Kad koljete?
Šaljivo pitanje koje postavljamo prilikom upoznavanja i barenja osobe suprotnog pola, a u cilju prekidanja neprijatne tišine. Kec iz rukava kada nam je to najpotrebnije...
Dvoje se upoznavaju, hemija u vazduhu, međutim manjak inspiracije za razgovor...
ON: "I kažeš... Studiraš mikrobiologiju?"
ONA: "Mhm..."
ON: "To je baš... ono..."
ONA: "Mmmm pa da, nije lako."
ON: "Mda, da..."
Posle minut...
ON: "E, a ovo vreme... kakvo je. Ne znaš kako da se obučeš; čas toplo, čas hladno..."
ONA: "Da, tačno... katastrofa."
Nakon minut i po:
ON: "Ovaaaaj... šta sam ono hteo...? A da! Kad kolju tvoji?" :osmeh kao da je šala:
ONA: "Iju, kakvo je to pitanje? Pa dvaezdevetog novembra, ko i svaka srpska familija"
ON: "S... stvarno??"
ONA: "Pa nego šta... Jbt, mislila sam da me nikad nećeš pitati!! Imamo tri komada po stodvaes kila i jednu krmaču od dvesta sedamdeset... Ona ide u kobasice, matora jbg. Sve meljemo, čim ispirimo creva..."
ON: "Traži kumu, sutra te vodim u Veliku Remetu pred oltar..."
Oci
Један од ретких дана када се сетимо очева. Ако се сетимо. Врло лако се деси да, занети новогодишњом еуфоријом и спремањем Божића, често и заборавимо на нашег конструктора. Кева је ту да ти спреми, очисти, опере, опегла, донесе доручак у кревет, сакрије од ћалца колико неоправданих и кечева си напабирчио, пусти сузу кад те остави нека профукњача, скува чај и накљука антибиотицима као да болујеш од емболије, а оно те само ошајатила промаја јер ниси чувао крста. А ти лепо кеви цвеће за 8. март, па парфем за рођендан, поверавање, саветовање...
А матори? Па матори ти је некако апатичан, посивео од борбе за голи живот, за леба и слеба, твоје нове патике, рату за екскуризију, рату за Коп, рату за море, кинту за мало боље пљуге и изласке. Сад, што се он згурио као жалосна врба, што му се коса нагло проредила и обелела, што му се бора на челу усекла до кости, што је често одсутан, замишљен, одваљен од брље, то ником ништа, а?
Ћале је, бре, то, можда губи, али бори се. Стена! Причају људи, тер'о опасно лопту у своје време (тражио га Хајдук), јуриле га сојке где год се појави веспом, макљао локалне силеџије да га и данас памте.
Тај мушки климакс дође ненајављен, без помпе. Тако, горело једно палидрвце, горело, и на крају се искривило, угљенисало, угасило. Да испусти још ово мало дима, па ај полако, да га дрешимо...
- Ћале, ајмо на пивкана, оци су данас.
- Нека, сине, ево ти иди са друштвом. Испио сам ја моје.
Ide neko
Signal nakon kojeg se munjevitom brzinom sklanjaju slatkiši sa stola.
- Uf, što je dobra! Ma šta kurac *Milka*, *najlepše želje* su zakon!
- Nego šta! Odlomi mi jedan red!
- Drž'! E, prebaci ovu farmu, ne mogu da ih...
- Ćut'! **Ide neko**, čula se kapija. Nosi ovo u viseći deo!
***Kuc kuc***
- Napred!
- Zdravo deco, gde vam je mama?
- Zdravo teta Goco. Nije tu,:*mljac*: otišla je kod babe.
- Dobro, kažite joj da mi se javi kad dođe! Ivane, što si tako musav?
- Jeo sam govna!
Opalim te golim
Rečenica (Fraza) koja započinje seriju rimovano-uvredljivih rečenica, koji se završava tek kada ostanu bez ideja za narednim uzvraćanjima...
Mile: E, Jovo?
Jova: Molim..?
Mile: Opalim te golim...
Jova: A ja tebe celim da te razveselim
Mile: A ti mene zubima po mudima
Jova: A ja tebe palim da te raspalim
Mile: A ja tebe sputim da te ošamutim
Jova: Tu si foru čuo od policajca, napijem ti ga sve do jajca
Mile: Tu si foru čuo od vojnika, nabijem ti ga do krajnika
.
.
.
.
.
(nekoliko minuta kasnije)
Mile: A ti ličiš na magarca, jebala te tri magarca
Jova: Daj brate ne seri više, puk'o si...
Bik je bik, a konj je konj
Pikasov odgovor na pitanje šta ovi segmenti predstavljaju na njegovoj najpoznatijoj slici - "Gernika".
