Rečenica koja te zatekne nespremnog, izgovorena od strane devojke, paničarke, koju poznaješ taman toliko dugo da joj broj telefona još uvek ne znaš napamet. Niti njenu prirodnu boju kose.
Grom iz vedra neba!
Smak sveta! Kraj, ništa više neće biti kao pre.
A verovao si da su šanse da ti se ovako nešto desi, baš sada, jednake verovatnoći da je vetrenjača iz Servantesovog Don Kihota, zaista div.

Oduvijek je poznaješ.
U početku, dok si bio osnovna, ne lično, iz viđenja samo, jer je stalno bila negdje tu, u blizini. Da, u blizini, to sada znaš, onda nisi, jer te nije zanimalo. Zanimala te je sisata Mica iz 8 b, prva drkanja su protekla s njom u mislima. Ona je i dalje bila tu, u blizini. Ponekad si, slučajno, hvatao njen pogled na sebi, brzo je okretala glavu, skrivajući ga. Nije te bilo briga.
Kasnije, u srednjoj, ste se i upoznali. Slučajno, u kafiću, preko nekih zajedničkih prijateljica. A možda je i Mica bila tu negdje, pa si prifur'o prijateljicama, ne bi li ti se Mica obratila.
Pružio si joj ruku, rekao svoje ime, njeno ili nisi čuo, ili si odmah zaboravio. Kao da je bitno.
Poslije, kad si je sretao na ulici, pozdravljala te je, ti nekad pozdraviš, nekad i ne. Kao da je bitno.
Kasnije, upis'o si fakultet, rjeđe si je sretao, a možda i nije bilo tako rijetko, ali nisi primjećivao to. Brucošijada, žurke, rođendani, pičke materine, ko bi je i primjetio?!
Na jednom rođendanu je i ona bila tu. Ti si naroljan muv'o sve oko sebe, pa si slučajno i na nju naletio. Nije te odbila kao ostale. Ljubili ste se i bilo ti je lijepo. To si shvatio sutradan, kad si se uspio sjetiti. Nisi bio nešto hepi, ali šta fali, neka je, malo ćemo se zezati i svako sebi.
Tako je i bilo. Tri - četiri mjeseca i raskinuo si. Bilo ti je dobro, ali ona nije ta koju si tražio. Bila je nekako neobična, kao da živi u nekom drugom vremenu, a to nisi želio. Nije ništa rekla kad si raskinuo. Samo se nasmješila i otišla.
Vrijeme je prolazilo, nizale su se propale veze, a i ona je počela padati na pamet sve češće. Jednom si je nazvao da se vidite, popijete kafu, prihvatila je. Pričali ste o svemu, smijali se, bilo ti je super. Kad si je otpratio kući, još dugo ste stajali ispred i pričali. Sati su prolazili u trenu. Poljubio si je, kratko i šturo, jer ona nije ta koju tražiš i otišao. Opet se nasmiješila i opet ništa nije rekla.
Povremeno viđanje se nastavilo, nikad nije rekla neću. Nerviralo te je to, pitao si se gdje joj je ponos, pitao si i nju jednom. Opet se samo nasmiješila, kao i prije, polutužno, polusjetno. Ništa rekla nije.
Mrzio si taj osmjeh. Mrzio si to što ti je samo sa njom bilo lijepo, što si samo njoj mogao sve reći, biti iskren do kraja, a znati da te neće osuđivati, još će ti olakšati, nasmijati te malo... Da, mogla je sve. Uvijek je znala reći onu golu istinu, zbog koje si noću ostajao budan razmišljajući. Ali ne, ona nije ta koju si tražio. Ideš dalje.
Jednom si je zvao. Nije se javila. Poslao poruku. Nije odgovorila. Nisi to uzimao ozbiljno, mislio si da je ljuta i da će je proći. Dani su prolazili, ali ništa, ni poruke. Zvao si opet, ništa.
Šetao si kroz grad i razmišljao o njoj. Čuo si trube automobila i živcirao se. Ko se to jebeno ženi i što koji kurac trube debili?! Pogledao si u jedan auto i vidio nju. U bijelom. Ugledala je i ona tebe. Osmjehnula se isto onako, kao prije. Polutužno i polusjetno. Sad si shvatio da je voliš. Sad znaš da si u svima samo nju tražio, sad znaš da je sve bilo i da će biti sivo bez nje, sad znaš šta je onaj osmjeh govorio.

