Када пиплметар каже: "Пипла без". Када камерман каже: "А могао сам да пишем песме" и крене да се беси, опет. Када предајник телевизије баца сигнал до краја одговарајућег атара. Када продуцент, хм, па добро, кад нема продуцента. И када поред свега наведеног они не виде разлог да одустану, разлог да оборе краља. Ко су они? Наши јунаци су својеврсни шерпаси, спремни да се из недеље у недељу пењу на ову планину бесмисла, најчешће у саставу: водитељ (и сам носилац захвалнице за учешће на Шахијади у Трогиру) и велемајстор опскрбљен магнетним фигурама (за таблом).

Четири листа хартије информативног карактера (први политика, други привреда, хроника, велики брат, фарма, култура, судоку, гола жена, тендери, оглашавање скупштине акционара, продаја столице, прикључног возила и крана јавним надметањем, оглас за посао виљушкара и тв програм, последња два спорт) издашно нафилована флајерима и проспектима (истим оним које сте већ покупили у сандучету кад сте ишли по новине) и покојим специјалним додатком (запошљавање - како да продате кућу и инвестирате у пачворак). Сва ова хрпа папира се мора чврсто и пажљиво држати на путу до куће да не бисте за собом остављали трагове у виду разбуцаног контејнера за рециклажу, међутим, кад-тад ћете бити у ситуацији да отворите новине, зато сте их ваљда и купили. Тог момента ће кренути бујица и пар секунди ће се на ваш под сливати слапови полутки из максија, веш машина, спаваће собе, доместоса, револвинг кредита, Томе Николића, Форд Фокуса, бонжите од 2,99 дин., хељдиног брашна и ко зна још чега, и сва та лепршава, глатка хартија ће фино прекрити ваш патос и све ће подсећати на ламинат који је дизајнирао Енди Ворхол. Онда све то лепо покупите, напуните канту за смеће и одете у вц са тих пар преосталих листића који се преломе и отромбоље преко колена кад их отворите, те тако проведете нужду читајући насловну или последњу страну више пута.
Упркос свему томе, има људи који купују новине баш по критеријуму дебљине (иако знају шта је унутра) и сматрају да су направили добар посао - за само 25 динара добијеш вести, награду и прегршт ђубрета. Неко просто жели да за своје паре добије што више, па макар и говaна.

Osoba potpuno zavisna od primanja informacija, to jest tračeva.

Naravno, kod Infomanki se zavisno od njihovih godina razlikuju interesovanja i izvori informacija.

Kada je jako mlada, na početku tinejdžerskog doba pa sve do neke tridesete godine, Infomanka sakuplja i širi informacije uglavnom o čuvenim zvezdama srpskog i svetskog džet-seta, glumcima neke njihove tinejdž serije, drugovima i drugaricama iz razreda, a kasnije kada se zaposli uglavnom o kolegama s posla gde radi i o ljudima koji rade u firmama oko njene.
Informacije skuplja po trač-partijama sa drugim Infomankama ali i iz čuvenih trač-magazina tipa svet i skandal a neretko informacije pristižu i sa svetski rasprostranjene društvene mreže fejsglup.

Kada dođe u neko srednje doba Infomanka menja interesovanja. I dalje stremi ka informacijama o poznatima, ali to su sada već glumci u zrelijim godinama, političari i čuveni glumci iz latino-seldžučko-hrvatskih serija.
Menjaju se i izvori informacija i prelazi se na dnevne novine sa žutim sekcijama, kao i nove trač partije ali uglavnom na pijaci, u prodavnici i skupovima Infomanki u okolini zgrade u kojoj živi. Naravno, i dalje radi i skuplja informacije o ljudima sa posla, ali slabije jer je već godinama izlizala tu temu a ne menjaju se ljudi u firmi toliko često.

Pred sam kraj života Infomanka postaje Sauron, džudži na prozoru po ceo dan i skuplja informacije striktno o ljudima iz zgrade u kojoj živi i to metodom izmišljanja, preuveličavanja i režiranja u svovj glavi svih stvari koje vidi. Zanimaju je stvari tipa ko se s' kim švaleriše, koju devojku kada i čime dovozi njen novi dečko, koji klinac diluje drogu u ulazu, a koji se drogira i tako neke potpuno lokalne stvari. Više ne sarađuje sa ostalim Infomankama jer su i one na svojim prozorima, nego ima jednu poverljivu babu kojoj sve ispriča ujutru u nadi da će ona proširiti vest.

Totalno različita od nimfomanke. Nimfomanka samo želi Bobana.

Doajen umetnosti obaranja čašice. Prekaljeni, notorni uživalac tečne šljive, koji tamani ovaj balkanski nektar poput razjarenog Zevsa u omamljenom nasrtu na telesne otvore svojih bližnjih.

