Mudra narodna dosetka verovatno nastala kao produkt svih ratnih dešavanja na našem voljenom Balkanu. Uglavnom je koriste stariji ljudi.

Неће да се дигне.

Odgovor na pomodno retardirano pitanje poslodavca koji je vaš posao iz snova.

Čokoladna stjuardesa, san svakog omladinca, nežna ko Nikol Kidman i zajebana ko Džo Peši, svetski putnik sa velikim sisama, svojim šarmom i dovitljivošću izaziva lučenje bala i kod najbrutalnijih i regrutuje ih u svoj klub obožavaoca, dok stojiš pored nje pička je zadnja stavka o kojoj razmišljaš, nju jednostavno želiš da istražuješ, da slušaš kako priča, svaki njen plan zvuči lako i ostvarljivo. Kul da kulja ne može biti.

Neprevaziđeno nenadjebiv poklopac za ljude koji se lakoverno usude da vam upadnu u reč.

Metafora koja savršeno opisuje prosečnu žensku osobu u vezi. Kada je raspoložena za svađu, u stanju je da iz malog mozga izvuče potpuno nebitnu, banalnu informaciju za koju ste mislili da je davno isparila, poput grudve na kaminu, i upotrebi je kao materijal za začetak nove.

Она врста жене која вас никад неће оставити равнодушнима при погледу на њу. Имаћете вилицу до пода и поточић пљувачке за собом наредних пола сата. Сам поглед на њу замућује вид, поставља се круцијално питање: "Постоји ли Бог? Јер, ако не постоји, ко је створио овакво савршенство?"
Не, нећете моћи да је имате, само можете да гледате, зато што су оне увијек предодређене за неког другог. Можда због тога и изазива такву реакцију?
Упркос свему, дали бисте све само да пипнете те бајне облине, свјесни тога да би и најмање дотицање изазвало таласање толике раскоши. Али, то се неће десити.
Ријетки су они који успију да их зауздају, али ако им то пође од руке, сматрају се најсрећнијима на свијету.
Остали могу само да гледају, маштају пред спавање, стварају сопствени сценарио, покушавајући да се ослободе сурове реалности.

Prva prolećna depilacija, nakon konspirativnog zajedničkog delovanja zimskog perioda i odsustva kurca.

Ljudi koji nemaju svoju Andromedu su hendikepirani za čitav jedan svet, galaksiju, svetlosnu godinu, siromašniji za jedno vredno osećanje, stanje duha, vremensku zonu..Za čitav jedan podsistem unutrašnjosti bića. Osudjeni su na najstrašniju kaznu - da ostare.

Andromeda je nedeljivi deo svih unesrećenih i nesnalažljivih, neprobojna samoća u službi opstanka u društvu, štit, oklop i zaklon, kamena tvrdjava sva u lišaju i mahovini, načeta ludost u službi zdravog razuma. Svakoga ko poseduje Andromedu odlikuje i tračak sujete, jer svakome je njegova Andromeda najlepša. Uredjena po sopstvenom nahodjenju a opet mistična i iznenadjujuća, ona se širi i skuplja oponašajući pluća univerzuma, i treba je posećivati samo u trenutcima kada za njom najviše čezneš i žudiš. Druge ne smeš povesti tamo, jer lepotu tudje Andromede nije lako uvideti - na letimičan pogled deluje blistavo, a opet, ta blistavost materije i duha neiskusnom posmatraču može delovati zastrašujuća.

Neki su vekovima gubili vreme tražeći put za Indiju, nalazeći jedino prokletstva ljudske pohlepe i tragičnu patnju postojanja. Ja sam tražio sopstveni put, koji će me odvesti na samo moje mesto, u jedan zaseban univerzum, gde leže sama ideja i početak pupčane vrpce..Mlečnim putem, sa lastama i raspevanim prolećnim pticama ispod pazuha. Tamo jedino mogu biti svoj, sam sebi prekor i sud - mali Bog svog malog univerzuma.