Животиња, не мост.
Пасји живот је милина, газела је сјебана. Стрес, стрес, стрес. Не можеш ни воду да попијеш а да нешто не проба да те поједе.

Popularna singlplejer igra.

Potrebno:

1. Muškarac koji ima kitu (evnusi se ne igraju)
2. WC šolja (ređe lavabo, sudopera, bide)
3. Mrkli mrak

Tok igre:

Muškarac sa kitom, u mrklom mraku, najčešće noću i najčešće mamuran, odlazi da isprazni bešiku u WC šolju (konvencionalni primer). Ne uključuje svetlo da se ne bi rasanio. Kreće da zaliva i po zvuku raspoznaje koliko je u zalivanju uspešan. Željeni zvuk je žuborenje, a dobija se pogađanjem u sam centar šolje (Bullseye).

Ishod igre:

Pobednik je onaj ko ne zapiša dasku i pločice, a pobeda je gotovo nemoguća, osim ako nisi apsolutni sluhista. U slučaju pobede, niko ti neće čestitati. Vest o porazu će ti sutra ujutru preneti majka, sestra, supruga ili kakva druga ukućanka koristeći epitet "stoka" ili "svinja" mada svinje uopšte ne znaju da igraju pišanje na sluh.

Ne troši nepotrebno reči. Ne očekuje osmeh od kasirke, ne zaviruje u frižidere, rafove i sitnice na kasi. Ne zanimaju ga cene bombonjera i alkohola sa gornjih polica. Skroman i ćutljiv, Stoji mirno i nesigurno čekajući da dodje na red, ispred njega se otvara plastična kesa i guta pola vekne belog i malo mleko u tetrapaku. Nema za bolje. Smešta blic pod mišku, otvara izandjali novčanik...Pravi se da pretura po pregradama, iako zna da novac stoji samo u jednoj, uvek u jednoj. Zavara se na tren. Čeka tri dinara kusura i primećuje prezrive poglede nervoznih Rembrantovih silueta iza njega koje čekaju red. Iz plastificirane stranice novčanika izviruju radoznalo slike bivše žene i dece koja su sad već odrasli ljudi, koji su se sad već upoznali sa životom i čiji osmesi odavno ne blistaju kao na fotografiji. Primećuje ih nestrpljiva devojka tik iza njega i razmišlja kako je na nekoga podsećaju. Možda na nekoga iz osnovne? Čovek ispred uzima kusur i uz blago dovidjenja odlazi, i ona dolazi na red. Vadi na pokretnu traku kase šampon, dezodorans, nestle, uzima cigare...U ruci drži pola integralnog hleba koji čeka da bude zapakovan. Razmišlja kako je debela. Možda i više nego debela. Mora izbaciti ugljene hidrate, pola hleba za jedan dan je i previše... Daje karticu i čeka na njen povraćaj, iza nje stoji golobradi klinac, brucoš, pun testosterona i energije, gleda devojku ispred i misli da li bi je kresnuo ili ne, nije zgodna ali je odnegovana, ipak bi, zašto ne? Pristala bi na sve, verovatno je očajna zbog izgleda...Pazaruje paštetu, majonez, jogurt, domaćica keks i pola hleba, cimer mu je žešća pederčina i ne dele ništa. Zašto bi mu ostavio polovinu hleba kad je kreten, ko ga jebe neka kupi sam sebi. Plaća, upućuje kasirki osmeh koji ostaje da lebdi negde izmedju, neuzvraćen. Nije nešto, mada - karao bi je, što da ne. Ostavlja dva dinara kusura i odlazi. Sredovečni čovek stiže na red, ovlaš baca pogled na naslovnu stranu novina i mršti se, crna hronika ga zamara, fudbal je namešten i prestao je da ga prati, dobro zna da izbori ništa neće promeniti...Doktori ubili malu Nadju. Vreme nepogodno za meteoropate. Svakog dana osvojite blic stan...Susreće ispitivački pogled mršave kasirke koja netremice zuri u njega i u pola vekne hleba u njegovoj ruci, verovatno se pitajući šta je ovo danas i kakva je nju zla sudbina poslala na zemlju da je izrabljuju po marketima za sedamsto dinara dnevno. Rezignirano pita:

- Zar ste pola čoveka da jedete pola hleba? Nećete uzeti ceo?
- Ne. Nemam sa kim da ga podelim.

