On pati. On cilim svojim tilom osjeća svaku pismu koju izvodi. Nebitno što je pismu obradio. Nebitno što piva na plejbek. Nebitno što gostuje na Tv Ruski Krstur i što je istog jutra tu numeru pivao u još 16 emisija. On je tako do jaja. On je tako umjetnik. On ima udvojeno isto slovo u svom imenu. On ima tako kul spiku i tako je iznad tih ustaško-četničkih sranja. Njemu niko ne može oduzeti šetnju Balkanskom ulicom jutarnjim časovima 80tih, zadimljenu salu Skc-a, druženje sa Milanom Mladenovićem,…Šatro. On štiti životinje, on zatvara vodu na slavini dok pere zube. Ali on nikad ne priča o tome. On je Massimo Savić.
Rečnik / autori
ŽŽ
Ženstvena žena Žana
na Vukajliji od jun 2011.viđena 16. avg 2014.
44 definicije4 odabrane2.836 poena
Kec iz rukava iole ozbiljnog nemača pojma.
Slamka spasa za svakog kvazipoznavaoca bilo koje tematike koju je, uprkos apsolutnom nepoznavanju iste, eto, baš rešio da izlaže. Dve obične zamenice u rečenici nemača izlagača za tren prelaze put od ispraznog trošenja slova do anti-floskularnog augmentativa otkrovenja obavijenog neskidivim velom mistike.
Upotrebna vrednost ove forme je izuzetna, s obzirom da se, osim ako ste hipster, koristi isključivo u izlaganju još većim nemačima pojma, nesposobnim da netačnu tvrdnju opovrgnu.
U suprotnom, izaziva tranfer blama na koji ode ceo budžet tolerancije i želju za parkinsonovskim multiplefejspalmom.
- ...Meni je bliži taj neki tvrđi zvuk...Poput Behemota i Pantere, znaš? Volim tu neku agresivnost.
- ...Moraš da pratiš taj neki svoj instinkt i da se nikad ne pokoriš sistemu. Taj neki unutrašnji pank, kontaš? Svi smo mi pobunjeni protiv nečega, samo treba da nađeš taj neki svoj način da to iskažeš.
- ...Čuo sam za tu neku državu Kosovo, ali nikako da je nađem na karti...
- Čini mi se da vam je ta neka porodica tragično nastradala u sinoćnjem lančanom sudaru.
Dragulj ugostiteljstva na našim prostorima. Narodno predanje i legenda kažu da se u radijusu od 12 kilometara od bilo koje geografske tačke na karti bivše Juge nalazi po jedna kafanica imena Monako. Najčešće locirana u centru sela, između mesnog ureda i poljoprivredne apoteke, neretko u sklopu privatne autoperionice-vulkanizerske radnje. Žila kucavica koja održava život palanke, životni univerzitet za one koji se nisu po završetku srednje sa peronskom kartom u džepiću jakne i koferom u ruci zaputili u neki veći grad da uče škole. Jedan svet za sebe, izolovan od spoljašnjeg, i jedino verodostojno ogledalo istog.
Sklad šara između betonskih blokova neizmalterisanih vanjskih zidova narušava prislonjeni bicikl sa okačenom zelenom najlon kesom o kormanu, par žutih cmuraka pur-pene od prozorske izolacije i beli nakrivljeni komad šperploče iznad ulaznih vrata sa capslock natpisom "MONACO", varijabilnog tipa i veličine fonta. Sa desne strane naložena Veso Kreka i kraj nje dva sepeta suvih drva stvaraju toplinu domaćinske atmosfere odmah se ulaza u lokal, a sa leve - kompletan kapacitet lokala: tri stola sa plavo-belim kariranim stolnjacima i 12 drvenih stolica. Dva preparirana fazana, crkveni kalendar sa svecima i zahvalnica za sponzorstvo turnira u malom fudbalu krase zidove obložene izlizanom lamperijom. Dijametralno od televizora sa kojeg fercera prenos Šešeljevog suđenja u Hagu, stoji ofrlje ozidan šank, obložen lakiranom orahovom daskom. Kraj šanka sa strane ulaza u klonju je postavljen frižider Radenske-Tri srca sa domaćim pivom, flaširanom rakijom sumnjivog porekla i kvaliteta, i kanisterčićem medovače preostale od zadušnica.
