- Милане! Немој да излазиш из дворишта! Играј се ту као и свака деца!
- Мама! Хоћу да видим ту-ту!
- Нема сада ту-ту! Ту-ту је отишао да спава!
- А ту-ту исто спава цео дан као тата? Они раде у исту радњу?
- Не излази напоље без мене! Украшће те цигани!

20 година касније

Милан гледа цигана пролазника и у њему се јави мржња.
подсвест: "Он је зао! Он ће да те украде!"

Zamišljam jedan takav primer:
Sa 14 godina mobilisan, 1914. godine. Cerska bitka. Ranjen. Valjevska bolnica. Kolubarska bitka. Povlačenje preko Albanije. Tifus, dizenterija. Bolnica u Africi. Svuda oko njega smrt. Povratak u jedinicu. Proboj solunskog fronta. Ranjen. Juriš do Beograda, 500 km. Izgubio u I Svetsko ratu tri rođena brata, sestru, oca i još mnogobrojne iz šire familije. Onda, dalje do Slovenije. Ostanak na granici sa Italijom još nekoliko godina. Ranjen. Vrbovan u obaveštajnu službu. Ženi se i ima šestoro dece, od kojih troje umire u ranom detinjstvu od bolesti.. Putešestvije po celom svetu do izbijanja II svetskog rata. Ponovo u ratu, pada u zarobljeništvo. Logor ‘Mathauzen’ preživljava sa 40 kg telesne težine. Vraća se kući i saznaje da mu je žena poginula u bombardovanju savezničkih aviona, pred oslobođenje. Ponovo se ženi. Četiri godine traga za decom i pronalazi jednog sina i kćerku u hraniteljskim porodicama. Vraća se sa njima kući. Ponovo radi za obaveštajnu službu, do penzije.
U međuvremenu, njegova deca završavaju visoke škole. Dobija unuke.
Uživa u prepodnevnim šetnjama Kalemegdanom i odmaranju na klupi. U stanju je da dugo gleda ušće Save u Dunav, satima. Posmatra dve vode koje se pred njim sastaju i seća se svog boravka u zemljama odakle izviru. Misli mu se zapliću, pogled zamuti. Ništa oko sebe ne čuje.
Onda ga prene oštar udarac u klupu. Trgne se i vidi lice mladog dečka, kao što je bilo njegovo kada je prvi put mobilisan. Junoša u jednoj ruci drži limenku piva, kao i njegovo društvo, preko glave im navučene kapuljače, jedva im razaznaje lice u sumraku. Pomisli u trenu da je on je njihovim godinama u ruci držao pušku i šajkaču na glavi. Razjapljenih usta, sa pivskom penom na uglovima usana, onaj što je šutnuo klupu, urla na njega:
- Š’a si zin’o fosil? Čekaš grobara? Bolje ne čekaj, skoči sam dole, i hi hi hi...
Celo društvo se kida od smeha.
On se samo prekrsti, promumla nešto sebi u bradu, lagano ustane i pođe kući.
Umire u snu u 98. godini, umalo da doživi i bombardovanje. Na njegovom grobu bi trebalo da piše:

Анастас Петровић
1900-1998
прошао сито и решето

...Teslin asinhroni motor nikada neće imati tu popularnost...

Milorad: Brate da viš' što sam našo pornić, ista Lola!!!!
Goranče: Od Popa li, ne zebaaj?! Aj da mi posle daš link!! Daj i na Rođaka ako bude na skajp, ima se obraduje.

sutradan u školi:

Rođak: Od šta je onaj link što si mi dao, mamu im jebem iz telenora, taman da ga otvorim ono se prekine, ću uzmem onaj ruter ću ga raspučim od zemlju kolko me nervira više
Milorad: Ma ništa, nekva anketa, ništa značajno.
Milan zvani Pop: A stvarno su ga preterali, sinoć na konvistador mi se prekinu net i ovaj mi odma sjebao vugla, pizda im materina, ima si uzmem sbb i boli me racku.....
Goranče: Ej brate, skinu li PES 2011?
Milan zvani Pop: Ma nisam, dođe na 89 MB i rokne mi net, a ono preko rapidshare pa mora ispočetka opet, još jedan mi deo ostao....
Rođak: Pa ti čim dođeš, stavi nek se skine pa će dođemo oko 5....taman od Filipa da uzmem dzojstik
Milan zvani Pop: A što sve kod mene jebote...ajmo kod Tošketa.....
Toške: A jeste brate, dok ga skineš, dok ga narežeš ode ceo dan u kurac, a i kao drugo ćale mi kreči sobu....a Lola napravila li je oblandu...kakvu oblandu pravi...jao...
Milan zvani Pop: E aj zajebi više, nije mi do zebavanje, šta te boli tuki šta ona pravi....Pa jebemli ga ajde, al mogu samo do 11, mora da naučim polarizaciju svetlosti pri odbijanju i prelamanju, će nas šuri sutra fizičarka....
Milorad: To brate, tako te volim, da viš' što sam napravio veštačku vaginu od čaše i.....
Milan zvani Pop: E aj posle, ušo Keza, će me zapiše......