Unikatna osoba. Vanserijski tip. Takav se samo jednom rađa. On je kralj. Pri začeću, njegov ćale je verovatno jebao u nekoj inovativnoj pozi. Veruje se da je sedmi sin sedmog sina. Nema mu ravnog. Može biti budala, ali to ne umanjuje njegovu vrednost. Jer on je klasa za sebe.

Onaj koji poseduje manire kao da je odrastao na bečkom dvoru. Uvek ima vremena da proćaska sa nekim starijim iz komšiluka,babe i dede ga prosto obožavaju, a majke njegovih devojaka su na ivici samoubistva kada se veza okonča. On pridržava vrata,nosi cegere sa pijace,uvek je nasmejan i spreman da pomogne.

Jedan od mnogih mučnih koraka s kojim se susreće đak prvak u otkrivanju umetnika u sebi.

Tipologija:

Alfa mužjak: U svakoj teretani postoji bar jedan takav. Dečko koji je visok oko dva metra, savršeno gradjen i ''izrezbaren'', diže gazilion kila iz benča i niko nije jači od njega. Često jako umišljen. Hodajuća enciklopedija nutricionizma. Njegova pojava u teretani izaziva zavidne poglede mužjaka i... teranje kod ženki.

Instruktor: Zaposlen je u teretani da bi navodno pomagao vežbačima i davao savete, ali uglavnom svoje ''radno'' vreme provodi sedeći u nekom ćošku i čitajući novine. Povremeno ''baci kosku'' nekom svom poznaniku i razmeni sa njim par rečenica tipa ''Deeee si, matori, gruvamo se, a?''.

Patuljasti kompleksaš: E, oni su čudna sorta. To su oniski muškarci koji svoj kompleks pokušavaju da leče vrednim radom i trudom u teretani. Ta marljivost jeste za svaku pohvalu, ali problem je u tome što jednostavno ne znaju kada je dosta. Na kraju se toliko nagruvaju da više liče na panj nego na čoveka i lakše ih je preskočiti nego zaobići.

Bucko: Najviše vremena provode na spravama za kardio. Znoje se kao goveda i već posle par minuta na traci jako porumene. Neki studenti koji pripadaju ovoj kategoriji imaju običaj da skriptu za fax stave na kontrolnu tablu trake ili bajsa i tako uče. U principu su jako simpatični.

Kriza srednjih godina: Matoran od 45 do 55 godina, koji je poludeo ''po stare dane''. Sasvim je izvesno da ima mladju ljubavnicu. Nije više vitalan kao nekada, ali se prilično trudi. ''Uniforma'' ovog tipa je atletska majica koja je tako razvučena, da se vidi ''ljubavni tepih'' prošaran sedima i neki šorc jarkih boja iz 90ih.

Stalak za infuziju: To su dečkići od oko 16-17 godina. Mršavi su, bledi, bubuljičavi. Bojažljivo ulaze u teretanu i biraju kilažu od koje im slabašne ruke neće drhturati. Boje se podsmeha iskusnih teretandžija.

Pozerčina: Najrasprostranjeniji tip ''vezbača''. Oni u teretani provode minumum dva sata dnevno. Obučeni su kao lutke u izlogu Nike-ovih prodavnica. Obavezan deo opreme su rukavice za dizanje tegova... zato što su taaaako kul. Više vremena provedu merkajući svoj odraz u ogledalu i odmeravajući se sa ostalim mužjacima nego dižući tegove. Pravi paunovi medju teretandžijama.

Miss fitnesa: Nerealno zgodna devojka koja izaziva zavist devojaka tipa ''Ružne Beti''. Ima duge noge, zategnutu oblu guzu, ravan stomak na kom se ocrtavaju bočni trbušnjaci (''uobičajen'' je i pirsing na pupku). Kosa joj je uvek isfenirana. Ne pusti ni kap znoja za vreme treninga, niti se zamara. Često nosi ''Gajić'' trenerke.

Ružna Beti: To su buckaste devojke koje opsedaju kardio sprave, naročito u kasno proleće i početkom leta, kako bi se malo ''sredile pred more''. Treniraju u debelim pamučnim trenerkama i širokim neuglednim majicama, kako bi se osećale ''komotnije''. Povremeno imaju nesvestice zbog besomučnog izgladjivanja. Kolutaju očima kada ugledaju Miss Fitnesa uz komentar ''Sta će ova ovde, kao da njoj treba teretana!''.