Uplaše se za mene kada otputujem. Kažu lik mi ubledi, brada naraste kao trava u žitu, u očima zasijaju iskre žudnje i zvezde kojima još nisu nadenuli ime. Ne primećujem - otisnem svoj brod na nekoliko nedelja, podignem bela jedra, prekinem sidro, uživam u slobodnom letu i padu, plovidbi u beskonačno, namerim krmu ka nepoznatom pravacu, ćutanju, drugujem sa mislima koje ne trebaju ograničenu reč, zvukovima koje daruju instrumenti koje sam jedino za sebe izmislio. Nema gladi, hladnoće, sujete, prohteva, zahteva, jasno odredjenih pravila, tebe, mene, civilizacije..

Tabula raza. Družim se sa crnom materijom, uzbudjen posmatram supernove, u stomaku osluškujem vetrove sa sunca, i sve ono što mogu doneti iz daleka. Ne zanima me Mars, Jupiter je tačka koja bledi, a Zemlja samo početna stanica sa koje sam krenuo davno, vrlo davno.

Na Andromedama nema ratova jer nemaš sa kim da ratuješ, nema greha jer nemaš kome da ga počiniš..Nema crne mame i crnog tate, crvenih slova i zlobe sitnih duša, krv se uspava i ne razmišlja o smrti u ograničenosti vremena i postojanja, udišeš vazduh sa večnih okeana i planinskih venaca. Tamo je sve istinito, stvari dobijaju druge mere, oblici nova značenja, um neslućene dimenzije a ljudska sudbina jedan novi smisao. Ne postoji ni jedan vid barijera ni iskušenja - samo pobeda.

A onda nekako prokrijumčare zgusnuti snop svetlosti kojim te traže, i skokneš do njih - čisto da vidiš šta ima.

Poslednja karta za pokušaj izvlačenja situacije muškarca uhvaćenog da zvera naokolo u guzliće i dojkice.

Fora u startu osuđena na propast, ali kad gineš već pred streljačkim vodom komandovanim ljutitom ženom, bar gini sa stilom, skini povez sa očiju, stavi cigar u usta i nasmej se. Znaš i sam da tu pomilovanja nema.

*Show must go on*, reče rahmetli Fredika Merkjuri, *show must go on*...

Velika opasnost za oba pola. Pojava praćena višestrukim znacima upozorenja. Hodajući uzvičnici. Ako si žena, beži koliko te noge nose. Ako si muškarac, beži još dalje.
Opasnost od ove vrste se javlja u tri osnovne forme:
1. Kada su u pitanju žene, s obzirom na to da ga je Majka Priroda već darovala fizčkim kvalitetima i tako mu znatno olakšala put do ispunjavanja jednog od dva osnovna životna nagona, zgodan i lep muškarac je izuzetno loš jebač. Njegov seksualni performans se završava na svega nekoliko kratkih trzaja, nakon čega pripadnik ove vrste orgazmira uz zvuke fanfara i klarineta, ostavljajuću partnerku potpuno zbunjenu i frustriranu. Ali, to njega uopšte ne dotiče. On je potpuno zadovoljan sobom. A kako i da ne bude, zgodan je i lep. Smatra se da je njegov seksualni prerformans loš zato što u toku tog čina isključivo misli na sebe, a ako se radnja odvija u njegovoj režiji, ne retko se i ogleda u toku istog, jer su zidovi i tavanica spavaće sobe ovog jedinke često obloženi ogledalima.To naravno rezultira prevelikim sksualnim uzbuđenjem koje utiče na kvalitet i dužinu trajanja spolnog snošaja.Takođe, često se dešava i da ima tankidida umesto močuge, što čitavu stvar dodatno otežava u korist lepšeg pola. Ostali pripadnici muškog roda, koji nisu toliko zgodni i lepi, moraju mnogo više da se potrude da bi zadovoljili ženke, što ih čini mnogo boljim jebačima.
2. Pošto mu je već dat izgled, zakinuto mu je i na mentalnim sposobnostima, a kako se ni sam nije preterano trudio da ih unapredi, zgodan i lep muškarac ne može da se pohvali ni Bog zna kakvom pameću. Jednostavno, kroz život se provlači „na lepe oči“, a duhovit je koliko i krave u toku ispaše.
3. Kada su u pitanju muškarci, ova vrsta predstavlja opasnost, ne zbog toga što će pripadnici jačeg pola u njegovom prisustvu odmah da poprime homoseksualne sklonosti, već zato što je zgodan i lep muškarac krajnje nezanimljiva osoba. Ne prati sport, zbog slabijeg mentalnog kapaciteta nije duhovit, nije zainteresovan za klasične muške priče, jer mu seksa nikad ne manjka, a i više se zanima za „ženske stvari“, poput preparata za negu kose ili noktiju. Kad su sa njim udruštvu, ostali muškarci mogu da dožive frustracije zbog toga što im ovaj odvlači sve žene i na taj način im onemogućava „poentiranje“.
Naravno, kao i svako prirodno pravilo i ovo ima izuzetak koji ga samo potvrđuje.

