Dao ga Bog za sve. Multitalentovana osoba. Pokvarila se veš mašina - nema problema! Pukla guma? Zakrpiće je. Lepljenje pločica, krečenje, hoblovanje parketa ništa nije problem. Da nasadi sekiru, uradi mali servis na autu, otkuje kosu, rukuje motorkom... Pa čak i da obori sistem i instalira Vindovs. I to nije što ga je život mazio i pazio, već što ga je muka naterala. I postoji samo jedna stvar koju nije radio u životu...

Доживети убитачно велику трауму или изненађење у негативном контексту тако да све длаке на глави изгубе свој пигмент.

Jedino logično pitanje, koje možemo da postavimo kad nas neko dovede pred svršen čin da smo totalno nemoćni pred novonastalom situacijom. Svesni da se ništa neće promeniti ali nekako nam je lakše kad osećaj krivice prebacimo na našeg sagovornika.

Na prvi pogled jako bezazlena stvar no, kad se malo bolje razmisli, jebenija situacija od bare pred kućom. Ili tesnih gaća. Toliko komplikovana da se lagano može uvesti kao Olimpijska disciplina zbog prevelikog uloga koji je u igri. K'o Ruski rulet, bre. Mnogo popijenih korpi i batina mora da bude iza tebe da bi iole znao nešto o ovome.

Naime, problem je u tome što se kod muvanja devojaka pod šatorom najmanje koriste reči, valjda zbog glasne muzike. Samo pantomima i kojekakvi gestovi kojima ćeš zarumeneloj seljančici dati do znaja šta oćeš. A 'oćeš da jebeš normalno. Dizanje obrva je level expert, ali je tanka nit između postizanja cilja i prosute Golf kole po glavi, jer će se zabagrela snajka istripovati da oćeš da je siluješ. Mada htela bi ona i to, al' se brine šta će selo da kaže ako neko vidi.

Očajnički pokušaj je da se uhvatiš u kolo do one koju si zameračio i da joj onako treseš ruku oštro dok igrate. To je, naravno, početak, opipavanje situacije da vidiš kako će da reaguje i da li je spremna da joj krneš srednjak u šaku. Ako prođe - završio si posao. Ostaje ti još da se ispustiš iz kola i izađeš u mrak, misliće da si otišao da pišaš ili da se umiješ na bunaru. Ona će da izađe kad se kolo završi i misliće da je otišla da popravi šminku u kući, tj. - u kupatilu. Ako 'oće kurca naći će te sigurno. Tvoje je da nađeš 'de je sadenuto seno u avliji ili da poneseš ključeve od Golfa koji je naravno od ortaka. Nisi debil da voziš Golfa.

Mora da se napomene da je rizik prevelik uvek, ali zbog pičke su se vodili ratovi, te šta je naspram toga jedan život. Pa, nek' je i tvoj.

али те због одела другачије гледају.

Чудна сорта људског рода. Једној је потребно више од 20 година да од детета направи мушкарца, другој мање од 20 минута да од мушкарца направи будалу.

Umetnost smirenosti uma i samokontrole na način koji ti omogućava da u svakoj situaciji znaš kako treba da postupiš.