Klimaks: Tetkaste ženice. Često treniraju sa (mladjim) ličnim instruktorom... sa kojim bi rado otišle u krevet. To su uglavnom sveže razvedene žene, koje smatraju da uz novi život- ide i ''novo'' telo ( Krang fazon haha).

Ideal svakog muškarca. Devojka o kojoj sanjaju, ona koja bi bila uz njih u dobru i u zlu. Ona kojoj se poveravaju, ona koja brine o njima i koja ih voli bezuslovno. Ona koja se ne šminka previše, oblači se pristojno, lepo je vaspitana, dobro kuva i ume da sluša i savetuje. Medjutim, kada je pronadju, dodeljuju joj titulu najbolje drugarice.

To je onaj slučaj kada profesor da bi dokazao odeljenju kako nije pristrasan pri odabiru žrtve za odgovaranje, pita koji je danas datum ili nešto slično, i proziva mučenika koji je pod tim brojem u dnevniku. E sad pošto su skotovi, kakvi jesu, oni onda pitaju, najčešće redara ili nekog štrebera, da im kažu još neke brojeve, koje zatim sabiraju ili oduzimaju od datuma (po potrebi), a sve to da bi zbudžili broj pod kojim ste Vi zavedeni u dnevniku.

Kladionica iz kraja. Dvoje, eventualno troje radnika, 15ak standardnih ljudi koji tu bleje i gazda koji pokušava da nedostatak prostora, inventara i obezbeđenja nadomesti „kvalitetnom uslugom radnika“...

Prosečna subota/nedelja

Dežurno zakeralo: Opet vam je zamrljano ovo ovde u listi! Ništa ne vidim, a dao sam vam 20 dinara za ovo! Vratite mi novac! Daj mi onu knjigu utisaka, sa' ću da napišem da je ovo najgora kladionica u gradu!
Radnica: Dobro, izvinite, evo vam novac nazad, znate, te štamparske greške su česte...
(U sebi: Jedi govna, pederu, idi negde drugde kad je ovo najgora kladionica u gradu, taman jedna budala manje meni na vratu)

Dokoni penzioner (daje svežanj papirića A8 formata, svaki sa obe strane podeljen na četiri dela; u svakom od njih upisano po četiri meča, na svaki tiket stavlja minimalnu uplatu): Ćero, otkucaj to, odo' ja do pijace, taman ćeš da završiš dok se ja ne vratim.
Pola sata kasnije se vraća, uzima tikete i listiće.
Radnica: To vam je 530 dinara.
Penzioner: Nemoguće! Ja sam izračunao da je 520! Sa' ćemo zajedno da izračunamo, daj to sokoćalo (digitron). E! I na ovom jednom tiketu si mi promašila! Treba više, a ne manje poena!
Radnica: Naravno, evo odmah...
(U sebi: Umri već jednom)

Dežurni lovator (donosi na isplatu tiket od 45.122 dinara): Eee, pošto si mi ti uvek talična, evo ti kupi sebi neki sok (ostavlja bakšiš od 22 dinara)
Radnica: Hvaaaaaaaaalaaaaaaaaaaaaa komšijaaaaaaaa
(U sebi: Idi kupi mi ti sok za 22 dinara, pička ti materina)

Dva dokona klinca od 13 godina (donose 20 listića sa po 16 mečeva, svaki za 30 dinara): Ovo da nam otkucaš, rekao gazda da možemo da igramo tikete, a poker ne smemo.
Radnica: Dobro, daj ovamo...
(U sebi: Dabogda noge izlomili, majku vam vašu, samo mi još vi trebate)

Lokalni dripac (uključuje slot za 50 dinara, seda i posle 5 sekundi lomi staklo): Šta je bre ovo, pička vam bre materina! Oćete da vas sve pobijem ovde mamu vam vašu! Što je ovo namešteno, a, a? Je l' znaš koliko sam ja para ovde ostavio, a dobio sam znaš šta? Kurac sam dobio! Reci onom tvom gazdi da ću da mu jebem mater, znaš! (šutira kantu za đubre i izlazi. Kad se gazda pojavi, šeni k'o kuče)

Tatin sin – rugoba, umislio da je Matt Damon: Ooooo, što smo lepi danas.
Radnica (u trenerci i duksu 4 broja većem, mrko): Hvala
TSR: Jeeee li, a što se ti nekad ne našminkaš malo, ovo ono...?
Radnica: Ne, nisam ja u tom fazonu...ne šminkam se uopšte
(U sebi: Jeste, za tebe i ovu gomilu paćenika ću da se šminkam, baš mislim. I haltere da obučem možda?)

