Publika na koncertu Dejana Cukića.

Suptilan način da devojci kažeš da te ne zanima što je trudna.

Starija maloletnica ili mlađa punoletnica koja šeta dedu.
Ne svog dedu.

Savršen izgovor za bezrazložan optimizam

Krekovana verzija čoveka.

Prosto proširena osoba.

Postoje ljudi koji žive u zabludi da je burek pekarski proizvod kao i svaki drugi i da je nebitno u kojoj se pekari kupuje a postoje i oni koji znaju da postoji burek, burek i Burek. Oni malo prosvećeniji misle da se onaj sa velikim početnim slovom se pravi u pekari Mićko preko puta neke gimnazije stare 130 godina a oni koji su probali Mićkov burek kažu da pekara nije preko puta gimnazije nego je gimnazija preko puta pekare, osim toga veruju da se pekara ne nalazi u Nišu nego se Niš nalazi svuda oko pekare.

Opšte je poznato da burek iz ove pekare ima neke čudotvorne osobine ako se jede u kasnim večernjim ili ranim jutarnjim časovima, zavisi koliko zaglaviš u gradu, dejstvo se opisuje kao kombinacija spanaća iz crtaća Popaj, Asteriksovog čarobnog napitka, pečurke iz Super Maria i za sada medicini nepoznatog sredstva za razbistrivanje misli i potpunu restauraciju mozga i jetre. Tu i tamo neko pomene da Mićkov burek diže iz mrtvih, leči sidu i delimično krpi rupe na duši izazvane mešanjem vinjaka i pesama Tome Zdravkovića ali to još uvek nije potvrđeno.

Čim sunce krene da se povlači, svaka bakuta iz huda izjuruje iz kuće i dojuruje do klupe na kojoj ona i ostali članovi ekipe sede svako veče, ne bi li stigla pre ostalih baba i obezbedila sebi mesto. Kad su svi na okupu (neke sede, neke stoje, a neke se dosetile pa donele stolicu), priča može da počne. Pretresaju se sve teme od Adama do Sadama, a muški članovi porodica (dede) najčešće nisu dobrodošli, pa oni neretko imaju zasebnu klupu na neodređenoj distanci. Ovakve organizacije prepoznatljive su po dobro uvežbanoj i vremenski proračunatoj tišini koja nastaje kada prolazite pored iste i bivate propraćeni kritičkim pogledima njenih članova, a javljaju se najčešće u manjim mestima uskih ulica i staza, tako da mogu što bolje da zakrče prolaz. Ako se slučajno nađu u situaciji da moraju malo da se pomere u stranu, uradiće to krajnje mrzovoljno i sa izrazom lica koji će vas naterati da do kraja večeri imate grižu savest što ste uopšte izašli iz kuće.

Koliko god da ste defetista, pesimista, nihilista ili šta već, posle definisanja srećnog niza shvatićete da ste produkt i učesnik neverovatnog lanca srećnih dogadjaja.

Za početak, jasno vam je da ste vi nečiji potomak i da su (sada već ti neki) vaši roditelji opet nečiji potomci. Nižući tako potomke i njihove roditelje možete stići veoma daleko u prošlost, čak do vremena kada se sam život na zemlji začeo, a to je boga mi jako mnogo vremena – negde oko 4 milijarde godina.

U to vreme, nije postojalo skoro ništa od onogoa što danas znamo da postoji. Zemlja nije imala planine, reke, šume i sve ostalo što volimo i čemu se divimo. Najviše je ličila na glatki Mars sa ponekom barom koja više podseća na veštičji lonac iz crtanih filmova nego na normalno jezero ili more. E, od tog trenutka pa nadalje za vas počinje niz srećnih dogadjaja ili tačnije prava lavina srećnih dogadjaja koji će posle 4 milijardi godina kao rezulat čitave jednačine proizvesti nikog drugog nego vas.

