Легендарни кладионичарски систем који је осмислио генијални коцкарски ум Др. Армина ван Бурена, холандског свестраног уметника и састављача тикета спортске прогнозе.

Систем је врло једноставан: креће се са сто динара, састави зицер пар за квоту 2,10 (оних 0,1 за част раднику/ци), када тај тикет прође, саставља се нови зицер пар са истом квотом, али на њега овај пут улажемо добијених двеста динара. То се ради узастопно 5 пута, а онда се прави пауза за баханалије, а и легенда каже да кладионичарски богови обарају 6. пут, без изузетка.

Наравно, како се Др. Армин руководи оном Ворена Бафета: "Донт кип ол јур егз ин ван баскет", он такође поседује и 0,000001 део једног биткоина, две акције сајта вукајлија.цом, као и још неколико криптовалута, те налогом на њујоршкој берзи преко ког зарађује на разлици у цени костолачког угља пре и током грејне сезоне, такође и кликће на рекламе, те на основу свега овога збирно он месечно повуче чак и до 270 долара, што му омогућава лагодан живот у родитељском стану на Железнику.

Za sve one, koji se ni malo ne razumeju u kompjutere, preča stvar od kućišta.

Najveća spona prijateljstva na fakultetu, ono što se pamti ceo život. Keva poslala par komada da se nađe kad, ti kreten, daš sve na cirku i kurve pa onda sa najboljom ortakinjom deliš poslednji lim iz ormara. Ona ostaje za ceo život, ona je veliki brat. Ne cimaš je za sex, čuvaš je, vodiš je na pivo i gledaš fudbal sa njom.

Posle par godina od svršetka studija, ona ima posao, ti rokaš sa bendom, čujete se tu i tamo, i uvek se setite tih 5 sati ujutru i te poslednje konzerve i smejete se svemu kao da je bilo juče.

Onda prođe dvadesetak godina, ona izgradila karijeru, ti se oženio, jbg naterala te rodbina, bilo ti je "vreme", i opet se čujete dvaput godišnje, smejete se svemu, ćaskate o Pirovim pobedama, sve se nekako dogovarate da se vidite ali nikako da nađete vremena jedno za drugo, ali vas naravno i dalje vezuje nostalgija prema bezbrižnim danima studiranja i cilindričnom parčetu lima koje će da vas proganja dok ste živi.

Onda posle jedno 30 godina, pakuješ sopstvenog klinca za fax, naviru ti uspomene i negde iskopaš broj telefona pa je pozoveš. Posle cela dva zvona čuješ ushićeni ženski glas pun entuzijazma:
"Šta ima seko, je l' si živa?"
"Evo kotrljam, ti?"
"Ma evo pakujem ovog mog seronju za fax pa se setih one ratne konzerve, i tako..."
"Slušaj KONJINO!!! DA SE NOSITE I TI I KONZERVA I PLATON U TRI LEPE PIČKE MATERINE !!! ČEKAM TE CEO ŽIVOT DA SE SMISLIŠ I SAD IMAM 15 MAČAKA, PRIBOR ZA HEKLANJE I JEBENI ARTRITIS. JEBI SE BRE MAJMUNE, JEBALA TE KONZERVA!!!...... tu tu tu tu tu tu tu tu......"

Троловање трола. Једини начин да победите
трола је да будете бољи трол од њега.

Посета Јеховиног сведока у поподневним часовима
одмора не мора се нужно завршити лоше.

Ajduci se vraćaju, kao što se bili Hajduci pre sto godina. Sad se vraćaju Hajduci. Hajduci su postali u hajdučkoj dolini. Dooolina, hajdučka dolina gde hajdukuju i pobegnu u šumu. Eeee, znači Hajduci su postali. Znači postali - to su, oni su narod! Hajduci su narod.

Jedno drugoga džanderišu, jedno drugoga skidaju golog, jedno drugoga- to su Hajduci, znate? Uzmu sve i svašta rade. Prema tem, to su Hajduci mnogo opasno koje nastala svet i zemlja. Hajdučka.

To su Hajduci koje napadamo. Džendarišu, aaa... poneveravaju... divlji. CENE DIŽU, skidaju narod! To su Hajduci. Završili smo sa Hajducima.

Čovek kome je dozvoljeno da psuje po raznoraznim srpskim serverima, samo zato što program za cenzuru ne učitava neku vranjsku tipičnu psovku, za psovku...jer: ili je totalno loše gramatički napisana, ili je totalno nepoznata iznad reke Rasine.
Inače ovo je savršeni Monitor Šou za nekog ko gleda Vranjanca kanteraša kako igra tu istu igru. Jebi ga, volimo da smo seljaci.

*umesto Vranjanac, može i južnjak...

Ah! Život, tuga, čemer. Nesreća, sivo nebo: kiša sipi, dijete plače, majka vadi poslednju mrvu hljeba iz vunenog džempera i pruža je djetetu koje je nespretno ispusti i mrva pade u mračne ponore rijeke pod njima. Ah, groze! Ali nastavismo da hodamo u ovom mraku, u ovom božijem paklu, po ovoj zemlji Srbiji, po našoj miloj majci, po našoj zajedničkoj humci.

