Svako od nas se na neki način susreo sa ovim psihološkim profilom: crnka, sa šiškama sečenim mikrometarskom preciznošću, slikana u 346 poza u kupatilu, slike sortirane u 38 albuma. Ime i prezime jednostavno nisu dovoljni - mora biti dopunjeno nikovima kao što su: swatka, tatina princezica, nafurana, samo tvoja, NUSKNVP, NUSKNVCZ itd. Ovaj profil obavezno mora da sadrži 30 sestara i 16 braća (čovek bi pomislio da živi u albanskoj enklavi).

Krajnji stepen bola u kurcu, vrištanje jaja za sve probleme. Jebe ti se što Mađarska nema more, ti si pingvin, blejiš na santi leda dok ona polako pluta. Oko tebe ratuju sa balističkim projektilima, tebi puca prsluk dok ispijaš pivo i okrećeš prase na ražnju.

Zvanje koje na kraju studija nosi većina bivših mladih entuzijasta koji su poneti iluzijama o sebi i svetu upisavali fakultete za diplomirane kurčeve naivno verujući da će postati nešto drugo. Zajednički imenitelj za sve one koji su upisali razne književnosti, antropologije, fagote, konzervacije, filozofije, vajarstva, etnologije i istorije umetnosti u Srbiji. Mladom entuzijasti, budućem diplomiranom kurcu sa gomilama nepraktičnog i beskorisnog znanja, već na sredini školovanja postane jasno da nema ništa od iluzije da je on izabrani i da će pomerati svetske okvire svojim nadzemaljskim idejama i talentima i da se čovečanstvo neće usrati od sreće što se baš on rodio. Nakon ove spoznaje, postepeno i gradacijski, entuzijazam naivnog junoše počinje da se kruni, a najniži nivo dostiže u trenutku u kom na papiru ugleda sopstveno, krasnopisom ispisano, ime. Ovo je idealan trenutak da mali veseljak nauči i drugu najvažniju lekciju o starom govedu životu-nešto mora i da se jede. Jebiga. Svestan neupotrebljivosti talenata i znanja koje poseduje, konačno mu se, nakon godina potiskivanja, jasno javlja pitanje: I? Šta sad? U tom, presudnom trenutku, nekolicina srećnika uspe da ostvari srpski vekovni ideal: plata iz budžeta-osmica-sindikat-topli obrok. Drugi deo se najčešće odlučuje za prekvalifikaciju i postaje, šta god: radnik na trafici, menadžer, majka, monter PVC stolarije ili Srbin na kruzeru na primer. Treći se odluče za kompromis: uzmi Klimte štafelaj u ruke, put pod noge pa lepo u Buljaricama crtaj portrete debele dece ili pejzaže sa ovcama pokraj Morave pored tezge sa američkim krofnicama i kostimiranog Sunđer Boba koji ti je možda i kolega samo ga ne prepoznaješ. A oni četvrti, najžilaviji, ostaju beskompromisni i dosledni velikom Sebi pa hrabro odlučuju da nastave da žive kod roditelja, sede u zaprloženoj sobi sa krdžom među prstima, veltšmercom u guzici i šalju sonete na pesničke konkurse gde nagradu neće osvojiti oni nego Matija Bećković. Ponovo.

Veoma retka knjiga koju poseduju samo najbolji fudbalski klubovi na svetu i ljubomorno je čuvaju. Naši klubovi nikako da se domognu bar kopije ili sažetog izdanja iste.

Odgovor za besmislena pitanja ili pitanja na koje je odgovor apsolutno očigledan.

Kaže se za družinu koja ni po godinama, ni po karakteru, ni po interesovanjima ne bi trebala biti zajedno.

Стање духа, трансцендентална раван ума, кулминација доброг расположења, нирвана алкохоличарске професије, клистир злих мисли. Стање које је Ричард Бартон тражио трчећи го по српским ливадама, циркајући шљивовицу на екс и берући беле раде попут босанске шипарице на великом одмору. Да је Далај Лама поклоник чашице, врхунац медитације би му био баш овај људски мод. Авангарда свим осталим кул испичутурама, холивудским или белосветским. Сви су они дркали курац на то како Паја држи чашу и меневрише својим стомаком разгрћући пијане ђилкоше, не би ли дошао до певаљке и уделио јој коју новчаницу међу заруменеле, усјајеле сисиће. Пушити цигарету онако како Хенри Фонда никада није могао ни да замисли. Бити лаф у срцу и у глави. Одбити било шта осим светог тројства кафане, лимене пиксле, каро стољњака и ОНЕ чаше. Хладнији од леда, па ипак темпераментнији од молдавијског макроа. Бити убер човек, способан да попије више него што други наручи. Отварати пиво оком, количину мерити у гајбама, при справљању шприцера рачунати да је увек зима. Једноставно, бити џек, а не трудити се иоле.

