Оук Риџ, амрички центар за нуклеарну безбедност.

- Гари, шта ће се десити ако стиснем ово дугме?
- Не бабрај по томе, идиоте. Иди скувај кафу.
- Јебига готово, већ сам стисо! Јесам ли погрешио шта?
- Ако Руси не примете на време, изазвао си трећи светски рат! Зови Аљошу и извини му се што их стално цимамо. Мене је већ блам.

Озерск, Уралска област, руски нуклеарни центар.

- Види Аљоша, ракета. Амери опет чачкају мечку у пичку. Шта да радим?
- Активирај систем С-400 да пресретне ту ракету, реци медијима да смо изводили војну вежбу у нашим територијлним водама, назови Гарија и реци му да се најебе мајке том новом асистенту. Већ трећи пут за месец дана прави пиздарије.
- Важи. Дама на ге 6, шах! Не бабрај фигуре док се не вратим, упамтио сам како стоје!

15:00 - Ej, bebo, dolazis veceras?
15:22 - E, nisam videla poruku... Pa vervatno cu doci, kad mozes?
15:23 - Pa dodji oko 19, ok?
15:34 - Moze...
...
19:12 - Ej de si?
19:15 - Ej, lakirala sam nokte, i fenirala sam se. Evo krecem, ae cekaj me kod semafora.
19:33 - De si?
19:41 - E, medo, evo me blizu raskrsnice, srela sam moju Micu pa smo malo popricale...
...
20:00
- Ejjj cao medo... CMOOK... Idemo, a?
- Ae..
20:21 (Ulazak u kucu)
- 'secas se da si zaboravio da pomeris caletove gace sa fotelje, pa joj kazes da te saceka u hodniku da obavis nesto'
- Ajde, idemo..

(ulazak u tvoju sobu)
Ona seda na krevet, ti pored nje... Ljubite se, polako lezete.. Dizes jorgan da se uvucete ispod, medjutim i ti i ona vidite na unutrasnjem delu jorgana tragove od sinocnog jebanja desne ruke... Smeskas se i nastavljas dalje..
Ona leze na tebe, nogom te udara u jaja. Deres se!
- AAaaaAA!
- Sta ti je medo?
- A, ma nista, lego sam na daljinac...
Nastavljate, ljubite se, okreces nju da bude dole. Dok je ljubis cujes KVRRCC... Nogom si joj razzbio ogledalce iz dzepa... ostavljate parcice stakla na pod pored kreveta... Nastavljate sa ljubakanjem... Krenes da spustas glavu ka njenim grudima, ona pokusa da ustane udari te glavom direkt u nos, ide ti krv... Uzimas majicu sa stolice, zaustavljas krvarenje, nastavljate dalje... Neko kuca na vrata... Drugovi te zovu da ides na pljeskavicu do grada.. Izlazi ona pored tebe cupava, ti u ves majici... Cela ekipa OOOOOOOOOOoooOOOOOo... Rasterujes bagru, nastavljate dalje.. Grickas joj usnu, zazvoni telefon brzo okreces glavu, i iseces joj zubima usnu.. Ide krv, opet radi majica... Na telefonu keva pita sta radis, kazes si zvao druga da dodje... Majka pita kog druga, a u isto vreme i devojka pita ko je na telefonu. Majci kazes 'Luka' Devojka misli da si njoj reko da je to Luka na telefonu i dere se ' KAZI MU DA PUSI KURAAC!!' Majka pita ko ti je to? Ma televizor... Majka ne veruje, kaze da cete da razgovarate kad dodje.. Dize ti se pritisak ... Nastavljas sa devojkom, ti si na njoj, pomeras nogu i cujes AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA! Stao si joj kolenom na mali prst na ruci... Ona se dere ti donosis led... Stavlja led... Gledate na sat, ono 23:00 ona mora da ide... Pratis je do kuce, rastajete se, kaze da je provela divno vece, i ti potvrdjujes.. Vracas se kuci, razocaran, od sise nisi vido ni busan kurac, nadas se sledecem putu, kad ti komsija sa terase baca...
Nadam se da znate nastavak :\

- Ja sam masterirala finansije, a ti?
- Ja imam dve petice, kontam da će biti dovoljno.

- 'Ajde na fucu! Biće dobra ekipa.
- Ne mogu, obećao sam Slobi da ću mu pomoći istovariti neki cement.
- Jebo mater, pa ti k'o da radiš za njega.
- Kad sam idiot, prevezao mi nameštaj za dž pa mu sad to polako otplaćujem. Bolje da sam mu odma' dao dve crvene.
- E, moj druže. Nema ništa skuplje od besplatnog.

