Široko rasprostranjena pojava u mnogim onlajn novinama. Najčešće se mogu sresti u sportskim i zabavnim rubrikama. Predstavljaju vid komunikacije između stranih poznatih ličnosti i domaćih, običnih ljudi. Želje, čestitke i pozdravi.

Kao da tamo neki pevač ili sportista obavezno izjutra otvori Kurir i uz tursku kafu pročita sve to, ne bi li ga obuzeo osećaj topline. Naravno, nalupa svima pluseve i srećan i ispunjen ode na posao.

Onaj tako čest trenutak kada vas iz dubokog sna probudi neka vika ili lupanje.

Najgora manifestacija krkanluka svojstvenog balkanskim skorojevićima, roditeljima koje neobrijanom dripcu od 35 godina, dlakavom k'o šupak sredovečne romulanske kurve, podgojenom od lenjosti, supicu donose u krevet, tepajući svojoj mukici koji je jadan morao da se probudi u podne kako bi išao na sastanke nevladine organizacije, na čijem odboru je dao svoj glas, presudnu kap na vagu vrlo teške debate da li bolje paše svetloljubičasta ili teget boja kao pozadina na plakatima aktivista za predstojeću paradu šupakmeraklija i dukatlija.

U oku brižnih roditelja suza od ponosa na sina neradnika, jerbo otac se seća kako je za vreme prehodnog rata, sa novim kapitalom mukom stečenim švercovanjem benzina preko šeme sa Miletom Štanglom iz Krnjače, prve ruke za šverc rumunskog bezolovnog do 50 oktana, preselio porodicu iz sela Međedovog Polja u grad. Seća se otac kad je on u pet ujutru morao da ustaje da se sprema za školu, bi hladna zima 70-i neke godine, u školu koja se nalazila tri brda udaljena od njegovog sela. Seća se ponosni roditelj kako je kao mlad udarnik lopatao ugalj preko studentske zadruge da kupi pet pari gaća i farke švercovane iz Trsta. Oženio se, rintao mnogo kako bi nešto stekao da sin ne mora da radi. "Ako sam ja radio i patio se, ne mora moje dete"...

Od donošenja vrućih uštipaka u krevet sve kreće. "Neka sin spava, a šta će drugo." Vremenom roditelji istrpe i drecanja sina, neka ga. Uz misao "Neka, teška su vremena, dobar je kakav je današnja omladina" tolerišu se mnoge stvari, kriterijumi se spuštaju, od sina se očekuje sve manje. Grudva survana jednom niz brdo raste sve više, baterflaj efekat u kombinaciji sa Marfijem nije zakazao. Prohtevi sina rastu, takav je svaki čovek kad mu pustiš, izgubi meru, postane ajvan. Dva nova mobilna, tri kožne jakne... Ocu biznis baš i ne cveta, ali za sina jedinca mora biti. Kad je stigla i jakna, mora i motor. Roditelji dižu ušteđevinu, deo od toga je majka planirala za nove zube socijalce, otac planirao da ide u banju da se leči od operacije kile i ukoštenja trinaestog pršljena. Neka, može to i kasnije. Deo novca se uzima od zelenaša, jebemu mater za sina mora biti.

Tu ta njese me ken klju
Suza romnja me robinjur
me ken klju a mel celuzi
nadjadjomda kake roma keskandzi

Si ma romi si ma romi kamera volatar
keskandzike rela man pedik mete njatar
si ma romi sima romi kamera volatar
keskandzike rela man pelav mani njatar

I si ma romi bari keskandzika
keskandzika bari kurvezljika
o i man la dzake tu ke dzav
tenaika lakmasgaroj tui amalav

O komsike ke kafa ke da vena
pandela udara adremadu na me kela
na me kela man o len te dikav
o keskadi mutar dzama latar kamerav.