Lik iz kraja (po troje maksimalno u toku dana. Dolazi da naplati 1000 i neki dinar): E, šta ima? Evo zadrži ovo (ostavlja 50-100 dinara)
Radnica: Hvala
(U sebi: Bog ti pomogo)

Stidljivi udvarač: Zzzzzzdravo.
Radnica: Zdravo.
SU: Paaaaaaa ovaaaaaj...mmm...kako si?
Radnica: Super. Šta 'oćeš?
SU: A?
Mu(c)(v)anje se nastavlja dok ga ne prekine...

Blejač iz kraja, inventar kladionice (komada 5-8): Ej, de si. Daj mi otkucaj ova tri tiketa, na sve stavi minimalno, kol'ko beše, dvadeset?...
(Radnica, u sebi: Je l' možeš jedan jebeni dan da odeš u neku drugu kladionicu???)
Blejač:...i dođi posle da igramo karte, kupili smo sok i čips.
(Radnica, u sebi: e, živ bio za ovaj čips)

То је кад знаш да ће сутра професор да те пита, па кажеш себи да ћеш да почнеш да учиш чим се вратиш из школе, па кад се вратиш из школе сачекаш мало да се опасуљиш, па огладниш и кажеш себи ''Ае после ручка'', па се наједеш и легнеш мало да свариш храну, па почне добар филм и кажеш себи ''Ае само да се заврши филм'', па се заврши филм и одеш на нет на овај форум, па на онај форум, па кад завршиш, а оно те зову ортаци на баскет, па кажеш себи ''Ае, само пола сата'', па останеш до десет увече, па се вратиш кући мртав уморан, па док се истушираш, оно већ прошло пола дванаест, па кажеш себи ''Ае кад легнем у кревет'', па легнеш у кревет и комираш се, па мислиш ''Ае кад се пробудим'', па се касно пробудиш ујутру и видиш да касниш у школу, па кажеш себи ''Ае у превозу ћу'', а оно у превозу зиповање, па кажеш себи ''Ае на одмору ћу'', кад оно тад блејиш с ортацима и ортакињама, па кажеш себи ''Ае док буде питао друге, ја ћу да слушам, па можда нешто и похватам'', па узмеш да играш потапање бродова или бесилице с ортаком из клупе, па те на крају профа ни не пита, а теби драго што ниси џабе изгубио време на учење. Научићеш све за викенд.

Prilika da učenici ogluve i ostanu bez glasa. Za nastavnike je to prilika da dobiju nervni slom i nešto para.
Najčešće izgleda ovako:
7:00- Svi stoje ispred autobusa i psuju vozača jer neće da otvori vrata.
Pola sata kasnije sledi serija mahanja kroz prozor i slanja poljubaca roditeljima i ostaloj rodbini.
8:00- Vozač se konačno smiluje i krene usput puštajući turbo folk i svi skaču na noge.
Nastavnici prvih deset minuta (u najboljem slučaju) vrište na učenike da sednu na svoja mesta, ali onda vide da od toga nema vajde.
U nekom momentu neko kreće da jede pa su svi gladni, kreće razmena maminih pita itd.
Kada su završeni svi obilasci manastira, pećina i kuća za taj dan kreće se prema hotelu.
U hotelu nastaje rasprava oko toga ko će biti sa kim u sobi iako je to već bilo odlučeno pre jedno tri meseca. Do sobe (koja je na 8 spratu) se može stići jedino stepenicama jer je lift, naravno, pokvaren.
Kada su svi miševi, zmije i bubašvabe izbačeni iz sobe ide se na večeru. Za večeru obično ima salata sa paukom, živo meso i hladni pomfrit.
Pripreme za diskoteku traju satima. Devojčice izgledaju kao da su plivale u puderu i nešto su porasle. Dečake nije briga na šta liče, svakako će do kraja večeri ostati bez odeće.
Po povratku iz diskoteke svi se uvlače u pidžame i počinje jurnjava po sobama, hodnicima , skakanje sa terasa i muvanje. Spava se najduže dva sata.
Sledeći dan izgleda skoro isto, samo što učenici izgledaju zombirano, ne znaju gde su i spavaju u autobusu.
Kada je autobus blizu škole počinje mahanje nesrećnim prolaznicima koji se pitaju iz koje ludare su ovi izašli.
Kući se spava jos tri dana.

