Č i Ć
Два слова која слично звуче и чак се и слично пишу на латиници. Толико су слична да неки користе само једно од њих и не долази ни до какве забуне. А шта би било када би моћни људи приметили ово расипање? Када би нас натерали да изаберемо једно слово и користимо само њега до краја живота? Да ли сте се некада запитали које слово бисте одабрали? Е па, ја јесам. И схватио сам да избор уопште није тако лак као што изгледа.
Да кренемо од очигледних ствари. Ч звучи много боље него Ћ. Једноставно, Ћ је некако много сиктаво слово. Скоро као оно срногорско Ш. А с друге стране, Ч баш има добар звук, некако мушки се чује, скоро као Џ. (Мислим да ми је Џ омиљено слово, колко то добро звучи, брука. Бурегџиница рецимо, страшно колко добра реч.) Мада Ч за разлику од Џ има и неки шунтави призвук, још кад помислим како га неки људи изговарају, онако кад се чује пљуца у слову, страшно. Значи није ни Ч савршено, ал некако, мени је боље од Ћ.
Даље, погледајмо које слово изгледа боље на папиру. Ч изгледа као 4, ал не ово 4 него оно 4 како ја пишем, што изгледа као Ч. А Ћ личи на Ђ. Тако да ниједном не иде оригиналност у прилог. Али Ћ је ипак побољшање у односу на Ђ (превише закривљено за мој укус) док је Ч исто као и 4. А и кад би Ч и Ћ била једина слова која постоје, опет бих рекао да је Ћ боље, Ч је много немаштовито.
И сада, најважнији део, онај део због ког је избор између Ч и Ћ стварно битан. Ко говори само Ћ? Хулигани, локалне шатро-мудоње, и Хрвати. Хрвати су у ЕУ, а и поред тога њима сигурно неће уводити санкције јер никад не најебу. (Ово сам тек сад извалио, брате они су ко Салатић из основне. Сви најебу само он не. Једном сам чак добио укор због нечега што је он рекао. Јебени Салатић.) Дакле, остају само хулигани и локалне шатро-мудоње што је у суштини исти курац. И мислим да је немогуће одлучити се само за Ћ и не упасти у ову групу.
Оћеш да ти полупам главу дећко?
Ало, пићко, теби прићам!
А Ч? Ко говори само Ч? Дебеле бабе. Искључиво дебеле бабе.
Хочеш колачич?
Што си се учутао?
И сад се види. Не бираш само између два слова, ти бираш да ли ћеш да постанеш дебела баба или навијач. Ја не бих волео да будем ниједно од та два, али ако нам уведу санкције одлучујем се за дебелу бабу. Навијачи су говна, а и не могу ја онако да причам цео живот. А дебеле бабе које говоре само Ч су некако добре, нису то оне цегер бабе што те муну лактом у ребра да пре тебе уђу у бус. То су више бабе што седе кући, пију кафе с комшилуком и праве ванилице. А и Ч боље звучи, јебеш му све. Чао.
Izlazak na bis
Ponovni odlazak u prodavnicu po zaboravljeni artikal. Dešava se uglavnom muškarcima koji su poslati da kupe više od pet artikala, a da tu ne spadaju pivo, cigarete i nešto slatko.
- Evo me dušo.
- Jesi sve kupio?
- Pa naravno da jesam.
- Omekšivač?
- Odo’ nazad do radnje.
Šta se ti koji kurac smeješ?
Kada se obraćamo najslabijem pripadniku čopora, jer nas je većina istog ismejala.
Zamalo da ubijem dedu
Deda vs šumeća tableta vitamina C
Ja:Gde si deda,jesi li dobro,nešto si mi ubledeo,šta ti je?
Deda:Nešto me "šaši" u grlo,i malo sam malakso.
Ja:Pa idi uzmi jednu šumeću sa stola,bice ti bolje(inače u našoj kuci šumeca je lek za sve,čista hemija,al kao zdravo je).
Deda odlazi sa čašom vode u pravcu dnevne sobe,posle par sekundi
čujem krkljanje.......
Ulazim u dnevnu sobu i imam šta i da vidim:
Deda je strpao šumeću u usta umire od kašlja,naliva vodom tabletu
koja mu je u ustima,od kašlja mu ispada levo plućno krilo na pod,ali on
ne odustaje,zapenio kao da ima besnilo!