Јединствена врста човека која на саобраћајном ланцу исхране лежи негде између нервозног таксисте и тру камионџије. Недовољно зајебан да некоме олупа главу пајсером, али превише надркан да било коме опрости скретање без сигнализације. Лик који је педагошку струку калио на борбама петлова у Кнежевцу и чији је праг толеранције танак колико и гуме на његовом Југу. Посао му се претворио у хоби, а хоби у посао.

Kulturan novinarski izraz za pušačicu masnih, debelih, ćelavih direktorskih i fudbalerskih kurčeva.

Apsolutno legendarni delovi u kladioničarskim dodacima dnevnih listova.Pojavljuju se u dve varijante : 1) polu retardirani srpski internacionalac koji greje klupu ekipi tipa Grenobl,Numansija,Genčelbirligi oduševljeno pristaje da u obavezno burazerskom tonu čitaoce prosvetli svojom mudrošću jer mu je to prvi zahtev novinara za intervju od 2 razreda srednje kada je učestvovao u anketi lokalnog lista *šta znate o sifilisu i otkud on u našem ataru*.
Drugu varijntu predstavljaju izmišljeni eksluzivni saveti stranih zvezda .Ovoj taktici se pribegava jer su autori zaključili da niko neće pomoći čitaocima Presa i Blica kada je čak i zadnji vezni Alborga poreklom iz Burkine Faso (bivša Gornja Volta) ljubazno odbio ponudu novinara uz pominjanje masnog kurca i neodredjenih usta sebi u bradu.Tako tiket sastavi urednikov ćale ,bivše vojno lice, a oni nabace sliku Fernarda Toresa i nadaju se da taj primerak nikad neće dospeti u vidokrug njegovih advokata ( poprilično mali rizik).
U obe varijante spomenutim prognozama treba verovati otprilike kao i izjavi vašeg bivšeg romskog školskog drugara ( demonstrativno napustio obrazovanje u trećem razredu sa rečima *koji če mi ovo kurac u ćivotu*) da ide da izvadi ličnu kartu.

Гесло под којим поједини преваранти узимају паре од наивног народа у возилима ГСП-а. Виђају се често на линијама у кругу двојке, нарочито на потезу од Славије до Теразија. Обично са собом носе фасциклу са сликом неког мученог детета (једна носи исту слику већ годинама, то дете је вероватно већ одрастао човек), неким лекарским налазима и обавезно унутра ставе паре у што већим апоенима како би људима био бедак да дају само по 10 кинти, већ да би се испрсили и оставили неку стотку. Око врата носе пластифициране легитимације одштампане на компу, печатиране печатом чији је отисак немогуће прочитати. Док неко заиста умире од тешко излечивих болести, ови криминалци скупљају паре за сопствене потребе.

Човек чија се мистичност може поредити само са бесмисленошћу његовог посла. Након (најмање) шест година које је провео у Сремској, овај доајен уличне трговине недавно се преселио у Кнез Михаилову улицу, где данас подједнако збуњује невине пролазнике. Лица без израза, са рукама у џеповима, стоји у месту, понекад цупка, док му читав асортиман виси са врата, окачен о дрвену плочицу. Продаје канапе за наочаре - оно што метнеш на крајеве ђозли, па не могу да спадну, или, ако се то догоди, спокојно их зауставља врат. Предмет који користе само наставнице биологије, надркане шалтерске службенице и покоји полу-доктор из дома здравља. Са оваквом циљном групом и јефтином робом која траје по неколико година, чак деценија, ЛКПКЗНУК не може да прехрани ни четвртчлану породицу, а камоли своју округласту фигуру. Зашто онда он сваког дана стоји на истом месту? Постоје многе теорије - дилује дрогу (отпада због редовних пандурских патрола), подводи курве (отпада због удаљености од Меке проституције, Пициног парка), шпијунира за Амере (отпада зато што је ретардирано), присутан је култ фетишиста који се ложе на канапе за наочаре (отпада зато што нико није осведочио успешну трансакцију између муштерије и Њега), преузео је улогу модерног Сизифа и ту је да суптилно укаже људима на учења филозофије апсурдизма (тешко, не делује као фан Камија). Шта год да је, Он ће увек збуњивати људе који су приуштили секунду да размисле о узалудности његовог посла, а за остале ће бити још једна типична улична фаца са Зеленог венца, попут Циганке Без Лица, Колопортера Хало Огласа и скупине Гурбета Који Ваљају Маркице.