Odevni predmet neprikosnovenih, hrabrih, popularnih i najjačih ljudi. Ako imate takvu jaknu, imate najlepšu devojku u školi, ali pred toga, naravno neizostavno tužnog, najboljeg đaka iz treće, neutralne klupe, koji u garaži pravi robote sa prvim komšijama, azijatom, retko pametnim, ali naravno popunjenim crncem, ćoravim belcem, i zaljubljen je u nju. Verovatno će je, nekako, smuvati poslednjeg dana škole uz pesmu Beri Vajta koju svira orkestar mladih i perspektivnih momaka iz komšiluka. U međuvremenu ćete ga prebiti nekoliko puta, prevariti devojku sa njenom najboljom drugaricom na žurci u njenoj kući i to u njenoj sobi, što će i biti podstrek vašem konkurentu da to iskoristi kao neibežan argument i otme vašu voljenu, inače napominjem, najpopularniju u školi. Vaše ime je Čak i kapiten ste školskog tima, sve devojke vas gledaju i balave dok prolazite hodnikom do svog ormarića, a ime vašeg, naizgled protivnika koji nije velika pretnja je Džošua, i njega niko ne primećuje sve dok ne se ne ošiša na ježa, stavi minđušu i vama prigovori pred svima u kantini. Možda u trenutku deluje bezazleno i smešno, ali ne ! On je spreman na sve i neće se predati. Sve dok imate jaknu i zalizanu, plavu kosu, vi ste najmoćniji čovek u školi, međutim, igrom slučaja, vaši najbolji prijatelji vam okreću leđa, jer shvataju da je Džošua super momak i vi gubite reputaciju, a samim tim i kapitensku traku i popularnost. Shvatate da ste pogrešili i da ste smrad, ali kasno je. Vaša prelepa Marša saznaje da ste je prevarili i u trenutku slabosti prepušta se Džošui na maturi. Da ste onaj stari, to bi rešili batinama, međutim - sad ste drugi čovek. Svesno prihvatate da ćete završiti u prikolici sa krezubom devojkom iz Teksasa i da Marša nije za vas. Ne preduzimate ništa. Oni će biti srećni. Čeka ih kočija, koju je platio Džošuin otac na opšte iznenađenje svih jer su siromašni. Odlaze uz vaš blagoslov. Uglavnom, biće samo to jedno leto zajedno. Posle toga shvataju da su upisali koledže koji su udaljeni hiljadama milja i da neće moći da održe svoju vezu tako lako. Traže način da ostanu zajedno. Ali to je drugi deo priče.

Kao i svaki klinac, prvo se psihički pripremaš za šok koji ćes doživeti, zatim sledi fizička priprema (kada je lizneš) i najzad je zagrizeš. Počinješ da se mrštiš, treseš, skačeš dok ne prestane kiselina, a onda se razmećeš svojom hrabrošću medju ostalim klincima.

Velika vecina nas se susrela sa ovakvom osobom, u osnovnoj ili srednjoj skoli, a nije retkost da nas maler zadesi u oba slucaja.

Na 'Pederka iz razreda' niko ne ostaje ravnodusan.
Po pravilu, njega obozavaju sve glavne ziljavuse iz razreda a takodje on je dobar ortak i sa onim najmracnijim koje jedino njega pustaju u svoj misteriozni svet.

Ako je osnovna skola, on ima piskav, iritantan glas, on preskace lastis sa devojcicama, on ne igra klikere i ne sakuplja slicice svetskog prvenstva u fudbalu, njega ne interesuju igrice, on nikada ne psuje i sto je neoprostivo, kupuje ruzicaste sveske sa Mini Maus na naslovnici.