Jedna od najmudrijih stvari koju sam čuo od starijih.

Govori o tome da se otvore četvore oči i dobro obrati pažnja pri biranju bračnog partnera, jer je danas izuzetno teško naći partnerku o kakvoj maštaš.

https://youtu.be/FSYAcgyMsic

U suštini, fraza insistira na lokal-patriotizmu pri biranju dragane, jer mora da se zna iz kakve je porodice, čija je, kakva je istorija naslednih bolesti u porodici, da li su imali ludaka ili samoubica.

Kad je devojka iz lokala, to se sve zna ili se relativno lako sazna. Problem nastaje kad nađeš neku devojku sa strane, te bliža porodica nije upoznata sa kompletnim porodičnim stablom do askurđela, te automatski dobija najgore karakteristike i predviđaju da će te raskućiti u rekordnom roku.

Krezavi podrig maltene svake estradne umetnice sa ovih prostora na pitanje o njenoj novoj pesmi, albumu, sisi. Templejtčina koju će narečena izgovoriti pre nego što rendom škrabalo od prekoputa i postavi odgovarajuće pitanje, nakon čega obavezno sledi tropar o tekstopiscu, kompozitoru, aranžeru i, ovom, znači, plastičnom hirurgu.

Rodio si se u moru debila. Oni provode svoj život prateći utabane rute, prateći onog ispred sebe, ne razmišljajući. Ceo život provedu u jebenoj grupi, gde ne vide dalje od leđa onoga ispred. Po nekima seru, neke neguju, neke svesno ubijaju, ali oni ne razmišljaju. Jebeno su tu, danas, i ne vide sutra, ne smeta im da budu u govnima, i da čekaju svoj sudnji dan.

Od malena si video to. Znao si da mora da postoji nekuda život i bolji od ovog. Nikada nisi želeo da pratiš jebenu grupu leminga, koji će rado leći mrtvi samo da bi drugi lakše prešli. Zašto? Zato što ne znaju za bolje. A ti, ti si znao si da si jači od toga. Izabrao si svesno drugi put. Ne želiš da pratiš grupu, dovoljno si jak da sam sebi utabaš put i skrojiš sudbinu. Poslednji put su ti servirali govna.

Nije lako ići sam protiv svih, znaš to. Nije lako biti drugačiji. Osudiće te, prokleće te, odreći se se roditelji, društvo, riba će ti reći da si skrenuo, postaćeš trn u oku mnogima. Ali možda, možda će se ipak naći neko ko će te pratiti. Kome ćeš bar biti inspiracija ako ništa drugo.
Na kraju boli te kurac za ostale u tom stadu. Skloniće te, izolovaće te, pustiće te. Neće te razumeti - neće te dirati. Boli te kurac za njih, i onako su glupi da te razumeju.