-Ma ne mogu ja pričati s tobom, ne razumiješ neke stvari...
-A tebi smrdi iz usta.
-Ne smrdi.
-Onda ti se mama kupa gola!
-Ne kupa...Ček, kupa, ali to nema nikakve veze sa... O čemu ti čovječe uopšte pričaš?
-Ti siječeš drva samo na kratko!
-Kakva drva?! Jesi li ti lud?
-Nisam. Ti govoriš gluposti sve vrijeme.
-Ja? Ne govorim. Šta je s tobom?
-Šta je sa mnom? Šta je s tobom? Ti navijaš za Vojvodinu, ići ćeš u pakao.
-To nema veze sa životom.
-Ti si drkao na Svetlanu Bojković! To je grijeh čovječe.
-Kakvu Svetlanu Bojković?
-Onu iz Srećnih ljudi.
-Svetlana Bojković nije glumila u Srećnim ljudima.
-Ti si glup.
-Ja glup? Aaaaaaaa, Bože moj, ja ne znam ko je ovdje lud... Ubiću se!
-Tvoj tata zna da pravi kolače.
-Gdje mi je konopac?

М: Могли бисмо на неко пиво, нешто, а?
Ж: А шта знам, треба испит да почнем да спремам, никако да кренем.
М: Ајде бре, по један вопс, после иди учи. Немој да си пичка!
Ж: Хаха, марш! Ајде по једно. А чекај, ко иде све?
М: Ма идемо ти и ја, шта им...
Р: 'де сте, другари? Какав се то вопс помиње?
Ж: Ево ми баш кренули, ћеш и ти?
Р: Опа, а ви то сами? Хехе, колега, какве то планове кујеш, бистру воду би да смутиш, ако ме разумеш. Јао, колега, опасан си!
М: Ммм, да. Идемо?
Ж: Па чекај, Радош ћеш с нама?
Р: Па оно, ја сам увек за вопс, ал' не бих колези планове да кварим. :кез:
Ж: Ма какви планови, све сте луди! Ајде идемо на по једно.
Р: Па ајде, што се мене тиче, ја сам слободан.
М, у себи: Е, у курац...
...
М: Е, скинуо сам онај филм Френз вит бенефиц, него ме мрзи да га гледам сам. Оно, мож' да налетиш, да видимо о чему се ради. :узима *Бошко Јаковљевић* гутљај пива:
Р: Мене питаш? Колега, па нисам знао да ме симпатишеш, хјохјохјо!
М: Из тренутка у тренутак све више зрачиш духовитошћу. Браво. И нисам тебе питао.
Ж: Хаха, па не знам, можда да...
Р: Е, како добра фора била на Најнгегу, као онај трололо хтео нешто да уради, али није успео и каже „Ај тук ен еру ин д кни!“ Хахаха, замисли која фора!
Ж: Ахахаха, да, да. Има и она кад као онај Гандалф не да неком да прође, ал'неко прође и онда...
Р и Ж углас: Баден хи тук ан ероу инани! Ахахахахаха!
М, у себи: О, животе луталицо... :узима *дрункен Ојриш* гутљај пива:
...
Ж: Јао, а да знаш она фора што је била, као Џастин Бибер, и као нека веверица моли да се Бибер остави на миру!
Р: Ахахахахахахаха, значи невера! Ијао, то сам покупио од брата Пантеле! Кол'ко он човек моћан! Кад је стрелац расан!
Ж: Хах, чула сам за то. Него, шта ти Марко рече за тај филм? Да га гледамо?
М: А?
Ж: Па на филм мислим, Френдс уит бенефитс. И ја бих га гледала.
М: Ееее, па хајде, што се мене тиче, ја сам пиво попио, ово друго могу да откажем, можемо одмах. Конобар!
Р: Срање.
М: Молим?
Р: Кажем срање. Филм је срање невиђено, гледао га ја пре неки дан. Џаба губите време.
Конобар: Изволите?
Ж: Па ништа онда, да га не гледамо, боље да поседимо овде још мало. Донеси мени кафу једну.
Р: Е, може! Мени фрапе од купине.
М: Мхм, тако, а? Ништа, мени донеси точено још једно и три кајсије.
Р: Е, па нећемо ми ракију.
М: КОГА БОЛИ КУРАЦ ШТА ТИ НЕЋЕШ! Донеси ми три кајсије.
...
Р: Да вам испричам о чему се ради у том филму. Џастин Тимберлејк је као...
М: Извини секунд само. :узима Поћи гутљај пива (пет секунди, на екс) и три кајсије заредом:
Р: Ау, јеботе, па ти ниси норамалан!
М: Настави.
...Пет минута касније, кад почиње дејство...
Р: Онда Мила Кунилингус, грок грок, сквик, сквик, сквииииииии, грок, хркхркхркхрк, СКВИИИИИ...И тако на крају се узму.
Ж: Па и не звучи толико лоше.
Р: Па оно, класика.
М: Е, другари, да вам саопштим две ствари. Ви сад мислите, овај се напио, лупа глупости и то је тачно. АЛИ, мене за то боли курац. Прво теби, колега, да кажем пар речи. Ти си ниси достојан једне моје длаке са левог муда. Толико о теби. А што се тебе тиче, цео јебени семестар флертујеш и сад кад смо могли да се креснемо уз Тимберлејка, погледај шта си направила! Ето ти сад овај балван, па нек ти он лиже пичку! Ако уме... Толико од мене, поздрав драге колеге.