Par sekundi se čuje:ŠŠŠŠŠššššššššššŠŠŠŠŠŠŠššššššš
Lupa nogom o pod,i pokazuje mi da ga udarim po ledjima,ali i dalje ne odustaje,agonija traje još par sekundi,dok se tableta nije otopila na veličinu koju on može da proguta.
Napokon guta tabletu,i zakrvavljenih očiju izgovara:
"JEBLA MAJKU KO DA JE ZA KONJA"
Vukajlijaški senzor
Имаш ИЉ (ку) преко 115. Проведеш преко минимум шест месеци активно градећи "каријеру" на Вукајлији. Иде ти добро. Имаш свој стил писања кога постанеш свестан када ти неко напише "знао сам да си ово ти чим сам прочитао...". Или немаш, само си добар. Боле те јајо.
Изађеш на улицу сам, кренуо си негде, концентрисан си само на околину и на музику коју си пустио. Прочитао си преко педесет хиљада појмова, знаш чега има а чега не, шта фали, како употпунити. Пале се сензори. Постајеш В-1000, са имагинарним екранчетом пред очима, црвеном тачкицом која иде лево-десно-горе-дијагонално, јури, региструје. Курац мој користиш три посто мозга као што причају идиоти у мантилима, ради ти сто три посто, скенира, уклања, бира.
Очи раде као у РЕМ фази, рука записује на папир, другу руку, укуцава у мобилни:
"Степенице, капија, зарђало говно, не отвара се, идеја, појам - Капија, дефиниција - Подмукли издајник раба божијег у журби, глупо, досадно, бриши, улица, шахт, нинџа корњаче, било, бриши, баба у Опел Астри, плава коса, плавуша поред ње, унука, премлада, спонзоруша, могућ постер, идеја - У моје време смо крале кола а не примале у буљу за њих, нема фотоапарата, апарат на мобу говно, штета, бриши, станица, нема буса, тема обрађена, бриши, ево буса, крцат, има да им прднем, идеја, тема обрађена, бриши, размишљам много брзо, јебо матер, навучен сам, гледам около као Терминатор, сензор, идеја, АХА! ТУ СМО."
Kvart
Четири високе зграде, са по неколико улаза свака, ограничавале су територију кварта. Савршен склад бетона, асфалта и вегетације претставља право ремек дело градског архитекте из времена СФРЈ. Комшије свих генерација чиниле су заједницу, познавали су се, дружили и бивали екипа из кварта.
Данас, у доба капитализма, нико више не размишља о људима и заједници. Ничу само шарене торта зграде оивичене зидинама, без игралишта, клупица, паркиралишта... Гужва и отуђеност на сваком кораку.
07:00, Кварт, недеља.
Из средњег пролаза зграде број 8, полако се помера нека сенка. Комшија Пера, већ 15 година, први долази на већ добро познату клупу. Испод леве мишке носи смотуљак гумене табле за шах, у шаци зелену торбицу са фигурама, а у десној флашицу домаће љуте, да се нађе, чисто за циркулацију и да разбистри мисли. Недуго затим, корак по корак, прикључују му се Бркати Мита и Брзи, некадашњи првак у брзопотезним партијама.
09:05
Кварт се полако буди, нова млада комшиница, што јој баба Нена издаје собу, улази у радњицу. "Даћете ми хлеб, млеко и један Малборо слимс", рече она. Зачу се вика. Пера изнервиран још једним губитком, изгубио је гајбу пива. "Опет вараш! Нећу више да играм са тобом! Дај ми вамо ракију! Бемти шах и кад играм с тобом!"
11:30
Идилично преподне прекиде вика. "Миланееее, силази на фуцу!". Девојчице поред се нешто смешкају и дошаптавају, гледају у дечаке који постављају камење за голове, а затим настављају да прескачу ластиш. Силази Милан и доноси лопту што му је послала тетка из Немачке. "Пазите да не оде на бетон да се не изгули, ова је само за траву", говорио је то сваки пут. Чује се лупање са првог спрата, изгледа нека домаћица лупа шницле.
