanje, usput mu diskretno nabacujući da ima jako malo vremena da odatle zbriše, taman koliko da domaćica skokne do artiljerije, uzme džebanu i donese domaćinu. Možeš probati to vreme da iskoristiš da se nekako povadiš i povučeš reč, ali već zalaziš u rizičnu zonu jer će domaćin ispasti pizda ako ne uspeš, a puška je stigla i moraće pretnju da ispuni. A sebi skraćuješ udaljenost od domaćina čime mu olakšavaš nišanjenje. I naravno, ne vraćaj se više tu jednom kad odeš pod tim okolnostima.
Domaćinski sleng.
- O, komšija, otkud ti? Izvol'te, uđite.
- Hvala, komšija. Vidi, ozbiljna stvar je u pitanju. Znaš da nam se deca, kako bi oni danas rekli, gotive?
- Pa, nisam znao...
- E, jutros ustanem ja rano i zateknem onoga moga kako se spakovao i 'oće da pobegne od kuće. Pritisnem ga ja i on mi kaže da će da budemo dede.
- Ženo, daj pušku!
- Kak'u pušku? Znaš da to nemamo u kuću, čak ni pištolj.
- Jaooo, to se tako kaže, ženo... Id' u kurac, sad zbog tebe moram u moje godine da silazim u šupu po sikirče, penjem se uz sve one stepenice...
- Stani, komšija, koji ti je? Obojica smo časni ljudi, ne može to tako. Neće on nigde, vezao sam mu ruke za radijator, a noge za kadu i doš'o da ugovorimo svadbu.
- A, to! Ženo, donesi onda rakiju, slatko, vodu i spremi neko meze za prijatelja. I ne boj se, neće ti dete daleko da se uda.
I slovima
Papirološka formulacija iz dokumenata i slično, a koja je ušla u govorni jezik. U svakom slučaju, služi da bi se neka bitna brojka naglasila ili potvrdila van svake zabune jer može zvučati i neverovatno. U pisanom obliku, odmah posle cifre se otvori zagrada, napiše se bukvalno "i slovima", ture se dve tačke i onda furaš da pišeš, pogodili ste, slovima.
U govornom delu, odmah pošto prvi put izgovorite brojku, kažete "i slovima" i ponovo izgovorite brojku uz naglašavanje.
Mislim, videli i čuli ste tako nešto doosad bar 1000 (i slovima: hiljadu) puta...
- Tako, gospodine... Izvolite menicu, napišite cifru sami, tu... E, sad, ovde pored i slovima...
....................................
- Kako bilo na roditeljskom, mužu?
- Fino. Onaj tvoj mamlaz ima devet, i slovima: DEVET kečeva, pa ono, mislim...
....................................
- Je l' nam se to vratilo dete? I što si besan, mužu?
- Jeste. Ženo, daj pušku!
- Kuku mene!!! Šta bi?!
- Pa eto, kukaš da sam zatucan, ne mož' ćera od mene da diše, zanovetam bezveze kakve momke dovodi, da dam ovome šansu i budem prijatan...
- I jesi bio. Seli ste, lepo se ispričali, ispoštovao si ga, skrenuo mu pažnju k'o da si mu otac i on je obećao i kad će da se vrate, i u kakvom stanju sa dočeka...
- E pa, eto! 'Ajde što kasne sedam, i slovima: SEDAM sati, što je pijan i ko zna na čemu još, što se tri, i slovim: TRI puta izbljuvao na tepih, već ona što nam je vratio uopšte nije naša ćera, Boga pitaj koja je!