Примарни циљ и прва фаза сређивања собе.

Rudarenje sa malom alatkom. Kren'o u jebačinu bez kurca.

Деморалишући одговор неке рибе на питање напаљеног мушкарца: ''Шта имаш на себи?'' Користи се као средство за брутално уништавање сваке врсте напаљености.

Ako ste kojim slučajem baš to, ćutite i uživajte.
Ukoliko niste, nikako ne pokušavajte to da opovrgnete i dokažete vašim ortacima da vi ipak to jeste.
Što ste veći "jebach" u očima vaših drugova, to ste veći paćenik i jadnik u očima suprotnog pola.

Simpatičan i posve odgovarajući izraz za napupele tinejdžerke, tipa 7. ili 8. razreda. Epitet "stasale" dobija devojka koja, po slobodnoj proceni ocenjivača, ima dovoljno kila/visine/sisa/dupeta/godina za "onu stvar".

Lik koji svari pola buksne u jednom cimu.

Za vaše roditelje svako iole lepo žensko, koje prestupi kućni prag.

А, није лако, брале мој, немој нико да те лаже. Јесте све: и 'ладно и врућина и стандард и уређена држава, али нешто фали. Тојест, фали много, ствари за које ниси ни сањао да могу да недостају. Овако то иде, немој да буде да ниси знао:

Дошао си у иностранство, побегао, спасао се, еј бре, само нек је главе на раменима! Срећан си и не можеш да верујеш да кад на семафору притиснеш дугме за пешаке, заиста и буде зелено ускоро, у парку клупе и канте за смеће све у комаду и редовно одржаване, а на излетишту у дивљини стоји исправан роштиљ спреман за употребу! А улице чисте, ни пластична кеса да пролети кад дуне устока, стално иду неки комуналци и брискају, гладе, трљају и гланцају. Администрација - милина, канцеларије осветљене, сви насмејани и предусретљиви, просто им дође драго што треба нешто да ти помогну, а ти не мораш да их подмитиш. Градски превоз тачан у минут, ако, пак, возиш, сигнализација је перфектна, нико те не зауставља осим ако направиш прекршај или је петак вече па су затворили рандом улицу да одраде алко-тест. Ти не верујеш, живиш бајку, штипаш се за образе, па и посао си нашао, језик ти добро иде, коначно те кренуло, батице! Изнајмио си гајбу, фрижидер је пун лименки пива и шкотских вискија, купио си комп и инсталирао нет, улетео си у полован ауто у екстра стању! Кући јављаш да ти се снови полако остварују, и да не можеш да верујеш колико си времена изгубио у пропалој Србији, саветујеш свима да се што пре отисну у бели свет! Упознајеш колеге домороце који су тако пажљиви, учтиви и културни, 'Бечка школа' у пракси. Са тобом ради девојка која се презива на ''ић'' и док покушаваш да се представиш, она ти говори да је рођена ту, да не говори српски и да веома жури на састанак. Теби пролети кроз главу да је сигурно нека наша покондирена тиква, и ако ти којим случајем пође за руком да је одведеш у кревет, трсио би је 3 сата без престанка, чисто из ината, док би све време мислио на брчине Вука Караџића и његову дрвену штулу, како би одложио ејакулацију.
Онда схватиш да ти недостаје неко наш, ко је у сличној позицији, да мало размените искуства и да ти каже где има 'Дон кафа' да се купи, јер ти 'Нес' одувек помало иде на ганглије. И ту упознаш пар ликова и неколико младих парова сличних година, и они су се фино снашли, лепо се живи, неки чак нису били у завичају по 3 године, нити им пада напамет! Ти ипак мислиш да је то мало превише, сва ти је фамилија тамо, и сви ортаци и бивше рибе, и најбољи бурек, и најбољи јогурт, и кевина сарма, и ћалетово прасе печено на виновој лози, и све тако нешто, али потиснеш све то, јер правиш каријеру и крећеш од нуле, имаш перспективу и може само да ти буде боље!
Док си се окренуо, прошло је годину дана, ситуирао си се, чак си и кући послао 300 еврића, велики су расходи, али опет остане. Петак је, славиш годишњицу у дијаспори, сам у свом студију (читај: гарсоњера од 17 квм) уз песме са тјуба и чашицу Балантајна, којег си купио још пре 6 месеци, схватиш да си обишао град и околину уздуж и попреко, да коментари на фејсу алудирају да смараш са сликама и статусима о свом успеху, и да ти је, искрено, социјални живот раван нули. Ови овдашњи су други свет, другачије се зезају, немате заједничке теме, а пробао си, није да ниси, и сад жалиш за ловом коју си стуцао са њима у пабу, плаћајући сам себи пиће. Изашао би мало у клуб, у орману су исте оне ствари који си донео, капираш да користиш само одећу за посао и мајице за спавање. Листа контаката у мобилном да се пребројати на прсте и вероватно сви већ спроводе своје планове за викенд у дело, а и ако би код некога отишао - ниси се најавио. Стучеш целу флашу вискија и отвориш лименку пива којој је давно истекао рок, а на тјубу сад пичи Шабанова ''С намером дођох у велики град'' и питаш се одакле знаш ту песму, ти: рокер, ерудита, европејац и интелектуалац, а овамо те стеже у грлу да једва дишеш. Хваташ се за телефон, није те брига шта кошта, кева се јавља и ти спушташ, јер не можеш да говориш од ридања. Зовеш бившу рибу са којом си провео 4 године, она те најбоње зна и њен бураз ти говори да се она удала пре 3 месеца и да чека бебу, и да је већ касно, а он мора да учи. И зовеш најбоље другове на мобилни, они те не чују, један је у кафани, други на фудбалу, трећи у позоришту, нико не може да разговара сада, а и шта, који мој, хоћеш, па теби је бар добро, зар не?
Не знаш баш кад си заспао, светло је остало упаљено, мамуран си целе суботе, лупаш себи шамаре пред огледалом и киван си због тренутка слабости. Ипак решаваш да сутра одеш у нашу цркву, јер Коло српских сестара спрема ручак, а ти си жељан нечег чорбастог. И тамо сви знају ко си ти, али се чуде откуд ту, па сам си рекао да си атеиста, шта сад? Палиш свеће за здравље и за мртве, мирис тамјана те враћа у детињство, прожима те неки чудан осећај. После службе, седиш сам за столом, симпатичне су ти оне бакице што спремају пилећу чорбу и мешају салату рукама, лепо си ручао и залио ''Књаз-Милошем''. У повратку кући пада одлука да идеш на дужи одмор у Србију, и док калкулишеш колико то може да те кошта, схваташ да нећеш то себи моћи да приуштиш, јер си до гуше у кредитима, одмора немаш јер радиш на уговор, а ни трошкови пута и поклона нису занемарљиви.
Одједном ти пуца пред очима да су ти јаја у процепу и да ништа више није сјајно, ако је икада и било. Од својих си се отуђио, а да се овде ниси асимилирао и не знаш да ли би остао или би се вратио, ништа више не знаш. И временом, материјално стојиш далеко боље, а духовно си скоро банкротирао, и сваки даљи корак је све тежи и неизвеснији и не усуђујеш се да ишта промениш, јер може бити само на горе. Да бар ниси ни долазио овамо, али би и онда свакако кукао, јер ни кући никако да крене на боље. Па да, али си кући, свој међу својима, јок, ајде сад сви да запалимо преко!
Од тамо те бодре да си паметно урадио што си отишао, док ти њима говориш да не напуштају земљу нипошто и не разумете се, јер је трава увек зеленија са оне друге стране.