13:25
Једно по једно, екипа из кварта, разиђе се. Време је ручку. Неки од дечака нису хтели кући па су маме морале варјачом да интервенишу.
14:00
Мук, време одмора. Кућни ред се мора поштовати. Старији одмарају а млађи једва чекају 5, или макар пола 5 да излете напоље и да почне граја.
16:25
Баба Нена, чека на прозору да види да ли ће неко да прекрши кућни ред и наруши мир да би га могла прекорити онако подбочена између гладиола. Само јој је глава вирила. Волела је и ноћу да уходи парове и касније да трачари ко се с киме спанђао и чија је ћерка кришом обукла ону минијатурну сукњу. Срамота!
16:45
Удруженим снагама, девојчице и дечаци, играјући жмурке с лоптом, нагло су повећали ниво буке. Стојећи сви око лопте, скочише у назад викнући "НИСАМ!".
19:00
Марко и Деки, излазе из теретане у атомском, мргодно гледају клинце који им се склањају с пута. Они су ипак старији!
20:40
Смена генерација. На најмрачнију клупицу сели су Марко и Деки, чекају Шонета са пивом. "Ма дај, данас сам дефинитивно урадио више згибова него ти! Види што је искочио.", рече показујући бицепс.
22:53
Блеја већ у току, пристижу Весна и Марина и за дивно чудо, повеле су ону нову комшиницу. Деки се смешка. "Може пиво?", упита он. "Наравно", одговори она пружајући руку ка флаши.
00:14
"Хајде идемо у пролаз да нас не види ова твоја снајпер бакута", рече Деки док је држао за руку. Иза оних гладиола, Нена је овај пут само сенке видела. Чекала је још пола сата, а онда је бесно отишла на спавање.
13:05, петак, торта зграда ван кварта.
Пролазим поред комшије. "Добар дан!", рекох. Он ме само мргодно погледа, окрене главу и прође. "И ја теби маму!", помислих настављајући својим путем.
Prisustvo porođaju
Порођају обавезно присуствују труднице, а све чешће и очеви. Са аспекта полне равноправности, догађај наметнут савременом мушкарцу у циљу стицања порођајног искуства и подршка у патњи брачном другу, истом оном другу који у случају рата неће морати да држи пушку нити лежати са вама у влажном рову да подели вашу патњу. Нежељена епизода која ће вам дугорочно огадити пичетину али и најрадоснији тренутак доласка на свет вашег модрог и смежураног детета. Мада, није одувек било тако.
1956.
- Милунка, опет заостајеш врсту, пизда ли ти материна! Дедер приони мало, јебала ли те Клара Цеткин и осми март, видиш да иде киша одовуд, све те не јебало.
- Јој, Рајко, нешто ме жига преко стомака, канда ћу се породим.
- Е мајке ти га спалим, па јеси сад нашла, на пола њиве? Шта дурадим сам, да суватим за курац па диграм? Ајде, иди тамо легни испод кола у лад, имаш у алату срп да прецвикаш пупак.
:пола сата касније:
- Де си досад, стерам ти га мајке, оној роспији!
- Ене, Рајко, преповила сам је у твоју поткошуљу и подојила. Давиш кака је лепа, ко анђео. Сва је на тебе.
- Ух, де те нађо тако неспособну, вола у дупе дубодеш не знаш. Ни мушко ниси знала да родиш, јебо ли те конструктор! На ову мотику и пази на пасуљ! И живље то мало, шта се вучеш ко пребијена!
2012.
- Драга, сад сам причао са овим доктором што ти је одржавао трудноћу. Рекао је да ће ићи са епидуралном, како си захтевала. Нећеш осетити. Дадох му 300 евра. Плус 150 да бих био овде са тобом, мила.
- Стисни ми руку бре, видиш да имам контракције на сваких два сата. Аааах, јао које су то муке, да ти знаш. Лако је вама мушкарцима, ено и војску вам укинуше. А ми жене да се патимо целог века.
- Па није баш тако љубави, ето, идеш на породиљско две године. Пелене се више не перу, имаш памперс. Уградили смо и машину за судове, коју највише ја користим. Рекла си да нећеш дојити, већ одмах на формулу. А моја баба копала кукуруз...
