Изрека која се користи приликом куповине ципела.

Ја сам тада имао четири, а Станица, моја сестра две године. Били смо као и сва остала деца, здрави и прави, али смо били веома сиромашни и једва састављали крај са крајем. Отац и мајка су се борили колико су могли, било је изузетно тешко. Отац је радио по дванаест сати у жељезничари и једини доносио новац у кућу. Мајка ја била домаћица.

У лето две хиљаде четврте, брат од стрица мога оца је испраћао сина у војску. Правили су велику гозбу и ми смо наравно били у званици. Породица брата мог оца је била изузетно имућна, бавили су се откупом и препродајом челика и имали су неколко луксузних хотела. Ми смо били веома сиромашни, али код оца и мајке је важило правило да се на свако родбинско весеље морало ићи. Као и обично, припремли смо своју једину одећу, отац се узајмио за поклон, а оно што је мени као малом дечаку остало урезано у сећању јесте домаћа Жито торта коју је мајка увек правила за овакве прилике. Њој је та торта била изузетно важна. Када буде готова, ми као деца смо гледали у њу као у неку тотем, баш због тога што је њој толико значила. Ја сам поред неког страхопоштовања према тој торти, иако веома мали, осећао у исто време и жал за мајчиним од свакодневног рада огрубелим рукама којима меси.

Дошао је и тај дан. Прослава као и прослава. Долазак, љубљење, мајка је торту на улазу оставила на платоу намењеном за исте. Нашу торту оставила је међу осталим, велелепним куповним тортама од којих је свака појединачно коштала као сва одећа коју ја и сестрица имамо на себи. Оставила ју је бојажљиво посматрајући је као мене код учитељице када сам пошао у први разред. Не брините госпођо уклопиће се. Прослава, прослава, прослава, четристо гостију, лудница. Сви скачу веселе се, рсају. Нас четворо смо преседели цело вече. У десет сати се пригушује светло, домаћин најављује торту. Какву торту, па ово је испраћај а на свадба? Конобар доноси нашу Жито торту и поставља је на сред сале. Домаћин позива све госте да доћу и почну гацати ногама по торти. То су и урадили, четристо људи је гацало ногама по њој док се није претворила у крем. На крају дошао је један сасвим мали човек извадио курац и почео пишати по свој тој смеси.

Dinar zlata vredan. Najveći kapital. Za mlade ljude - svoj komad hleba, krov nad glavom, prozor u svet i karta za lepšu budućnost.

Popušiti cigaretu.

Стандардни мушки протокол после секса. Вероватно да би се физички уверио да је "оно малопре" било стварно. Често се, у неверици, овај поступак понавља неколико пута током следећих пар сати.

Hevi metal slušaju osobe sa dugom kosom, uskim pantalonicama i imaginarnom gitarom. Te osobe "plešu" na sledeći način - raskreče noge koliko god mogu, mlate glavama (kosa im se pritom pokreće poput stolnjaka kada istresamo mrve sa njega kroz prozor) i sviraju neke zamišljene gitare. Hevi metal gitarista se verovatno oseća kao Bog na koncertu jer svi ti mladi oponašaju bas njega, malo ko se pretvara da svira bas gitaru ili bubnjeve. Zvuci koje gitara ispušta su ili "dždždždždždždždž (u slučaju ritam gitare) ili "tinulinuninulinutinulinu" (solo gitara, ovaj zvuk se postiže sviranjem raznih skala velikom brzinom i liči na zvuk hiperaktivnih kola hitne pomoći na spidu). Hevi metal bend najčešće ima i vokalnog solistu, njegov zadatak je da vam dočara krike grešnika osuđenih na najdublje ponore pakla. Dubokosmislen i poetičan tekst većine pesama glasi "AAAAUUUURRRRRRGGGHHHH" i najpribližnije sa čim bi se taj zvuk mogao uporediti su jauci osoba koje vole da jedu ljutu hranu a pate od hemoroida i tvrde stolice u isto vreme.

Mali prozor na kupatilu koji je tako idiotski napravljen da gleda komšiji direktno u dnevnu sobu. Kad god udjete u kupatilo videćete njega, i nećete znati šta da radite u toj situaciji.