Odgovor je uslijedio nakon mnogo godina prepunih stručnih analiza, nagađanja, pretpostavki o stanju svijesti umjetnika u trenutku stvaranja slike i nebrojenih palamuđenja istoričara umjetnosti o skrivenim značenjima i dubokom smislu koji su samo oni u stanju da primjete. Ovom rečenicom Pikaso je izvrgao ruglu sve one tumače koji vide nešto čega nema.
Pikaso je bio živ, pa je mogao da odgovori, ali šta je sa pokojnim umjetnicima koji se u grobu prevrću od analiza kojekakvih stručnjaka koji izmišljaju simboliku i tamo gdje je nema, a sve u cilju samopromocije? Zašto bik ne bi mogao biti - bik?
- Predivno, kolega, PRE DIV NO! Vrhunska instalacija! Prebacićemo je u muzej odmah! Tamo, u onom velikom prostoru izgledaće još grandioznije. Dakle - bonsai drvo koje pretstavlja mogućnost prenosa nečeg ukorijenjenog, zatim, fijaker kao odraz starih vremena, na kome se nalazi monitor kao simbol naglog tehnološkog skoka i na monitoru - vibrator koji je u službi penetracije u mozak informacijama koje nam današnje društvo nameće kako bi...
- Izvinite, taj vibrator nije dio projekta. To mi je od ćere. Znate, veoma je nestašna. Sine, ljubi te tajo, 'ajde skloni ovaj vještački kurac sa instalacije, kvari mi koncepciju!
Ekspert
Ako je suditi po diskaveriju svaki Amerikanac koji ima posao, tako da danas imamo eksperte za varenje, eksperte za čišćenje konjskih fekalija sa ulica, ekperte za pranje automobila...
Street Customs: Berlin
-U današnjoj epizodi smo u pomoć pozvali eksperta za čišćenje motora i sada će nam on objasniti kako se to radi.
- Pa, ovako, uzmeš crevo, nabutaš ga u ovu rupu i pustiš vodu, al' 'ladnu... Mike, pusti vodu...on je inače ekspert za odvrtanje slavine...
Prokeljka
Кметуша, шана, jашарка. Убер љанка обавијена ауром што смрди на пиво и внуго. Обична земљуша коjа своjом појавом позива апокалипcу.
Одело сиђошке и име Светлана, плус три јутра земље испод нокта кажипрста. Док твој лабуд мирује у језеру снова, она безуспешно и неискусно маше сифончином непримечујучи длакурину поред бранџе.
Све да је последња са рупом на планети, пре би попио воду из чистача за веце шољу и тиме убио ерекцију него њу гужвао.
- Одосмо кево!
Доведи ту прокељку Cтојанку у стан и сутра, да огули кромпир ноктима.
Galantan gospodin
Čovek koji jebe kurve.
___________________________________________________________
Atraktivna, lepa, plavuša, traži galantnog gospodina radi povremenog druženja. 06*/123456
___________________________________________________________
- Dobar dan, javljam se povodom oglasa.
Hteo bih da vas izvedem na večeru u Skadarliju ili na operu, čuo sam da ima fina izvedba Verdijevog Nabuka.
Zaista, bio bih veoma polask...
- Dakle, 20€ pola sata, 10€ pušenje, anal 50€...
- Jel' dajete neki popust na količinu?
- Imate popust od 20% na 10+ momaka
- U redu. Stižemo za pola sata!
Snow motion
Usporenost zimi uzrokovana smrzavanjem tijela.
-E, oteže ti se slina.
-Neka, pašće ona. Ne mogu ruke vaditi, vidiš da sam na snow motion.
Napredovanje u nauci
Profesor izabere glupog asistenta da ga ovaj ne bi nadmašio. Onda asistent kad postane profesor izabere još glupljeg da ga ne bi nadmašio. Kad u lancu neko bude toliko glup pa se zajebe i sebi izabere pametnijeg asistenta, onda je to napredovanje u nauci.
Perverzna tačkica
Fiktivna tačkica u mozgu. Sitna kao makovo zrno ali sa pipcima dužine obale Kanade. Pipci se mogu pronaći u svakom aspektu ličnosti što je u mozgu uskladišten. To dovodi do toga da je vlasnik ove tačkice perverzan, Bože sačuvaj. Prst da mu pokažeš, nešto bi perverzno pomislio.
Trojica momaka sjede u bašti kafića pričajući o doživljajima iz sinoćnjeg klabinga:
A: I kažem ja njoj, ajmo na kafu...
V: Hehehehehehehehehehe.
G: Šta ti bi čovječe?
V: Ništa, samo nastavi.
