Реченица која се врти кроз америчке филмове и понавља се кад год неки батица шпијун тајни агент упадне у неку зграду обучен као њено особље и ту налети на некога од тих људи који су толико глупи да не знају ни ко су им колеге, нити могу да осете било какву неправилност, као ни да питају дотичног из којих је кућа и преко које везе је добио посао гурача колица са вешом у којем се крије његов партнер са узијем. Један од многих доказа неоригиналности у седмој уметности преко Баре.

Налицкани фенси хомосексуални ретардирани млађи брат говнар кафане.

Зна се шта је кафана: мало мезетлука, ракија, вињак или пиво, евентуално шприцер, има и са роштиља понегде и а у курац више. Цене синдикалне, све благо штрокаво, двојка или евентуално седам осмина са звучника, фригијска лествица. Попијеш па се усереш, а не примети ти се јер си усран и дошо у кафану, није битно шта си обуко. Од риба дебела конобарица Синђа у педесетим; све је видела и све зна. Углавном, све како Бог милује и заповеда.

Али курац.

Васколики педерлук што чупа обрве, има твитер и облачи се кежуал ко пазарски шофер за сунет пре неког времена је почео да се ложи на ћирилицу: као, то је оно наше, тиме ми јебемо, тиме смо ми тако урбани а опет тако своји, СЕРБИА БРЕ! И онда је решило да поткреше урођени празилук из гузице, не да га чупа ко до сада, него нако да га фазонира машиницом на двојку, да то изгледа свецки а наше. И онда је створило клабане.

Клабана је дакле геачка фузија КЛАБИНГА и кафане. Недовољно хардкор за кафану, недовољно урбана за КЛАБИНГ. Метиљава као и гости који долазе у њу, што цитирају самониклог кантаутора, сина Титовог амбасадора Јована Балашевића и слушају Фрајле или ова говна. Име јој је обавезно шаљиви цитат из неке песме или враголаста игра речи ("Она моја", "Моја бивша"). Пиће скупо ко отров, ако наручиш ракију питаће те оћеш ли од боровнице. Музика такође метиљава, јер звуци Нина или Шемсе гостима изазивају осип. Разбијеш ли чашу, одма стиже обезбеђење да ти физичком снагом покаже да је чаша купљена код Вицка. Све сређено и чисто. Пичке сређене и чисте. Мушкарци који би се нежно волели са другим мушкарцима сређени и чисти. Столњаци такође сређени и чисти.
НЕ СМЕ БРЕ ТО ДА БУДЕ СРЕЂЕНО И ЧИСТО МАЈКУ ВАМ ЈЕБЕМ У ПИЧКУ!

Превише си тром. Живот ти је монотон. Желиш промене?
Окрени педалу на животном бајсу мало јаче. **Заверглај**. Ако си се заглавио у блату, биће мало шлајфа, јелте, али опет је решење **верглање**, само мало напорније, али увек се исплати.
Само маторе дртине имају право да возе тај бајс полако, јер, њима је још мало крај трке, кочнице су им закржљале, па да би лакше закочили мало и успоре. Али где си ти? Ниси ни до пола дошао, *тур де лајф* није тако кратак, нити једноставан. Много још рупа и узвишења мораш да прођеш, али запамти, мили мој, после сваког узвишења иде једна низбрдица, где можеш да одмориш ноге. Зар не?
Што кажу наши стари ''*преко прече наоколо ближе*'', зато, не тражи пречице, пичи поштено па докле догураш. А до краја ћеш стићи сигурно. Веруј ми.

Ја сам све то прошао, и знам да ти је тешко што ме више нема. Урадио сам све што сам могао, и кога год будеш питао за мене, сви ће ти рећи да је твој стари био људина. А зато што знам как'и смо ми, ленчуге у крви, треба нам јак мотив да би нешто почели, зато ти, сине мој кажем...

Mreža koju posebno volim jer kad sam na njoj Novak Đoković mi zvoni na interfon i bole ga kurac i smara me da idemo da mrljamo koks iza arene i da plašimo babe na jacpi.

Bogotac među psovkama. Nije za svakoga, pošto vrlo često ume da se obije o glavu. Da bi je koristio moraš da budeš izvorni preldžija, gazda u kući inače si najebo.

У неком тренутку у историји цивилизације, за одвајање просторија у стамбеним објектима, престала је да се користи цигла и почели су да се користе геј материјали попут картона, гипса и вуне. Мајстори више нису долазили да опизде зид, већ да измене ентеријер. Парови из комшилука више нису водили љубав већ кампању против радног народа који устаје у 5:00 да ради на мешалици.

Грешник. Мукица.

Човек к'о и сви остали. Иде тамо где му срце тражи и душа води. Јури она ситна задовољства о којима машта ноћима, а које му нису увек на дохват руке. Другима понекад изгледа смешно, помало идиотски, ал' не може против тога. То му је у крви. Волео би он тако сваки дан, ал' нема сирома'. Проста ствар.

