- Prva srpska država nastala je 2015. godine pre nove ere, zahvatala je pola Evrope, kao i zapadnu Aziju i severnu Afriku.Car te imperije zvao se Nino Belov i pominje se u Bibliji kao Nebrod. Po njemu je reka Nil dobila ime. Posle jednog vojnog pohoda Nino je ostavio ženu da dovrši zidanje Vavilona a on se vratio u Srbiju da proslavi pobedu.

- Posle toga, u 14 veku p.n.e. je usledio Trojanski rat, rat u kom su se borili Ahil, Hektor, Ajaks i ostali veliki srpski junaci antičkog perioda.Te događaje je verno opisao slepi pesnik Momir, čije je ime Helenima bilo toliko teško za izgovor da su ga prekrstili u Homer

- Aleksandar Makedonski (356 p.n.e. – 323 p.n.e.) je takođe bio Srbin (iz dinastije Karanovića). Kada je stigao do Indije on je doneo Indijcima staro srpsko pismo koje su ovi posle nazvali sanskrit (originalno srb skript). Reka Ind se prvobitno zvala reka Sind. Ovaj naziv potiče od srpskog izraza "sinje more".

- Isus Hrist je prvih 30 godina svog života proveo medju Srbima u istočnoj Hercegovini (Deretićev rodni kraj). Tamo je izučavao staru srpsku mitologiju i iz nje postepeno razvio Hrisćanstvo. Posle se vratio u Judeju i propovedao apostolima koji su svi bili Srbi. Dokaz? Pa zvali su se Marko,Luka, Jovan, Petar, Andrija, Jakov... očigledno sve lepa srpska imena.

----------------------------------------------------------------------

Ma koliko to neverovatno zvučalo, ja ništa od ovoga nisam ni izmislio ni preuveličao.
(E da, ono Prof. Dr. ispred imena stoji jer je Jovan I. Deretić profesor i doktor mašinstva a ne istorije kako bi neko mogao logično pomisliti)

Zadatak u trećem razredu osnovne:

1990: Ako je Joca dobio 100 Dinara, i da Peri 1/5 toga, koliko mu je ostalo?

1995: Ako je Joca dobio 100 Dinara, i da Peri 20% toga, koliko mu je ostalo?

2000: Ako je Joca dobio 100 Dinara, i da Peri 20, koliko mu je ostalo?

2005: Ako je Joca dobio 100 Dinara, i dao Peri 20, ostalo mu je 80. U datoj rečenici podvuci broj "osamdeset"

2010: Ako je Joca dobio 100 Dinara, i dao Peri 20, opišite osećanja koja su se razvila u Joci prilikom nesebične podele svega što on ima sa Perom, kao i Perine suze kada je video taj veliki Jocin gest.

Čas je u desnici, čas u levici.

