Jedan od retkih dana kada se setimo očeva. Ako se setimo. Vrlo lako se desi da, zaneti novogodišnjom euforijom i spremanjem Božića, često i zaboravimo na našeg konstruktora. Keva je tu da ti spremi, očisti, opere, opegla, donese doručak u krevet, sakrije od ćalca koliko neopravdanih i kečeva si napabirčio, pusti suzu kad te ostavi neka profuknjača, skuva čaj i nakljuka antibioticima kao da boluješ od embolije, a ono te samo ošajatila promaja jer nisi čuvao krsta. A ti lepo kevi cveće za 8. mart, pa parfem za rođendan, poveravanje, savetovanje... A matori? Pa matori ti je nekako apatičan, posiveo od borbe za goli život, za leba i sleba, tvoje nove patike, ratu za ekskuriziju, ratu za Kop, ratu za more, kintu za malo bolje pljuge i izlaske. Sad, što se on zgurio kao žalosna vrba, što mu se kosa naglo proredila i obelela, što mu se bora na čelu usekla do kosti, što je često odsutan, zamišljen, odvaljen od brlje, to nikom ništa, a? Ćale je, bre, to, možda gubi, ali bori se. Stena! Pričaju ljudi, ter'o opasno loptu u svoje vreme (tražio ga Hajduk), jurile ga sojke gde god se pojavi vespom, makljao lokalne siledžije da ga i danas pamte. Taj muški klimaks dođe nenajavljen, bez pompe. Tako, gorelo jedno palidrvce, gorelo, i na kraju se iskrivilo, ugljenisalo, ugasilo. Da ispusti još ovo malo dima, pa aj polako, da ga drešimo...
- Ćale, ajmo na pivkana, oci su danas. - Neka, sine, evo ti idi sa društvom. Ispio sam ja moje.
Masa zombija koja se kreće, konzumira hranu, zauzima prostor, smrdi i šteti životnoj sredini, a čini sloj stanovništva koji takođe ima pravo glasa, a glas im vredi kao i moj.
- Brate, kakav je onaj Toma transfer blama. Njegova patetika je konačno poprimila ljudski oblik. Sad se ultimativno izbamirao i njegovoj političkoj karijeri je kraj. - Ih, to da je po pet 'iljada. Kurac, žgadija je podjednako patetična, a on im je idol. -------------------------------------------------- - Jesi vid'o što su ljudi navalili k'o muve na govno na japansku trešnju? - Jebena žgadija. To treba poslati na mesec dana društveno korisnog rada u vidu pošumljavanja goleti. -------------------------------------------------- - Brate, jesi čuo da Mladen Obradović ima ženu? ONO ima ženu. - Au, čoveče, tuga. To treba na vreme kastrirati da ne počne da se razmnožava i utaba put novim generacijama žgadije.
Početak legendardnog govora kojim počinje Sveto Pismo Radikala. Izgovoreno od strane Vojvode lično, takvo gašenje nije zabeleženo u istoriji čovečanstva. Kao i mnoge druge stvari i ona je našla upotrebu van radiklaske religije i koristi se u svakodnevnom životu kao odjeb.
Osamnaesti rođendan Milana. Cela familija je na okupu. Otvarajući poklone shvata da nije dobio ništa od onoga što je želeo a i love je bilo malo. Počinje govor: "Vi svi pripadnici uže i šire porodice Jović možete samo da prihvatite da mi popušite kurac, jebem vam majku svima počevši od brkate tetke Dobrile i njenih čarapa sa logoom matriksa pa nadalje." Deda (krsti se): Crni sine kakve sotone su ušle u tebe? - Ama Videćete vi kad se Šešelj vrati. (Kobejnovanje iz sobe)
Savet roditelja, diskusija lagano ulazi u peti sat. Rasprava da li će da se ide u Prag ili u Grčku se zahuhtava. Direktor: Molim vas predsedniče roditeljskog saveta pročitajte poslednji paragraf, vidite kako su bolji hoteli u Pragu... PRS: Ne, ne mogu samo poslednji, moram i predposlednji i poslednji zajedno, jer poslednji može... (Glas iz mase): Ama bre Kovačeviću ne seri više! PRS: Vi svi pripadnici ovog saveta možete samo da prihvatite da mi popušite kurac. A vi samo dalje ometajte pripremu ove ekskurzije pa ćete na kraju morati da pojedete sva govna koja ste izasrali. Jebem vam majku svima počevši od sekretarice Mice pa nadalje. (Kobejnovanje iz prostorije)
Igrati na kartu Del Boja, jer samo onaj koji reskira eventualno profitira. Ući u priču u kojoj postoji ogromna šansa da se najebe, ali u kojoj je potencijalni dobitak ogroman. VBA - Man Utd iz dvojke u keca za soma jura.