- Ћут' ту, много ми ти па знаш. Иди ми купи теглу краставаца и пиво са лимуном, да прекратим време до следеће контракције.
- Одмах, драга.
Kasirka
Matematički Ajnštajn, večita Miss Univerzuma inteligencije, psihički lavirint iza pulta.
- Zdravo, dajte mi dva tri u jedan.
- Izvolite.
- Um, ne tri dva u jedan, no dva tri u jedan?
- Tri komada?
- Dva.
- Dva u jedan?
- Tri u jedan.
- ... Dakle... Tri...
- 200 grama Doncafe strong.
- Još nešto?
- Ništa više.
Isporučenje Haškom tribunalu
Ситуација кад те другови воде кући пијаног жени на врата у раним јутарњим часовима. Знаш и сам да ћеш се много боље провести ако се придружиш Младићу, Шешељу и екипи него ли да сносиш казнене посљедице које ти твој кућни судија одреже.
На секс заворави у наредних мјесец дана сигурно, одреци се куване хране на двије седмице, а и оно мало отпадака од неких претходних оброка што нађеш испод буђи негдје у ћошку фрижидера буди сигуран да ће ти скочити на нос од непрекидног звоцања у ком си главна тема ти, у улози дебеле килаве свиње која није у стању да се исконтролише, па да макар једаред кући дође у стојећем положају.
Буди сигуран да ништа од нормалне конверзације нема на неке дуже стазе и да ћеш се хиљаду пута покајати што си ријешио да тада уз "коју чашицу" више одмориш од свакодневних брига које живот носи.
*(Стан Петровића, 5. спрат, недјеља, 5.30 часова)*
__________________________________________________________________________
ДИИИНГ-ДОООНГ, ДИН-ДОНГ, ДИИИИИИН-ДОНГ
(Чује се увртање кључа у вратима, а иза њих васкрсава лик фурије са папилотнама на глави бледуњавог лица и подочњака у виду огромних кеса од неспавања)
- Е, Славице, ми довели овог твог, мало је пресисао вечерас, скаче цијелу ноћ и виче како је лијепо кад су сви другари поново на окупу. Видим ја да ће њему ово окупљање поводом дваес година матуре на нос да му скочи. И да, ударио је главом у гелендер кад смо га наслонили на зид малоприје да мало одморимо, високо сте, а лифт не ради. Овај твој коњ има 120 кила, к'о да га за зимине товиш...
- Вала да знаш и да хоће. Шта је стоко пијана, чим ме нема, флаша под руку па удри, јеб'о те онај ко те састави са мном!!! Нек је лупио, како се не сурва низ степенице да га више не гледам. Јебаћу ти ја мамицу ону која те родила, само да се истријезниш...
- Немој тако, Славице, сваком се од нас деси да претјерамо некад, ето тако сам и ја...
-МА БАШ МЕ БРИГА ЗА ТЕБЕ ИДИОТЕ ЈЕДАН! ШТО СИ МУ ДОЗВОЛИО ДА ПИЈЕ КАД НЕ ЗНА?! Пусти вас човјек ко људе, а ви к'о керови пуштени с' ланца... Ајде, бар си га довео, боље нег' да жвалави интерфон, да буди цијели комшилук па ја морам да га вучем по степеницама уз презирући поглед комшија на леђима. Прошли пут смо били трач партија мјесец дана по згради... Јооој, скотино, скочиће теби чашица на нос, ја кад ти кажем!
*(Залупише се врата, а носачи пијаног господина се само згледаше)*
- Боље да смо га испоручили Хашком трибуналу, бар би имао шта да једе тамо...
Taj rad
Много користан израз. Пример штедње, јер су у неким ситуацијама речи сасвим редундантне. Од користи је разним људима у разним приликама.
**********
(студент који нешто врда на усменом испиту)
- Дакле, колега, тврдите да је Чосер био ренесансни песник?
- Тај рад!
- Ви нисте ни пипнули књигу, је л' тако?
- Тај рад...
- Ништа, колега, ево Вам индекс, видимо се у наредном року.
- Тај рад.
--------------------------------
(човек није нешто религиозан, али поштује туђу религиозност)
- Христос се роди!
- Тај рад!