Uglavnom je to otisak air max patika na mjestu zločina.

Pitanje koje će svaki šatro novinar postaviti svakom strancu koji dođe. Gotovo uvek poslednje. Mi možda nemamo Ajfelovu kulu ili koloseum, ali su nam pičke vrhunske.

U narodu poznat kao Loki - Autor kultne emisije na opskurnom SOS Kanalu - SOS Bubamara.

Legenda fudbalskih terena i najveći poznavalac igrača za koje vi garantovano nikad nećete čuti, sem ako neki od njih nije vaš komšija ili vam je rod. Ipak, to mu ne smeta da igrače opštinske lige Sopota upoređuje sa učesnicima Svjetskog Prvenstva '86.

Čovjek koji nas svake nedjelje prošeta od treće (Srpske) lige do drugih opštinskih, međuzonskih i ostalih beton liga.

Nekoliko je karakteristika koje izdvajaju Lokija od mora ostalih mediokriteta na nebu sportskih komentatora:

1. Karakterističan glas - kad na TV čujete glas nekoga ko vas automatski podsjeti na gomilu ispijenih vinjaka i kiselih voda, dranje na utakmicama, duvanski dim i kladionice - odmah znajte da je to Loki. Grč u njegovom glasu tačno odgovara stanju srpskog fudbala.

2. Nevjerovatna česta upotreba vrlo malog broja epiteta - i to onih old skul. "Agilni", "brzonogi", "legendarni", "popularni".

3. Pretjerivanje i genijalno odusevljavanje stvarima koje su vezane za beton lige - nesto na cemu se Lokiju mora skinuti kapa. S toliko strasti ne pričaju ljudi o sinoćnjem seksu, kako Loki predstavlja Drugu zonsku ligu Srema. Doduše, ima to i dobru stranu, slušajući Lokija, sve je dobro, sve je ok, djeluje antiinflamatorno, Loki nikad nema zamjerke na bilo šta i generalno podiže nivo optimizma.

4. Uvlačenje vlasnicima klubova - crna mrlja Lokijeve briljantne karijere. Pošto se oko klubova i fudbala vrzmaju neki krajnje sumnjivi likovi od kojih Loki (navodno) dobija oko 100 evrića po prilogu ako obiđe njihov klub (plus ovo iz broja 5.) tako Loki hvali neke krimose iz nekakvih sela i to sve pod firmom "Agilna uprava na čelu sa gospodinom Belim/Crnim/Kecom/Živčetom". Od nečeg mora da se živi.

5. Treće poluvreme - Najčešće se povezuje sa utakmicama veterana. Pošto vrlo često vlasnici ili ljudi iz uprave klubova imaju i nekakav restoran, nakon utakmice "stari sportski prijatelji" često odu na "treće poluvreme" kod "gazda Žike, dugogodišnjeg prijatelja kluba". Obično vidimo samo početak krkanluka koji Loki najavi riječima "sledi lepa sportska (?!?) priča iz velelepnog objekta gazde X". Inače, ovo objašnjava zašto je jedan od Lokijevih omiljenih klubova "BigBul" iz Bačinaca, "popularni Bulsi", jer ljudi posjeduju svoje klanice i mesare.

I za kraj, neke od "legendarnih" izjava Lokija:

Znak starenja, prolaska dužeg vremenskog perioda, zaboravnosti..
Odlika ljudi da se nakon nekog vremena smeju nečemu što ih je pre mučilo. Danas deluje smešno, i neverovatno zbog čega smo se nekada nervirali. A onda shvatiš koliko je vremena prošlo, i bude ti žao..
I ostaneš tu gde jesi, da se boriš sa nekim sadašnjim problemima, i sekiraš zbog nekih drugih stvari..