Proterati tuda, jer jebem mu mater, jeste da most samo što se nije srušio, ali je mnogo gotivnije sa one strane reke. Uvek možeš da se uzentaš, ne pokušaš, i postaneš osušena ljuštura koja ćelavi, čovek koji prati "Kuvati sa srcem" i drnda ga na džepni kalendar iz 1997. sa slikom Dženifer Aniston u jednodelnom crno belom kupaćem.
Semafor u Brankovoj, 15 časova i 56 minuta, crveno za pešake, još 57 sekundi do zelenog svetla. Ispit u 16h, jurnjava uslova za džetbu.
Kada piplmetar kaže: "Pipla bez". Kada kamerman kaže: "A mogao sam da pišem pesme" i krene da se besi, opet. Kada predajnik televizije baca signal do kraja odgovarajućeg atara. Kada producent, hm, pa dobro, kad nema producenta. I kada pored svega navedenog oni ne vide razlog da odustanu, razlog da obore kralja. Ko su oni? Naši junaci su svojevrsni šerpasi, spremni da se iz nedelje u nedelju penju na ovu planinu besmisla, najčešće u sastavu: voditelj (i sam nosilac zahvalnice za učešće na Šahijadi u Trogiru) i velemajstor opskrbljen magnetnim figurama (za tablom).
Voditelj: Dobro veče dragi gledaoci i dobrodošli u još jedno izdanje emisije :"Prvo Skoči Pa Reci Top". Sa Vama su kao i obično šahovski velemajstor Milivoje Kerkez i moja malenkost Jordan Hadžimarković. Večeras će naš Milivoje analizirati duel koji su 1973. godine odigrali Rangorat Bramakrišna i Sergej Sergejevič Boršč u okviru manifestacije "Dani Božura" u Pertu. Velemajstor: Dobro veče, ili što bi mi šahisti rekli "Kad imaš figuru viška, svaka je kraljica žiška". Voditelj: Hahaha Milivoje, duhovito kao i uvek. Velemajstor: Dobro, dosta smo se šalili, da krenemo sa analizom ove predivne partije. Sve me žmarci podilaze od uzbuđenja. Tako tipično za Boršča, bele kugle, igru počinje građenjem takozvanog "Pojasa Nevinosti" štiteći kraljicu lovcem i topom na g6 i g8. Bramakrišnin odgovor bio je takođe očekivan, koristeći čuveni napad Levi-Vilander pokušava da ce probije skakačem, putanjom C5 E3 C6 E5 H5 A4 C2 D4 D5 ali biva odbijen. I kada se očekivalo da Boršč odigra.. Voditelj: Pretpostavljam "Temišvarski hazard"? Velemajstor: Upravo, on apsolutno neočekivano odigrava "Hačaturijanov bajpas" i stvara disbalans vodenih i vatrenih figura. Dalje..
Zvrrrrrrrrr...
Voditelj: Izgleda da imamo nekog gledaoca na vezi :začuđenost uzrokovana prvenstveno saznanjem o posedovanju telefona a zatim i pozivom gledaoca: Izvolite, biće nam drago da čujemo ako imate neko pitanje u vezi ove partije, ili šaha uopšte? Gledalac: Iam jedno pitanje za gosn. Majstora, tog ćoravog tu, recte mi kako se zove ono kad zamene mesta top i lovac? Velemajstor: Pod jedan gosn. Velemajstor, a mesta menjaju top i kralj a ne top i lovac, i to se zove rokada, no.. Gledalac: MOJ TI KURAC KINDERLADA, hahahahahahaha, al sam ti ga šukno, ahahahahaha, šah-mat profesore, šah-mat! Haha... Voditelj: Izvinte zbog ovoga. Gosn. velemajstore možete nastaviti.
…ali doterao si cara do duvara! Više razumevanja nema.