Da je neka karika srećnog niza u bilo kom tretutku (a bilo je mnogo trnutaka u periodu od 4 milijarde godina) pukla, vas sada ne bi bilo. Možda u tom slučaju ne bi bilo ni nas, to ne znamo, ali vas sigurno ne. Sreća je što je svaki, ama baš svaki, vaš predak bio dovoljno seksi da prca nešto ili da bude prcan, da bude dovoljno zdrav da doživi vreme za prcanje i da ga je prcanje sa suprotnim polom dovoljno privlačilo. Sreća je i što je svaki vaš predak bio dovoljno brz, snažan, okretan i inteligentan da izbegne da ga neka veća zverka, zgnječi, povredi ili smaže za neki od obroka ili užinu pre nego što je prcao i produžio srećni niz u kome ste vi za sada zadnja karika. Sreća je i što nijednog vašeg pretka nije udario grom, ugušio vulkan ili samlela stenčuga pre nego što je (sad već pogadjate) prcao. Sreća je i što nijedan vaš predak nije podlego nijednoj smrtonosnoj bolesti niti stradao u bezbroj kanibalističkih ratova što ih čovek vodiše u poslednjih 50.000 godina pre nego što je prcao i dodao kariku u srećnom lancu u kome vi sijate kao poslednji dragulj.

Naravno, sve ovo ne znači da nijednog vašeg pretka nisu rastrgli dinosaurusi, lavovi ili krokodili. Možda je neki od njih završio na nečijem koplju ili prosvirane glave u ratovima, ali budite sigurni - to se desilo tek pošto je PRCAO i dodao makar jednu kariku srećnom nizu.

I tako, karika po karika u srećnom lancu dugom 4 milijarde godina stigosmo do vas, trud se isplatio. Možda. Ali ne zaboravite da srećni niz treba nastaviti. Treba dodati sledeću kariku u lancu sreće. Zato, LJUDI! prcajte se što pre i koliko god možete! Nešto što može da prekine vaš srećni niz uvek vreba.

Koliko god da ste defetista, pesimista, nihilista ili šta već, da li se sada makar malo bolje osecate?

Идеална прилика да тестирате уштогљени део ваше личности.
Од тренутка кад сте закорачили у ексклузивни ресторан-чаробни свет у коме је непристојно све што није стриктно прописано-па све до изласка из њега, апсолутно све се одвија у складу са финим манирима-ресторанским фенг шуи-јем.

Poslednja stranica knjige iznajmljene iz gradske biblioteke.

To je ono što bi Tesla pomislio kad bi video šta se sve daje na TV-u ovih dana.

Vapaj čoveka koji je došao na peti namešten konkurs za redom, sa svim mogućim i nemogućim diplomama i pohvalama koje je skupio za života, obrijan, podšišan, obučen u novo odelo koje mu je keva kupila baš za tu priliku. Odbijen je kao loša i skupa kurva, rečeno mu je da će ga nazvati, javiti mu mejlom.

Trut je pčela, koja je shvatila da joj je za kilogram meda potrebno 60000 puta da izađe iz košnice i svaki put preleti po 800 metara, a isti na pijaci košta 400 dinara , tako da mu se jebe za med, već po ceo dan oštri kurac i čeka da oplodi jeftinu radnu snagu.

Student koji sve ispite položi u roku.

Ovako fudbaleri-košarkaši-ostali prebogati sportisti opisuju karakterne osobine svoje sadašnje supruge. Sve su one njih čekale sa treninga, promrzli su čekali gradski prevoz,zajedno preživljavali svaku povredu i poraz, sedeli u parku sa gajbom piva, sanjali o boljim danima.Sve su se one svađale sa sudijama zbog sumnjivih odluka, sve su one plakale kada baja promaši penal-trojku-slobodnjak.Sve su ih one hrabrile, stavljale led na skočni zglob, zbog njih su i saznale da postoji mišić primicač. I nije bio to što su mislile.. I sada kada je batica potpisao ugovor, uživaju u blagotetima svoje vile u Madridu-Milanu-Firenci-Bilo kom kliše mestu , gledajući svoju dečicu Leu-Matiju-Hansa-Kristijana-Ateu kako rastu.

Kul rečenica koju kažemo nekom koga planiramo da ubijemo na Badnje veče.

Izgovor preljubnika koji ne ume da laže. Ali se ne predaje!

Свака српска школа их има. То је професор који из мистериозних разлога гаји аверзију према момцима који носе дугачку косу, а каткад та аверзија прераста у праву мржњу. Урадиће све да би понизио косијанера, па га свакодневно малтретира. Неки професори дају себи слободу да пореде ове ученике са девојчицама, а неретко им и смањују оцену због тога. Најгоре је кад је и директор антикосијанер.

То је кад не смеш да се нашалиш на рачун нечега, а да ти се не накачи неко (црнохуморни пријемник) ко ће да моралише, јер се, је л' те, солидарише са нечијом тешком судбином, па је сав озбиљан и то му много значи у животу.

Но, примери много више говоре...