U moje vreme, bio je neki starovremski lift, sav od drvenih pregrada gore, moglo je i 50 kila heroina da se sakrije, a ne pakla "Camel"-a. On jedan za celi soliter od oko 100 stanova sa hrpom tinejdžera.
Najbolji je bio za onda kada nemaš za cigare, pa uzmeš nečije tuđe iz plafona...

- Brate, kako je ova Mara seksipilna.
- Ne znam brate za to, al` ja bi je jeb`o.

M: Aaalooo dobro veče!
J: Dobro veče.
M: Kako ste? Jeste zdravo?
J: Dobro smo. Zdravi smo.
M: Ima li zime?
J: Ima
M: Kako si ti sine?
J: Dobro je.
M: Je' slušaju matori?
J: Slušaju.
M: Ima li kak'a devojkara?
J: Ima.
M: Jel znaš ko je na telefonu?
J: Ne'am pojma!
M: Ovde deda Mića iz Obrenovca jel se sećaš ti mene?
J: Ne mogu da se setim.
M: Kako bre ne znaš ja sam jednom kad si ti bio mali dolazio, uzim'o mistriju od tvog dede! DEDA MIĆA iz Obrenovca BRE!
J: Ne znam stvarno.
M: Pa sa kim ja razgovaram?
J: Sa Jovanom Ilićem.
M:...
J: Alo!?
M: Ja sam izgleda pogrešio.tu tu tu
J: Idi deda u tri lepe pizde materine prođe mi poluvreme dok se ti identifikuješ!

Такмичар: То је мој коначан одговор.
ИЗ: Ууухх.... Коначан кажете. Е па, било је супер, имали сте суму од 300.000, а онда сте рекли овај одгвор.
Такмичар:преврће очима, зна да је тачно, публика такође.
ИЗ: Понављам, ИМАЛИ сте 300. 000, а сада имате....А сада имате...
Такмичар: Дај бре Зеко батали...
ИЗ: ШЕСТОХИЉАДА! БРАВО!
Такмичар глуми одушевљеност.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------

- Ало вас два крембила, шта радите ту? Ајмо личне карте?
- Ма ништа, чекамо девојке, идемо на неки концерт..
- Ало бре, Иван Зељковић би боље изблефирао него ви, ај паљба гајби док није пало привођење....

Шта ћемо кад смо рођени умјетници.

Još uvek živiš s' ćaletom i kevom, keva ti i dalje sprema klopu i pita te dvadeset puta dnevno "Je l' si gladan sine?", ćale te i dalje finansira ali sada ti zbog tih osamnaest, osamnaest puta više nabija na nos tu činjenicu,počinje da te sve češće zove "konju", deda ti stalno priča kako je on u osamnaestoj već godinu dana bio u jugoslovenskoj ratnoj mornarici i kako je u to vreme tvoja baba bila već u blagoslovenom stanju, imaš ličnu pa možeš u Mozzart kladionici da uplatiš tiket za 50 kinti,možeš da se oženiš?!, da glasaš, mada ne vidim svrhu, da pri ulasku na sajt na kome piše "I am 18" klikneš "ok" bez laganja, podigneš besplatne akcije i s' njima kupiš pola gajbe piva, polažeš za kola ali u većini slučajeva voziš pod nadzorom šefa kuće-ćaleta jednom nedeljno naravno, pretiš u prazno istom da ćeš otići od kuće zato što ti i pored činjenice da imaš VELIKIH 18 i dalje određuje gde ćeš da ideš i kad ćeš da se vratiš, na šta dobijaš samo njegovo "Ma puca mi kurac"!

Београд, 02:10 иза поноћи, викенд:

- Саветовалиште изволите?
:са друге стране жице тескобан, измучен глас испрекидано цеди: - не е, не моогу виише...шмрц, шмрц.. дооста ми је св.. свега
- Полако, чега вам је доста?
- св...св егааа!
:већ одсечном тоном: - питам чега?!
- не моогу више, не могу
:прешао на Ти: - Не можеш више шта?!
- па ....шмрц шмрц ово је све мноого теееш к о
- Е да ти кажем ја нешто буразеру и ово је мени све много тешко, реци кој' ти фали већ једном?!
:дужа пауза, већ кренуо да се упрангија, једва се предомислио: - јее сс ам ли ја то... добио саветовалишште против самоуби..
- Ма добићеш бре ти... да добио си саветовалиште, ал' ниси добио неког кога ћеш да јебеш у два ујутру! Шта ти мислиш бре, да се ту цедиш са две речи сат времена а ја да те слушам? Пређи јеботе на ствар? Хало, хало? Где си јебем те? Сад ме још зајебаваш преко телефона, а?!! Мајке вам га свима....:спуштање слушалице:

Не могу бре више да радим овај кретенски посао, јесам лоше лепио плакате за претходне изборе ал' да ме рођени брат од стрица ували на овај дебилни посао...променићу ја партију...

Дневне новине, издање понедељак: 22годишњи младић из (...) улице скочио са терасе и пуцао себи у главу у току падања.