Jedan kikot, drugi urlik, treći bezvučni šum grlenih struna. Osta samo bat koraka u kljakavom drumu. Ah kakvo beznadje, kakva samo bol u svakom koraku. Mekan topot cipela bez đona. Bijela koža polubosih stopala nestaje u treptaju sa dodirom blata u toj prebrkanoj fuziji. I ja hodah sa njima nekoć, a evo sad sjedim tu na panju i gledam ih kako odmiču. Ja sam se nahodao, ja sam moja stopala raskrvario, ja sada stopalima mislim. Hodao sam i ja kao i oni nekoć, dok su ovi panjevi svi još bili borovi. Prošao sam toliko puta kraj njih i gledao kako umiru.

Da, to je krug. To je nesavršeni krug, broj koji god. Ne nedostaju mi oni koji odlaze, ja znam da će oni doći, iako će doći drugačiji. To bi bilo kao da nedostajem samome sebi, a to nije istina. U ovom lavirintu, u ovoj košnici, u ovom kosmosu u glavi, ja jasno vidim kako dolaze galopirajući. Taj futuristicki galop završava se pucanjem mrežnjaca kada im oči udare u mene. Njihov Godo sada čeka njih. Ah, takva li su vremena došla.

'Vode, vode...' Nemam vode! Ko je meni vode davao? Šta mi je htjela voda? Više smo prosuli drhtavim koščatim rukama. Sve dadosmo ilovači. Vode, nemam. Nemam ni hljeba, ni soli, ni vina. Imam samo žeđ da vam dam. I vučje očnjake. Idite, krvnici, mučenici, dođite, gdje ćete? Ubijte jos to malo vremena, ubijte praskazorje idući mu stalno iza ledja. Idite gladni i bosi sa trnjima pod noktima...

Oh! A, ja bih vam ruke dao, ja bih od srca otkinuo. Al' uzaludno, ah ništavno je. Dao bih vam sve, samo za parče puta. Ali nema puta, samo vrtlog sa nama na dnu kao talogom. Priznajmo: rođeni smo mrtvi u ovoj šolji kafe, u oblaku i čitavog života samo padamo, sužavamo krug. Naš je hod spirala ka dnu koje na kraju zacrnimo kad ispopadamo jedan na drugog. Sada čekamo da neko zabode želju u nas, kroz nas...

Milozvuk iz usta gospodične lišen onih riječi na ***P***, a pogotovo one riječi na ***K***. Sve je tu - i izbor riječi, i dikcija, i odgovarajući ton. Govor učen odmalena, pod budnim okom majke koja nije žalila šolde za najbolje učitelje kako bi ovladavanjem dobrim manirima poskupila (ovde ide ona riječ na ***P***) *čednost* mlade dame. Kroz odrastanje, ambiciozna majka se javlja kao glavni korektivni faktor vraćajući kćerku na kolosjek posle svakog i najmanjeg verbalnog ispada. Rezultat takvog odgoja je nadmena gospođica koja nosom kao leđnim perajem morskog psa para oblake i izuzetno teško ju je deflorisati. Al' zato govori ***k'o da golub guče***.

Onomatopeja slobode u širokim boksericama.

Najpribližnija zamjena za pravu stvar.
Trip svijeta u kojem danas živimo. Jebena Matrica stvari koje nas okružuju i služe da zavaraju naša čula. Zatvor za naš um. Imamo čitavu plejadu stvari koje služe da zaobiđu stvarnost u kojoj osjećamo **bol** zbog koje znamo da smo još uvjek živi.

Više ne jedemo zdravo, zašto, kada imamo sintetičku Abecedu vitamina u kapsulastom i šumećem obliku. Više ne kušamo, jer imamo sintetičke zaslađivače i aromatore da okusimo sve egzotične ukuse. Više ne mirišemo feromone, zašto kada imamo sintetičke mirise svih opusa da nam uzbude maštu uspavanu sintetičkim seksom iz pornića. Mada više se i ne jebemo, jer imamo sintetičke kurčeve da zadovolje dame podmazane sintetičkim vlažilima, i sintetičke pičke da izmore sintetičku erekciju kurca izazvanu tabletama. Imamo sintetička druženja i sintetičke prijatelje da zadovolje naše potrebe za komunikacijom i siocijalizaciom. Više ne razmišljamo, jer imamo smartfonove i smartkompove da to rade za nas. Više ne odlučujemo, jer imamo sintetičke kutije i ostale medije, da to rade za nas. Više ne živimo...

Цигански назив за металца.

Ako imate mladjeg brata ili sestru koji su tek upisali osnovnu i nervoznog ćaleta koji pokušava da pomogne detetu da ne zaostaje za drugom decom (ne bilo u redu sa takvim genima, je li), imali ste prilike da vidite kako ćale seda za sto držeči se poslovice lepa reč i gvozdena vrata otvara, a završava sa omiljenom roditeljskom batina je iz raja izašla.