Za šankom stoji Slađa, seoska konobarica, vd. direktora kafane, samouki psiholog i nezvanična bračna savetnica, a naspram nje podbočen o šank Stevo Roka, četresetogodišnji autolimar, nekada perspektivni centarfor mesnog fudbalskog kluba Proleter. Flaša Jelen piva, kutija Sarajevske Drine sa promotivnim upaljačem Gebi stočne hrane, pepeljara sa logom Laškog piva i skoro popijena mala čašica vinjaka na stolu... Tišinu prekine samo poneko "eh" koje se otme iz grudi čoveka – šta reći više što nije rečeno i što već oni ne znaju...
Neuki formalni čovek korporativnog doba, zaslepljen stereotipima i strahom da ne bude prihvaćen od sapatnika upregnutih pod isti kapitalistički ular, seosku birtiju Monako vidi kao neuglednu rupčagu, mesto okupljanja nepismenog polusveta. Slađa i Stevo Roka, kao i još neko ko je imao muda da istupi iz stada, dobro znaju da neizmalterisani zidovi te iste birtije čuvaju svu mudrost, sve što je potrebno znati o groteskno-apsurdnom čovekovom gmizanju po humusu zemlje crnice.
Psovka i čašica žestine – jedini dostojan izbor čoveka osuđenog na smrt bez prava žalbe.
Niz besmislenih pitanja vezanih za njanjave baladice Govnara od Panonije, na popularnoj onlajn igri Konkviztador, forsiran radi nabijanja negativog skora ljudima koji nisu ljigave ljušture. Kada bi neki zalutali surfer iz recimo Andore pomoću par pogrešnik klikova nabasao na našu verziju kviza, pomislio bi da pored elementarnog znanja iz prirodnih nauka, nacionalne istorije i književnosti, građani Srbije moraju biti upoznati sa dogodovštinama iz čemerne, nelordske mladosti ćopavog smrada koju je ovaj opevao i "gosti kod Bulića u Biserima nivo" baronijama pokušao da načini zanimljivom. Pa ispade da je lik vojvođanski Homer, jebem mu majku stvarno.
Ide ti onako lepo i lagano, zab'o si Pčinju i Lepenicu, pritom držiš gore sever, i mora da izleti pitanje tipa: " U baladi o Vasi sa čardaš nogama, ko je Banetu dobrom sinu zaklao petla, izlomio bagrenje i skin'o provincijalku?" ili " Šta se kuva u kazanu Arpada Šasije dok Šiki Futog vozi Balaša tristaćem na Štrand?". Organizator i kolovođa pri ovom agresorskom činu je izvesna, navodno sentimentalna i navodno ženska persona koja se krije pod pseudonimom Walery. Tvrdoglava rospijetina ne odustaje iako već dve godine klikćemo da nam se sviđaju njena pitanja, i da ne treba više da ih šalje. Predrka li ga na Đorđa više nesretnice? Nije ni čudo što 80 posto učesnika igre ima želju da ti namaže zadriglu facu krvavim govnima, ti puknuti hemoroidu od žene.
Jelek je bio svileni, šal je bio od kašmira, a tetke su nosile?
A B C D
Aaaaa! Ode zadnja kula! Jeb'o sam te u oči Valerija! Jeb'o sam te kurvo crnomantijaška!