Otac te je opravdao kod ucveljene majke i kada je razredna onomad javila da pušiš. "Šta bre kukaš, luda ženo, pa od nas je to i video." Nije se latio kaiša ni kada je direktorka, posle ekskurzije, javila da je iz tvoje sobe mirisao neki drugačiji dim, koji ne liči na duvanski. Majka je opet kukala, raspitivala se po Drajzerovoj i Palmotićevoj o trajnom smeštanju na odvikavanje. U svojoj glavi je već videla sahranu, jer si se predozirao džointom. Ćale je i to krajnje evropejski podneo, bez galame, batina i verbalnog opštenja, sa ucveljenom ti, sedativima nakljukanom, majkom. Kako da ti zameri kada je i on svojevremeno, na putu od Cepelina do Bisa, vozeći Rakovačkim putem, umeo u svom novom "stojadinu" da pripali džoint i to sa izrazitom strašću! Pokušao je razgovorom da reši i kada si sestru od tetke jurio sa spuštenim gaćama oko kuće, smatra, lude godine su to. Lično te vozio i na ispiranje želuca, kada si popio svu rakiju i svo vino koje se godinama čuva za tvoju svadbu. Prvobitno se čuvalo za diplomski, ali postalo je izvesno da do toga nikada neće doći. Izvlačio te, preko školskog drugara, svaki put kada si "slučajno" priveden da prespavaš u stanici.
Želeo je uvek da bude otac, kakvog on nije imao. Dan danas oseća da mu bridi guzica od kaiša kojim je major Stanković (kako je morao da se obraća tvom dedi, svom ocu), praznio svoju neistrošenost i dosadu u životu. Mesec dana nije smeo da jede u kući, kada je rešio da upiše primenjene umetnosti. Obećao je sebi da takav ni minuta neće biti. Verovao je da si na malo višem intelektualnom stupnju od vašeg labradora, jer je i njega čak uspeo razgovorom da dresira. Samo za tebe nema pomoći! Uspeo si da u svom ocu, slikaru i vajaru, nadasve emotivnom, nenasilnom biću, pacifisti, probudiš potisnute gene majora Stankovića! Prevršio si svaku meru, dečko!
Direktorka škole: Znate, profesorki Jovanović je ukrao mobilni telefon iz torbe…
Otac: Polako, polako, ne kukaj! Nadoknadiću, koliko god da košta, e pa duplo. Ići ću i kod profesorke, lično da se izvinim…razumite, oni su sada u tim godinama!
Direktorka škole: Razumem ja sve, samo, on je u tu istu torbu, kako da kažem…ejakulirao, dok je profesorka izašla na trenutak iz kabineta!
Majka: Jaoj, on je i seksualni manijak! :čupa kosu sa glave:
Otac: Aman ženo, polako! Kupiću i novu torbu! Zaista ne znam šta mu je…
Otac: Ja to ipak pokušavam razgovorom, dvadesetprvi vek je, ne bih da budemo nasilni i brutalni!
Direktorka škole: Ima još nešto što vam nisam rekla, a najviše zbog toga sam vas pozvala! Posle svega toga, uzeo je ključ kabineta i kada je profesorka Jovanović ostala sama, zaključao je unutra. Pošto je ona sitna, slabašna žena, nije mogla ništa protiv njega! Ucenjivao je da je neće pustiti dok ga, kako da kažem, oralno ne zadovolji! Čak je jednom rukom držao njene obe ruke zarobljene, dok je drugom onako, penisom kuckao po čelu, ako me razumete… Pokušajte da razgovarate sa njim...
Otac: Kurac ću da razgovaram, da izvinete! E sad je najebao! Razumem ja i godine i pubertet, ali da ucenjuje žene, da bude silovatelj! Kad izvučem kaiš majora Stankovića, zapamtiće me! Jeb’o me i dvajesprvi vek i nefizičko vaspitavanje dece! Jeb’la me i Opra Vinfri i njene mirnodopske emisije! Nateraću ga da sažvaće sva izdanja "Postanite pubertetlijin prijatelj" , poserem im se na dečija prava i verbalni pristup vaspitavanju…zadovoljiće on oralno sam sebe, kad ga propustim kroz šake! Manijak poremećeni!
Savremena verzija čuvene rečenice Marije Antoanete "Ako nemaju hleba, neka jedu kolače". Izvedena je iz fascinantne povezanosti nemaštine u nekoj zemlji i velikih trijumfa njenih reprezentacija u najpopularnijim sportovima.
Grčka: po prvi put osvojila nešto značajno (EURO '04 u fudbalu, evropsko '05 u košarci). Nekoliko godina kasnije, drma je najveća kriza u istoriji. Država na ivici bankrota.
Španija: konačno hara svetskim fudbalom i košarkom. Čeka je grčki scenario za godinu-dve.
Italija: nakon dužeg vremena, osvojila mondijal ('06). Inter konačno pokorio Evropu. Kalčo polako vraća stari sjaj. Reprezentacija najzad ima igru i lako se kvalifikovala za EURO. Kriza kuca na vrata.
SAD: 2010. Drim tim, nakon duže pauze, povratio svetsku dominaciju. Godinu dana kasnije, zemlja na ivici bankrota.
Argentina: 1999.-2002. pogodila je najveća ekonomska kriza u istoriji, od koje se još oporavlja. Osvojila na Olimpijadi '04 zlato u košarci i fudbalu.