Idol onih koji svoje slobodno vreme provode ispijajući pivo ispred zadruge, vodi se motivom "Dajte išta, bez tri promila ništa", uterujući strah u kosti nadobudnim, nedoučenim alkosima, uživajući na pijadestalu sačinjenom od praznih gajbi hmeljnog soka, koji mu služi isključivo zarad nadoknade telesnih tečnosti.

Srpski pandan galskoj niskobudžetnoj, karikiranoj verziji o veselom debeljuci koji je upao u kazan sa tamo nekim čarobnim napitkom, mada su sličnosti frapantne.

Neverovatna pojava da ljudi koji veruju skroz ili onako pomalo veruju u postojanje prošlih života, svi do jednog znaju da su u prošlom životu bili velike vojskovođe, prinčevi, princeze, čuvene dvorske lepotice, naučnici, muzičari, slikari, pisci, kraljevi, plemići, hrabri vitezovi ili čuveni ratnici bilo koje vrste koja je tada postojala, i kako god nađu neki test ili neko ozbljno štivo koje se bavi time da nekome kaže šta je bio u prošlom životu, postoje samo te neke velike stvari i onda se zapitaš ko je u prošlom životu bio svinjar, prljavi i izmetom premazani prosijak, gubavac, ružni čuvar tamnice sa velikom čirčinom po sred nosa, plašljivi dezerter kog su zbog dezerterstva i streljali, kmet koji je savijao kičmu na polju i plaćao skoro sve što zaradi kao porez plemiću na čijim poljima radi, siromašna pralja sa grubim rukama koja je dan-noć prala veš u potoku, rob kog su šibali po leđima ceo dan, lopov, dželat, prostitutka, dečačić kog su karali u Staroj Grčkoj feminizirani političari, običan stražar na kapiji zamka koji je imao kući desetoro musave dece i jedva je uspevao da ih prehrani od plate koju je dobijao za službu, neki nebitan rimski vojnik kog je ogromni brkati German probo kopljem i niko mu ni ime nije zapamtio, a verujte mi ovih drugih je sigurno bilo daleko više nego onih prvih.

Odlična za ribanje wc šolje.

Simbol. Jak simbol. Mada mu snaga sigurno zavisi i od snage rakije, ipak je jak, naročito kad se flaša isprazni. Kao da je došao niotkuda i čudom se obreo baš u našoj brlji. Krst u flaši ima ulogu da svojim dobrim neutrališe svo hemijsko i kosmičko zlo iz rakije a zauzvrat otpusti božju milinu i dobrotu. U žargonu, rakijski dobitak od krsta se zove šmek. Posle takvog tretmana rakija ima magijsko hipnotičke moći jačajući veru i nacionalnu svest i pomalo protivurečno kosmopolitski pacifizam. Na neke ljude je delovala tako da su čak pronašli sam smisao života. Ovo važi za svakoga ko gleda u flašu sa krstom za vreme dok traje rakijanje pod uslovom da i sam učestvuje u rakijanju.

Krstaši su krst nosili na štitovima, Hrist na krvavim leđima, neki na uštirkanim reverima. A mi? Eto, turismo ga u flašu rakije da leži tamo potopljen i naheren kao pijani Titanik i da ga otkrivamo sloj po sloj.

Ovako je bilo. Kada se gornji de krsta otkrio zavlada oduševljenje kao kad bi Stari Grci ugledali katarku trgovačkog broda na pučini. Kod poprečne grede već saosetismo sa Hristovim mukama. Osetismo i stid što se ranije nismo samoizbičevali zbog toga. I dok smo dalje veselo tonuli on je volšebno isplivavao. Negde u nivou Hristovih nogu proradila je žlezda Panslavika sa razradom planova budućnosti Panslovena za narednih hiljadu godina. A kad smo stigli do dna samopožrtvovano oslobodismo krst alkohola a sebe panslavizma. I sada je on ležao nasukan u flaši kao brod na Obali Kostura. Od nas je ostalo vrlo malo, skoro da nas nije bilo, ali i to što je ostalo mogla bi bez otpora da pohapsi čak i ona pederska policija princa Alberta od Monaka.

Najbolji deterdžent na svetu.Toliko je dobar da mu nije potrebna reklama jer ga svi drugi koji pokušavaju dostići njegov nivo spominju u svojim reklamama i to kao reper kvaliteta i beline. (A Tajd multiekšn smo uporedili sa *drugim* deterdžentom
Njegova receptura je jedna od tri najveće tajne Malteškog reda a smatra se da se spravlja negde u vrletima Hercegovine od strane oslepljenih devica.

Prozori ojačani širokim lepljivim trakama u vreme bombardovanja Jugoslavije 1999.

Čovekov najbolji prijatelj.
Ako imate bilo kakvu sumnju u ovu definiciju uradite sledeći test:
Stavite u odvojena dva gepeka vašeg najboljeg druga i vašeg psa i zaključajte ih. Dođite posle dva sata i otvorite ih. Ko vam se iskreno obradovao?

Наоружана група људи којa кроз шуму идe у кафану.