Два слова која слично звуче и чак се и слично пишу на латиници. Толико су слична да неки користе само једно од њих и не долази ни до какве забуне. А шта би било када би моћни људи приметили ово расипање? Када би нас натерали да изаберемо једно слово и користимо само њега до краја живота? Да ли сте се некада запитали које слово бисте одабрали? Е па, ја јесам. И схватио сам да избор уопште није тако лак као што изгледа.

Да кренемо од очигледних ствари. Ч звучи много боље него Ћ. Једноставно, Ћ је некако много сиктаво слово. Скоро као оно срногорско Ш. А с друге стране, Ч баш има добар звук, некако мушки се чује, скоро као Џ. (Мислим да ми је Џ омиљено слово, колко то добро звучи, брука. Бурегџиница рецимо, страшно колко добра реч.) Мада Ч за разлику од Џ има и неки шунтави призвук, још кад помислим како га неки људи изговарају, онако кад се чује пљуца у слову, страшно. Значи није ни Ч савршено, ал некако, мени је боље од Ћ.

Даље, погледајмо које слово изгледа боље на папиру. Ч изгледа као 4, ал не ово 4 него оно 4 како ја пишем, што изгледа као Ч. А Ћ личи на Ђ. Тако да ниједном не иде оригиналност у прилог. Али Ћ је ипак побољшање у односу на Ђ (превише закривљено за мој укус) док је Ч исто као и 4. А и кад би Ч и Ћ била једина слова која постоје, опет бих рекао да је Ћ боље, Ч је много немаштовито.

И сада, најважнији део, онај део због ког је избор између Ч и Ћ стварно битан. Ко говори само Ћ? Хулигани, локалне шатро-мудоње, и Хрвати. Хрвати су у ЕУ, а и поред тога њима сигурно неће уводити санкције јер никад не најебу. (Ово сам тек сад извалио, брате они су ко Салатић из основне. Сви најебу само он не. Једном сам чак добио укор због нечега што је он рекао. Јебени Салатић.) Дакле, остају само хулигани и локалне шатро-мудоње што је у суштини исти курац. И мислим да је немогуће одлучити се само за Ћ и не упасти у ову групу.
Оћеш да ти полупам главу дећко?
Ало, пићко, теби прићам!
А Ч? Ко говори само Ч? Дебеле бабе. Искључиво дебеле бабе.
Хочеш колачич?
Што си се учутао?

И сад се види. Не бираш само између два слова, ти бираш да ли ћеш да постанеш дебела баба или навијач. Ја не бих волео да будем ниједно од та два, али ако нам уведу санкције одлучујем се за дебелу бабу. Навијачи су говна, а и не могу ја онако да причам цео живот. А дебеле бабе које говоре само Ч су некако добре, нису то оне цегер бабе што те муну лактом у ребра да пре тебе уђу у бус. То су више бабе што седе кући, пију кафе с комшилуком и праве ванилице. А и Ч боље звучи, јебеш му све. Чао.

Kada vam je kursor miša na start meniju (dole levo), a želite da zatvorite aplikaciju klikom na "X" (gore desno), a vi ne pomerajući nijedan deo tela zovnete ćaleta da dođe iz druge sobe da vas zaljulja ne bi li se kursor i "X" poklopili.

Мистериозни прашак из далеке земље који ласица и зец купују од веверице и конзумирају на журкама. Веверица је потрошила све паре са жиро рачуна, па мора јадна да се снађе да прехрани ситне веверичиће. Али авај! Зли Аца Лукас јаше џиновског лептира и прети да им отме кокос и националну тв фреквенцију!

Energent u doba Aleksandra Rankovića.
Ako deda zbori istinu.

Чињеница да не желиш попару је сама по себи ирелевантна. Добићеш попару, хтио ти или не, ко те јебе! Надам се да ћеш убудуће научити да цијениш и уживаш у истој, јер од сада па на даље биће ти сервирана, ево, већ за пар минута ћеш добити порцију! Уживај у попари!

Питаш се зашто ти се сервира попара? Зачепи и једи.

Можеш ли да добијеш сладолед умјесто попаре? Не. Наравно да не можеш. Али, можеш сервирану порцију попаре назвати именом неког сладоледа ако ћети бити лакше, како год. Можда и добијеш сладолед, ако будеш добар. Ако боље размислиш, попара је више него боља од сладоледа.

Попара изгледа :Бљак:! Боли ме курац, има да једеш и да плачеш од среће. Видиш онога клинца преко пута, он је трениран од стране спартанаца, касније је бачен међу јапанске шинсенгуми вукове, видиш како већ стасава у витог јелена? Е, попара то омогућује. Једи попару сине, уживај!

Nešto mnogo lepo, kad je lepo.

Degustator purca, iliti mužjaka purice, tj. ćurke

Bio čest kevin izraz kad me vidi kad dolazim iz grada...