A: I odemo mi popodne do mene, kad negdje zamirisaše kobasice...
V: (zagrcne se od smjeha)
G: Aman, čovječe, šta ti je?
V: Ma ništa, ništa, nastavi...
A: I reko, sa' ću ja, samo da nešto kupim. Ja trk niz stepenice, u market, kažem "Sto grama kulena", ona odgovori 69 dinara, ja opet trk...
V: AHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHA
G: (udari ga po glavi) Somino jedna, šta ti je danas?
A: Ma pusti ga, izgleda da mu škakljivim perverznu tačku.
G: Ako nastavi ovako ja ću ga malo poškakljati po rebrima. Dosta nas je sramotio u javnosti za danas.
Ima siku, nema ton.
Konfiguracija *idealne žene*. Ili, barem, nama koji smo živeli ili *živimo* sa pticama-pevačicama. Evo, evo, šta odmah grakćeš...
- Ooo, je l' to moj sveže razvedeni kum konačno odlučio da izađe međ' ljude! Mile, daj dve rakije ovde!
- Neka, kume, ne bih...Ako oseti da smrdim na rakiju, teško meni!
- Ko *da oseti*, bre?!
- Aupičkumaterinu, nikako da se naviknem!!
...
*- Jesi oprala veš?
- Da.
- Dala deci da jedu?
- Jesam.
- Rekla svojoj majci da ne može više da dolazi?
- Da.
- Ti smeta što pušim u stanu?
- Ne.
- Je l' me voliš?
- Da.
- 'Ajde prilegni malo...alo...alo...alo...alo...*
- ALOOO, IDIOTE, DIŽI SE, TREBA DECI DA SPREMIŠ DORUČAK I MAJKU DA MI VOZIŠ U BANJU, NISI SÂM NA SVETU!!
A zašto ga tako zovete?
Pitanje koje pokreće priču o nekome ko trenutno nije tu, ali je pomenut, a ima nadimak koji je dovoljno intrigantan za onog ko ne zna priču kako je do tog nadimka došlo.
Nije to neki Sale, Đole, Peca, Igi, Džoni ili Miha, jer zna se da je to uglavnom izvučeno iz imena ili prezimena lika, nego je to neki Bojler, Drvoseča, Govno, Ljakse, Klingonac ili Ustaša, što jasno implicira da se iza toga krije neka priča.
- Dobro, znači sve smo se dogovorili.
- Jesmo. Kod mene u kolima smo ti, Sale, Đole, Peca i ja, a kod Banjca idu Pera, Marko, Sava i Žile Jebač.
- Da.
- A usput, zašto ga tako zovete? Ne deluje mi baš kao da je neki jebač.
- Žile ti je jebač par ekselans. Jebe, jebe, pa promeni ruku.
- Pa otkud da ga zovete tako onda?
- Ma bio Peca u Rumuniji nešto poslom. I mi tu zaboli kod Žileta, nas par, blejimo, gledamo TV i tako to. Žile sedi za kompom, nešto kucka po fejsu i priča nam kako je sinoć jeb'o Zlatu iz njegove zgrade. A ta Zlata, to ti je jedna zlo pička. Najjača na svetu. Znači toliko je dobra da mislim kako nema šanse da to neko jebe. Barem ne neko ljudsko biće. Puca riba.
- I šta, Žile je jeb'o?
- Ma slušaj. Mi tu sad ono, ne verujemo mu, ali kako da proverimo to. Nema šanse. Mi ga iscimali da laže, a on se zakleo u kevu i istrajava u priči da je jeb'o Zlatu. Još nam neke masne detalje tu baca, kao zvizn'o je u dvojku, tibegov'o je i tako to. U sred priče Žile se nasmeje i pročita status što je Peca okačio na fejs. Ko sinoć nije jeb'o nek' mu crkne televizor. Svi se tu nasmejali, Peca sigurno opleo neku kuravu u Rumuniji, kad ojednom nešto puče i mi se okrenemo, a ono puši se Žiletov televizor sve u šesnaest. Rikn'o. Mi svi u komu i krenemo da ga punimo kako je lagao i on šta će jebiga, prizna da nije opizdio Zlatu.
- Au al' se potrefilo to, nevera.
- Kako misliš potrefilo?
- Pa ono, baš ovaj kad napiše taj status, ovom se slučajno pokvario TV.
- Nije to slučajno.
- Ajde sad, hoćeš da mi kažeš da može tako da se prokune i tako bude?
- Taj dan je nas troje bilo kod Žileta. Žile, Sale i ja. Sale je kresno svoju ribu veče pre toga i sve je bilo OK. Žiletu je riknuo TV, a ja dolazim kući posle, oba TV-a mi riknula. Nije to slučajno. Apstinarao sam tada duže vreme.