Za razliku od šonja koji jebu, kose mrse samo junačine čija su dela veća i od balvana koji čuvaju u gaćama.

Каже се за радодајке највишег реда.
Девојку којој ни пиће не мораш да платиш да би ти изблајвала у вецеу.
Рибу која ће ти дати на првом састанку.
Цаву која се трпа у буљсона иако немаш добра кола.
Проклета нимфоманка.

1. Dignuti ruke
2. Viknuti: JAOOOOO
3. Prigrliti najblizu osobu
4. Spustiti pogled
5. Cupkati sa noge na nogu
6. Povremeno ponavljati korake 1 i 3
7. Na kraju je aplauz obavezan, bez obzira sto je muzika sa cd-a

Znala sam!

Sjedim za šankom čitavo veče cjevčeći ovu cijeđenu narandžu, a niko ni da me opsuje, niko da mi priđe. Pun kafić frajera, loču onu pivu i samo gledaju, niko ni piće da pošalje.

A, koliko sam se samo spremala... Prvo, frizura jutros u deset. Čitav dan nosim glavu k'o da je u njoj nitroglicerin. Steže ovaj pušap - sise hoće da mi oči izbiju. Tange vire iznad minića. A, bogami i ispod, hehe. Štikla od 12 cm mi je ostavila trajne posledice na kičmu. Depilirala noge, depilirala ruke. Uradila manikir. Za čije babe zdravlje?

U šta su se to pretvorili današnji muškarci? Pa, samu bi sebe spopala kako izgledam. Za koga sam se ovoliko montirala? Gledaj onoga! Visok, zgodan, obučen, vidi se da ima kintu. I samo blene. Blene... Ali, čekaj! Da li on to prilazi? Jeste! Eto ga pravo na mene! Priđi, šećeru, samo mi priđi...

Sibirska pesma prilagođena srpskom jeziku iz emisije Sasvim prirodno (Svet lova i ribolova) koju vodi Jovan Memedović

Sinonim za "Ne seri", koristi se u Egiptu, po uzoru na tamošnju bubu koja kotrlja govna od stoke i ne radi ništa pametnije.

Tajno oružje starih majstora. Parče papira na kom su ispisani najiskreniji stihovi, najinteresantnije priče, najbolja dela, najvećih umetnika. Rekvizit koji ne može da zameni ni 100 kompjutera, ni brdo para. Čovek koji ni jedno svoje delo nije napisao tokom pijanstva u nekoj kafani, jednostavno, nije umetnik. Istina je u alkoholu, a njeno ovozemaljsko otelotvorenje je na salveti. Dim, izmaglica, jak miris šljive, odabrano društvo, salveta. Priča teče. Svaka reč dobija novu dimenziju i izrađa novu istinu. Jedan iz ekipe se hvata za džep, ništa, jakna, opet ništa. Nema ni olovke, ni blokčeta, a misli nadleću jedna drugu. Pozajmljena olovka, zgužvana hartija, nečitko napisani redovi, a svako naredno slovo nosi dublju istinu od prethodnog. Tekst odiše iskrenošću, spontanošću, ima dušu. Da je bolji ne bi valjao. Savršen u tolikoj meri da bi bio savršen. Dim, izmaglica, jak miris šljive. Nirvana. Salveta dugo stoji skrivena u najmračnijem delu fioke, sve do onog trena kad dotična osoba ne naleti na istu i ne odluči šta će sa njom. Velika priča ispričana na malom parčetu papira. Priča koja nedugo zatim postaje delo koje će možda biti prevaziđeno na isti način, u birtiji, sa salvetom.

Најдуже коло. Коло које траје цца четреспет минута, и састоји се из неколико кола. Због чега је знано и као Франкенштајн коло.

Свира се на средини свадбе, негде кад се изнесе печење. Сврха му је да се разбуктале страсти смире, већ пијани мало отрезне, и да се остали довољно издувају до врхунца - до тренутка када се погасе светла и у собу уђе торта на три спрата украшена кинеским прскалицама, док оркестар свира "Моји су другови".

Камиказа коло служи и да потенцијалне удаваче пред кибицерима покажу своје тресуће облине, као и издржљивост, а теткама да покажу да још нису за бацање и разбуктају давно загашену ватру код својих мужева.