To su uglavnom hardcore krimi porno romani.
Ove opširne knjižurde niko ne čita. Služe uglavnom da se lokalni radikali hvale pred komšijama kako imaju nekakvu debelu knjigu (što odmah uveliča tvoj imaginarni intelekt u očima komšije).
U Banatu ove knjige služe i za to da sose potapaju kupus njima.

Za razliku od šonja koji jebu, kose mrse samo junačine čija su dela veća i od balvana koji čuvaju u gaćama.

Devojka koja svima daje podjednako.

Onaj čovek koga vidite svaki dan da se vraća kući posle druge smene, mračnog, smrknutog pogleda, brinući se kako da otplati sledeću ratu kredita ili kako da upiše dete na faks, a u isto vreme plati i grejanje. Ipak, kad dođe kući, te brige na putu nekako zaostaju, a on pozdravi ženu i decu, nabaci osmeh i eto, sutra kreće u novi boj, hrabro i dostojanstveno, ma viteški bre! Samo tako! Jebiga kad se mora. A što se mora nije teško. Malo sutra. Ko zna zašto je to dobro.

Najnovije zanimanje. Srbin u savremenim uslovima tranzicije, otpušten kao tehnološki višak, sedi kući, čuva decu, napravi ručak iz kesice ako je žena još uvek neotpuštena pa ne može ona, u kasnu jesen napeče s ponosom rakiju od najjeftinijeg voća te godine, koju s ponosom ispija cele naredne godine.

Kada se udružimo majstor i ja, pa onda tako, sjedinjenih snaga, napravimo sranje kakvo pojedinačno nikako ne bi mogli!

Kulturan naziv za teranje.Znate ono kad vam riba nekoliko dana mesečno lako pristaje na sex, drugarice oblače veći dekolte nego inače, a konobarice u kafiću se naprasno smeju na svaku tvoju foru. Rade hormoni jebiga. Ali, za razliku od PMS-a, ovo je pozitivan rad hormona.

Ako znaš da si pijan, nisi dovoljno.

Konstatacija narkomana kada prođe pored saobraćajnog znaka.

Kad mi svane tek kad je odvedem u mrak.

Nije ti problem da nekoj devojci koju ne voliš, koju samo hoćeš da odvučeš u krevet, kažeš da je voliš, a kada neku konačno zavoliš, ne možeš da skupiš snage da joj to i kažeš.

Једно од оних питања које утиче на стабилност вашег нервног система. Испрва га не схватате озбиљно, млади сте, није вам време...али, како старите, ово питање поприма другачију ноту и више вам (ако вам је икада и било) није занимљиво. Диже вам се коса сваки пут кад га чујете и имате огромну жељу да опаучите сваког ко га изговара.

Нисте спремни. Незрели сте. Или можда нисте пронашли љубав свог живота. Можда вас је јуче баш "сродна" душа оставила и не знате сада ни шта ћете ни како - а они и даље постављају ТО питање! Не престају и не престају! Врше притисак! Питања и питања целога живота.