(Замак Немањића у Неродимљу, Лета Господњег цуiе (илити по данашњем рачунању 1315))
Господар Болеслав улази на капију.
Болеслав: Ди га је Милутин?
Чувар: Ено га горе, опет је упао у неки трип да гради манастир.
Болеслав улази у свечану салу.
Милутин: ... и тако ти кажем, оћу да ми саградиш брод цркве од слоноваче и злата, а баци и мало рубина, немој да штедиш да не прођеш ко мајстор Ђурђије на тавче.
Архитекта: Разумем ја господару, али не можемо овде да туримо слоновачу, има падне црква са стене право у море.
Милутин: Онда разнеси стену.
Архитекта: Али господару, та стена има четрес иљада стопа, како да је разнесем?
Милутин: Откуд ја знам, ти си тај аркитекта или како се већ сад то модерно каже, ти би то требао да знаш, кој смо те курац слали код Јониса у Смирну, да вириш младим Гркињама под сукње и пијеш вино, пизда ли ти материна? Е де си Болеславе, кућо, нема те 100 година, нешто си ми ослабио, шта је, нема више дивљачи код тебе доле у Македонији, а?
Болеслав: Ма нешто слабо ове године, морам да се задовољим обичним прасећим и понеким фазаном, него нисам зато дошао...
Милутин: ООООЈ ХРЕЕЕЉЉАААААААА!
Хреља: Изволите, Ваше Величанство.
Милутин: Слушај 'вако. Има д'одеш горе до Рашке, и викнеш војводи Момчилу да налови четрес иљада срндаћа и триес иљада јелена за мог друга Болеслава. Он ће вероватно да се нећка, у фазону "немам толико", али да му кажеш да ће да му у супротном дође Милутин, па има да најебе горе него ономад кад му је ташта сручила истопљено злато на ноге кад ју је назвао дебелом Мађарицом. Јасно?
Хреља: Јасно, Ваше Величанство.
Милутин: Е видиш Болеславе, нешто сам наумио да саградим још једно 20 цркава, па да пређем полако да градим зидове, рече ми Небојша кад је био доле у Цариграду да су дошли неки што једу керове, како оно рече да се зову....Шинези, Минези, неки такав зонфић, па да су они били некад давно у трипу да се преграде он Монгола, те су изградили зид дуж целе границе, те сам ја мислио кад ми освојимо Цариград, Рим и Јерусалим, биће нам доста, онда ћемо да се и ми оградимо, ал' да буде по један златни торањ на сваких 200 стопа.
Болеслав: Да не буде мало много то, а?
Милутин: Ма добро, може и на 210 стопа.
Улази челник Јоаким.
Јоаким: Пресветли господару, хтео сам да ти јавим да се ваши синови Стефан и Константин опет такмиче ко ће да посече више византијских војсковођа, иако сте им ви то изричито забранили.
Милутин: И ко води?
Јоаким: ...Па ја мислим Стефан, бар је водио тринаест разлике, сад је негде прошло полувреме.
Милутин: Ма пусти их, нек се играју деца. Него ја имам један задатак за тебе.
Јоаким: Реците, краљу.
Милутин: Јуче сам приметио да ми је Џеки нешто нервозан, изгледа да га онај Јосиф није хранио довољно, па сам га превентивно обесио за ноге на Звечанску тврђаву. Елем, пошто изгледа да магацин нема довољно хране, мораћемо опет да идемо по залихе.
Јоаким: Је л' опет Татаре, господару?
Милутин: Њих ћемо, мада ми је онај претходни контингент изгледао као неукусан за Џекија. Ако опет не буду ваљали, прећи ћемо на Мађаре, реко ми ветеринар да они имају више протеина. Имаш три дана да ми доведеш једно 200-300 Татара, али добре да ми изабереш.
Јоаким: Бојим се да нећемо стићи да их изаберемо баш за три дана...
Милутин: Два дана.
Јоаким: Али...
Милутин: Дан и по и идете са дрвеним сабљама.
Јоаким: Разумем, господару.
Милутин: И немој више да ме нервираш, има да прођеш као Вујица војвода следећи пут.
Јоаким: А како је он прошао, господару?
Болеслав: Јеси приметио како ћопа на леву ногу?
Јоаким: Да
Болеслав: Е па то му је из детињства, кад је мазно дијамантски кликер Милутину.
Милутин: Добар је човек, али дијамантски кликер је дијамантски кликер.
Јоаким одлази.
Милутин: Него, што си ти беше Болеславе уопште долазио?
Болеслав: Па данас вам је свадба, краљу?
Милутин: Свадба!?
Болеслав: Па да, јел се сећате да вас је мађарски краљ молио ономад кад сте га уватили за гушу да га не удавите у Тиси, већ вам је дао ону своју сестру за жену.
Милутин: Ау, па ја се тога не сећам. Морам да баталим медовину, изгледа да ми је неко стално трује, ваљда су зато данас умрли она тројица што све пробају пре мене, а и ја осећам неку горушицу цео дан.
Болеслав: Биће да је тако, него шта ћемо за ову свадбу.
Милутин: А јел бар нека пичка?
Болеслав: Па није да није, кажу да га је пола мађарских грофова бацало сваког дана мислећи на њу у пољским вецеима.
Милутин: Па добро, послужиће који дан.

Svuda okolo vas, zaudara na formalin...

Sloboda: Zašto me gledate tako?
Ivan: Jao, Anđelka... Ja Vas kada sam sreo u Malinskoj Vi ste se meni silno dopali, svuda sam Vas tražio, nisam mogao da Vas nađem! Postao sam sujeveran, ja verujem da Vaša fotografija ima moć!
Sloboda: Dajte molim Vas! Vi mene čak ni ne poznajete.
Ivan: Ja Vas ne poznajem, ali ja Vas v... Ja Vas volim!
(Slobodin pogled pun razumevanja)
Ivan: Jeste li Vi ikad mislili na mene?
Sloboda: Dajte molim Vas! Izlišno bi bilo pričati o tome.

(ovaj razgovor, neznatno modifikovan, periodično se ponavlja na svakih dvadeset pet minuta)

Трава, трава, трава, помера се трава ЛАВ ЈЕБОТЕ, ЛАВ, СРАЊЕ СРАЊЕ СРАЊЕ ветар, добро је, трава, трава, трава, друга газела још газела, још, још, добро је, можда неће мене да поједе нешто, трава, једем траву једем траву, газеле око мене, беже СРАЊЕ СРАЊЕ СРАЊЕ СРАЊЕ ХИЈЕНЕ ХИЈЕНЕ ХИЈЕНЕ не, добро је, аукурац, јури се дечурлија, трава, трава, вода, вода, пијем воду таласи СРАЊЕ СРАЊЕ КРОКОДИЛ У КУРАЦ У КУРАЦ ИДЕМ У КУРАЦ ГОТОВО ЈЕ ветар, добро је, опет цимање, доста воде, трипује ме вода, блато, прашина прашина прашина уууууу дрво, хладовина до јаја, ходамо, нећемо стати сви али ко их јебе жедне, трава трава дрво хлад, шта је то на дрвету ЛЕОПАРД СРАЊЕ ЛЕОПАРД ГОТОВО ГИНЕМ ГИНЕМ СРАЊЕ ЛЕОПАРД аааа шупичку материну мајмунску упишах се неко се дере ШТУРА ШТУРА ШТУРА, ЛАВ ЈЕБОТЕ, СТВАРНО ЏАДА ЏАДА ВАТАЈ ЏАДУ у до јаја, скењали су неког рандом Гнуа нису мене трава трава трава ветар ветар...