- Име?
- Ђоко.
- Презиме?
- Курцагић.
- Образовање?
- Имам.
- Који степен?
- Факултет.
- Који факултет?
- Електротехнички.
- Шта очекујете од посла?
- Плату.
- Зашто баш код нас?
- Бил Гејтс ме још није контактирао. А паре за сопствену фирму немам.
- Искуство?
- 15 до сада.
- Молим?
- Туђе жене не дирам, одма' да се разумемо.
- Мислим на радно искуство.
- Разносач пица у пицерији "Цхина" у Јајцу, вишегодишњи млекар у Власотинцу и шериф у Канзасу.
- Јесте ли икад радили у струци?
- Како да нисам. Мењао сам сијалице по кући, поправљао компјутере.
- Значи разумете се у рачунаре.
- Да претежно у оне рачунаре старијих генерација. Процес поправке је као код ЕИ Ниш телевизора.
- Како то?
- Физичким контактом. Пожељно је да буде јак и брз, као Брус Ли што је својевремено знао.
- Је л' ме ви то зафркавате?
- Не него вас зајебавам.
- Хоћете ли бити озбиљни?
- Све зависи.
- Од чега?
- Питања.
- Па шта фали овим до сада?
- Креативности.
- Добро. Јесте ли верник?
- Не. Али ми је дебели Буда много готиван.
- Имате жену и децу?
- Децу имам. Једно двадесет комада. На сваком континенту по три.
- А жене?
- Дођу и прођу. Другови остају.
- Где себе видите за 5 година.
- Сад је јул?
- Да.
- На Хавајима. Туристички.
- Мислим пословно.
- Знам.
- Па...
- У најмању руку, као директора Мајкрософта.
- Амбициозно, нема шта.
- Па како другачије да скупим паре за Хаваје?
- Живите сами?
- Имам цимера.
- Ваш однос?
- Преговарамо на две недеље, кад понестане чистих гаћа и чарапа. Мора неко да однесе све то на прање.
- Често вам је гужва у стану?
- Не. Само радним данима.
- Значи, немате неке услове за рад код куће?
- Одакле вам то?
- Стално вам је гужва, па сам мислио.
- Лоше сте мислили.
- Имате ли хоби?
- Гледање у плафон.
- Јесте ли тимски играч?
- Све зависи с ким.
- Ваш идеалан партнер.
- Црнка, метар седамдесет, груди јака тројка.
- Мислим на сараднике.
- Ко им јебе матер.
- Имате ли пороке?
- Не.
- Значи не пијете? Не пушите. Не дрогирате се.
- Пијем.
- Редовно?
- Кад ми се пије.
- Водите ли рачуна о исхрани?
- Наравно.
- Па како се храните? Здраво?
- Живо.
- Хвала вам што сте дошли. Зваћемо вас.
- Оћете курац.
- Молим?
- Нећете звати.
- Зашто тако мислите?
- Нема теорије да добијем овај посао.
- Што то мислите?
- Зајебавам вас све време.
- Добили сте посао.
- Фала.
- Видимо се сутра у 8.
- Ваљда нећемо.
- Што?
- Јесте се погледали у огледало? Довиђења.

Radimo ja i moj dobar ortak na mešalici i cugamo pomalo kad nailazi moja obostrana simpatija iz srednje škole. Nisam je video od mature i sada izgleda lepše nego ikad. Suknjica sa razrezom, gola ramena, kosa uvezana tako da otkriva svu nežnost onog dela između uveta i vrata koju imaju samo lepe žene, usne razvučene u širok osmeh i pametne okice kao i nekad pre.
(iz nekog razloga ja sam u ono vreme bio sposoban da privučem inteligentne devojke. Valjda zato što sam ćutao kad su se drugi svađali pa su mislile da sam veoma pametan, kao onaj lik u pripovetci “Vođa”)
I tu krenemo onu standardnu priču ćao, ćao, jao bre nisam te video/la 100 godina, ona završava sociologiju ja stao na drugoj, nije bilo kinte pa šljakam dok ne vidim šta dalje (drugim rečima prso), si vido ovoga onoga, šta rade, ko se udao, ko ima decu, ljubavni život, bla bla bla vidimo se čujemo se ćao, ćao.

