Sredina jula - gotov junsko-julski rok. To veče se proslavlja i pije u čast završenog roka, nezavisno od toga koliko uspešno. Narednih nedelju dana se nadoknađuje sve što nije popijeno za vreme samog roka.

Poslednja nedelja jula - nastavlja se, ali na drugom mestu, naravno, na moru. Ako već niste na moru, onda nasavljate sa ritualom od prethodne nedelje, eventualno obilazeći lokalna sela i seoca.

Početak avgusta - povratak sa mora, viđanje sa starom rajom koja je otišla na neko drugo mesto, sumiranje utisaka na fejsbuku. Oni koji nisu išli na more nazdravljaju sa onima koji su išli za srećan povratak.

10-13. avgust - prikupljanje sve potrebne literature uz konsultacije sa studentima koji su sve to već uredno ispolagali, kako biste izbacili sve nepotrebne pasuse, stranice, lekcije. Svako veče se završi u kafani "Biblioteka".

14.avgust - brojanje ispitnih pitanja i koliko ima stranica ukupno, uz oduzimanje slika i navođenja literature i pravljenje plana za učenje. Najčešće konzumiran plan "Toliko i toliko stranica za dan". Naveče izlaziš, jer od sutra krećeš ozbiljno.

Narednih dana - kukaš svima kako imaš da učiš, gledaš skripte i knjige i pitaš se odakle da kreneš i kojim tempom. Do 20h već su u dubokim planovima za još jednu večernju biblioteku.

Vikend pred ispit - frka, panika, uključuješ fejsbuk, stavljaš statuse kako te ne zanima rimsko pravo, švajcarska ekonomija ili čir na anusu, prelaziš manje od 30% gradiva.

Noć pred ispit - tona kofeina, guarane i čačkalica, daješ svoj maksimum. Uspevaš da naučiš ovlaš 50-60% gradiva. Zatvaraš knjigu, obraćaš se nebu i vanzemaljskim silama za sreću, uz svečano obećanje da ćeš sledeći put biti odgovorniji.

Dan ispita - trenutak kad ti ukažu da imaš oktobar 1 i oktobar 2 i da se raduju ponovnom druženjem sa tobom. Istu noć ideš da proslaviš kraj ispitnog roka, nezavisno od toga koliko isti bio uspešan.

Old skul sleng. Izražava savršeno pucketanje u predelu penisa za potrebu nekih ljudi da veličaju tuđe, a ne cene svoje.

Изузетно незахвалан посао. Покушавање увођења било каквог реда у хаотичну репетитивно силовану плејлисту равно је седењу замраченој соби и покушавању удевања црног кончића у иглу која је већи део своје (игласте?) егзистенције провела у муљавој фиоци међу шрафовима, алаткама и дуплерицама Памеле Андерсон из деведесетих година прошлог века умрљаних моторним уљем.

Која год песма буде пуштена, у маси ће се увек наћи неки незадовољник који ће почети гласно да негодује против избора музике варијацијама реченице: "Jа сам пијан и мени је лепо и хоћу своју музику, ко јебе остале металце/шабане/репере/дабстепере/хипхопере/електронце итд".

Расправа је безнадежна, најбоље решење је заузети хладнокрван став и манире нацисте из Нирнберга:
"Ја само пуштам песме које су ми речене да пустим, а ти, алкохолисани хомосапиенсу, би требало да схватиш да сам ја само експресија воље овог колектива и самим тим сам деперсонализован и недоступан за било какву међуљудску комуникацију осим наручивања песама од стране других алкохолисаних хомосапиенса. Другим речима речено, ја обављам племенити посао менаџмента музичких жеља заједнице изнетих под утицајем легалних и нелегалних опијата, и аутодеструктивно је бунити се против истог, јер он представља рефлексију саме колективне персоне у датом психофизичком стању, а део колективне персоне си и ти, што опет имплицира да си и ти деперсонализован и да живимо у добу гушења индивидуализма и појединачних слобода индивидуе, што је трагично, и сматрам да би једина филозофија која би могла да нас издигне из бесловесног крдо- менталитета јесте управо Ничеова теорија Надчовека, која се управо залаже да се систем моралних вредности окрене наглавачке, и жеље заједнице потчине жељама појединца. Али пошто ја заступам теорију Свечовека владике Николаја Велимировића, бојим се да твоји захтеви не могу бити испуњени, осим ако ниси спреман да решимо филозофску битку између Ничеа и Велимировића физичким конфликтом, и самим тим доведемо до есхатона овог колектива и ове релативно угодне вечери?"