На крају је обавезан аплауз ретким преживелима, који су поносно остали на бојишту, црвени као булке, знојави ко тркачки коњи, неки у прединфарктном стању, али поносни попут пауна.

Ono što ti preostaje da uradiš kada se nađeš u blizini osobe u čijoj bundevi, koja ona zove glavom, mesto mozga stoji suva šljiva. Ludiš tako opkoljen ogromnom količinom gluposti u vazduhu a pri sebi nemaš nijedan tupi predmet kojim bi mogao sebi da naneseš frakturu lobanje, i mirne duše odeš sa ovog sveta.

Izraz koji upotpunjava nerešivu situaciju. Jednostavno nema rešenja, nemoćni smo i moramo se pomiriti sa tim. Kokoška i jaje narodski rečeno.

Milozvuk iz usta gospodične lišen onih riječi na ***P***, a pogotovo one riječi na ***K***. Sve je tu - i izbor riječi, i dikcija, i odgovarajući ton. Govor učen odmalena, pod budnim okom majke koja nije žalila šolde za najbolje učitelje kako bi ovladavanjem dobrim manirima poskupila (ovde ide ona riječ na ***P***) *čednost* mlade dame. Kroz odrastanje, ambiciozna majka se javlja kao glavni korektivni faktor vraćajući kćerku na kolosjek posle svakog i najmanjeg verbalnog ispada. Rezultat takvog odgoja je nadmena gospođica koja nosom kao leđnim perajem morskog psa para oblake i izuzetno teško ju je deflorisati. Al' zato govori ***k'o da golub guče***.

Сурово атерирање једне фантазије.
Почело је као у сну. Лепом сну, са цвећем и сладолед-тортама, не кошмару у којем ти зомби транжира лобању или те комшија јури да му будеш жирант.

Она, лепотиња једна, али пре свега податна крупњикава женка, навалентна нимфоманка, којој је страст друго име, а датив једини падеж. Поглед ти магли енормна количина дима и удео алкохола у крви, али видиш и даље добро, на крају шанка. Хаљина са голим леђима, на њима истетовирана преслава, струк ломљив попут кинеског трансформерса, а коса... Већ у мислима плетеш жуте кике и претвараш их у узде, хваташ их и затежеш закачен печурком у њен порт.

Тражиш дупли влахов од разроког шанкера, а он окреће главу лево-десно, јер је бугар. Прилазиш јој, сама је и нема разлога да оклеваш, јер таква фигура ће брзо да оде, ово је једна, случајно остала на лагеру, твоја је. Накашљеш се и покушаваш да сакријеш пијано клаћење брзим наслањањем на махагони.

- Милинко, драго ми је. Шта пије пичка?
Окрет и громки баритон, маљ који разбија илузију, жишка која потпаљује мождану течност. Необуздани мустаћи и златан зуб, горња четворка окузално, провирио из сабласног осмеха.
- Нема пичке, али мож' се договоримо... Имењаче.
Она није та. Није чак ни она.

Период у животу једне жене. Не могу ти баш тачно рећи када почиње, кад се завршава и колико траје. Али се да препознати.
Видео си је, прошао поред ње. Не, ниси се окренуо и звизнуо, али си у тренутку заборавио куда идеш, шта радиш, зашто постојиш...

Њена физичка лепота овде није примарна. Та жена једноставно цвета у пуном јеку и свесна је тога. Има сигуран ход и самопоуздања на зајам. Не говори много, али каже пуно. Зна шта желиш, чак и када ти не знаш шта осећаш.

А можда си је познавао док је још била крхки младар у џунгли трновитих ружа или касније, када је као тек расцветали пупољак стидљиво промаљала своју потенцијалну савршеност. Или си је пак, поседовао када је већ била прецветала, узалудно прскајући усахло стабло, док лати неумитно опадају, једна по једна. Можда је можеш препознати и као сасушено пољско цвеће без мириса, загаситих боја, али са титрајем у очима, као далеки светионик бљештавила којим је некада сјајила.

Али ако си је убрао у цвату, док је несебично ширила бехар око себе, ако си био изабрани срећник коме је узвратила емоције, баш тада, док је цветала... Па честитам, човече! Ти ме разумеш.