И тако сваки дан, сваки минут, нон стоп. Аукурац.

Japansko shvatanje sporta i nadmetanja:

- dok su ostali nejapanski narodi izmišljali odbojku, vaterpolo, košarku, tenis, šah, ne ljuti se čoveče...Japan je ostvario izuzetan napredak na polju borilačkih sportova. Pravila su jasna - potrebno je rukama, nogama, katanom, vakizašijem, saijem, kopljem, šurikenom, motkom, nunčakama, mačetom, buzdovanom, krivim nožem, testerom, sekirom...Protivnika likvidirati, osakatiti, onemogućiti da stoji na nogama ili u najnepopularnijem slučaju izbaciti iz ringa. Ovde su se pokazali vrlo korektnim jer pored muškaraca postoje i discipline u kojima se nadmeću i žene, deca, starci, bogalji prve, druge i treće kategorije. Poželjni su brutalnost, lokve krvi na sve strane i obeščašćavanje protivnika pre okončavanja njegovog života.

Japansko shvatanje katastrofe:

- japanska katastrofa mora da zajebe jevrejsku katastrofu. A mora da zajebe i napuljsku katastrofu. I onu indonežansku. Kad u Japanu padne avion, ne samo da pogine 487 putnika, već avion padne na zgradu koja padne na drugu zgradu koja pada na vrtić i starački dom. Rihterova skala ne podržava japanski zemljotres. Kad na Drezden bace tepih bombe, na Japan bacaju nuklearne. Kad cunami pogodi Japan, dogode se pored ostalih i nuklearna, ekološka, idustrijska, finansijska i poljoprivredna kriza.

Japansko shvatanje humora:

- Japanac koji govori engleski gore nego prestolonaslednik Aleksandar srpski, pokušava da čita engleski i niko ne sme da se nasmeje. Ko se zajebe mora da klekne, i onda ga moderni samuraj raspali po bulji nekom čudnjikavom batinom koja deformiše karlicu i pomera unutrašne organe iz ležišta, pretvarajući tvrdu u meku stolicu.

Japansko shvatanje seksualnog zadovoljstva:

Ako nema vrištanja - ne boli. Ako ne urla - ne boli dovoljno. Naime, tokom poslednjih nekoliko vekova, japanski čovek je opterećen problemom izazivanja što veće boli kod seksualnog partnera, vršeći nasilje nad što više delova tela. Sudeći po japanskoj porno industriji, potrebno je za početak ženu vezati bodljikavim lisicama, u usta joj staviti bilijarsku kuglu (belu, veća) i vezati je da visi sa plafona. Kada je pripremljena za opštenje i pošto ste polni organ apgrejdovali raketom sa laserskim navodjenjem i ugradili još dve ruke u kojima držite žilet i kandžiju, naoružajte se gvozdenom nogarom od kreveta i svilenim bičem koji ne ostavlja masnice a boli u pičku materinu. Ako oboje prdite, orgazam neće izostazti.

Japansko shvatanje ishrane:

- napraviš splav, poneseš koplje, ubiješ morsko čudovište se pet glava, preživiš oluju i kući doneseš jednu ribu. Ribi su otrovna peraja, škrge, ikra, oči, creva, dvanaestopalačno crevo, trinaestopalačno crevo kao oi većina ostalih unutrašnjih organa. Pošto se riba uredi i održi molitveni obred, cela porodica se isplače, izljubi i izoprašta medjusobno, sedajući za sto, spremni na najgore. Kome će šta zapaszti u tanjir - pitanje je streće. Ko preživi, glad mu neće teško pasti.

Japansko shvatanje kinematografije:

- džinovski gušter se pojavljuje iz mora, prži, jede i kida prestravljene ljude na pola. Jamazato seče četu samuraja čudnim spravama u odbrani carstva i spašavanju časti. Crtani likovi se svete jer su im banditi silovali i zapalili živu familiju. Nadrealne životinje bacaju magije i ruše sve pred sobom. Život se gasi u najtežim mukama. Svi srećni.

Kada kažeš Japan, misliš bol.

Након пишања девојка остаје да чучи, а ортакиња је након тога ритне у гузицу како би јој отресла и последње капи жуте текућине.

Има логике, је л' да?