Čovek za primer – miran, pametan, poslušan. Pažljivo bira društvo pred kojim može da se raskalašno ponaša, ali i dalje pomalo ustegljivo skromno. Ponekad dozvoli sebi da pokaže svoj gnev prema svemu, pa se potom naglo stiša, ali on to nikako nije samo ljut na sebe. Ne teši se tuđim mukama, već cokće i klima glavom kada čuje nečiju tešku sudbinu... pa onda čitavu tu priču zaboravi i kreće sa svojom pričom. U svojoj umnosti se razbacuje rečima, misleći da ima uvide do kakvih još niko nije došao, ali o tome ćuti. Uhvati ga ponekad nekakav nemir i zbunjenost, a on tad jos jače tera po svom i postaje slep za tuđe probleme, ni ne pomišljajući da tu možda nešto ne štima. U tim trenucima, kad ga posmatrate sa strane, pomislite da je grandiozan, uman, šarmantan. kao da njegove kvalitete ne bi trebalo dovoditi u pitanje. Noćni snovi su mu redovno uzburkani. Da bi njemu bilo dobro, on kaže da i drugima oko njega mora biti dobro, nipošto drugačije. Njegovo najbolje postavlja granice, no on o tome isuviše dobro zna, pa zato i ćuti. Verbalno nikada ne omalovažava, ali sve nekako okoliša dok govori, kao da ima da kaže nešto važno o sebi. E, sada je slika o krugu ljudi u kojem se on kreće i koji njemu odgovara malo jasnija. Usled tuđih laskanja ne gubi svoje samopouzdanje i ne preza ni od čega. A što je najzanimljivije, ostavlja utisak skromna i mirna čoveka. Drugi bi hteli da su kao on i nikako ne dozvoljava da ga nešto spusti na zemlju. Uostalom, zašto biste takvog čoveka spuštali na zemlju. Stamen, ponosit, ali i dalje skroman, mirno napreduje u razvitku svoje ličnosti. Kad ga drugi ismevaju, on ih svojom rečitošću, ironijom i osmejkom nadvlada. On ne pije, tačnije ne opija se, osim u posebnim prilikama. To posle prepričava i onako usput, nevažno, pominje i količinu alkohola koju je popio, i govori o romantičnim prvim ljubavima kojih se sećao u tom svom pijančenju. Ali mamuran nije nikad. Ako ga pitate da što se je tako umusio sutradan, nakon pijanke, odgovorio bi da je to samo njegova životna melanholija. Priznaje sebi da mu je drago kada primeti da ga njegovi drugovi oponašaju, ali ne zaboravlja svoju skromnost, na kojoj je, priznaje, tako dugo radio. Tačno zna kako da se ponaša, kuda da ide, šta da čini – tu pitanja nema. Odmeren, uglađen, smeran, on se sebe ne stidi i oberučke prihvata svaku istinu. Međutim, dođu mu tako ponekad neki ljudi, koji ga, začudo, ne vređaju niti omalavažavaju, već ga samo mirno posmatraju i analitički izjavljuju kojekakve činjenice. Takvih se kloni. To su nadobudni ljudi koji za sebe misle da su previše pametni. Oni su samoljubivi, prazni, neispunjeni, puni kompleksa, izvitopereni i njihovo držanje nikog ne vara – oni se prave da naporno rade na sebi i da su neko i nešto... Zabavan, opušten, dobronameran, on mirno nastavlja da uživa u svom životu sa svojim prijateljima.

Definisati smisao života za sve je poprilično besmisleno, jer život postoji samo individualno. Tvoj smisao života ne može biti moj i obrnuto. Svi životni putevi vode u smrt i to je jedino sto je svima nama žajedničko. Sem toga, zasto praviti drugi korak pre prvog? Logičnije bi bilo pitanje o smislu dolaska na svet.

Ako znaš da je život bolest koja se prenosi seksualnim putem i od koje se 100% umire, biće ti lakše da shvatiš, da se smisao života tokom života kontinualno menja: što si bliže smti, smisao ti je jasniji. Smisao života po uputstvu i za sva vremena ne postoji. Kad dođe tvoje vreme shvatićeš.

U međuvremenu možeš pitati roditelje šta je njihov smisao života. Bićeš iznenađen kada čuješ, da si to upravo TI.

Врло зајебана, просечној индивидуи недостижна група интелектуалаца, окупљена око неке алтернативне, андерграунд, анти, контра идеје.

Она. Она са којом ти је ишло све савршено. Она која ти је држала трунку светлости у овом блатишту од живота. Текли су месеци, године можда. Живели сте бајку.

Свиђао ти се и онај њен леви бангави палац, краћи од десног. И онај ожиљак изнад браде. И то што слуша Смитсе, уста их јебем млохава. И трпео си њене, ћалета алкохоличара и кеву, заклету каријеристкињу. Знала је да ти кува. Пребранци, ћуфте, чоколадно чудо јебено. Звала те је пијана, чисто да ти се јави. Ти си спремао кинту за прстен, одвајао од онога што би трошио на цигаре, чипс, нову мајицу.

