Dva potpuno različita čoveka. Dok romantičar na postavljeno pitanje daje dugačak, dosadan, patriotski i gotovo poetski odgovor, realista odgovara kratko i jasno.

Osoba koja je imala izbor da bude sta god zeli a izbrala je da visi na zici,urlicuci,dok mu gori kapuljaca izazvana paljbom baklje njegovog kuma-brata-ortaka koji se kao i on iz preterane bujice ljubavi prema klubu za koji `navija` nalazi tu u nadi da ce sto pre izbiti neka tuca gde se kolicina ljubavi moze i pokazati .

U jako inovativnom horor filmu, oni koji na molbu svog prijatelja/dečka/devojke - budućeg zombija i svih prisutnih da ga usmrti, van bilo kakve veze sa razumom i zdravom pameću odgovaraju replikama “Neću da ga ubijem, iako je ujeden. Možda ima lek i možda ga nađemo ovde u čamcu u pola pet ujutro, na sred pučine, u mraku, pre nego što ovaj podivlja i sve nas pokolje." i bodre ovog dok umire i ginu kasnije k'o vlasi na ringišpilu jer su odbili da ga surduknu među pirane na vreme.

U životu, oni koji konstantno rade protiv sebe, velikodušno obnavljajući poverenje baš u ljude koji ga besomučno izigravaju. Uprkos gomili dobronamernih saveta i opomena, oni se hvataju za to parče beznadežnog propaliteta, u očajanju pokušavajući da ga izvuku na površinu. Bilo da su slabi, da se boje da ostanu sami ili su samo previše glupi, na kraju, ako se ne otrezne na vreme, prolaze kao kolege iz filma.

Za oba tipa, evo nekoliko kratkih saveta:

To su ljudi koji se bave pitanjima od suštinske važnosti: Da li muškarci i žene treba da idu zajedno u šoping? Zašto žene svršavaju?

Ljudi koji su nam otkrili matematičku formulu za savršeno rukovanje i podelili sa svetom saznanje, da krave kojima su data imena daju veću količinu mleka od bezimenih krava.

Naravno da ima i onih manje zaludnih, koji se bave bitnim stvarima, ali oni nisu interesantni dnevnim listovima i raznoraznim magazinima, bar ne dok ne nađu potpuno delotvoran lek za rak.

Човек који је недовољно луд да се класификује као психопата, а опет, превише одскаче да би био нормалац. Не треба мешати ове јединке са типичним ходачима у сну. Не, ови не спавају. Први знак лудила (науч. "прснућа") код сваке особе је престанак клаћења руку при ходу. Другим речима, руке му спокојно висе док он (или она) лагано хода, не држи их чак ни у џеповима. Не постоји ни једна једина нормална особа у Сунчевом систему која не клати руке док хода. Доказао тим научника. Друго, нема оног бич погледа којим вас класичан психопата ошине, већ су очи потпуно празне, као да се нешто закувава. Попут нормалоног месечара, не смеш никако да га цимаш, јер ко зна шта ће да му покрене убилачки механизам. Деца га се плаше, причају како носи огрлицу од прстију својих жртви, док му бивши ортаци вршњаци разглабају како је био добар на баскету, ал је прсо од учења кад је уписао ПМФ.

Kao

Jedna od najvećih istina ikada izrečenih. U jednoj prosto proširenoj rečenici se može reći toliko mnogo stvari koje naučni tim sa Instituta za socijalne studije iz Merilenda, Masačusetsa ili odakle već proučava godinama i nikada ne prouči do kraja.

Nego, da se vratimo na temu.

Ogoljenost! Svi su ljudi relativno isti kada ih ogolite. Bez subkulturne uniforme na sebi, bez tragova dnevnih aktivnosti, lišeni samonametnutih žigova kojima dokazuju svoju osobenost, ljudi su skup kostiju, kože, iznutrica i duše (da se tako eksplicitno izrazim).

Zašto je ovo bitno? Pa, bitno je jer, iako dobar deo populacije kaže da se ljudi menjaju, nešto ipak ostaje nepromenljivo u njima. Ta nepromenljivost je nešto što ih podsvesno vodi do određene tačke (tačke pucanja), te se posle toga celo biće menja za 180 stepeni (mada, bolje je reći da se vraća u svoju primarnu formu).

Kakve veze imaju mlade metalke sa mladim splavarkama? Velike. Što je metalkica zagriženija, mračnija i opakija, to je tačka pucanja bliža. Što se taj metalski kvltizam više ispoljava, to je metamorfoza sigurnija. Retko, veoma retko je dalje "ucrnjivanje" znak iskrenosti - u najvećem broju slučajeva (cirka 75%) je to samo nanošenje novih slojeva na masku koja vremenom postaje teret, jer ju je teško nositi i uživati u tome.

Neretki su slučajevi gde se glumac toliko uživi u ulogu da i sam postane ono što glumi. Takođe su, kao ovde, neretki slučajevi gde se ljudima smuči da budu neko drugi, jer to nisu. Osećaju da nisu, znaju da nisu i voleli bi da to nikada i nisu postali. Ali, želja za prihvatanjem, dobijanjem neke počasti, pripadanje nekom (bilo kom) čoporu je toliko jaka da čoveka natera na svakakve mere. Očajničke mere.