--------------------------------
(особу апсолуно боли тукидид, тј. народски речено, потпуно је индиферентна према ономе што друга особа паламуди)
- Не можеш да верујеш, узео сам Ди Марцио хамбакер за бриџ позицију од неког лика за само 20 евра, сад ћу да га уградим на страт, немаш појма како ће добро да се чује! Него, жао ми да сечем, мораћу да купим нови пикгард, не знам само да ли да тражим половњак или да идем по продавницама, или код мајстора. Шта ти мислиш? Да носим код мајстора?
- Тај рад.
--------------------------------
(а сад мало интерно)
- Онај Ла_Хаине је баш неки надрндан лик, а? Сигурно ништа скоро није јебо, шта мислиш?
- Тај рад.
Или
- Како смара ова Мајав. Само нешто моралише.
- Тај рад.
Или:
Овај Предражињо је сигурно 2-3 човека колико га има онлајн.
- Тај рад.
Odgovoriti istom silom
Možda i najpravičnija (kamo sreće da je jedina takva) formulacija u našem zakonu. Ukoliko si napadnut, naravno da imaš pravo da se braniš, ali samo ako podjednakom merom uzvratiš, to jest istim oružjem. U teoriji zaista izvanredna, samo da nije te puste realnosti koja nam smeta da uživamo u svom nadrealizmu i proklete prakse. Bilo je polemike da se ukine posle slučaja dede od nekih 70-80 godina koji je potegao utoku na nožem naoružanog provalnika od 30 godina starosti i zaglavio robiju, ali nije došlo do izmene jer bi prava lopova bila narušena. A to ne smemo da dozvolimo da se desi!
Ne, kad provalnik upadne, bićemo civilizovani kao Atlantiđani. Samo da voda ne nadođe, majkumu...
- Dobar dan. Srećan rad. Kako ide?
- O, dobar dan, hvala. Evo teško, mučim se sa ovom bravom već dugo. Obično to brže odradim, ne znam kako ovo ovako... Da l' je ovaj lik lud ovo da montira.
- Ja se zaista izvinjavam što Vas uznemiravam u poslu, ali da niste Vi slučajno provalnik koji upravo pokušava da obije moju kuću?
- A, ovo je Vaša rezidencija? Oprostite, nisam znao, primite moje iskreno izvinjenje za onu formulaciju u vezi brave.
- Nema veze, to me žena naterala da montiram, ja nisam bio za to. Znate, i ja se sa njom mučim. Bravom, to jest, mada ni žena nije daleko od te tvrdnje, a imam ključ.
- Uh, da Vam nisam u koži! Ja to samo jednom, sada, a Vi svakog dana. Joj, gde mi je kultura? Ja sam Zvonko Kalauz, provalnik. Izvolite moju vizit-kartu.
- Drago mi je, ja sam Petar Gedora, automehaničar. Oprostićete moju indiskreciju, ali da niste slučajno naoružani?
- Ah, ne, ja sam fini gospodin provalnik, samo otuđujem Vaše stvari. Jedino ovaj pajser, ako se računa...
- Jao, pa nemam pajser pri ruci da se sada fizički obračunamo. Jedino ako biste me pričekali da trknem do podruma, imam tamo jedan, pa da počnemo.
- Naravno, nema problema. Ne uznemiravajte se ni ako je pajser rđav, primio sam tetanus nedavno. Neću morati dugo da Vas čekam, nadam se?
- Ah, pa to Vam ne mogu obećati. Da budem iskren, nisam baš najsigurniji gde sam ga ostavio, moglo bi da potraje. Ali Vi slobodno uđite, raskomotite se, skuvajte kaficu, potrudiću se da brzo dođem.
- Dogovoreno. Da pristavim i Vama kaficu?
- Uh, baš bi moglo, legla bi mi jedna onako fino. Bez šećera, moliću. Posle, ako hoćete, umem da gledam u šolju, pa kad sve to završimo, šta kažete tada na obračun?
- Vrlo rado, čekam Vas sa nestrpljenjem.
Čekpoint
Linija koja razdvaja stari asfalt od novog.
-Jesi osjetio ovaj čekpoint, majke ti?
-Čuj osjetio? Pa da si vozio malo brže, odvojio bi se od zemlje taman toliko da se prekvalifikuješ u pilota.