Онда је пукло, онако ненајављено. Хајде да останемо пријатељи. Ти си одјебао то, кој ће ти курац курва у животу.

Сад држиш њену слику, ону са моторијаде, у новчанику. Иако имаш двоје деце и жену, и после 14 година те, кад је видиш, нешто пресече. И даље наручујеш песме у кафани које те сећају на то говно. Волиш ти своју жену, али могло је да буде другачије. Mогло је да буде са њом.

Немам пojмa шта је нити ми пада на памет шта би могло бити.

Скраћено упутство за живот. Сва мудрост овог света у малом, коју су оправили искусни мајстори- не превише млади, па да срљају к'о бизгови, нити превише стари па да их ни женске више не занимају, већ таман са довољно седих да знају да ће те ће те Рено, Пежо и Ситроен зајебати таман кад ти највише требају, а Марко Матераци сјебати уклизавање баш кад треба да ти донесе богатство. Држи се ових правила и зграбио си живот за простату.

Zagrepčanka. Optimalna kombinacija strasti koja daje povoda za grešne misli, a sa druge strane uglađena, neosvojiva tvrđava da čoveku Srbinu, difolt inadžiji, dodatno čika svojom hladnoćom. U duši rođena balkanska mrkulja, strastvena, mesnate građe, a spolja uglađena cura iz dobre kuće koja ide na časove flaute kod gospođe Müller, pohađa Zagrebačko sveučilište i redovno volontira u katoličkoj kapeli pred nedeljnu misu. Ko kaže da je ne bi iz cuga jeb'o čim progovori svojim purgerskim akcentom, il' laže kao pas il' se besomučno hefta u rčminu.

Рђа од човека.

Borac protiv kapitalizma. Borac protiv olimpizma. Borac za jedan novi svet (namerno ne kažem bolji, jer bi to značilo da je i ovaj dobar). Neki kažu i borac protiv vetrenjača.
Duci je u javnosti poznat kao jedan od najboljih košarkaša sveta i kao čovek koji 1972, napušta olimpijski tim iz protesta. Svi su se dogovorili da napuste igre jer su bili prevareni, nepravedno izgubivši trku za zlato od strane nadopingovanog autsajdera Puerto Rica (za koga je utvrdjeno da su barem dvojica igraca bili dopingirani a FIBA nije poništila utakmicu!). Igrači se dogovorili da svi napuste ove i inače vrlo dramatične igre medjutim jedino je Duci imao obraza da održi datu reč.
Nakon sportske krarijere, intelektualno se izgrađuje, postaje magistar pravnih nauka (nije doktorirao zbog smrti mentora), doktor filozofskih nauka i “prećutno”, doktor iz oblasti sporta i fizičkog vaspitanja, kažem prećutno, zbog ideja koje bi dovele u pitanje instituciju koja bi mu izdala tu titulu. Počinje kritički pisati o degeneraciji modernog, posebno olimpijskog sporta gde su nečasne igre, doping, laži i pohlepa (ne samo politika!), nažalost odavana neizbežne pratilje (sve besmislenijih) Igara. Poznat je dr Simonovic možda jos više po svojoj izvrsnoj knjizi "Pobuna robota". Teza je da je sport kakav je danas zapravo igra drogiranih robota i prljavog novca i kao takav nema apsolutno nikakvih veza s izvornim antičkim načelima, a vrlo malo sa moralnim ili ljudskim vrednostima.

Napominjem da je Duci počeo sa kritikom sporta još davne 81 godine i još od tada biva proganjan, tako da svima bude jasno kada je u pitanju njegova politička obojenost. Za njega bi se moglo reći da je čovek bez “dlake na jeziku” ili što će reći u maniru urbanih tekovina, on “naziva stvari pravim imenom”, ne želeći ni izbliza da ga stavim pored tih “urbanih” likova koji se vrzmaju po političkoj sceni

Da kažemo nešto i o Ducijevom načinu obraćanja. Mnogi kritikuju njegovu isključivost i izvesnu dozu agresije pri iznošenju argumenata, mnogi se i uvrede pritom, ali ja bih to opisao ovako. U društvu gde svi okreću glavu, gde su svi pomireni sa sudbinom, gde svi zatvaraju oči i uši pred istinom čovek mora glasnije da priča da bi ga čuli i da bi se prenuli iz kolotečine kojoj se svi mi u većini prepuštamo…

Duci je velika ljudina i rodoljub,nepotkupljiv,ostao dosledan sebi i to mu "glavešine" nikada nisu oprostile.I danas je zabranjen,na većini medija.