Ovo su ribe koje žele da se razlikuju po nečemu od svojih drugarica, to čine tako što postaju ultras navijačice. Ova pojava ima dve podele:

1) Lokal ultras: U ovu grupu spadaju ribe koje navijaju za lokalni tim, mrze velike timove,i one su uglavnom veće huliganke od riba iz druge grupe.

2) Global ultras: U ovu grupu spadaju ribe koje navijaju za Crvenu Zvezdu ili Partizan, ako nisu iz Beograda nikad i nisu bile na stadionu pomenutih timova, ali to ih ne sprečava da budu ultras.

Zajedničko za obe vrste jeste postavljanje raznoraznih fejsbuk statusa tipa: "fudbalski to je hram stadion jna... VOLIM TE PARTIZANE <3 <3 <3 MOREIRA KRALJU OPLODI ME" , "4 boda prednosti,pusite ga grobari!!!" , "MUNZE KONZA,VIDIMO SE SLEDECE GODINE U SUPERLIGI PICKE!! MUNZE CKEPI NAJJACE!!! " one ekstremnije će da promene i ime : Nina PFC Stojanovic, Marija DS1989, Tina Vozdovac .. svaka će da ima sliku u kačketu voljenog tima, dresu, a iza nje poster nekog igraca iz voljenog tima.. svaka će na tu sliku da ima komentare navijača istog tima koji će je oslovljavati sa "kraljice, boginjo, carice itd" i komentare navijača drugih timova "purgerko, pojma nemas, naučiću te ja šta je pravi klub"...
I za kraj ono najbitnije, ako biste ih pitali da nabroje pet igrača iz tima za koji navijaju, one ne bi znale...

Prost, grafički prikaz osobe koja je poslužila seksualnoj svrsi.

Ljudi koji se satima, nekad i danima ne pomeraju iz kreveta. Moržizam je telesno stanje, koje zna da uhvati kada vam dođe da budete preterano lenji i kada ne želite da mrdnete guzicu ni do kupatila. Takođe može biti i psihičko stanje isključenja iz životnih tokova.

Кратак сиже целе дискографије Хари Мата Хари.

Упутство за очувавање унутрашњих органа на рок концерту. Пре свега, шутка је зајебанција, а не битка на Неретви. Због људи који ово не схватају, ствари знају да се искомпликују.

Када кренеш на концерт, гледај да не обучеш љубичанствену "Слатке године" мајицу. Није да ћеш попити батине, као да си на "Блејвоч" сплав ушао са "Чилдрен оф Бодом" мајицом, али опет навући ћеш бар двадесет одсто више мартаја на себе. Иако не носиш мартинке свакодневно, немој мислити да си позер ако их назујеш за концерт. Биће пун курац усијаних глава, које ће исте позајмити од брата/ортака који није имао за карту/стрица који је служио армију у касарни у Требињу, све у циљу да неком оставе печат на цеваници.

Када крене шутка, прве редове остави клинцима, којима је то вероватно први концерт. Пусти да њима неко веже кичму у чвор, свако има своје ватрено крштење. Поготово приликом зида смрти (то је оно када се сви поделе у два табора, па нагрну фронтално једни ка другима, као на Косову пољу 1389те), пусти наложену децу да стану напред, ти стани одмах иза. Још ако је концерт неког популарног бенда, просек година у сали биће као на снимању емисије "Музички тобоган" Миње Суботе. У сваком случају, немој, али немој, да пијан стајеш у средину, и свима показујеш средњи прст. Када крене бржи звук, према теби ће кренути две масивне групе људи, и почистити те као баба Сера усрани чучавац.