Rodiš se, odeš u vojsku, vratiš se, oženiš, staviš kiseo kupus 30 - 40 puta i umreš.

Lepo kaže moj deda: "Čuvaj se čoveka koji poružni kad se nasmeje!".

Ничим изазвано интелектуално излагање, које долази ниоткуда и не води ничему.Демонстрација акумулираног знања које нема сврху.Један од синонима је и свирање курцу.

Izlazak sa devojkom i uopšte ceo koncept muvanja se zasniva na nečemu što imate zajedničko. One priče 'Suprotnosti se privlače'...Čujem snima onaj majmun Džon Kjuzak novi film pa gledajte. Elem, to zajedničko najčešće se jako teško nalazi.Najčešće je celokupan razgovor baziran na traženju te jedne sitnice, ma koliko mala bila. Zbog toga, kad se nađe prouzrokuje takvu ushićenost i izricanje gorepomenute rečenice.

Prvo moraš da budeš već obrijan, gladak kao bebina guza.Dalje, skineš se do pola. Nikako siledžijka, bade mantil ili ne dao Bog majica. Podrazumeva se da si nabildovan kao Statam između dva Transportera. Ogledalo mora da bude dimenzija 3 puta 3 i da se u odrazu vidi spavaća soba. Nanosiš gel (pena je za Turke) rukom, s takvom preciznošću ko da Džejmi Oliver maže kajmak na lebac. Bez gromuljica. Pristupaš aktu brijanja. Jednim brzim potezom odozgo na dole skidaš nepostojeće dlake. U pravom životu tom brzinom bi potkačio jugularku i iskrvario za tren oka, ali ovo je reklama. Složi facu kao da Severnokorejci bombarduju Seul. I tada...tada dolazi ribetina koja te 'vata za nabreklu sisu. Ono što bi u real life-u bilo: 'Goni se bre u kurac zakla' se ko Misirac' pretvara se u pogled pun razumevanja. Jebaćeš. Ali tek kasnije. Prvo mora da te pipne za obraz da vidi kako si gladak. Lice ti nije kao predgrađe Bejruta. I ne skvičiš kad staviš afteršejv.

Postao čovek alkos.
Aj što je on, nego je i onog sirotog konja napijao, pa su tako uradjeni orali drumove i kurčili se nad Turcima.

Većini vas (ako ne i svima) se desilo da dobiju žvaku umesto kusura. To se dešava kada je kusur toliko mali, pravi sitniš, da je lakše prodavačima da vam utrape žvake koje uglavnom ne bi prodali i da zarade bar nešto na njima.

Najžešće od svega je kako prodavači i prodavačice to tako opušteno odrade, sve u fazonu kao da ti daju nešto za džabe. Ispada da te oni časte time prema načinu na koji se postave. najžešće od svega je šti isto većima ljudi odmah strpa žvaku u usta, žvaće je par trenutaka i odmah je ispljune.

Ekipa debila. Elita betona. Jelen super liga, mečevi svake večeri, samo na domaćem terenu. Svako ima svoju kao što svako ima dlačice na čmaru - neizbežno su tu kada treba zasrati. Bildeberg grupa je prirodna posledica previše incesta, hemikalija i terminalne izolacije što kao kombinacija rezultira primercima sa ruba zvona na grafikonu raspodele pameti, sa tajnim jezikom znakova i primalnih urlika direktno nasleđenih od Konana Simerijanca i njegove omiljene kobile Kušadasi.

Kriterijumi za ulaz u ovo probrano društvo su surovi, ako si iz kraja ae đido mojne si sisa, ako nisi ša koji kurac? Njihovi planovi za budućnost su monstruozni u svojoj banalnosti jer svode se na daj opijata i igara za široke narodne mase. Unutrašnja organizacija im nije potrebna, na kraju krajeva, već suvereno vladaju celim poznatim svetom, od Pekabete do terenčića za basket.

Japanac je totalni perverznjak i u svakoj svojoj perverziji zamišlja ženu koja je obučena kao da je upravo pobegla iz škole ili neki porno crtać.
Vrsni je poznavalac borilačkih veština i prosto je rođen sa tim bez ikakvog treninga.
Jede samo živu ribu i pirinač od kog pravi i rakiju ali ta rakija je smešna za našu šljivovicu i zove se sake.
Svaki Japanac, kada ode na odmor non stop slika foto-aparatom marke "Sony" hiljade slika, smeška se i klanja čak iako ga psuješ.
Japanac ima kožu žute boje, jako je mali i mršav, a ima i veoma mali penis ali to nadoknađuje raznim pomagalima kojim arči Japanku.
Tehnički je daleko ispred nas i već uveliko vozi automobile koji nemaju točkove nego lebde malo iznad puta.
Japanac je jako častan čovek i ako slučajno radi na nekoj javnoj i bitnoj funkciji, on se i za najmanju grešku ubije.
Što se tiče odevanja, Japanac danju nosi odelo a uveče kada odmara u svojoj kući sa papirnim zidovima, nosi kimono.