Kome ćemo verovati na kraju? Duciju, koji je zdravlje žrtvovao sportu a dušu, po cenu sopstvenog siromaštva, istini i pravdi, ili našim političarima koji svoju navodnu borbu za našu stvar naplaćuju debelim bankovnim računima…? Mislim da nema dileme.

Ko je na kraju Duci Simonović?

Ludak ili genije?

Pesimista ili vizionar?

Don Kihot ili pravednik?

Fašista ili čovekoljubac?

Odlučite sami…

Vrh evolucije, za one koji veruju u istu odnosno najbliže što čovek može da se približi Bogu, ako verujete u Boga.
U njemu je sve što je dobro. Na dugom putu razvoja evoluirao je iznad žene a takođe i iznad gejeva ili metroseksualaca ili kojih već -alaca.
Njega nije ga blam da opere sudove ali ni da pogura kolica puna cementa.
Ume da napravi odličnu klopu a isto tako da se u restoranu naždere mešanog mesa ili pečenja.
Može da sluša operu ali i da lomi čaše od kristala u kafani.
Može da odgleda bilo koju seriju sa devojkom ili ženom ali i da ode na fudbal da se krlja sa ortacima.
Razume se u vina ali preferira pivo.
Pročitao je dosta knjiga ali iskreno više voli film.
Ume i da se poigra sa decom i da ih vaspitava.
Što bi stari rekli, za sve ga dao Bog.

Који курац? Не, стварно, који курац?! Зашто ме зовеш? Да се видимо? Ај сиктер.

Савршено ме не интересује како живиш и чиме се бавиш. Не желим да пијемо продужени са млеком и кока колу и причамо испричане приче. Чуо сам случајно са ким си била после мене, мада нисам морао, и право да ти кажем заболе ме. Не занима ме ни што имаш услов за четврту годину, ни мој факултет ме није интересовао, ни како је у Турској. Балије ко Балије.

Да будемо ријунајтед не пада ми напамет. Добра си пичка ал има вас још. Уосталом и ако немам девојку дркање је милина а курве су ок. Ако ми кажеш да си сада схватила како сам био добар схватићу као увреду, значи да је неко био више мушко од мене па ти није одговарао. Или више њих. Или цео фудбалски клуб са све управом.

Стварно ме не занима шта имаш да ми кажеш и немам шта да ти кажем јер смо бивши. Мада...

Неким поступком изазвати неочекивано јаку реакцију. Тригер (окидач) је углавном кап која прелије чашу и доведе до масивног шитсторма. Тригеровање покреће необјашњиву и тешко схватљиву лавину и баца тригеровану особу у афекат. Гаврило Принцип с локалним значењем, десета погрешна судијска одлука након које избија туча на терену, један корак који води преко ивице.

Наизглед асоцијално биће. Солер. Луталица. Њега не држи место.
Вечити скептик. Не верује никоме, завије се у сопствену чауру, сазида зидове око себе и дистанцира се од глупе масе, од прљавих демона у људском облику, особа које би ти забиле нож у леђа, ето, чисто тако, из досаде.

Има јасно исцртан пут испред себе, јасно видљив циљ и иде ка њему, без обзира на мишљење других. Једном је осетио горак укус преваре на сопственој кожи и повукао се. Прича колико мора и ако мора. Не, он није патетични емос, он је хејтер старог кова. Иако, можда неким људима изгледа као чудак, сви гаје неко страхопоштовање према њему. Талични Том, Док Холидеј, Милош Обилић, Рајко Којић. Мистериозни лик из краја. Шта год да ради, ради за своју душу. Тешко се везује, а још теже "одвезује".