Врло је вероватно, да ћеш налетети на пун курац маторих, дебелих скињара(ако је концерт Ортодокс Келтса, сигурно хоћеш). Е па, они трипују да су у Немци у Стаљинграду, а да су сви око њих совјетски војници. Терај их у курац, воле да млате рукама, а руке су им теже од кранова словеначких грађевинских фирми. Уколико налетиш на лика коме се поломљене наочаре, веруј ми склони се. Неко му је сјебо италијанске оквире, и он више није разумно биће. Када те неко поклопи по чонтари, или ти зарије ципелштину у колено, џаба га тражиш. Вероватноћа да ћеш га на великом концерту пронаћи и препознати, једнака је шанси да те риба на коју си се ложио у средњој школи, позове на блеју у Кошутњак. Када те неко од зентара које нису ушле у шутку, залије пивом, не глуми Кнелета, не хватај га из залета за гушу, него залиј и ти њега. Њему је сигурно криво више него теби, што ће на путу до куће воњати на вопс.

Немој да хедбенгујеш(млатиш главом) у шутци, сјебаћеш јебени врат. Окресаћеш са неким аркаду о аркаду, нос ће ти од ударца попримити облик друге кривине на Хунгарорингу, или ћеш забости чело о теме неког шиљоглавог клинца.

Уколико налетиш на неке стренџере(овде посебно мислим на Британце, јер они целој планети иду на курац), убиј бога у њима, небитно у којег верују. Не зато што си конзервативни хомофобични геџа, или зато што су нас, маму им јебем, бомбардовали, него зато што ће ионако да причају да смо шабани и да су јебали наше жене. Мартајом о говна! Са друге стране буди џентлмен. Немој да поливаш пивом, пењеш се на кичму, дивљачки шутираш девојке које су 30 кила лакше и десет пута слабије од тебе. Немој да радиш ништа, што им раде остали шабани. Ма колико биле зиљаве/фуксетине/позерке, ма колико ти желео да их јебеш, а мислиш да ти никад неће дати, имај обзира. То су нечије сестре, а сутра ће бити нечије мајке. Гледај да станеш испред њих и заштитиш их, руља ће те одузети од живота, али исплативо је. Никад не знаш, када ћеш да сретнеш ту исту рибу, приликом уплаћивања допуне на трафици. У том случају, твој паламар ће ти бити захвалан. Ако има дебелих, сисатих готичарки, штипни онако каобајаги стидљиво, по коју брадају. Гужва је, не зна се ко је, а и риба се неће љутити, још ће и брадаја да јој се стврдне.

Baba koja ceo dan, a bogami i noć provodi "viseći" na prozoru i trudi se da joj ništa ne promakne. U svakom trenutku nepogrešivo zna ko je ušao, a ko izašao iz zgrade. Sigurniji je čuvar reda od pozornika.

Omnipotentno biće. Biće koje može da uradi sve iliti bilo šta.

Nekadašnji naziv za brodski konopac, danas spolni ud, koji se koristi i kao mera za dužinu i težinu.

Po verovanju penzionera iz unutrašnjosti, listić koji 100% dobija.

Tiket sa jednim ili više nesigurnih i uvek problematičnih timova.Bez obzira na eventualni prolaz istog, kod ovog tiketa je zagarantovano nerviranje, gađanje televizora pikslom i psovanje uže i šire familije igračima oba tima i sudijskom kadru(srčani udar kod ekstremnijih slučajeva). Često odraz neiskustva kladioničara ili naklonosti prema dotičnom klubu/klubovima.

Železnička stanica negde oko podne. Voz kreće za 15 minuta, Vi ste uzbuđeni,jer dugo niste videli porodicu, a niste ni putovali vozom odavno. Biće to jedno lepo putovanje.

Jedine nacije na svetu (uz ponekog Španca) koje ne smatraju da je šabanski da im zvanični način predstavljanja fudbalera budu nadimci.

Негде на аутопуту Е75, челичном звери по имену Камаз управља камионџија. Го до појаса, са пешкиром око врата, има само једну ствар на уму - да дотера шест тона шодера у Франкфурт из Истанбула. Са шоферке му се смеши избледели постер Памеле Андерсон, а кабину испуњава звук најновијег хита најанонимнијег бугарског певача. Касније, на граници, кад се олакша иза камиона, и отпије остатак брље што му послала тетка из села Ба, наватаће Молдавку, јер оним Мађарима (пизда им материна) треба пун курац времена да пусте преко. Онда пут иде углавном право, па може неко време и да одспава. Кад дође у Швапску, истовариће шодер, узети шесто марака (плус додатних четрдесет уз претњу пајсером) и наставиће до Дизелдорфа где гостује Дара Бубамара у дискотеци "Завичај", тиме завршавајући уобичајни месечни циклус.