Oni nas uvek kolju, mamu im jebem
Reakcija svakog Srbina koji voli vaterpolo i košarku na konstataciju da je glavni sudija Grk, Hrvat, Slovenac, Crnogorac, Mađar, Španac, Rumun, Bugarin, Japanac, Englez, Samarićanin, Šiptar, Arapin i, krajnje, Srbin.
Dalilud Siti
Čuveni fudbalski klub iz Škotske četvrte lige, koji je postao poznat široj svetskoj javnosti, ne zbog slavne prošlosti, lepršave igre u sadašnjosti, niti zbog toga što će imati svetlu budućnost, već zbog toga što je to klub koji je ušao u Ginisovu knjigu rekorda u nekoliko kategorija kao što su, najviše crvenih kartona u jednoj sezoni, najviše polomljenih kostiju protivniku ikada i najviše faulova na jednoj utakmici.
Klub je nastao 1921. godine, kada je nekoliko gorštaka drvoseča sa krajnjeg severa Škotske, gde se grad Dalilud i nalazi, odlučilo da umesto tradicionalnog sporta "Gađanje stenama" proba sa novim sportom u kom bi smrtnost učesnika bila daleko manja.
Ideja se ubrzo pretvorila u fudbalski klub, koji i dan danas neguje igru kakva se forsirala i na samom nastanku istog, a to je, čvrsta igra, sa obiljem grubih faulova, izrazito defanzivna bez neke preterane želje da se ugrozi protivnički gol, sa glavnim osloncem na visoke, jake i mentalno vrlo nestabilne igrače.
Najpoznatiji fudbaler i jedini stranac koji je ikada nosio crne boje Dalilud Sitija je čuveni Žilimi Jaja koji je pred sam kraj karijere i definitivni oproštaj od travnatih terena, odigrao polusezonu za ovaj klub dobivši šest crvenih kartona čime je zaslužio da mu večno stoji zastava na ogradi "Daliludskih Sadista" još čuvenijih navijača tog kluba.
Žoze Murinjo: Hoćemo do Škotske da odemo?
Kristijano Ronaldo: Šta ćemo tamo koji kurac?
Žoze Murinjo: Ponudio neki klub odande prijateljsku. Dobri su za punjenje.
Kristijano Ronaldo: Koji klub?
Žoze Murinjo: Nešto Dalsilud Siti ili tako nešto, ne znam.
Kristijano Ronaldo: Da nije Dalilud Siti?
Žoze Murinjo: E taj, taj. Idemo da ih oderemo.
Kristijano Ronaldo: Murinjo, da li lud si ti decxko? Pa tamo bi i tebe pored klupe povredili, a kamoli nas. Na kladži ne možeš da igraš crvene kartone kad oni igraju. Nema kvote.
Kad bih je jeb'o i u CV bih je naveo
Prepička o kojoj obični smrtnici mogu samo da maštaju. Omiljena je tema u muškom društvu, ali niko od njih ga nije umočio u nju. Kad se spomene, uvek neko izjavi „ko nju jebe, pa da mu popušim kurac‟.
- Brate, video sam sinoć Enu.
- Enu avion?
- Da. Juče smo sa Maretom skupili 800 dinara, kupili Tuborg u radnji, pa pravac u Stefan Braun.
- I kakva je, nisam je video pola godine?
- Ma pička i po je još uvek. Kad bih je jeb'o i u CV bih je naveo.
Drug
Билијев буразер. Незнани јунак. Нигде се не помиње његово име, нико не зна како изгледа нити где му је место пребивалишта, а ипак је главна особа која преузима заслуге за све ствари за које нико други не жели бити одговоран. Душа од човека.
- СТОКО!
- Шта сам сада урадио?
- Чији је оно веш испод кревета?!
- Ма шта се трипујеш, то ми друг долазио, онда кад је био изгубио кључеве од своје гајбе па свратио овде на конак. Био пјан па спавао го, шташ.
- Нисам знала да је вилењак. Рози веш носи?
- А то... Опрао га са неком црвеном мајицом, замисли будале...
- Сигурно?
- Мајкеми.
==============================
- Да ти упакујем ову силиконску пичку или?
- Упакуј, дакако. Дај неки украсни папир, то је поклон за друга, хехе.
- Мммда. Поздрави га.
- Важи!
Na koju stranu ideš?
Питање постављено смарачу. Увек идемо на супротну страну. И журимо.
-Да, да, скроз те разумем. Него, на коју страну ти идеш?
-Идем лево, али, не журим, па могу и десно. Ти?
-Е јебига, сад ми је свеједно.