Obezličeni društveni škart već u potpunosti naviknut na svakodnevno, višedecenijsko samostalno ili nametnuto šopanje govnima, koji napokon prihvata činjenicu da se nakon svakog petog oktobra mora probuditi šestog i sedmog, pa i fizički počinje da poprima izgled skupa depresivnih, iznurenih eksperimentalnih pacova. Ljudi koji su postali nezanimljivi svima, pa i sebi i koji osim što koriste priliku da kao dokaz bunta svake četvrte godine nacrtaju kitu na glasačkom listiću, uglavnom ćute, kada ne sudeluju u televizijskim emisijama različitog tipa i koncepcije. Tu, osim što posredno mogu imati uticaja na razvoj karijera pojava koje poseduju raznovrsne talente, pa koriste priliku da žongliraju, gutaju vatru, prže jaja na čelu, sviraju harmoniku, bivaju latino Cigani kepeci ili proterani Srbi sa Kosova na bini, utisci nedelje mogu učestvovati i u ozbiljnijim programima, bilo kao deo statističke pite odlučivši se za prikladan „da, možda ili ne“ odgovor u zavisnosti od postavljenog pitanja, ili kao publika koja tapše nakon svake duhovite opaske obrazovanog i pristojnog sveta sa televizije. Međutim, jedinstvenu priliku za individualni nastup i pripadajućih petnaest minuta slave mogu doživeti jedino uz mestimične izlete inspiracije u kojima dopuštaju sebi da iskoče iz zadatog šablona i privuku pažnju prigodnim performansom: valjajući se po Nemanjinoj, odsecajući prste, bacajući se kroz prozor uz objašnjenje deci da se voze niz tobogan, dobijajući galopirajući tumor u redu za zakazivanje skenera, ili sepsu-što da ne, dok zdravstveni radnici kartaju šaha. Ovakvim hrabrim činom svaki pojedinačni utisak dobija priliku da postane istinski junak televizije i bar na trenutak zanimljiviji i svrsishodniji od gorućih tema koje su trenutno na dnevnom redu proteklih dvadeset godina: Svetislav Basara vs Vuk Karadžić, Nataša Miljković vs depeša iz pankreasa Dobrice Ćosića, Đorđe Vukadinović vs Milka Forcan, prosperitet Srbije vs SPC, Slobodan Antonić vs svi ostali i drugo.
Proizvoljni Radovan prikupivši svu potrebnu dokumentaciju, između ostalog, sve izvode, upute, dokaze o stečajnom postupku, nacionalizovanoj imovini i udelu u akcijama, izveštaje specijaliste, dedine, očeve, svoje i unukove spomenice iz rata, overene fotokopije, podatke iz katastra i papirić sa tezama kojima će se voditi tokom nastupajućeg izlaganja, čeka na vezi da se uključi u program i jebe majku za sve od pedeset prve na ovamo. Svima. Napetost raste, znoje se dlanovi, režija prebacuje vezu, konačno se javlja prilika da se i sa one strane začuje sopstveni glas:
-DOBRO VEČE RADOVAN KRAJ TELEFONA SAMO JA DA PITAM
To je to. Iskorišćena je prilika za obećanih petnaest minuta slave nakon koje i samom Radovanu postaje jasno da osim što viče, izaziva mikrofoniju i što se zna da bi nastavio da lupeta, totalno remeti zamišljenu koncepciju emisije. Nadalje, trebalo bi da uvaži činjenicu da nikada ne može biti kul kao Ljiljana Smajlović, pa bi bilo dobro da učini svima uslugu, nastavi da gura kamen koji mu je dodeljen, bude strpljiv, prati program, pa možda tako i dobije priliku da se konačno kulturno dekontaminira.
Pola žena pola dva svi su u ekstazi.
Upućivanje prijatelja na pravu osobu, kada mi nismo u stanju da im pomognemo.
- Brate, kako da stignem do Borče?
- Pazi, sad ću ja zovem Luka Skajvokera da te prevede preko reke, a onda ću te spojim sa jednim ortakom što otvara vremenske kapije, pa ću ti poslati broj Zordona da te teleportuje u Krnjaču. Tamo ćeš sresti jednog mog prijatelja, zovu ga Pobesneli Maksa, kome ću javiti da dolaziš i da smiri tamošnje Bogove, da bi ti mogao pešaka u Borču...
Koji ćeš bre kurac tamo?!
Naime, radi se o iskonskoj potrebi Srbina da mu, čak i u najgorim situacijama, guzica bude nahranjena i napojena, jer se tako, bar u našoj zemlji, svaka muka lakše rješava. Ne kažem da to nije neophodno, naravno da jeste, ali, ako postoji neka zemlja u kojoj su hrana i piće jedna vrsta božanstva - to je ova.