Dvadeset ćevapa iz studentskih dana
Био сам тад студент, тек уписао факултет. Прва генерација студената у мојој фамилији, није мала ствар. Још већа ствар била у то време да се из ужичког планинског села студира у Крагујевцу. Требало је пара, рођени, а ми их нисмо имали!
Нашао сам добру собу, код фине газдарице, баба Милке, мада је најбитније било да је била јефтина. Горе, одмах поред Палигорића, чувене градске кафане.
Кад сам први дан прошао поред Палигорића, замирисали ћевапи. Сваки сам састојак осетио, мајку му. И месо, и лук, и зачине, и ћумур на ком су се пекли... Како бих смазао двадесет, мислио сам се. Ал није се имало, често сам и у најосновнијем оскудевао, а и морао сам да учим, ни за дружење нисам имао времена.
Прошла прва година, ја најбољи у генерацији. Шта ћу, једини ми бег од беде био да учим. Добио и стипендију, ал и то мршаво, а морао и кући да помогнем, они су још мање имали. Била и једна Сања што ми се свидела, ал нисам смео да је питам, јер сам знао да нисам имао два или три сата дневно за девојку. И сваки пут кад прођем поред Палигорића, осетим онај мирис ћевапа, и зарекао сам се да ћу од прве плате да поједем тиx двадесет ћевапа.
Завршио пре рока као студент генерације. Одмах ме узели за асистента. Леп посао, мислим се. Плаћају те фино да учиш, то ми ишло од руке, буде и по која студенткиња... Милина! Брзо стигла и прва плата и, како сам је подигао са благајне, запутио сам се право у Палигорић.
Успут сам замишљао како ћу коначно да утолим глад, размишљао о салатама, кајмаку, како ми се мекани ћевапи топе у устима. А све то не иде без пива, разуме се. Сео и наручио све редно. Појео их.
Ништа. Ко да сам било шта друго у уста ставио. Пробао и сутрадан. Ништа. Више ми нису ни мирисали толико лепо кад сам пролазио поред Палигорића.
Постао сам и професор. Имам довољно за породицу, моје маторе, за друштво... Од тад не знам колико сам ћевапа појео, а још имам неки свраб у грлу, као неку глад, за оних двадесет ћевапа кад сам становао код баба Милке.
И онда сам схватио да је та глад могла да се засити само тад. Као што студенткиње од двадесетак и више година сада не могу да ми надокнаде ону Сању коју никад нисам позвао да изађемо јер сам знао да би ми то одузело времена.
Све у своје време, рођени. Све у своје време...
Само да ми је да овај свраб из грла некако оде...
Dečije pesme
Подстрекачи рађања, развоја и битисања болесних умова. Клице перверзија, порока и различитих психоза. Нико у њих не сумња. Наизглед безазлени, весели текстови уз које деца плешу и које радосно певају. Али...
1. (Полигамија)
Бубамарац мора време губити
И све бубе редом љубити
Буба Дару, буба Клару, буба Бару...
2. (Наркоманија)
Узми велики ексер
сачекај да падне вече
...
Узми велики ексер
и радошћу наоружан
закуцај сваки свој осмех
да никад не будеш тужан!
3. (Педофилија)
Неко воли певање,
неко воли свирање,
а ја волим, извините на изразу, цинцулирање...
Цинци линци, драги клинци,
ја не желим да вас дирам
желим да вам (вас) цинцулирам
моја главна занимација
то је ситна цинцулација...
***
...обично комарци, долете и оду,
а у међувремену неког и убоду!...
4. (Патолошки страх од губитка невиности)
- Лептирићу, шаренићу, ходи мени амо
ево имам лепу ружу, помириши само!...
- Ја бих дош'о ал се бојим какве игле клете,
стиснућеш ме, пробошћеш ме, онда збогом свете!
5. (Монотонија сексуалног живота, са примесама мотива мртве драгане;)
Ђиха, ђиха четир' ноге,
све четири круте
ђиха, ђиха ми идемо на далеке путе...
...Раго једна, баш си лења, зар те није срам?
Ако нећеш ти цупкаш, ја ћу цупкат сам!
6. (Коцкање)
Коцка до коцке коцкица
Кроз простор и кроз време...