Zadnji vezni šank linije. Vezivno tkivo koje od prčvare pravi kafanu, od bircuza bistro, od lokala sa šankom i stolovima mesto koje ima dušu - ona, a ne neka druga. Nije to zanimanje, ili profesija, ili nadimak - to je status.
Znaju da budu i čovek, i žena, ali ređe. Odavno su ušli u popis inventara svog omiljenog bara. Stolica, ili čaša i pepeljara mogu da fale, ali barske mušice ne - uvek su tu. Konobar i ne pita, nego nosi. Često imaju i svoju teku u kojoj su stotine recki neplaćenih pića. Ipak, ko je sad taj gazda da postavlja pitanje kad je on šesti vlasnik u poslednijh 20 godina, a barska mušica pamti vreme dok se zidao lokal. Voli da popije, ali ne uvek. Za partiju domina je tu, šah, karte, samo reci.
Krenuo je jednog dana kao student možda u biblioteku, i navratio. Otad, svakog dana je išao u biblioteku i navraćao, sve dok nije prestao da ide u biblioteku i dolazio samo na svoje omiljeno mesto. Posle mu je bibliotekar donosio knjige tamo...

Свештеник масонског реда, особа која поседује тајна знања и вештине какве ми остали ни не наслућујемо. После завршене трогодишње средње машинске, иницијацијом од стране Великог Калфе упућује се у свете тајне аутомеханике и поприма надљудске моћи. Урођеним ултразвучним апаратом дијагностификује проблем, промрља неку мантру и само вас резигнирано погледа ако му затражите појашњење. Са световним особама комуницира само када изговара цену својих услуга, које је пружа преко воље, само зато јер му то налаже етички кодекс. Кодекс га такође обавезује да никад не реши случај дефинитивно, тако да је сусрет са њим тешко избећи на дуже.

Misteriozni lik, bogotac. Čovek koji sve poznaje, svima pomaže, a nikome ništa ne traži. Domaća verzija Deda Mraza, koji ne pravi razliku između dobrih i loših. Jedini koga svi Srbi vole.

Za razliku od onih romantičnih filmova koji muško zaljubljivanje predstavljaju na sentimentalan način stvarnost je malo drugačija. Naime, često je dovoljan jedan gest u vidu reči, dela ili stava koji u muškarcu probudi "Ona je ta" osećaj.

Веома популаран ручак када смо били клинци...

Jelo kome je oduzeta glavna karakteristika i time unisteno... oprano od svakog ukusa,dovedeno do nivoa neprepoznavanja, bez poente i svrhe postojanja.

Otprilike po dve kile komad, ko zec.

Никада нећете бити довољно матора коњина да ваша мајка буде спокојна, без страха од ризика конзумирања сладоледа у новој кошуљи.
Чим ове речи напусте мајчина уста, на вас је бачено проклетство. У наредних 10 секунди закони физике престају да раде, сладолед у кашичици добија неку чудну кинетику, ваше груди постају центар гравитације универзума, а ви, нормално, немате моћ да контролишете те силе, јер су за вас нове. Само можете немо да посматрате како се чоколадна флека разлива по дивном ткању ваше испеглане, уштиркане, беле ланене кошуље. И да осећате немоћ, јер ћете ускоро чути фамозно: "Јесам ти лепо рекла!", а свесни сте да би било узалудно свако убеђивање како се у супротном то не би ни догодило, а искрено, и звучало би крајње идиотски.

Merilo vrednosti pri ocenjivanju rejtinga i skupoće novootvorenog ugostiteljskog objekta.

Моја фиока је фиока коју има сваки клинац. "Мама, јел ово сада моја фиока?". Да, добио је фиоку... Тако је лепа и празна. Ставио је унутра свој аутић. Да, то ће бити гаража. Сада је ставио и човече не љути се. Време пролази... Негде међу лајсницама зе завукло педесет пара... оних малих жутих и дебелих. Последње важеће паре у Србији. Сада нема мање од 1 динар. Ту је и неколико бомбона из праисторије, мачкин зуб који је нашао у дворишту, неколико камења са мора. Једна праћка. Каубој и индијанац, тенкићи и топови. Пар резача, гумица.... Касније се уселила прва потрошена оловка. Патентица која се сломила. Хемијска која се истрошила. Свеска за математику. Уџбеници са редним бројевима. Последњи су имали број осам. Ево га, гел за косу, један дезодоранс, стари бријач. Кутија кондома. Неколико дискова са сликама које више не жели да гледа. Стари мобилни и пуњач. Стара батерија од новог мобилног. Индекс. Радничка књижица, здравствена... Нека стоје ту, сада не требају... Прстен... Ту ставља бурму када излази са другарима. Коверте од плата и рачуна... Чекове... Опет здравствена... Сада нека нова. Са овером до краја живота... Бромазепан и Ласикс. Налази лекара, рендген снимци. Цео један живот у тој мојој фиоци.

Opaska upućena ortaku zainteresovanom uglavnom za maloletne devojčice, zasnovana na činjenici da navedeni francuski stručnjak u svoj klub nije doveo igrača starijeg od šesnes leta.

Simpaticna grupica od oko 20-tak mladica kojima fudbal jeste bitna stvar ali nije im najbitnija stvar u zivotu.