Prosječan Srbin će svaki utrošeni dinar, bez obzira na šta ga je dao (bio to plaćen račun za struju, ispit, ćerkina maturska haljina, sinovo prvo izvođenje djevojke u grad), u glavi (a i na javi) pretvoriti u pečeno prase, flašu vinjaka, jagnjeći but ili bilo kakvu vrstu hrane koja mu je uskraćena zbog dotičnog, njemu nemilog događaja.
Poslije će proklinjati taj događaj dok se ne pojavi sljedeći koji će mu zaokupiti pažnju i tako ukrug, do kraja života.
- Tajo, znam da sam već kupila one cipele za maturu, al' nešto su promijenile boju, moram da uzmem druge, našla sam neke, na sniženju, samo 12 hiljada, bolje da ih odmah uzmem, dok nisu prodate!
- E, jebem ti ovakav život! Kakvu crnu boju promijenile? Pa za onih 15 crvenih što sam dao za njih sam mog'o mjesec dana svaki dan u restoranu ručat', a ne živjet' na patelini i somunu od juče! Jebala te i matura i sve! Na, bježi mi s očiju!
-------------------------------------------------
- I, jebem im mater, opet povećali cijenu prijava ispita, sad hiljadu i dvjesto! Eeej! Pa za te pare mogu 10 dana jest' u Karibiku, sa sve Kolom!
-------------------------------------------------
- Jeeej, uplatiću ktitora, baš sam kul!
- Šta će ti to sranje? Koliko to košta?
- Ma, samo 250 dinara, nije strašno..
- Konju, ti si student, mo'š dvije dvolitre kupit', mo'š otić' u London i dva piva popit', k'o džek!
- Ne seri nindža.
Lagana šetnjica kroz blokove numeracije bliske brojevima 40 i 60. Odjednom se kroz vazduh promoli zajednička himna samostalnih preduzetnika i Kineza u tuđini. Začuše se alarmi plastičnih četvrtastih budilnika poređanih po obodu novobeogradskog buvljaka.
Ako si imao (ne)sreću da se obreš na toj glomaznoj pijačnoj strukturi – buvljaku - znaš da je jedini instinski indikator njegove blizine zvuk budilnika rasprostrtih po plastičnim mušemama i kartonskim kutijama, uz diskretno brkatu prodavačicu koja se nadvija nad takvom improvizovanom tezgom. Periodično pištanje krajnje jednolične i iritantne frekvencije jeste nepogrešivi putokaz ka tom svetom mestu gde možeš kupiti zvonce za bicikl, dihtung za frižider, minobacač korejske proizvodnje ili neobjavljeni doktorat iz genetskog inženjeringa. Međutim, alarmi su samo mamac i imaju za cilj da mušteriju prizovu do prave premije tezge, a to je kamen za pete. Da, uređaj kojim krvnički trljaš suve otvrdnele tabane je primarni artikal najveće beogradske pijace. Manji kamen, veći kamen, manje rapav, više rapav, mirišljav poput rumunskog kuma ili neutralnog mirisa, ako misliš da možeš da izabereš, zajebao si se. U ponudi je jedan jedini model kamena, veličine i oblika sapuna, bele boje. Na tebi je samo da kažeš koliko ti komada treba. Ako nosiš tašti u poklon, da ispadneš džek, uzećeš makar još jedan. Pa nek ide život, samo jedan imaš. Kupovina kamena je uvertira u sve ostale, ozbiljnije kupovine koje će uslediti. Kao što je pljeskavica u tortilji završni pečat buvljačnog bivstvovanja, tako je kamen inicijator uspešnog cenjkanja i probiranja.