Zabavno je, u početku. Žurka dugo traje, ali se vrhunac brzo dostiže. I - to nije to. Nešto ne štima, ali se ne zna šta. Manjak truda? Možda. Zato se konstantno nastavlja sa trudom, grčevitim trudom - na silu. Dodaje se jedna ogrlica (jedna stega), pa druga, pa treća. Crna maska oko očiju se konstantno uvećava. Vizuelni mrak oslikava duševni mrak, jer sve je to neiskreno, što prema drugima, što prema sebi. Laž.

BUM!!! Promena. Metamorfoza. Šejpšifting. Presedanje iz jednog voza u drugi, iz Zvezde u Partizan, iz Barse u Real. Sve što je bilo sada nije i sve što jeste kao da je tu odvajkada. Nema vremena za podsećanje na stari život, nema potrebe za sećanjem na davnašnje trenutke. To ti je što ti je i tako treba da bude. Ali (!), nikada nije i neće biti sve potaman i nikada neće biti one prave sigurnosti, pravog osećaja pripadanja, te je potrebno latiti se s vremena na vreme jednim finim, sočnim i perfidnim pljuvanjem po svemu onome čemu se nekada pripadalo.

Nema dalje, postao si čovek, sprcao si dovoljno godina u dupe, zarađuješ za sebe, plaćaš svoje račune.

Jednoga dana, ona dolazi, nenadano, pojavljuje se u tvom životu, i tera te da shvatiš mnoge stvari.

Ona će biti majka tvoje dece.
Nosiće tvoje prezime, jedina koja može imati tu čast i privilegiju u moru riba.
Nemaš položeno, ali znaš da voziš, ona to zna da ceni ceni, i zato voli te takvog kakav jesi.

Svestan si da nisi najbolja prilika, da nemaš para, kola, stan i sve ostale finese, koje "krase" mamine i tatine sinove. Ali zato imaš osećanja koja gajiš prema njoj, i svojim postupcima, nadoknađuješ materijalne nedostatke.

Zbog nje se budiš sa osmehom. Zna da kuva, da te nasmeje, razume te.
Zbog nje si u stanju sve da odjebeš.
I znaš da ona to zaslužuje.

Najveći strah svake devojke koja ima imalo samopoštovanja i inteligencije, pogotovo onih koje slušaju grandž. Jezivi put u bedni muški pogled, prezrivost i sažaljenje u očima, apsolutnu aseksualnost koju samo guba nadjačava.
Svakoj devojci koja zagazi u dugu vezu, varijabilan pojam percepcije vremena, prostora i seksa; u jednom trenutku prolazi kroz glavu ideja o eventulanom izlasku iz monotonije večernjeg viđanja, zajedničkog gledanja filmova i ispijanja piva sa zajedničkim društvom; i ulasku u novu monotoniju kuvanja, čišćenja i ribanja kuće uz manje seksa, ali više gledanja tv-a, doduše sa njegove strane. Pa još, ako u oku zasjaji ideja o nečemu malom i zgužvanom što neprestano vrišti, udavača je rođena. Ali, ovaj sjaj u očima ne sme da postane vidljiv nikome, a pogotovo ne njemu, jer ako goropadni nezaposleni Balkanac samo nanjuši transformaciju svoje drage, ona se u njegovim očima iz one prave pretvara u Judu. I kada ga Juda, videvši razrogačene oči i ukočene prste na rukama a la Bela Lugoši, upita "Šta ti je, dušo? Samo ti pričam kako mi se dopala ta ideja o venčanju na plaži..", mužjak, usplahiren i paničan, u osećaju zgroženosti, prezira i gneva prema njoj a zatim sebi; proživevši Igru plakanja, ali sa otkrićem mnogo gore tajne od one iz filma, promuklim vriskom ozlojeđenosti izgovara: "UDAVAČO!!!", i tu počinje njen kraj..
Ona zna da nikada više neće biti seksipilna, da nikada više nijedan muški stvor na planeti neće poželeti sa njom ni da razgovara, ona zna da je dobila pečat. Da je bar stigma "pornićarka" ili "kurva", pa čak i "matorka", mogla bi nekad barem o seks da se ogrebe, ali ovako..proživeće vek kao pustinjak, izgnana, osamljena, bedna.
Zato se u slučaju samog naleta pozitivnih emocija prema bilo kakvom obliku ozvaničenja duge veze devojke grizu za usnu, a u slučaju velikog rizika da ipak neće odoleti da bar nešto o braku suptilno nabace, zapušavaju sebi usta kurcem.

Tip ljudi sa kojima obično dogovorite troiposatno čavrljanje pred svirku, nadajući se da će iscrpiti teme i umoriti jezik, pa ćete na koncertu moći, začudo, malo i da slušate muziku.

Nažalost, ovaj utopijski recept ne pomaže. Zato pokušajte da ovakve ljude u ovim prlikama isključite iz svog društva, da ne biste došli u priliku da morate da ih isključite za sva vremena.

Синко који травари, вари.

Komentar ženke na omašivanje rupe u toku snošaja.

Krajnja nužnost

Odsutna faca nekoga ko sedi pored vas, a nije tu.

Jedna od neobičnih srpskih fobija. Većina ljudi ni za živu glavu neće da se javi na telefon ukoliko ne znaju ko zove.

Sinoćni događaj pun crnih rupa.

Veština izvlačenja poslednjih kapi majoneza iz pakovanja od 100 grama.

Onaj kojim obrišeš dasku od wc šolje.

Израз који је годинама претрпео турбулентније промене него карање. (Карала ме, карала ме Иванова мајка)

Kada ti i poslije mjesec dana radi propagandni upaljač.