Варијације и цитирање горенаведене реченице би требале да буду сасвим довољне да бунтовник добије фацијалну експресију "живуљка на путу гледа у ФАП-ове фарове", и да се удаљи уз збуњено "Блаааргх".

Једна од бенефиција диџејинга јесте што он увек седи, и (ако је могуће) једе и пије. Самим тим велике су шансе да ће отићи кући трезан, сит и напит, док ће остатак масе пеглати по клоњама, улицама и двориштима.

Kanalisanje (u narodu poznato i kao šaltanje) je postupak besomučnog prebacivanja kanala na TVu zbog nedostatka zanimljivih sadržaja na istom. U programiranju je poznato i kao “beskonačna petlja” (infinite loop), iz koje retko postoji izlaz.

...Одлазим у "Рупу" у једном тренутку, у народу познатију као "Академију", многи је зову и "Џамија". Треба да се нађем са ортацима. Касним. Не затичем их све, срећем друге, и са њима блејим. Пада понуда за приватну журку и одлазим. Журка приватна ко журка, грљење, љубљење и смор на крају.
Излазим.
Крећем пешке кући, није да је близу, али прија ми шетња по снегу који је прекрио град. Убрзо потом срећем џукца на улици који ми после једно 200 метара прилази. Пада неповерење и страх са обе стране. Прилазим му први, и ословљавам га са:
Де си пас.
Пада њушкање и постајемо пријатељи.
...
Прати ме путем на таквом одстојању да таксисти који пролазе помисле да је мој пас и да нисам пијана будала која пешачи без кеша јер нема исти, већ неко ко шета пса по комшилуку. Почињем да готивим пса због тога.
Пролазимо кроз територије заједно које нису наше. Смањује одстојање између нас.
У једном тренутку, пас скреће, одлази и ја помислих: Хвала ти псу на друштву, и настављам даље. Стиже ме после два минута.
Настављамо ћутке даље пут.
Постаје ми глупо што га толико цимам да ми прави друштво и минут након што сам то помислио он стаје и ја му говорим да иде "кући". Пас стаје и окреће, помишљам у себи опет хвала ти на друштву. Непун секунд након тога, опет ме стиже. Опет га мазим јер немам како другачије да му се захвалим.
Стижемо до мог улаза.
Мазим га последњи пут, осећам гнедлу у грлу и одлазим. Затварам врата улаза псу пред носем. Крећем пар корака и застајем. Стојим тако непомичан пар секунди и враћам се и отварам улазна врата.
Пас, који до тог тренутка био испред исти се помера пар метара. Покушавам опет да га помазим, као да желим да се извиним и захвалим у исто време.
Пас се склања, буквално као да ми говори: Издао си ме и ако то ничим нисам заслужио.
Све фекалије, говна и проливи Универзума сливају се по мени.
Покисо, поново затварам врата улаза.

Deo koji administrativno pripada Beogradu a teritorijalno Vojvodini, najebao jer na obe strane žive..Srbi.

Ne sitkomi i slične stvari sa kaučom, dnevnom sobom i dva polusmešna lika. Već one od sat vremena, sa reklamama. Panduri, advokati, standardna materija za ubijanje vremena uz televirzor.

Neko mora da osmisli sve i ekranizuje. Tu na scenu stupa ovaj lik što sedi u onoj čudnoj platnenoj stolici, koja nama popunjenijima baš i nije najmilija. On odradi ipak malo više posla od scenariste pornića. Prvo se opredeli o čemu će biti serija. O pravnicima, crnim pravnicima, sisatim pravnicama, pandurima, zajebanim pandurima, sisatim pandurima, kul pandurima, vampirima, sisatim vampirima, pravnicima koji su panduri i vampri, ili sve to zbutano u jednu superkul zanimljivu smesu za opijanje mase. Normalno, ljubavni motivi i ljubičice moraju biti epicentar.