Da se vrši istraživanje tržišta na potezu buvljak-Piramida, došlo bi se do zaključka da su budilnici i kamenje za pete najneophodnije potrepštine urbanog čoveka, tik pored hleba i vode. Da l’ su Beograđani baš toliko predani higijeni donjih ekstremiteta, ili gaje latentan fut-fetiš, jebati ga, ne znam. Ali činjenica je da se kult kamena za pete usadio duboko u temporalni režanj žitelja. Novi zakoni, komunalna policija i slični dušmani polako prečišćavaju predvorje buvljaka. Sve je manje kamenja i budilnika, pa nauči da ceniš napore one šačice Romulanaca koji ti omogućavaju da svako jutro ustaneš na vreme, lepih i sastruganih peta.
-Godina je 2450. Kamenje za pete je evoluiralo u inteligentan oblik života i preti da iskoreni ljudsku rasu. Naši junaci, Zoran-Zoran i Milo, s puškama u nedrima, kriju se, nesvesni da im je kamen za petama.
Tvoj prvi korak ka prosvetljenju je sama spoznaja o ovom svevišnjem daru bogova nama grešnima u cilju pročišćenja i duhovnog uzdizanja. Znam, u čudu si. Nisi ni sanjao da ćeš baš sada, ovde pronaći auru koja malog čoveka čini velikim i koja ima tu moć da istera svo zlo iz čoveka i sakrije ga pod svoje četiri nogare.
Legenda kaže da su je skovale Inke a dizajnirala žena ginekolog pomoću NASA tehnologije. Dugo je čuvana tajna o magičnoj moći sklopive hoklice, njenoj ulozi u svetskoj istoriji, uticaju na vodeće istorijske ličnosti i njenim isceljiteljskim delima. Sve do sada. Napokon u ovoj jedinstvenoj ponudi imate priliku da menjate svoj život iz korena.
Ne, nećemo više da vam seremo kao što smo to radili ranije pokušavajući da udjemo u vaš život na mala vrata i skrivajući pravu snagu sklopive hoklice.. Nećemo da vam pričamo o tome kako ona može da vam pomogne da dohvatite sušeni šipak sa vitrine, niti ćemo pričati o njenoj snazi i kako može da drži auto na sebi. Nećemo kenjati o tome kako ju je lako sklopiti i staviti izmedju veš-mašine ormarića. NE! Sam si kovač svoje sudbine, vreme je došlo i mi verujemo da si svestan snage sklopive hoklice. Pitanje je samo da li si dovoljno hrabar da napraviš taj zaokret u životu i upustiš se u avanturu zvanu prosvetljenje i spoznaja života.
Ako naručite odmah dobijate kao poklon i jonizator ozonizator noćno svetlo
Siguran znak da te neko čeka u toplom domu i nada ti se da ćeš brzo doći. Običaj iz starine da se u prozor uveče ostavi jedna sveća da u mračnim planinama povratnik kući vidi tačku svetlosti i da joj se obraduje jer mu pokazuje pravac u kojem treba da hoda.
Dok pružaš korake po hladnoj i zaleđenoj ulici, baciš pogled prema svom prozoru i ugledaš svetlo kako treperi. I na mah se razveseliš unapred se radujući što za koji trenutak nećeš biti sam.
A u stvari si samo zaboravio da ugasiš svetlo kad si polazio od kuće.
Dvostruko obraćanje pederu od života u vokativu i deminutivu-vokativa, u trenutku kad te ti taj isti peder nabije kurčinu veličine pruta za samo-šibanje grešnih pripadnica tajnog reda devičanske crkve koje su zgrešile jer su željno pogledale krastavac.
Trenutak u kome ti se sva krv slije u muda, na onaj ružan način, tako da si spreman da izađeš na crtu tvorcu sveta-i-veka, al' mu se iz pizdinske pristojnosti ipak obraćaš sa gej smajlijem tepajući mu ovim deminutivom-vokativa.
Golubov izmet na beloj jakni, karta za parkiranje za dva minuta na mestu zabranjenog parkiranja, pokvareno mleko popijeno na iskap, idiot u porodici/vezi/poslu/ društvu ili zatrudnela devojka u drugom srednje... Razloga je i previše.
"Stevane, mali slup'o kola... opet."
"Živote životiću što me kazni da imam debila!"