Ako je u pitanju srednja skola, on je stalno na kafi sa najpopularnijim ziljavusama, one se bez stida presvlace pred njim u svlacionici (zbog cega je cesto tema razgovora medju ljubomornim muzjacima iz razreda, 'Brate dal se onom pederku digne kad se Ana presvlaci?), prezire da radi fizicko jer se znoji i nije nimalo vest sa loptom a radi jedino ako ga profesorka natera (ili natera kapitena i alfa muzjaka razreda da ga primi u ekipu inace nema fudbala). A posto ga glavni baja, nevoljno, silom prilika primi u tim nastaje vrlo interesantan dogadjaj - Naime, ako se igra fudbal, obe strane se cutke solidarisu da pederka sto vise napate, pa se tako muzjaci iz suparnicke ekipe izivljaju sutevima a 'pederkova' ekipa jedva ceka da ovaj primi gol pa da alfa muzjak podvikne tako da ga cuje celo skolsko dvoriste(jos ako je veliki odmor u toku, milina) :'PA NE MOGU DA VERUJEM, NIJE NI CUDO KAD NAM BRANI *OVAJ PEDERCINA, AJDE IDI U SALU MOLIM TE IGRAJ ODBOJKU S RIBAMA JA CU DA BUDEM GOLMAN IGRAC, AJDE U KURAC, MRS!
Ovo je sve propraceno pakosnim kikotanjem ostalih muzjaka koji s odusevljenjem pozdravljaju ovaj potez : "Hehe, bravo Mare, dobro si mu rekao, mamu mu pedersku, aj sad lepo da se podelimo ".

Na obe mature ne izgleda kao svi ostali mangupi.
On ima odelo koje mu ne stoji i ruzicastu kravatu a desava se da se nadje i leptir masna. Zbog toga izaziva podsmeh kod ostalih muzjaka ali na njihovo zaprepascenje, ziljavuse su (lazno) odusevljene njegovim stajlingom.

Takodje "Pederko iz razreda" ponekad zaintrigira i ostale muzjake iz razreda koji pokusaju cak i da se uortace sa njim. Zasto? Desi se ponekad da neko pusti buvu kako bas taj "Pederko" ima Natasine slike bez brusa, ili video klip kako se Sanja kupa gola.
Nazalost, taj ortakluk ne traje dugo, tj. traje onoliko koliko je potrebno muzjaku iz razreda da shvati da pederko zapravo i nema taj materijal, ili jos gore, ne zeli pedercina da ga podeli sa ostalima!

Takodje zli jezici se zaklinju da su ga videli kako pusi Aci Šapurini i Djuri Slindzi iza skole, i kako ga je matori Deda Ziva jebo u dupe. To nije dokazano jer im je bas u tom trenutku crkla baterija na telefonu ali, Boze moj, zar bi iko posumnjao u tako nesto?

Najbitniji i najkorisniji razlog upotrebe ovoga je za zanimaciju dok seremo. Svi mi volimo da citamo uputstva i etikete sa deterdzenata, shampona, raznih preparata za kosu itd, dok seremo... Ako je tekst na stranom jeziku pokusavamo da procitamo bez obzira sto ne povezujemo ni 3 slova.
Uglavnom, posle par dana naucimo napamet raspored deterdzenata i sampona i ta slika koju vidimo dok kenjamo nam postane dobro poznata, i reci i fraze koje procitamo nam se odjednom nekada jave i motaju po glavi, a mi se pitamo 'De li sam to cuo??'

20 do 30 ljudi, nasumice izabranih, koje si prinuđen da gledaš svakog radnog dana, sem praznicima i na raspustu.
Prosečno odeljenje sastoji se iz:
- smarača - svake godine je sve dosadniji, smara sve, pa čak i sebe.
- štrebera - liže se sa svim nastavnicima i ne izlazi na odmor pošto uči.
- fenserke - glupača, koja samo zna boje da složi
- fensera - nabeđen, fura samo Air Max, ima se, može se, ribice lože se.
- seljaka - žvaće žvaku otvorenih usta, prdi, čačka nos.
- dzovana - širi se i pokušava da bude zanimljiv. mešavina smarača i seljaka.
- povučenog - tih, neprimetan.
- ludaka - njega boli uvo za sve i svaki dan posećuje direktorovu kancelariju.
- begunca - dolazi samo ponekad u školu. nema ga ni na jednoj zajedničkoj slici.
- cara - legenda koja po ceo dan provaljuje fore.
- hejtera - ne progovara ni sa kim. u svom svetu, totalno.
- običnog - mešavina svega ovoga.
- normalnog - ništa od navedenog.

Žene ne treba da plaćaju sobraćajne kazne. Pomažemo vam da ih izbegnete .

Zaustavio te je policajac. Tebi je jasno da ćeš morati da platiš kaznu I da cipele koje si krenula da kupiš možeš da pošalješ na ostrvo pustih želja. Evo saveta kako da izbegneš takvu situaciju.