Kada je teži deo posla gotov, kreće u potragu za mladim i talentovanim glumcima, sa malo više afiniteta prema ovoj umetnosti nego oni iz sapunica, i ubaci se tekst koji je prekrojen iz svih mogućih sličnih serija, sa tu i tamo izmenjenim imenima. Bonus je ako uspe da se nađe neki old skul glumac, na dovoljnoj količini koksa, da prihvati ulogu u apstratknoj bljuvotini poput ove. Posle napornih pola sata, kamere se pale i kreće se snimanje milion i jedne sezone.

Floskula, preuzeta iz filma “Mali svet”, a koristi se kao uvod ili zaključak, za svoje uglavnom neduhovite komentare.

Vreme kad počneš da pratiš tursku seriju, kad provališ novu onlajn igricu, kad se niotkuda zaljubiš, kad ti dođe da središ sobu pošto si ceo semestar samo pravio haos, kad gledaš ponude za letovanje iako znaš da ne ideš nigde, kad konačno kreneš u teretanu koju planiraš već mesecima, kad počneš redovno da kuvaš iako to pre nikad nisi radio, počneš čak i da pišeš knjigu, i imaš ideje za snimanje filma i tako inspirisan poželiš da ispitni rok traje zauvek.

Pantelarizacija se dobija kada se slovo D nadje na kraju prve reči, ispred slova S na početku druge reči. Te dve reči se spajaju, a D i S se pretvaraju u slovo C. Uglavnom su to priloške odredbe za vreme + nenaglašeni oblici prezenta glagola biti - sam, si, je, smo, ste, su.

Osveta za to što ti isti idu na kurac dok si trezan.

Sleng čija je svrha zadobijanje pažnje prisutnih i najavljivanje prezentacije svoje veštine u nečemu.
Spakovano "pazi sad".

Ова је прича о сјебаном устројству Универзума. Све је почело када сам се заракијао код кума. Било је весело и певало се све од ``Синоћ сам пола кафане попио`` (од Жељка Бебека) до ``Не тражи је сине`` (од Синана Сакића), па је на крају дошло време да идем кући. Кренух низ степенице које иду до моје улице. Напољу је падала слаба пролећна киша.Иначе није било светла па сам тумарао по мраку низ степенице.Изненада чујем:- крццц!Сватих да је то био пуж! Мученик није имао среће...Дођох кући, састругах пужа са ципеле, испишах се и легох да спавам. Нисам могао да заспим, сморио сам се због пужа. Нити сам ја желео њега на својој ципели, нити он моју ципелу на њему. Е то је то Устројство универзума, или судбина....Ствари се једноставно десе. Он једноставно није могао ни да се измакне јер је спор....А ја га нисам видео, иако му нисам желео зло, послао сам га на консултације са његовим предацима...Ја сам у том моменту Универзуму послужио као џелат не знајући ништа о томе... Питање од кога ме стварно боли глава је:-Каква то космичка чизма, патика, ципела чека сваког од нас? Још више ме мучи чињеница да иако будем знао шта ми је суђено, можда нећу бити способан да се измакнем, као онај несрећни пуж...Он је само измилео на бетон, јер се радовао киши...

Ипак, Универзум зна да буде и милостив и да вас извуче из најдубљих гована.Баш када мислите да нема даље, деси се нешто невероватно што вас спасе....Погледајте пример...Колико верујете Куриру?

Verovatno jedina misao koju muftija Muamer Zukorlić ne sme javno da kaže na tv B92, ma koliko to žarko želeo.

Unuk babe koja reklamira Acne Intensive Formulu.

Stavila.

Uvek aktuelna parola, primenjiva na sve naše vlade još od 1805.

Ono što na čelu upiše visok čovek svaki put kad zaboravi da u potkrovlju ima i niskih greda.

Sinonim, skraćenica za:
Izvinite, nisam vas pratio, da li bi bili ljubazni i još jednom mi ponovili ono što ste malopre rekli?

epitaf na grobu hipohondra:

STA SAM VAM GOVORIO SVE VREME?