Ti želiš da ubediš Njega. Hoćeš da mu pokažeš kako može drugačije. Kako ne mora da se živi ovako. Kako ima i pametnijih u njegovom stadu, koji sami sebi traže put. Put na drugu stranu, suprotno od svih. Znaš da će te jedino On razumeti, da ćeš njemu objasniti, da će te prihvatiti. Ali znaš i sasvim dobro kako se jedino stiže kod Njega.

****

Došao je najzad i taj dan. Znao si da će se desiti, ali si se nekako uvek nadao da će biti sutra, naredne nedelje, godine. Ne danas. Ne sada. Srećom bilo je brzo, oštro sečivo, oštar bol i bljesak jarko bele svetlosti. Najzad vidiš jasno bele anđele o kojima su ti pričali. Letiš, penješ se, polagano shvataš da je kraj. Vidiš Njega! Toliko toga imaš da mu kažeš, da mu pokažeš zašto si krenuo u drugu stranu. Da mu objasniš kako to može... Ali ne, ni nakon smrti nećeš dobiti priliku. Ti si jednostavno drugačiji i zaslužuješ da budeš bačen u dubine prljavog, smrdljivog, bolnog pakla, sa ostalima koji su se drznuli da budu svoji.

Jeben je život urasle dlake.

Jedno od osnovnih pravila, koje se na kraju svodi na to da ako ti je u nekom društvu sve idealno, verovatno ti nisi baš za to društvo. U onom trenutku kada misliš da si najzad našao sebi ravnu sredinu, koja te potpuno zadovoljava intelektualno, emotivno i fizički, činjenica je da si našao društvo za koje si selja, jer ravno u ovom slučaju ne postoji.

Paunov rep. Paradoks u evoluciji gde pojedine vrste životinja ulože energiju u nešto poprilično glomazno i nepotrebno, što zahteva puno energije za održavanje, i ne pomaže nikako u preživljavanju (čak i smeta), samo da signaliziraju jedinkama drugog pola kako imaju određeni kvalitet da bi se razmnožili.

... i to ovekovečuju slikama i svesrdno dele svima oko sebe. Znate, one što se uvek slikaju potkivačkim poluprofilom, uvek nasmejane, urbane, savršene kose rukom zabačene nazad, diskretno našminkane, obrazovane, samostalne, zapošljene kao neki kreativni PR asistent zamenika menadžera što nosi cipele koje se slažu sa tašnom koja se slaže sa trendi haljinama veselih boja ako se nose vesele, a pastelnim ako je nešto ozbiljnije, što ubeđuju sebe da su upravo takve, jer mora da su takve, pogledaj kako se ludo zabavljaju. One što sanjaju da puše usireli kurac nekom neobrijanom vepru sa zadahom na rakiju i siledžijka stajlom dok ih isti šamara, a ovako svojom pojavom privlače samo pedere i u braku-vezi su sa jednim prikrivenim dok se ne slomi savršena slika ludog provoda i one ne popuste.
E, te devojke.

Najpoznatija vrsta žute dunje u ovim krajevima.

Silovanje ljudi najbanalnijim pitanjima i temama na način da ih predstavljaš kao da su presudna za nastavak civilizacije i ljudskog roda.

Sama srž jovorisanja je učiniti ta pitanja što dužima (*+15 na zajebanost*) i/ili postaviti ih što pogrešnijoj skupini ljudi, tako da si u startu osuđen na propast.

Jovorisanje nema svrhe, jovorisanje je svrha samo sebi.

Merilo za zapišanost. Kada je utakmica na televiziji, u vece se ne ide, a pivo se tuče nemylyce. Zato čim pištaljka označi kraj prvog poluvremena, krdo pjanih bizona ide u wc i piša de stigne, ko gorila od 500 kila iz megapopularnog vica.