Nemačka: poslednja titula - EURO '96. Jedina evropska zemlja koja odoleva krizi.
Brazil: čeka titulu prvaka sveta u fudbalu od 2002. godine. Reprezentacija u gorem stanju nego ikada. Zemlja izrasta u ekonomsku super-silu.
Švedska, Norveška: više ih zanima skijanje. Najjači standard u Evropi.
I naravno, kako da zaboravim - Srbija, zemlja tenisa.
Udaram te, ali se bojim da ćeš me samleti kao debeli mesar sa znojavim rukama but.
Trenutak epskih razmera, dok tvoja ruka hita ka protivniku. Zadajem-ti-bol-bojeći-se pogled je uperen na metu. Pogled pun straha za egzistenciju i budućnost. Da li će ti stavljati nadgrobnu ploču, ili ploču Tome Zdravkovića na trodnevnoj svadbi ispod šatora? Ispred tebe je zid, šestokrilni orman sa mudima kojima pravi brazde bolje nego Ferguson. Nastala je frka. Nema nazad. Pukovnik ili pokojnik. Biti ili ne biti. Pitanje je sad.
Nesigurnost izbija iz tvog pogleda. Šta će biti kada mu okrnjiš gornju trojku pesnajom. Izjeda te strah da će za 41 dan doći tvojih 40 dana. Usrao si se, a govno je već na pola puta do tabana. Plašiš se da će te taj zid od armiranog betona poklopiti i da ćeš proklinjati dan kada si izleteo iz vagine. Malo je mesta za optimistične misli. Naziru se negde daleko iza bojaznosti koja ti je duboko u kostima. Da li će, umesto kupovine crne vune na veliko od strane tvoje keve, doći tvojih 5 minuta? Da udariš! I pobegneš. Klasičan hit and run. Nadaš se da ćeš uspeti da poljuljaš temelje zida koji stoji ispred tebe, i da zaždiš koliko te noge nose.
Prelomni trenutak. Sekund. Momenat. Deluje kao večnost. Sve je tako nestvarno. Udaraš u beton, pa gde puklo da puklo. Tvojih 5 prstiju se urezuje na njegovoj faci. Cepaš kao Tajson u najboljim danima. Nema sad vremena za kidanje uveta. Gledaš kako pada i prpa! Da li ćeš uspeti da se izvučeš? Krećeš u šprint iz letećeg stava. Dok adrenalin pumpa, trčiš brže od Bolta, kao da te juri čitava parada nastarnih crnaca sa palamarama do poda.
Još ti iz glave ne izbija taj magični milisekund, taj pogled. Sve je to ostalo iza. Već si istrčao polumaraton na kom bi ti i Gabrselasije, u najboljim danima, pozavideo. Usrao si se, ali si prvi udario. Sada osećaš kako ti muda udaraju o asfalt. Uspeo si.
ŠKK? Zar postoji neki drugi Ronaldo? U čemu je fora?
Fora je u tome da se ceo svet ložio na Luisa Nazaria de Limu godinama. Jedan od najboljih fudbalera ikad, sa Roberto Karlosom, Didom i ostalima činio je okosnicu brailske reprezentacije dugi niz godina, na pun kurac takmičenja.
Onda je došao ovaj nalickani feget, na koga su ziljave tinejdžerke krenule da luče vlagu, a klinci iz kraja su krenuli da trpaju gel na kosu i krenuli da furaju njegove dresove. Pošto je stekao masovnu popularnost bukvalno preko noći, čim je neko spomenuo Ronalda odma' su pomislili na njega, mamu mu Bugarsku. I tako je "debeli" gurnut u drugi plan.
Inače, izraz "debeli" koriste današnji klinci za originalnog Ronalda, jednog jedinog, naročito zbog problema sa težinom koje ima. Kad neko od starijih čuje ovo, obično sledi šljaga ili nešto slično. Ako, i treba. Jedan je Ronaldo.
-Matori, ima da stavim debelog Ronalda na profiln.... -Zašto ga koji kurac zoveš debeli, kad možeš samo Ronaldo? -Pa zato što Kristijano... -Ma kakav Kristijano, kakve pičke materine? On je nula bre za Ronalda, fegetčić mlitavi. Neće postići ni stoti deo onoga što je Ronaldo postigao.. Smarač pozerski.
Rečenica kojom se na RTS-u već godinama obeležava prvi sneg u godini, bez obzira bili to nezapamćeni nanosi u Rumuniji, snežna oluja u Ognjenoj zemlji ili prve pahulje na Kopaoničkim jasikama...