I tu moj kompa (koji je inače duša od čoveka kao i svi dobri namučeni ljudi sa kojima se ja družim) počne da balavi te:
- Šta ti dođe ova riba, te daj mi njen broj.
A ja mu kažem:
-Man se bre ložiš ona je majndfakerka, a ja i ti da smo pametni ne bi bili ovde de jesmo. Doduše, mogli smo je tresnuti lopatom pa dok je topla, nego završavaj to pivo, neće ta kolica sama da se voze.

-Поштовани студенти, с обзиром да пратите веб страницу овог предмета, познато вам је да је на данашњем испиту дозвољена употреба једино хемијске оловке и абакуса са жигом антикварнице "Петровац". Шести задатак је, као што је најављено, насумично извучен из збирке Аркадија Јевнушенка, издање Краснојарск 1936. Са срећом, и не заборавите да на полеђини вежбанке испишете основна начела неоплатонске филозофије представљене у енциклопедији Иквана ал-Сафе.

Ред у пошти, жена, лактајући се, покушава да прокрчи пут до шалтера не сачекавши свој ред.
Човек: - Па добро жено, по Богу, обуздајте лактове мало, остаће ми модрице од вас!
Неандерталац: - Ало, `начи госпоџо ја сам нетолерантан на лактозу, `начи да си стала у ред одма`.
Госпоџа: - Журим, ти ће` ми кажеш `де да станем, барабо једна!
Неандерталац: - Госпоџо... напустите објекат.

Zamišljam jedan takav primer:
Sa 14 godina mobilisan, 1914. godine. Cerska bitka. Ranjen. Valjevska bolnica. Kolubarska bitka. Povlačenje preko Albanije. Tifus, dizenterija. Bolnica u Africi. Svuda oko njega smrt. Povratak u jedinicu. Proboj solunskog fronta. Ranjen. Juriš do Beograda, 500 km. Izgubio u I Svetsko ratu tri rođena brata, sestru, oca i još mnogobrojne iz šire familije. Onda, dalje do Slovenije. Ostanak na granici sa Italijom još nekoliko godina. Ranjen. Vrbovan u obaveštajnu službu. Ženi se i ima šestoro dece, od kojih troje umire u ranom detinjstvu od bolesti.. Putešestvije po celom svetu do izbijanja II svetskog rata. Ponovo u ratu, pada u zarobljeništvo. Logor ‘Mathauzen’ preživljava sa 40 kg telesne težine. Vraća se kući i saznaje da mu je žena poginula u bombardovanju savezničkih aviona, pred oslobođenje. Ponovo se ženi. Četiri godine traga za decom i pronalazi jednog sina i kćerku u hraniteljskim porodicama. Vraća se sa njima kući. Ponovo radi za obaveštajnu službu, do penzije.
U međuvremenu, njegova deca završavaju visoke škole. Dobija unuke.
Uživa u prepodnevnim šetnjama Kalemegdanom i odmaranju na klupi. U stanju je da dugo gleda ušće Save u Dunav, satima. Posmatra dve vode koje se pred njim sastaju i seća se svog boravka u zemljama odakle izviru. Misli mu se zapliću, pogled zamuti. Ništa oko sebe ne čuje.
Onda ga prene oštar udarac u klupu. Trgne se i vidi lice mladog dečka, kao što je bilo njegovo kada je prvi put mobilisan. Junoša u jednoj ruci drži limenku piva, kao i njegovo društvo, preko glave im navučene kapuljače, jedva im razaznaje lice u sumraku. Pomisli u trenu da je on je njihovim godinama u ruci držao pušku i šajkaču na glavi. Razjapljenih usta, sa pivskom penom na uglovima usana, onaj što je šutnuo klupu, urla na njega:
- Š’a si zin’o fosil? Čekaš grobara? Bolje ne čekaj, skoči sam dole, i hi hi hi...
Celo društvo se kida od smeha.
On se samo prekrsti, promumla nešto sebi u bradu, lagano ustane i pođe kući.
Umire u snu u 98. godini, umalo da doživi i bombardovanje. Na njegovom grobu bi trebalo da piše:

Анастас Петровић
1900-1998
прошао сито и решето