...и тако дан за даном...
7. (Групно задовољавање)
Десет љутих гусара дошло у мој кревет
Један пао с кревета остало их девет...
...једног сам успавао остало их осам...
...један пао у несвест остало их седам...
...се попело на брест! ...пао на главу, остало их шест!
У сваком погледу, ја их се не бојим
ја дишем дубоко и гусаре бројим...!
Romtal Kombat
Oldskul ciganski stritfajt, bez pardona i nedozvoljenih poteza, sa ratnim pokličima učesnika koji se čuju jednom u životu, gde se šiba bakarnim provodnicima i drevnom ''random zamah'' tehnikom.
Romtal 1 na 1 je nerealno moćan prizor, ali grupno lešenje je jednostavno epika koja bi zasenila i javno spaljivanje hipstera na lomači na Trgu Republike.
(Predveče, Pizdinci, Romsko naselje.
4 vesela, mladolika Roma sede pored Tamića i komadaju neki bakarni oluk što su maznuli koji sat ranije.
Na blatnjavom horizontu primiču se druge 4 senke. Jamezdin diže glavu da vidi ko ide. Instant šlog terapija kreće.)
Jamezdin: (glasnim šapatom) Avatare! Avatare, pička ti materina gluva!
Avatar: Š'a je bre, š'a 'o'š?
Jamezdin: Idu ona četvorica š'o smo im juče marnuli onaj karburator i potkovicu s' one crkotine!
Avatar: U sunce ti jebem! Tofko, Tarzane, dolaz'te vamo!
4 zajebana, vilidž fensi stil Roma prilaze ovoj četvorki, vidno spremni minimum za svadju, ali je eskalacija u nešto više izgleda neizbežna.
Djontra: Alo bre, ti, kepec! 'Ste nam vi ćornuli ono srce od Tamić i kopačku od mo'e mazge?
Tofko: Šaaa bre bilo? Ništa mi nismo dirali bre, alo! E!
Djontra: Nemo' lažeš cigošu je'an, vidim da lažeš k'o mama tvoja!
Tofko: Š'a s' rek'o za moju mamu? Pu, cigane jedan! :pljuje:
Djontra: Alo bre jadov, sad ka'te do'vatim.. Aaaa, vid'! VID'! Tamo iza šupe! Uuu majku ti jebem neokupanu, eno nam ga iza karburator bre!
Avatar: Sisaj bre kurac smrdljivi, š'o ste ga ostavili u svom Tamiću, a, a?!
Djontra: U majku ti ciganjsku, saću te olupam! Drž' ga, Geleru!
(Nastaje opšta potera tima Djontra za timom Jamezdin. Kroz par minuta, Jamezdinovoj kompaniji ne ostaje gde da beže, sabijeni u ćošak, tuča neminovna.)
Škeljčim: Š'a je bilo pičkice, nema kuda, a? :naleće na Avatara:
Avatar ('vata kurblu od FAP-a sa zemlje): AJDE AJDE MATER TI JEBEM, TIŠ MENE DA BIJEŠ! (Škeljčim zastaje uplašen od kurble, vadi neki zardjali skakavac iz I Balkanskog rata.)
Škeljčim: A OŠ TAKO JEL!? Drž ga Mazute, mamu mu jebem! Gadjaj ga cigljom!
(Mazut vata blokčinu od 10 kila i baca na random ka ovoj četvorici, spiči Tarzana po nozi)
Tarzan: AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA SAĆU TI JEBATI SESTRU POSRANU!
(vata neke bakarne kablove i počinje svom silom da bičuje Mazuta, ovaj vrišti k'o curica) (Jamezdin ušao u Tamić i u strahu i žurbi uspeo samo da da kontakt, upalio se radio, Ipče u zenitu svoje karijere i uspona krene da prži preko uzjebanih zvučnika, uz mešavinu dranja od koljaže)
Nešto se čudno sa mnom dešava STANI KURVOOOOOOOOOOOOO (Djontra vija Jamezdina) meni se luta dok ona spava AAAAAAAAAAA UJEO ME JEBO MU BRAT SESTRU PEDERSKU (Jamezdin pali kontra napad) otvore se oči k'o kafanska vrata BEŽ TOFKO, UZO KOBRU (Mazut uz'o kobru da vija Avatara) ej, ti noći, sestro moja JEBI MU KEVU, JEBI MU KEVU BRE (Tarzan navija za Jamezdina) primi me za brata AAAAA PUSTI ME PUSTI MEEEE AAAAA (navatao ga Geler) varale me mnoge, i ja sam ih var'o AAAAAAAA (Tarzan odvalio potkovicom Gelera po ćubi) u tamnicu života sebe zatvar'o TI ĆEŠ. MENI. DA. BEŽIŠ! (Škeljčim seo na Tarzana pa ga pesniči) i sad me život muči i seca UZO LUDAK PIŠTOLJ BEŽ KROZ ŽBUNJE BEŽ! (Jamezdin ubo premiju iz Tamića) ej pesme tužne, vi ste moja deca.
(Kraj Romtal Kombata, utihnuli učesnici, Djontra i kompanija šmugnuli kroz visoko rastinje u nepoznatom pravcu na uvid pištolja koji je Jamezdin potegao, utihnuo Ipče jer su crkli zvučnici kad je Tofko odvalio glavom o haubu pa sjebo akumulator; sledi sabiranje bitke)
Tofko: U majku im jebem kalajisanu bre, cigoši raspali. Aaaaaa, kako boli! Opecam se rasek'o na ovaj lim!
Tarzan: Aj' nf sfri, meni favi pova vivice i noga..
Avatar: Mene Geler nabo kobrom zguza, pogle ovo (skida gaće da pokaže).
(ostala trojica) ALO BRE PAVIJANE JESI TI NORMALAN ZNAŠ TI KAKO TO SMRDI ALO BRE! Spakuj to!
Jamezdin: U majku im jebem neobarenu, jesu ludi, al' smo im pokazali ko je Džipsi King ovde bre, opa!
(Stiže Tuksam, Jamezdinov ćale, vidi situaciju, skonta šta je bilo)
Tuksam: Da ti se Dževde tvoje najebem, šta ste radili, idijoti jedni raspali?
Jamezdin: Pa ništa ćale.. Onaj karburator i potkovicu samo uzeli, a ovi odma oće da se biju, pa se morali braniti.
Tuksam: Za ta sranja? PA TU NI NEMA BAKRA, PIČKA LI MATERINA OBA ČETVORICI; NIŠTA VAS NISAM NAUČIO GOVNA JEDNA! To ni onaj slepi Beharet preko puta neće da kupi, makar ne im'o za mekiku. Ajde sad svi se kupite odavde i mrš kod baba Zure da vam šamanizuje te rane, ako je ikako moguće, da ne pocrkate k'o mačići, nemam za masovnu sa'ranu da vam plaćam tu. Aj' sad mrš da vas ne vidim! Joooj Tošo da si živ, da vidiš šta mi rade ova drvad neopevana..
Pošten k'o Laudrup
Ненадјебиви ниво поштења. Никад није помислио да зајебе неког, а камоли да украде или нешто горе.
Наиме, Михаел Лаудруп, легенда данског фудбала, није желео да наступа на Европском првенству 1992. које је његова репрезентација освојила, јер је сматрао да тамо не треба да се нађе Данска, већ репрезентација тадашње Југославије, која га је испушила због санкција. Тиме је себи зацементирао место на врху листе поштењачина. Алал му курац и свака му дала.
Ljubav Srba prema fudbalu
Bezuslovna, neuzvraćena i potpuno nezaslužena. Kao ljubav roditelja prema detetu kretenu, ili ljubav naivnog muškarca prema ženi koja ga je sto puta prevarila i izdala.
-Je si gledo finale u vaterpolu, kako smo im jebali kevu!?
-Pa nisam, ne pratim to... Mislim, svaka čast momcima, al jebiga kad me ne interesuje vaterpolo...
-A Đoković prvi na svetu!
-Ma jebo te Doković, pun mi je kurac tog Đokovića!
-A jel si čuo da Duda Ivković ostaje selektor, imaćemo sad ekstra šanse da opet uradimo nešto!?
-A, basket, čuo sam, pa dobro, šta ja znam... Nego kad mi igramo sa Farskim ostrvima, trebaju nam ti bodovi ko leba?!